Tragovima pisma: stari savez - teologija i hermeneutika

368 Pages·2012·3.14 MB·Serbian

by  Rodoljub S. Kubat

Родољуб С. Кубат
ТРАГОВИМА ПИСМА
СТАРИ САВЕЗ – ТЕОЛОГИЈА И ХЕРМЕНЕУТИКА

На вјечни помен
моме узор-оцу Србославу
КАЛЕНИЋ
Издавачка установа Српске православне епархије шумадијске
Са благословом Његовог преосвештенства
епископа шумадијског Јована
Родољуб С. Кубат
Траговима Писма
Стари Савез – теологија и херменеутика
Главни и одговорни уредник
др Зоран Крстић
Рецензенти
Проф. др Драган Милин,
Православни богословски факултет, Београд
Проф. др Илија Томић,
Православни богословски факултет, Београд
Доц. др Предраг Драгутиновић,
Православни богословски факултет, Београд
Дизајн и техничко уређење
Милорад Видовић
Лектура
Наташа Јефтић, Марко Делић
Штампа: Skver, Kragujevac
Тираж: 1000

Крагујевац 2012
8
Изговор јеврејских транскрибованих слова
9
Скраћенице
15
Предговор
17
1. Јахве – оприсутњавани Бог Старог Савеза
Циљ је да се покаже теолошки значај откривања Божијег имена Јахве. Као посеб-
но важан аспект, наглашен је култно-богослужбени значај Божијег имена. Ана- САДРЖАЈ
лизе старосавезних списа показују да је богослужбени контекст (Sitz im Leben) у
коме се откривало име Јахве. Тиме се показује да је старосавезни Јахве, пре свега,
присутни и оприсутњавани Бог. Доживљај Бога, као присутног савезника, темељ
је разумевања самобитијног Бога творца. Откривењски карактер имена Јахве
посматра се у контексту развоја идеје Савеза Бога и Израила, који треба да се
протегне у ‘вечну будућност’. Таква концепција у новосавезном кључу задобија
христолошке димензије.
35
2. “Свет духова” Старог Савеза
Текст представља покушај да се у сажетој форми представи “свет духова” – анђели
и демони у Старом Савезу. У првом делу се обрађује свет тајанствене Јахвеове сви-
те: херувима, серафима, анђела, арханђела и загонетни Анђео Господњи. Лик Вели-
ког Анђела сагледава се из више углова: Анђео Господњи као заштитник и избави-
тељ Израила, међусобни однос Јахвеа и Анђела и теофанијски елементи у наступу
Анђела. У другом делу егзегетско-теолошки се истражују силе таме, свет демонских
ликова. Истражују се водене силе хаоса: рахав, неман и ливјатан; демонска бића
попут: туђинских богова, пустињских демона, демона болести и коначно главни
лик старосавезне демонологије – Сатана. На крају се поред кратког осврта говори
уопште о феномену ‘света духовних сила’, његовог разумевања некада и сада.
103
3. Библијски теолог – Филон Александријски
Поглавље је по ку шај да се Фи лон Алек сан дриј ски пред ста ви као ту мач ста ро-
са ве зних тексто ва, у кон тек сту те о ло шких иде ја на сле ђе них из би блиј ског и
ка сни јег ју деј ског преда ња. Тиме се у исти мах Фи лон по ка зу је као мислилац
који у мно гим тач ка ма свог те о ло шког опу са ни је мо рао да за ви си од те о ло шко-
фи ло соф ских иде ја је лин ског све та. Основ не тачке су не ки аспек ти Фи ло но вог
схва та ња Ло го са, ње го во поистовећење са Ан ђе лом Го спод њим, као и не ки еле ме-
ни ти три ја до ло шких раз ми шља ња. Исто вре ме но текст по ку ша ва да ука же на не-
до вољ но по зна та те о ло шка ста но ви шта ко ја су би ла за сту пље на у из ве сним ју деј-
ским кру го ви ма (по го то во у апо ка лип ти ци), а ко ја су у осно ви би ла бли ска Фи ло-
ну. То је, пре све га, иде ја ‘дру гог’ Бо га ко ја се у раз ли чи тим фор ма ма про ја вљи ва ла
у те о ло шким кру го ви ма по зног јудаизма, а ко ре не је ву кла још из Ста рог Са ве за.
125
4. Траговима отаца ка Светом Писму
Текст има за циљ да покаже колико су се свети оци у својим теолошким и хер-
менеутичким промишљањима ослањали на Свето Писмо, у контексту задате
теме, посебно на Стари Савез. Приложени текст је конципиран тако да већ на
почетку укаже на темељне херменеутичке и теолошке моменте на основу којих
су оци изводили теолошко-егзегетске закључке, тумачећи старосавезно јављање
Анђела Господњег као предоваплоћенско откривање Бога Логоса. Истраживач-
ки део рада представља анализу христолошког тумачења Анђела Господњег, од
карактеристичних новосавезних текстова па кроз даљи развој отачке мисли све
до иконографије и богослужбених текстова. Поготово су наглашена три важна
САДРЖАЈ
момента која су се одразила на таква теолошка промишљања: а) јеврејство, у
периоду ране Цркве; б) монархијанизам; в) аријанизам. Истраживачки део слу-
жи као експликација основних херменеутичких поставки, карактеристичних за
светоотачко богословље. Рад се завршава отварањем питања која се тичу односа
патристичког и неопатристичког богословља.
183
5. Историјски критицизам у егзегези Старог Савеза
Поглавље има за циљ да у основним цртама прикаже развој историјског кри-
тицизма у старосавезној егзегези. Сам развојни пут историјског критицизма
сагледава се кроз призму развоја општих културолошких идеја, и њиховог ути-
цају на егзегезу. Први део рада временски покрива седамнаести и осамнаести
век – почетке историјског критицизма. Посебно се издвајају текстуална и ли-
терарна истраживања и однос тадашњих истраживача према традиционалној
егзегези. Други део покрива деветнаести и двадесети век, с тим што се прати
основна линија континуираног тока научних истраживања. Трећи део предста-
вља вредновање историјског учинка ове методе, као и процена њене позиције
у савременој егзегези.
6. Ангелолошке представе позног јудаизма као израз
219
специ фичног теолошког дискурса: теологија слике
Текст се занима небеским светом позног јудаизма, указујући на комплексан
феномен развоја познојудејских ангелолошких представа. Поред општег увида
у познојудејску ангелологију, у једном делу рада обрађују се феномени као што
су класификација анђела према служби: анђео тумач, анђео заступник, неспа-
вајући анђели и анђели славе. Посебна пажња се посвећује анђеоским редовима,
при чему се узима у обзир многострукост познојудејских предања. У наставку се
говори о феномену анђеоских имена, међу којима се посебно издвајају Михаил,
Гавриил, Рафаил, Уриил и Метатрон. После „археолошких“ увида, тежиште рада
помера се у сферу теолошко-херменеутичких промишљања чију пажњу привла-
чи теолошки исказ као такав. У овом случају то је теологија слика и визија. Тиме
се отвара питање изражајне могућности теолошког дискурса, његове условље-
ности и полифоничности.
7. Настанак старосавезног канона и његова
247
теолошко-херменеутичка систематика
Поглавље се бави процесом обликовања старосавезног канона, од почетака процеса
до коначног канонизовања светих списа. Циљ је да се покаже да обликовање канона
није био једнообразно-линеаран процес, него се канон развијао у више синхроно-
паралелних познојудејских заједница. Тај феномен је посебно дошао до изражаја
након раздвајања Цркве и синагоге. Хришћане је водила сопствена теолошка логика
приликом састављања канона; исти феномен био је присутан и у рабинско-фари-
сејском јеврејству. Коначна канонизација књига одвијала се унутар заједнице ве-
рујућих, ту где су књиге и настајале. Заједница је у њима препознала израз сопствене
вере, и као такве их сачувала будућим нараштајима као правило исповедања вере. САДРЖАЈ
Обрађује се и теолошко-херменеутичка систематика јеврејског Танаха и хришћан-
ског Старог Савеза. Основна замисао овог дела је да покаже колико су се теолошка
схватања одразила на структуру и садржај канона. Други важни моменти су укази-
вање на богатство теолошког исказа присутно у целокупној збирци, као и наглаша-
вање канонског оквира при разумевању појединих књига или делова Светог Писма.
289
8. Полифонија теолошких исказа у Старом Савезу
Основна замисао овог текста је да укаже на теолошку полифонију старосавезних
текстова. Старосавезни литерарни извештаји представљају богат теолошки кон-
цепт, који се огледа кроз више аспеката. У контексту тих истраживања указује се
на “више видова различитости”: а) различити теолошки концепти по сличним
питањима, б) различита предања интегрисана у један текст, в) различито тума-
чење (опис) истоветног догађаја, г) варијације теолошког исказа на исту тему.
Тиме се показује у којој мери је текст условљен контекстом у којем настаје; колико
у њега смисао уносе аутор и реципијент, којем се аутор обраћа. Затим чињеница
да сваки исказ о Богу не може да претендује на потпуност и универзалност. На-
ведени аспекти показују феномен теолошке полифоније, уз констатацију да је она
природно стање теологије као такве.
9. Два аспекта [библијске] теологије:
313
Херменеутички нацрт
Основни циљ овог херменеутички орјентисаног поглавља јесте да дефинише ака-
демску теологију у контексту живота Цркве. Пре свега, поставља се питање функ-
ционалности такве теологије. У раду је приказан сажет историјат академске теоло-
гије и њене функције – као и функције теологије уопште. Академска усмереност ка
критичком истраживању прошлости даје битно усмерење теолошком истраживању.
Међутим, у пракси се често показује да академска теологија бива “научно заробље-
на” прошлошћу, чиме се сужава простор креативном промишљању теологије сада.
Истовремено се поставља питање: шта је смисао истраживања сопствене прошло-
сти? Један од основних циљева овог рада је да укаже на значај таквих истраживања,
али истовремено да укаже на други аспект теологије – њену апликативност. Важан
моменат представља увид да је основни циљ теолошке археологије ‘хватање’ кода
теолошког исказа и његова парадигматска функција за примењену теологију.
349
Индекс
’ [a] не изговара се
b; v [B;b] б; в
g [g(G)] г
d [d(D)] д
h; ḥ [h;H] не изговара се; х
w [w] в
z [z] з
ḥ [x] х (дубоко)
Изговор t. [j] тх
јеврејских j [y] ј
транскрибованих
ķ; k [k;K%] х; к
слова
l [l] л
m [m~] м
n [n!] н
s [s] с
῾ [[] не изговара се
f; p [p;P@] ф; п
c [c#] ц
q [q] к
r [r] р
ś [f] с
š [v] ш
t [t;T] т
a [ :] а
â [ "] а (дуго)
a [ }] а (кратко)
e [ <] е
ê [ E] е (дуго)
æ [ ?] е (кратко)
e [ >] е (мукло, редуковано – полувокал)
i [ I] и
î [y I] и (дуго)
o [ O] о
ŏ [ \] о (редуковано)
ô [A] о (дуго)
u [ U] у
û [W] у (дуго)
Стари Савез:
Пост Књига постања (Прва књига Мојсејева)
Изл Књига изласка (Друга књига Мојсејева)
Лев Књига левитска (Трећа књига Мојсејева)
Бр Књига бројева (Четврта књига Мојсејева)
Пнз Поновљени закон (Пета књига Мојсејева)
ИНв Књига Исуса Навина
Суд Књига о судијама
Рут Књига о Рути 9
1Сам Прва књига Самуилова
СКРАЋЕНИЦЕ
2Сам Друга књига Самуилова
1Цар Прва књига о царевима
2Цар Друга књига о царевима
1Дн Прва књига дневника
2Дн Друга књига дневника
Језд Књига о Јездри
Нем Књига о Немији
Јст Књига о Јестири
Јдт Књига о Јудити
Тов Књига о Товији
1Мак Прва књига Макавејска
2Мак Друга књига Макавејска
3Мак Трећа књига Макавејска
4Мак Четврта књига Макавејска
Jов Књига о Јову
Пс Псалми
Пр Приче Соломонове
Проп Књига проповедникова
Пнп Песма над песмама
Прем Премудрости Соломонове
Сир Књига премудрости Исуса сина Сирахова
Ис Књига пророка Исаије
Јер Књига пророка Јеремије
Плач Плач Јеремијин
ПЈр Посланица Јеремијина
Вар Књига пророка Варуха
Јез Књига пророка Језекила
Дан Књига пророка Данила
Ос Књига пророка Осије
Јл Књига пророка Јоила
Ам Књига пророка Амоса
Овд Књига пророка Овадије
Jон Књига пророка Јоне
Мих Књига пророка Михеја
Нм Књига пророка Наума
Ав Књига пророка Авакума
Соф Књига пророка Софонија
Аг Књига пророка Агеја
Зах Књига пророка Захаријa
Мал Књига пророка Малахијa
Нови Савез:
Мт Еванђеље по Матеју
Мк Еванђеље по Марку
10
Лк Еванђеље по Луки
СКРАЋЕНИЦЕ Јн Еванђеље по Јовану
Дап Дела апостолска
Рим Посланица Римљанима
1Кор Посланица прва Коринћанима
2Кор Посланица друга Коринћанима
Гал Посланица Галатима
Еф Посланица Ефесцима
Фил Посланица Филипљанима
Кол Посланица Колошанима
1Сол Посланица прва Солуњанима
2Сол Посланица друга Солуњанима
1Тим Посланица прва Тимотеју
2Тим Посланица друга Тимотеју
Тит Посланица Титу
Флм Посланица Филимону
Jевр Посланица Јеврејима
Јак Посланица Јаковљева
1Пт Посланица прва Петрова
2Пт Посланица друга Петрова
1Јн Посланица прва Јованова
2Јн Посланица друга Јованова
3Јн Посланица трећа Јованова
Јуд Посланица Јудина
Отк Откровење Јованово
Апокрифи и остала ванбиблијска литература:
ААвр Авраамова апокалипса
АИл Илијина апокалипса
АЈезд Јездрина апокалипса (грчка)
АСед Седрахова апокалипса
2Вар Варухова апокалипса сиријска
3Вар Варухова апокалипса грчка
4Вар Четврта Варухова (Паралипомена Јеремијина)
АМој Мојсејева апокалипса
АиЕ Живот Адама и Еве
ДИл Дела Илијина