Svetska ekonomska i društvena kriza

256 Pages·2013·3.646 MB·Serbian

GEOPOLITIČKI ČASOPIS
SVETSKA EKONOMSKA
I DRUŠTVENA KRIZA
AUTORI:
GEOPOLITIČKI ČASOPIS
ISSN 1820-0869 Vojislav BABIĆ – Ekonomski fakultet, Univerzitet
_____________________
u Beogradu
_____B_r_o_j _3_/_2_0_1_3_______
Dražen CVIJANOVIĆ – Nova banka AD
Banja Luka
Naučna redakcija:
Ivo GOLDSTEIN, Erick GORDI, Mališa ĐUKIĆ – Beogradska Bankarska
Egidio IVETIC, Dušan JANJIĆ, Akademija
Predrag MATVEJEVIĆ, Anđelka Isidora JARIĆ – Filozofski fakultet, Univerzitet u
MIHAJLOV, Aleksandar MIRKOVIĆ, Beogradu
Vuk OGNJANOVIĆ, Margerita Srđan KOKOTOVIĆ – Narodna banka Srbije,
PAULINI, Darko TANASKOVIĆ, Sektor za fi nansijsku stabilnost
Predrag SIMIĆ, Aleksandra STUPAR,
Aleksandar MOLNAR – Filozofski fakultet,
Josip VRANDEČIĆ
Univerzitet u Beogradu
Izdavač Ognjen RADONJIĆ – Filozofski fakultet,
Univerzitet u Beogradu
Dejan RADULOVIĆ – Ministarstvo regionalnog
Beograd, Francuska 14 razvoja i lokalne samouprave RS
E-mail: [email protected]
Sofi ja RADULOVIĆ – Uprava carina –
www.limesplus.rs; www.hedu.biz
Ministarstvo fi nansija Republike Srbije
www.komunikacija.org
Christine SINAPI – Burgundy School of Business
Za izdavača
Dijon, France
Zorica STABLOVIĆ BULAJIĆ
Božo STOJANOVIĆ – Ekonomski fakultet,
Odgovorni urednik Univerzitet u Beogradu
Nikola SAMARDŽIĆ Ivan VUJAČIĆ – Ekonomski fakultet, Univerzitet
Urednik broja u Beogradu
Ognjen Radonjić Sreten VUJOVIĆ, Filozofski fakultet, Univerzitet
u Beogradu
Izvršna redakcija:
Darko VUKOVIĆ – Geografski institut „Jovan
Vladimir ABRAMOVIĆ,
Cvijić”, SANU, Beograd
Milica CICMIL, Haris DAJČ,
Siniša ZARIĆ – Ekonomski fakultet, Univerzitet
Zorica STABLOVIĆ BULAJIĆ,
u Beogradu
Maja VASILJEVIĆ (sekretar),
Miodrag ZEC – Filozofski fakultet, Univerzitet u
Alenka ZDEŠAR ĆIRILOVIĆ
Beogradu
Prevod sa engleskog:
Boško ŽIVKOVIĆ – Ekonomski fakultet
Haris Dajč, Milica Cicmil,
u Beogradu
Maja Vasiljević i Vladimir Abramović
Tehnički urednik CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
Predrag Knežević
32
Lektorka LIMES plus : geopolitički časopis / za
izdavača Zorica Stablović Bulajić ; odgovorni
Sonja Mićunović
urednik Nikola Samardžić. - 2004, br. 1- .
Prodaja i pretplata - Beograd (Francuska 14) : Hesperia edu,
Ivana Stojanović 2004- (Beograd : Greenfi eld). - 24 cm
Štampa Tri puta godišnje
Greenfi eld, Beograd ISSN 1820-0869 = Limes plus
COBISS.SR-ID 114047756
sadržaj br. 3/2013
UVODNIK 5 Ognjen RADONJIĆ: Fenomen ekonomske i društvene krize
Deo I – Globalna fi nansijska (ne)stabilnost
9 Boško ŽIVKOVIĆ, Dražen CVIJANOVIĆ: Uticaj krize
bankarstva u Evropskoj uniji na bankarske sisteme evropskih zemalja
25 Srđan KOKOTOVIĆ, Ognjen RADONJIĆ: Makroekonomske
performanse, fi nansijske krize i fi nansijska stabilnost
43 Darko VUKOVIĆ, Dejan RADULOVIĆ, Mališa ĐUKIĆ: Uticaj
svetske ekonomske krize na investicione tokove i promenu
njihove strukture
Deo II – Korak napred, dva nazad: Srpsko društvo
zaglavljeno u reformama
59 Miodrag ZEC, Ognjen RADONJIĆ: Investicije i privredni razvoj:
različita svetska iskustva i kontroverze u Srbiji
79 Siniša ZARIĆ,Vojislav BABIĆ: Oživljavanje birokapitalističkog
modela i identifi kacija etatističkog sindroma kod mladih Srbije
95 Sreten VUJOVIĆ: Problemi ruralnog razvoja postsocijalističke
Srbije u kontekstu društveno-ekonomske krize
117 Aleksandar MOLNAR: Opsesija krizom države i nemogućnost
izgradnje ustavne države: Circulus vitiosus partokratije u Srbiji
149 Isidora JARIĆ: Univerzitet u krizi: Prilagođavanje kao
strategija preživljavanja
161 Sofi ja RADULOVIĆ: Analiza ekonomskog značaja poreza na
dobit pravnih lica
Deo III – Finansijske krize: Alternativni teorijski pristupi
183 Ivan VUJAČIĆ: Džon Majnard Kejnz − Renesansa Opšte Teorije
207 Christine SINAPI: Th e Role of Financalization in Financial Instability:
A post-Keynesian institutionalist perspective
233 Božo STOJANOVIĆ: Privredni ciklusi u austrijskoj teoriji

UVODNIK
FENOMEN EKONOMSKE I
DRUŠTVENE KRIZE
Svetsku ekonomiju i društvo je posle sedam godina ekspanzije zahvatila kriza.
Prvo je, u avgustu 2007. godine, došlo do sloma američkog tržišta niskokvalitetnih
hipotekarnih obveznica i kredita (subprime mortgage market). Kriza se potom, sa
niskokvalitetnog hipotekarnog tržišta, munjevito prenela na ostala američka fi nan-
sijska tržišta, a odatle na fi nansijska tržišta širom sveta. Posle bankrotstva američkog
fi nansijskog giganta Liman Bradersa (Lehman Brothers) septembra 2008. godine,
bankarski sektor u Zapadnoj i Istočnoj Evropi je bio na ivici kraha jer su velike ev-
ropske banke investirale značajna sredstva na američko fi nansijsko tržište, velikim
delom u rizične egzotične fi nansijske instrumente. Kako bi se sprečio kolaps ban-
karskog sektora, sve evropske vlade su snažno i odlučno intervenisale. Ipak, horor
mogućeg kraha bankarskog sektora je bio samo uvod u jednu drugu vrstu krize –
krize suverenog duga u evrozoni. Na taj način su svetska ekonomija i društvo ušle
u eru Velike recesije (Th e Great Recession).
Pitanje koje se na prvom mestu postavlja je kako defi nisati krizu. Po nama je
najpotpuniju defi niciju krize dao italijanski društveni teoretičar Antonio Gramši
(Antonio Gramsci, 1891–1937): „Kriza suštinski znači da staro umire dok is-
tovremeno novo nije u mogućnosti da se rodi; u tom interregnumu se događaju
najrazličitiji morbidni fenomeni.” (Prison Notebooks 1996). Dakle, krize su pre-
loman trenutak, momenat u kojem postaje jasno da je potrebno doneti značajne
odluke i na bazi njih stupiti u akciju sa ciljem da se eliminišu faktori koji su doveli
do poremećaja normalnog funkcionisanja sistema. U tom smislu, ekonomske i
društvene krize nisu samo povezane sa velikom preraspodelom u bogatstvu i su-
kobima u akademskim krugovima već i sa postavljanjem neizbežnog pitanja kuda
dalje: da li će politička elita posegnuti za bolnim, ali trajnim rešenjima i pomoći
novom da se rodi ili će pribeći palijativnim rešenjima kako bi se održala prevlast
starog sa perspektivom pojave nove krize u skorijoj budućnosti.
Da bi se bilo koji problem rešio, on se prethodno mora razumeti što je i pri-
mar ni cilj tematskog izdanja časopisa Limes plus koje se nalazi pred vama. Razu me-
va nje problema može pomoći dobronamernoj političkoj eliti da sprovede u život
me re koje će stimulisati privredne i društvene aktere da preduzimaju akcije koje
su u skladu sa ciljevima dugoročne stabilnosti, rasta u zaposlenosti i proizvodnji,
pra ved nosti u raspodeli dohotka i, uopšteno, održivog privrednog i političkog
razvoja.
5
SVETSKA EKONOMSKA I DRUŠTVENA KRIZA
Mišljenja smo da su nagomilani problemi koji su doveli do krize kako na
nivou svetske privrede tako i Srbije brojni i različitog porekla. Međutim, ono što
im je zajedničko jeste: da ih je proizveo neodgovarajući sistem regulative ekonom-
skog i društvenog sistema; da privredni učesnici vide spas od depresije u značajnoj
i sveobuhvatnoj državnoj intervenciji; da se profi ti privatizuju dok se troškovi i
promašaji socijalizuju; i da su, kako sada stvari stoje, regulatori posegnuli za privre-
menim rešenjima.
Regulativa bilo kog društveno-ekonomskog sistema funkcioniše na bazi
stimulacija koje pospešuju željeno ponašanje i sankcija koje imaju za cilj da spreče i
minimiziraju uticaj nepoželjnog delovanja. Tako, u Sjedinjenim Američkim Dr ža-
vama, žarištu svetske ekonomske i društvene krize, deregulacija fi nansijskog sistema
ko ja je na snazi već tridesetak godina stimuliše moralni hazard tržišnih uče sni ka pa
sa mim tim i nestabilno domaće i svetska fi nansijska tržišta, dok, sa dru ge strane,
sank cio niše dugoročno orijentisane investitore koji su okrenuti raz vo ju realnog sek-
tora. U Srbiji, opet, privredni i pravni sistem koji su i dalje nede fi ni sani i konfuzni
stimulišu monopolizaciju tržišta, špekulativne delatnosti do ma ćih tajkuna i razvoj
i jačanje uticaja birokratije i političkih partija, dok, na drugoj stra ni, destimulišu
društveno odgovorno ponašanje.
Prema tome, otvorena su brojna ključna pitanja odnosa između države, dru-
štva i privrede pri čemu posebni problemi proističu iz činjenice da je favo ri zo vanje
po je dinačnih interesa ugrozilo opšti interes (stabilnost i rast), a da sistem nema
ade kva tan mehanizam za alociranje odgovornosti za promašaje i da često nu di
abo lir anje „prestupnika” umesto kažnjavanja i otklanjanja propusta. Sistem (pol i-
tički, društveni, ekonomski) je dugoročno posmatrano jedini kvalitetan i obnov-
ljiv razvojni resurs. Umesto da bude osnov kvalitativnog razvoja, ukoliko je zlou-
po trebljen, sistem destruktivno preraspodeljuje resurse i potkopava budućnost.
Destruk cija društva vodi destrukciji čitave planete i zbog toga su nužna strategijska
razmišljanja i postavljanje novih koncepcijskih temelja globalnog razvoja.
Ognjen Radonjić
6
GEOPOLITIČKI ČASOPIS
SVETSKA EKONOMSKA
I DRUŠTVENA KRIZA
Deo I
Globalna fi nansijska
(ne)stabilnost

UDK: 005.334:336.71(4-664)
UTICAJ KRIZE Pregledni naučni rad
BANKARSTVA U
EVROPSKOJ UNIJI
Boško ŽIVKOVIĆ,
Ekonomski fakultet u Beogradu,
NA BANKARSKE SISTEME
Dražen CVIJANOVIĆ,
EVROPSKIH ZEMALJA Nova banka AD Banja Luka,
[email protected]
U RAZVOJU
[email protected]
Ban kar ski sis te mi evrop skih ze ma lja u raz vo ju su sna žno in te gri sa ni u pa ne-
vrop ske fi nan sij ske mre že i vi so ko su za vi sni od ban kar skih si ste ma dr ža va-
čla ni ca Evrop ske uni je (EU). Čvor iš ta ovih fi nan sij skih mre ža su ban kar ski
si ste mi ze ma lja tzv. re gi o nal nih po ve ri la ca. Sva ki fi nan sij ski po re me ćaj u
čvo ri šti ma, vr lo br zo se ra ši ri na ban kar ske si ste me evrop skih ze ma lja u raz-
vo ju, što se po ka za lo i na pri me ru po sled nje ban kar ske kri ze u EU. Osnov ni
ri zik za zem lje Cen tral ne, Is toč ne i Ju go i stoč ne Evro pe (CI JIE) pred sta vlja
sma nje nje le ver id ža ban kar skih si ste ma dr ža va-čla ni ca EU. Pred sto je ća im-
ple men ta ci ja Baz el III stan dar da pred sta vlja fak tor ko ji će u na red nom pe-
ri o du uti ca ti na sma nje nje le ve ri dža. Sa dru ge stra ne, pri sut na je vi so ka
kon cen tra ci ja kre dit nih ak tivn os ti ban a ka iz ze ma lja re gi o nal nih po ve ri la ca
na re gion CI JIE. To zna či da evrop ske ze mlje re gi o nal ni po ve ri o ci ne ma ju
mno go al ter na ti va za sma nje nje le ve ri dža, tj. sma nje nje ak tivn o sti u evrop-
skim ze mlja ma u raz vo ju je je di na al ter na ti va. Oce na je da bi sma nje nje
ak ti ve ba na ka mo glo ima ti zna čaj ne ne ga tiv ne ma kro e ko nom ske po sle di ce
po re gion CI JIE.
Ključ ne re či: fi nan sij ska za ra za, fi nan sij ske mre že, sma nje nje le ve ri dža
Uvod: evo lu ci ja ban kar ske kriz e u EU i de fi ni sa nje osnov nog pro ble ma
N
e ko li ko fak to ra je pre sud no uti ca lo
na evo lu ci ju ba na kr ske kri ze u EU. Pr vi je kri za hi po te ka r nog tr ži šta u Sje di nje nim
ame ričk im dr ža va ma (SAD), ko ja se br zo pre li la u Evro pu, či je su ban ke pre tr pe le 9
SVETSKA EKONOMSKA I DRUŠTVENA KRIZA
te ške gu bit ke na ula ga nji ma u in stru men te hi po te kar nog tr ži šta.1 Ovi gu bi ci su
sma njil i nji hov ka pi tal i ugro zi li si gur nost si ste ma. Dr ža ve-čla ni ce EU su na taj
pro blem re a go va le sna žnim int erv enc ij am a i do ka pi ta li za ci jom ugro že nih ba na ka.
Osnov ni na čin fi nan si ra nja do ka pi ta li za cje je bi lo ubr za no uve ća va nje jav nog du ga.
Pre ko mern i rast jav nog du ga je iza zvao rast ri zi ka nje go ve ot pla te. Ta ko je re še nje
po sta lo pro blem za se be: kriz a javn og du ga u EU se 2010. go di ne vr lo br zo vra ti-
la u ban kar ski sek tor. Evrop ske ban ke su, u dru goj fa zi pro ce sa, pre tr pe le gu bit ke
zbog sma nji va nja ce na ob ve zni ca ko je su emi to va le pe ri fer ne ze mlje EU (Grč ka,
Por tu ga li ja, Špa ni ja, Ir ska itd.). Dr ža ve cen tral nih ze ma lja EU su bi le pri nu đe ne
da po no vo in ter ve ni šu ula ga njem do dat nog ka pi ta la u ban ke i da for mu li šu iz la zne
star te gi je. Ove star te gi je sa dr že dve no ve i vr lo va žne ide je.
Pr va idej a je uvo đe nje no vih stan dar da po na ša nja ba na ka. Ovi stan dar di,
po znat i kao Ba zel III stan dar di tre ba da se pri me ne po stup no do 2019. go di ne.
Osnov ni cilj je po ve ća nje ni voa i kva li te ta ka pi ta la, for mi ra nje an ti stre snih i an ti ci-
klič nih ka pi tal nih re zer vi i re zer vi li kvid no sti. No ve tzv. ma kro pu den ci o ne nor me
(ko jim se šti ti si gur nost i sta bil nost fi nan sijs kog si ste ma) će po ve ća ti sol vent nost
ba na ka i sma nji ti si stem ski ri zik na du gi rok. Iako još ni su u pu noj pri me ni, no vi
stan dar di i do dat na pra vi la EU uspo ra va ju kre dit nu ak tiv nost, sma nju ju po nu du
nov ca i po ve ća va ju ce nu ka pi ta la.
Dru ga fun da men tal no no va ide ja je ste for mi ra nje ba na kr ske uni je unu tar
EU. Umes to sku pa na ci o nal nih ba na kr skih si te ma ko ji če sto ugro ža va ju je dan dru-
gog kon cept ba na kr ske uni je ima za cilj for mi ra nje in te gri sa nog ba na kr skog si ste-
ma unu tar EU sa je din stve nim tr ži štem kre di ta i de po zi ta, stan dar di ma, nad zo rom
i re gul a tor nim te li ma. Ova ide ja još ni je ko nač no for ma li zo va na ali se sa pro to kom
vre me na uve ća va i ve ro vat no ća nje ne pri me ne.
Pre no še nje fi nan sij ske za ra ze (eng. fi na cial con ta gion) iz jed nog u dru gi ba-
nak r ski si stem je pri mar no uslo vlje no ni vo om nji ho ve me đu za vi sno sti. Iz lo že nost
ban kar skih si ste ma evrop skih pri vre da u raz vo ju uti ca ju do ga đa ja i pro ce sa u ban-
kar skim si ste mi ma EU je, da kle, pri mar no uzro ko va na nji ho vom vi so kom za vi sno-
šću od šted nje (alt. do to ka ka pi ta la) ko ja do la zi iz je zgra si ste ma. Pre ma po da ci ma
BIS-a (Bank for Int ern at io n al Sett lem ents) ukupn a kons ol id ov an a inos tran a po-
tra ži van ja (eng. fo re ign cla ims)2 ba na ka iz raz vi je nih evrop skih ze ma lja na kra ju
tre ćeg kvar ta la 2012. go di ne či ne 87,53% kon so li do va nih stra nih po tra ži va nja svih
1 U nav e de ne in stru men te ubra ja ju se hi po te kar ne za lo žni ce, hi po te kar ne ob ve zni ce i dru gi vi do vi
se kju rit iz a ci je po tra ži va nja.
2 Pla sma ni sub si di ja ra u ino stran stvu i di rekt ni pre ko gra nič ni pla sma ni ma tič nih ba na ka uma nje ni
10 za pla sma ne sop stve nim sub si di ja ri ma.