Table Of ContentĐANIVATIMO
SUBJEKAT
I
MASKA
NIČE1PROBLEM OSLOBOĐENJA
Preveo s italijanskog
SAŠAHRNJEZ
IZDAVAČKA KNJIŽARNICA ZORANA STOJANOVIĆA
SREMSKI KARLOVCI • NOVI SAD
Gianni Vattimo (Torino,
1936) spada ineđu najvažnije i naj-
prevođenije savremene italijanske
filozofe, sa međunarodnim ugledom
kao sjajni tumač Hajdegera, Ničea i
Gadamera. Studirao je filozofiju na
univerzitetu u Torinu, gde je i dokto-
rirao kod Luiđija Parejsona, a kasni-
je je radio zajedno sa Hansom Geor-
gom Gadamerom i Karlom Levitom
na univerzitetu u Hajdelbergu. Počev
od 1982. god. profesor je Teorijske
filozofije na univerzitetu u Torinu.
Kasnih šezdesetih i ranih sedamde-
setih igrao je aktivnu ulogu u politici
Radikalne partije. Vatimo je najpo-
znatiji po svojim spisima o il pensi-
ero debole (slaboj misli). On je poi-
ma kao odbijanje prosvetiteljskog
identifikovanja intelektualca kao
avangardnog zakonodavca: il pensi-
ero debole odbija snagu volje koju
modemost pretpostavlja.
Najvažnija dela: ll concetto di
fare in Aristotele, Giappichelli, Tori-
no, 1961; Schleiermacher, fdosofo
dell'interpretazione, Mursia, Milano,
1968; Introduzione ad Heidegger,
Laterza, Roma-Bari, 1971; II sogge-
tto e la maschera, Bompiani, Mila-
no, 1974; II pensiero debole, Feltri-
nelli, Milano, 1983; Dialogo con
Nietzsche. Saggi 1961-2000, Gar-
zanti, Milano, 2001; Ecce comu. Co-
me si ri-diventa cio che si era, Fazi,
Roma, 2007.
Biblioteka
THEORIA
ĐANI VATIMO
SUBJEKAT I MASKA
NIČE I PROBLEM OSLOBOĐENJA
Preveo s italijanskog
SAŠA HRNJEZ
IZDAVAČKA KNJIŽARNICA ZORANA STOJANOVIĆA
SREMSKI KARLOVCI • NOVI SAD
2011
Naslov originala
© Gianni Vattimo, II soggetto e la maschera. Nietzsche e ilprohlema
della liberazione, RCS Libri S.p.A, Bompiani, Milan 1974-2010.
Prevod ove knjige pomogao je SEPS - Segretariato Europeo per le
PUBBLICAZIONI SCIENTIFICHE
S Ež P S
Via Val d’Aposa 7-40123 Bologna - Italy
[email protected] - www.seps.it
CIP - KaTa/ionmimja y ny6/iHKauHjH
EH6/iHOTeKa MaTHue cpncKe, Hobh Can
BATHMO, T»aHH
Subjekat i maska : NiČe i problem oslobođenja / Đani Vatimo ;
preveo s italijanskog Saša Hrnjez. - Novi Sad ; Sremski Karlovci
: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2011 (Novi Sad :
Sajnos). - 376 str.; 23 cm. - (Biblioteka Theoria)
Prevod dela: II soggetto e la maschera / Gianni Vattimo. - Tiraž
1.000.
1SBN 978-86-7543-224-1
a) Hhhc, OpnnpHx Bn/ixe/iM (1844-1900)
COBISS.SR-ID 262747143
Ničeova dela uglavnom su navođena sa skraćenim naslo-
vom, brojem poglavlja ili aforizma. U delima gde pojedini delovi
i poglavlja imaju sopstvene naslove i gde numeracija paragrafa
nije kontinuirana, na primer u Ecce homo ili u Genealogiji mo-
rala, za skraćenicom dela sledi naslov ili rimski broj poglavlja,
i posle broj paragrafa ili aforizma. Za Tako je govorio zaratu-
stra navedeni su odeljak, sa rimskim brojem i naslov. Izuzev
ako nije drugačije naznačeno (videti listu skraćenica), Ničeova
dela citirana su u italijanskom prevodu kritičkog izdanja koje su
priredili Đorđo Koli i Macino Montinari (Milano, Adelfi, 1964
i posle). To izdanje navodi i posthumne fragmente objavljene u
onim tomovima koji sadrže Ničeova dela iz istog tog perioda. U
slučaju gde se upućuje na posthumne fragmente, citira se oznaka
knjige, broj toma i stranice iz Koli-Montinari izdanja (primer:
IV, 2, str. 329 = knj. IV, tom 2, str. 329). Ovo važi i za posthumne
beleške objavljene 1907. pod naslovom Volja za moć, i sad već
delom publikovane u novom kritičkom izdanju. U tom slučaju
za beleške koje su već objavljene u tom izdanju, uputa je dupla:
na broj starog izdanja Volje za moć i broj knjige, tom i stranica
kritičkog izdanja (korišćeni prevod je iz ovog poslednjeg). Kada
italijanski prevod nije dostupan, posthumni spisi citirani su na
osnovu Musarionovog izdanja (Minhen 1920-29), tom i broj
stranice. Kurzivi u citatima su, izuzev izričite suprotne naznake,
uvek Ničeovi. Citati celih aforizama prepoznaju se tako što im
uvek prethodi naslov.
Nisam smatrao korisnim da se knjiga oteža jednim za-
vršnim bibliografskim spiskom. Korišćena dela, barem većim
delom, citirana su i raspravljena u fusnotama. Za kompletnu
bibliografiju o Ničeu upućujem na Intemational Nietzsche Bi-
bliography, H. V. Rajherta i K. Šlehte, Chapel Hill, Universi-
ty of North Carolina Press, 1968, drugo izdanje. Dopunu ove
bibliografije (sve do 1971. godine) daje H. V. Rajhert u drugoj
knjizi ‘’Ničeovih studija” (Berlin, De Gruyter, 1973, str. 320-39).
Za raspravu o ničeanskoj literaturi između 1945. i 1966. upuću-
jem takođe na dodatak u mome delu Hipoteza o Ničeit (Torino,
Đapikeli, 1967). U toj knjizi sabirao sam prve rezultate izuča-
vanja NiČea započetog već pre skoro petnaest godina. Tim se
privremenim rezultatima suprotstavljaju, katkad dosta temeljito,
zaključci koje predstavljam u ovoj knjizi i koji mi se, imajući to
u vidu, čine sve drugo samo ne konačnim.
Knjigaje preštampana bez izmena, čak iako mi, kao potvr-
da onoga što sam spomenuo na kraju Napomene iz prvog izdanja
(1974), izgleda da neke njene zaključke danas treba revidirati.
Ali ne mislim da zbog toga treba napraviti ‘’korekcije” u tekstu,
u uobičajenom značenju izraza. Tumačenje dela jednog filozofa,
pogotovo filozofa kao što je Niče - on sam toliko ‘’vazdušast”
i tako malo sklon da napiše jedno ‘’definitivno” delo - uvek je
čvrsto povezano sa celinom teorijskih zbivanja tumača i, još op-
štije, vremena. Ova zbivanja, što se tiče tumača (i delom vreme-
na) dokumentovana su u drugim spisima (pre svega u ogledima
sabranim u Avanturama razlike, Milano, Garzanti, 1979), na koje
upućujem čitaoca koji bi želeo produbiti to pitanje.
Na nivou rekonstrukcijeNičeove misli ne smatram da nema
ničega što danas ne bih formulisao na drugačiji način. Promena
stava tiče se samo očekivanja sa kojima se neko okreće Ničeo-
voj misli, njene upotrebe i konteksta u koji se ona može ponovo
ubaciti. Kako sam već pokazao u uvodu napisanom za Veselu
nauku (Torino, Einaudi, 1978) i za Zoru (Rim, Newton Comp-
ton, štampa u toku), danas mi se čini nešto problematičnijom
nego pre pet godina, mogućnost da se Ničeov ideal oslobođenja
(koji i dalje držim kao određenog prevazilaženjem ‘’edipovske
strukture vremena” u ‘’večnom vraćanju jednakog”) poveže sa
perspektivama dijalektičkog porekla i postavke. Ničeov nad-
čovek izgleda da se ni na koji način ne može protumačiti kao
dijelektički izmireni subjekat. Čini mi se pak da je on ‘’subjekat”
posve sui generis, rascepljen i rasejan, i to ne samo privremeno.
To samo još više ističe izvesne elemente tumačenja, poput sre-
dišnjeg pojma ‘’sumraka subjekta” i suštinske srodnosti uočene
između smisla Ničeovog dela i avangardnog duha dvadesetog
veka (pre umetničke i književne, nego filozofske avangarde),
dok susret između Ničeovog nasleđa i ‘’revolucionarnog pokre-
ta proletarijata” postaje još problematičniji nego što to izgleda
u prvom izdanju, barem u meri u kojoj su teorijski izrazi ovog
proleterskog pokreta, njegova kultura, još uvek povezani sa dija-
lektičkom perspektivom.
Odluka (ne samo moja, već izdavača) da se knjiga ponovo
objavi bez izmena objašnjava i to što citati posthumnih fragme-
nata iz 1885-89 godine još u ponekim slučajevima upućuju na
staro izdanje Wille zur Macht iz 1906. Knjige iz Koli-Montinari
izdanja koje se odnose na njih izašle su zapravo tek u godinama
nakon 1974, i nije nam se učinilo prigodnim da samo radi ažuri-
ranja citata iznova sastavljamo mnoge stranice ovog dela.
PRISTUP PROBLEMU MASKE
