Samoupravljanje i društvena svojina

228 Pages·1979·3.799 MB·Serbian

by  Edvard Kardelj

EDVARD
KARDELJ
upravljanje
društvena
svojina
Džepna
knjiga
MARKSIZAM
U ovoj knjizi -data su dva poznata
rada Edvarda Kardelja:
„Protivrečnosti društvene svojine u
savremenoj socijalističkoj praksi“ i
„Ustavne promene u oblasti
društveno-ekonomskih odnosa“
(što je deo šireg rada o osnovnim
uzrocima i pravcima najnovijih
ustavnih promena). Obrađujući
jedno od osnovnih pitanja svake
revolucije — problem svojihe i
promene u svojinskim odnosima —
autor je skoncentrisao pažnju na
ono što predstavlja najznačajniju
karakteristiku i suštinsko pitanje
naše revolucije — društvenu
svojinu u socijalističkom
samoupravljanju. U najvećoj meri
oslonjeni na naša samoupravna
iskustva, dotičući se i razvijajući
pitanja kako trajne važnosti tako i
ona koja su vezana za aktuelni
trenutak, ovi radovi svojim
teoretskim i aktueinim političkim
značajem predstavljaju nesumnjivo
bitan doprinos marksističkoj misli u
nas i šire.
Cena 100 din.

Džepna knjiga
Beogradskog izdavačko-graiičkog zavoda
DŽEPNA KNJIQA
MARKSIZAM (18)
Urednik
DIMITRIJE TASIC
Korice
BOGDAN KRSlC
Tehnički urednik
DRAGAN PAUNOVIČ
EDVARD KARDELJ
SAMOUPRAVLJANJE
I DRUŠTVENA SVOJINA
DRUGO IZDANJE
BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFlCKI ZAVOD
BEOGRAD, 1979.

PROTIVREČNOSTI DRUŠTVENE SVOJINE
U SAVREMENOJ SOCIJALISTIČKOJ
PRAKSI
Iz građe za studiju o društvenoj svojini
u socijalističkom samoupravljanju

I
RAZVOJ OBLIKA DRUŠTVENE SVOJINE U NAS
Ustavni amandmani usvojeni 1971. godine,
kojima se usmerava razvoj društveno-ekonomskih
odnosa u samoupravnom udruženom radu, predstav­
ljaju» pored ostalog, i spoljni izraz promena do kojih
je došlo u razvitku odnosa i oblika društvene svojine.
Određivanje društveno-istorijskog mesta tih promena
— ma koliko izgledalo da je to stvar prvenstveno
teorije — ima u ovom trenutku odlučujući značaj za
razvoj našeg društva, odnosno za utvrđivanje pra­
vaca daljeg razvoja socijalističkih proizvodnih od­
nosa i celokupnog ekonomskog i političkog sistema
u našem društvu. Među marksistima nije sporno da
prelazak sredstava za proizvodnju iz privatne u druš­
tvenu svojinu predstavlja onaj revolucionarni skok
koji treba da omogući ostvarivanje istorijske težnje
radničke klase, radnog čoveka i stvaraoca ka oslo­
bođenju rada i samog radnog čoveka, to jest stva­
ranje takvih proizvodnih odnosa u kojima će sam
radnik moći uspešno da savlađuje sve oblike otuđi­
vanja od objektivnih uslova, sredstava i plodova
njegovog rada. Međutim, kada je trebalo opredelji-
vati se za sredstva i puteve koji vode ostvarivanju
tog cilja, javila su se i javljaju se razmimoilaženja
i u teoriji i u praksi. Ta razmimoilaženja nisu izraz
samo naprednije ili konzervativnije svesti, već pre
svega objektivnih protivrečnosti u razvoju socijalis-
7