Table Of ContentDr Vojislav [e{eq
RIMOKATOLI^KI
ZLO^INA^KI PROJEKAT
VE[TA^KE
HRVATSKE NACIJE
Drugo izdawe
Srpska radikalna stranka
Beograd 2007.
Dr Vojislav [e{eq
RIMOKATOLI^KI ZLO^INA^KI
PROJEKAT VE[TA^KE
HRVATSKE NACIJE
Recenzenti
Prof. dr Mirko Zurovac
dr Nikola @uti}
Direktor izdava~kog sektora
Ogwen Mihajlovi}
Redakcija
Ivana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica,
Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i},
Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi},
Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Aleksandar ^arapi}, Milica [e{eq
Izdava~
Srpska radikalna stranka
Trg pobede 3, Zemun
Za izdava~a
Dr Vojislav [e{eq
[tampa
[tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin
Za {tampariju
Mom~ilo Dragi}
Tira`
3000 primeraka
CIP- Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
272-767(497.5)
323.1(=163.41/=163.42)
[E[EQ, Vojislav
Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat
ve{ta~ke hrvatske nacije / Vojislav [e{eq.
- Beograd : Srpska radikalna stranka, 2007
(Zrewanin : ”Dragi}”). - 1031 - str. ; 21cm
Tira` 3.600.
ISBN 86-7886-009-X
a) Katoli~ka crkva - Hrvatska b) Srbi -
Hrvati
COBISS.SR-ID 134993676
OVU KWIGU POSVE]UJEM
MOJIM RATNIM SABORCIMA I PRIJATEQIMA
DOBROVOQCIMA SRPSKE RADIKALNE STRANKE,
JUNA^KIM SRPSKIM ^ETNICIMA,
KOJI SU SVOJE @IVOTE POLO@ILI
NA OLTAR OTAYBINE I SRPSTVA,
BRANE]I ZAPADNE SRPSKE ZEMQE.
DIVIM SE WIHOVOM HEROJSTVU I,
KLAWAJU]I SE PRED TIM UZVI[ENIM MU^ENI[TVOM,
STIDIM SE PRED ISTORIJOM
[TO NISAM BIO DOSTOJAN
DA PODELIM WIHOVU SUDBINU.
UTOLIKO SAM ODLU^NIJI
DA DO POSLEDWEG DAHA
NASTAVIM WIHOVU SVETU BORBU.
Predgovor
Pisati na temu, koja je od egzistencijalnog istorijskog zna~aja za srp-
ski narod i vekovima oblikovala na{u kolektivnu sudbinu, zahteva ulaga-
we mnogo napora da se autor oslobodi emocija i predrasuda, da pi{e trezve-
no, razlo`no, stalo`eno i argumentovano. Samo tako se mo`e objektivno i
nepristrasno apsolvirati definisani problem, a wegova uspe{na obrada,
pored saznajno-nau~nog aspekta, mo`e imati svojevrsnu delatnu snagu i pod-
sticaj na sasvim konkretne oblike dru{tvenog pona{awa. Pri tome krite-
rijum istinitosti uvek mora dominirati nad na~elima korisnosti, poti-
skivati pristrasnost i neprekidno insistirati na upornom preispitivawu
postignutog saznawa. Kad god neki Srbin pi{e o hrvatstvu, ne mo`e se
osloboditi utiska stravi~nih jasenova~kih klanica i kra{kih jama kao ma-
sovnih grobnica. Me|utim, i tu je potrebna velika doza hladnokrvnosti i
sumwi~avosti, jer su ti zlo~ini pripisani jednom malom narodu koji je te-
{ko stradao kroz istoriju, koji je skoro potpuno uni{ten, a ~iji su ostaci
ve} jedva prepoznatqivi u preostalim si}u{nim ~akavskim enklavama.
Glavni izvr{ioci zlo~ina nad svojom pravoslavnom bra}om mahom su Srbi
katolici, instrumentalizovani kao slepo oru|e u rukama tradicionalnih
srpskih neprijateqa. Ta velika istina vi{e od jednog veka prisutna je i
prepoznatqiva svuda oko nas, ali zapravo jo{ nikad nije sistematski izlo-
`ena. Dugo utamni~ewe u ha{kom kazamatu za mene je predstavqalo veliki
izazov da to poku{am uraditi, a ujedno robijawe osmisliti i u~initi svr-
sishodnim. Predaju}i sudu javnosti rezultate ~etvorogodi{weg rada, ose-
}am potrebu da, nadam se, krajwe kriti~ki raspolo`enom ~itaocu, iznesem
nekoliko uvodnih napomena.
1. Metodolo{ki pristup u ovoj studiji zasniva se na ~iwenicama i pre-
misama koje su ve} odavno utvr|ene, vi{estruko proveravane i potvr|iva-
ne u istoriografiji i politi~koj teoriji. Ogroman broj svetskih nau~nika
odavno je u svojim nau~nim radovima dokazao da je Rimokatoli~ka crkva ve-
kovima istrajno delovala kao vode}a svetska zlo~ina~ka organizacija, li-
{ena bilo kakvih moralnih skrupula i rukovo|ena najogoqenijim makija-
velisti~kim principima. U svojoj `eqi za univerzalnom svetskom domina-
cijom nije se nimalo ustru~avala da na najsuroviji na~in likvidira poje-
dince, dru{tvene grupe i uni{ti cele narode, ako su joj stajali na putu i ma-
kar pasivno se suprotstavqali. To je prva premisa metodolo{kog pristupa.
Druga predstavqa ~iwenicu da je hrvatski narod istorijski zaista postojao,
da je pripadao slovenskom narodnom stablu i imao sopstveni jezik, ~akavski,
5
izvorno blizak zapadnoslovenskoj jezi~koj grupi. Tre}a je premisa da je taj
narod turskim najezdama skoro potpuno uni{ten i da se wegovo istorijsko
ime sa~uvalo iskqu~ivo kao obele`je vrlo tankog sloja feudalne vlastele,
koju su ugarski vladari jednostavno preselili iz ugro`ene i opusto{ene
~akavske u stranu, kajkavsku, sredinu. Feudalna vlastela je tako postepeno
svoj etni~ki naziv nametala novoste~enim kmetovima. ^etvrta premisa ka-
zuje da su me|u dana{wim “Hrvatima” veoma retki oni koji imaju bilo ka-
kvog genetskog dodira sa izvornim hrvatskim stanovni{tvom. Po svim
istorijskim pokazateqima, wima je kao Srbima katolicima hrvatsko ime
organizovanom akcijom Rimokatoli~ke crkve u masi nametnuto tek u drugoj
polovini devetnaestog veka. Petu premisu predstavqa ~iwenica da su sto-
tinama godina “Hrvati” predstavqali instrument Vatikana i raznih zapad-
nih sila u wihovoj antisrpskoj najezdi.
Na osnovu tih pet premisa u sklopu primewenog metodolo{kog pristu-
pa konstituisao sam osnovnu hipotezu, izra`enu ve} kroz naslov studije.
Dana{wi “hrvatski narod” ve{ta~ka je kreacija Rimokatoli~ke crkve, una-
pred zami{qena kao instrument jednog zlo~ina~kog projekta, utemeqenog
na te`wi da se srpski narod uni{ti unija}ewem, pokatoli~avawem ili
potpunom fizi~kom likvidacijom, kako vi{e ne bi predstavqao prepreku
daqem prozelitskom prodirawu na isto~noevropske prostore. Projekat ni-
je unapred dat kao gotov i zaokru`en. On je postepeno sazrevao, imaju}i u
prvoj fazi ilirsku, a u drugoj jugoslovensku opciju. Me|utim, priroda rimo-
katoli~kih zlo~ina nad srpskim narodom istovetna je. Su{tinski se ona ne
razlikuje tokom Prvog i Drugog svetskog rata i gra|anskih ratova u Jugo-
slaviji tokom devedesetih godina.
Metodolo{ki postupak je opredelila ~iwenica da postoji bogata na-
u~na i publicisti~ka literatura koja iscrpno tretira pojedina~ne aspek-
te problema. Zato ova studija nije klasi~nog istra`iva~kog karaktera. Au-
toru nisu bila potrebna istra`ivawa po arhivama i muzejima. Istra`ivao
sam ve} objavqena dela i nastojao da sistematski obradim wihove rezulta-
te u sklopu unapred odre|ene tematike. Pritom sam prou~avao ~etiri vr-
ste dela: radove romanti~arski nastrojenih pisaca hrvatske pamfletske
istoriografije, ozbiqna nau~na dela sa izra`enim kriti~kim pristupom,
dnevnopoliti~ku publicistiku i javne nastupe istaknutih ideologa, kao i
publikacije memoarskog karaktera. Svaka analiza teksta je tako|e morala
biti kriti~ki intonirana i nepristrasno elaborisana. U ovu studiju sam
ukomponovao op{irne citate iz prou~avanih dela. Zbog autenti~nosti au-
torskih stavova ~inilo mi se da je primerenije precizno citirawe nego
prepri~avawe. Kroz prepri~avawe ne bih mogao da izbegnem sopstvenu su-
bjektivnu interpretaciju. Naravno, i sam izbor citata uvek mora biti
subjektivan, ali se nadam da oni svojom upe~atqivo{}u dovoqno potiskuju
negativni upliv subjektivnosti selekcije. ^iwenice su morale da potisku-
ju emocije, ali i same da budu preispitivane pore|ewem wihove interpre-
tacije od strane razli~itih autora. Naravno, nisu mogla biti obuhva}ena
sva raspolo`iva dela, pa sam nastojao da odaberem najkvalitetnija, najre-
prezentativnija i najrelevantnija. Koliko sam u tome uspeo nije moje da pro-
6
su|ujem, jer svaka selekcija neminovno nosi li~ni pe~at onog ko je provodi, mo-
tivisanog sasvim odre|enim ciqem. Ra~unam na bespo{tednu i argumentovanu
nau~nu kritiku.
2. Unapred problem po sebi predstavqa hrvatska pamfletisti~ka isto-
riografija, aktuelna politi~ka publicistika i memoarska gra|a. Sve je to
maksimalno ideologizovano u funkciji osnovne rimokatoli~ke doktrine.
Wima ide na ruku i dana{wi pogled na svet kreatora globalizma koji su
Srbe `igosali kao svetski problem, a svrstali se na stranu tradicional-
nih srpskih neprijateqa predstavqaju}i ih kao oli~ewe pravde i pravi~-
nosti. Pri svakom poku{aju preispitivawa nametnutih ideolo{kih obra-
zaca i kvazieti~kih vrednosti mo`emo sagledati koliko se voqa za mo}
preoblikovala u kontrolu qudskog uma i uspela da svoju totalitarnu pri-
rodu predstavi kao najvi{e demokratsko dostignu}e. Postoji problem ve-
{ta~kog oblikovawa qudske misli i na~ina razumevawa stvarnosti kroz
funkcionisawe zapadnih demokratskih sistema, kako bi se {to lak{e odr-
`ala na vlasti postoje}a svetska finansijska i politi~ka elita, a pri to-
me sa~uvala i pro{irila sve svoje privilegije. To sistematsko oblikovawe
se vr{i kontrolom glavnih medija i usavr{enim sredstvima manipulacije,
u okviru globalnog medijskog poretka kojim dominiraju najja~e industrij-
ske sile i wihove mastodontske korporacije. Odsustvo svake kontrole nad
wihovim manipulativnim tehnikama i propagandnim projektima pravda se
na~elom slobode {tampe. Javni i zakulisni centri mo}i ne trpe nikakvu
alternativu niti diversifikaciju pristupa medijima, izvorima informi-
sawa, proveravawe ~iwenica itd. Mediji su jednostavno sfera u kojoj nema
nikakve demokratizacije, a svaki zahtev da se ona kao proces i na tom poqu
pokrene najogor~enije se na no` do~ekuje od ameri~kih centara politi~ke
i finansijske mo}i, kao dominantnih u dana{wem svetu.
Idealizovana slika zapadne demokratije medije predstavqa kao pou-
zdane i sveprisutne, prkosne i tvrdoglave, do zajedqivosti kriti~ki raspo-
lo`ene i nepotkupqive, aktere politi~kog procesa koji po`rtvovano ~u-
vaju slobodu govora i obezbe|uju pravo gra|ana da budu o svemu obave{teni.
Ali kad se dirne u oko{tale ideolo{ke stereotipe i doktrinarne predra-
sude, nepo}udnog gomila odmah freneti~no optu`uje za “govor mr`we” i za-
menom teza on postaje izvor netrpeqivosti. Mediji na Zapadu nikada nisu
bili neslobodniji i politi~ki instrumentalizovaniji. Vladari sveta i
wihove polukonspirativne centrale ube|eni su da je kriza demokratije
prouzrokovana wenim neumerenostima. Da bi se demokratija sa~uvala qudi
se moraju svesti na idiotizam prose~nosti, mora im se nametnuti apatija i
poslu{nost, a pa`wa zaokupiti perifernim zbivawima, senzacijama i splet-
kama. Ogromna ve}ina gra|ana ugro`ava demokratiju tako {to se suprot-
stavqa wenoj instrumentalizaciji i krajwoj formalizaciji od strane po-
liti~ke elite, privrednih korporacija i najsna`nijih finansijskih insti-
tucija. Uostalom, demokratija je uvek bila po{tapalica “za kod ku}e”. Na
me|unarodnoj sceni, u odnosima izme|u velikih i malih dr`ava, nikada se
nije poku{avao stvoriti ni privid demokrati~nosti. Samo pretwe, ucene
– jezik ultimatuma.
7
Zapadwa~ki mediji su, po direktnim ameri~kim i vatikanskim in-
strukcijama, maksimalno instrumentalizovani da horski deklamuju anti-
srpske la`i i klevete, ~iji je osnovni ciq da u o~ima svetskog javnog mwe-
wa zlo~inci i `rtve me|usobno zamene svoje istorijske uloge. U toj izvito-
perenoj svesti stvarne `rtve genocida postaju wegovi zlo~ina~ki akteri.
“Jadni” Hrvati i bosanski muslimani su miqenici novog svetskog poretka,
a Srbi stalna meta za odstrel. Ako neko `eli da se preko no}i proslavi,
najjednostavniji je na~in da, putem {tampe, televizije ili publicistike,
plasira {to grozniju i besmisleniju izmi{qotinu, kojom }e se celi srpski
narod dodatno prikovati za stub srama. U tom smislu su verne sluge prona-
{li i u svim srpskim zemqama. Prozapadne politi~ke partije, mediji i ta-
kozvane nevladine organizacije za novac slu`e neprijateqima sopstvenog
naroda i bore se protiv wegovih egzistencijalnih interesa.I za wih la-
`na, iluzorna svest, hrvatska ili muslimanska “samosvest”, predstavqaju
uzor istinitosti i plemenitosti, a tragedija sopstvenog naroda predmet
prezira i nipoda{tavawa. Na javnoj sceni strani pla}enici su toliko bu~-
ni, da uspevaju u drugi plan potisnuti trezveno i razlo`no rasu|ivawe srp-
skih intelektualaca, koji se ne prodaju za {aku dolara; koji nisu spremni
da li~nu savest i akademski moral `rtvuju za qubav solidne materijalne si-
tuiranosti na osnovu isplata na {alterima zapadnih ambasada ili preko
ra~una sumwivih fondacija.
3. Naravno da sam svestan ograni~ene verodostojnosti svakog li~nog
svedo~ewa i krajwe subjektivnosti memoarske gra|e. Pisac autobiograf-
skog spisa sopstvena `ivotna iskustva i vi|ewe istorijskih zbivawa koji-
ma je prisustvovao ili ~iji je va`an akter bio, ne mo`e a da ne usmeri pre-
ma odre|enom ciqu. Tako se teleolo{ki pristup naj~e{}e svodi na potre-
bu da se sopstvena uloga prika`e u {to lep{em svetlu, da se naknadno
opravdaju odre|eni postupci ili konstrui{e varijanta racionalizacije
ukupnog sopstvenog pona{awa. Tako svako ranije ste~eno iskustvo poprima
aktuelni smisao, a rekonstrukcija istorijskog doga|aja prakti~nu, odnosno
upotrebnu politi~ku vrednost. Pri tom se naknadno nastoji logi~ki pove-
zati i ono {to je izbijalo potpuno spontano, iskrsavalo sasvim neo~ekiva-
no i, po prvobitnoj recepciji, remetilo normalni tok odre|enog procesa.
Ono {to je ranije bilo potpuno nepredvidivo sad se tretira kao jedino mo-
gu}i i prirodan ishod. Sad kad se napokon ishod zna, odjednom su svima jasni
i smisao i svrha doga|aja, kao i wihovo uzro~no-posledi~no situirawe u
dru{tvenu i istorijsku celinu. Svaki realizovani autobiografski proje-
kat vi{e je akt sada{weg politi~kog delovawa nego sastavna komponenta
prethodnih i opisivanih. Uz to je rezultat preispitivawa sopstvene uloge
u `eqi da se ona ulep{a, opravda ili odbrani. I uvek se to ~ini na vredno-
snim postulatima sada{wice koji opredequju naknadni koncepcijski okvir
koji memoarista sledi. Nema tu nikakve spontane autenti~nosti, koju mogu
pru`iti dnevni~ke bele{ke, ali se zato mo`e pru`iti jedinstvenost i ce-
lovitost pogleda, koherentnost izlagawa i logi~na konzistentnost sop-
stvenog stava. Preglednost celine se posti`e i na ra~un otvorenosti, ne-
posrednosti i objektivnosti.
8
Pisac memoara uvek ne{to prikriva jer je wemu apologija sopstvene
li~nosti po prirodi stvari va`nija od istine. Mnogi su blagovremeno kra-
li dokumentarnu gra|u, autenti~na svedo~anstva o stvarnim doga|ajima, da
bi im naknadnim ekskluzivnim tuma~ewem ulili li~ni pe~at. Zato je uvek
va`nije ono {to autor memoarskog spisa pre}utkuje od onoga {to na sva
zvona razgla{ava. Iznose oni u javnost mawi ili ve}i deo istine, ali nika-
da i celu istinu. Za celovitu istinu uvek je va`nije ono pre}utano od izre-
~enog. Ali svakom autobiografijom ~ovek nepogre{ivo svedo~i o sebi i
svojoj li~nosti, a kriti~kim analizirawem napisanog lak{e se prodire do
sakrivenog. Novi kvalitet vrednosti donosi uporedno memoarsko svedo~e-
we vi{e aktera istog politi~kog istorijskog zbivawa, pogotovo kad su oni
pripadali suprotstavqenim stranama. Tamo gde su im faktografski iska-
zi i analize podudarni, postignut je vrlo visok stepen istinitosti, dok u
slu~aju krajweg razila`ewa stavova i tuma~ewa, opet imamo na raspolaga-
wu dragocenu podlogu za nepristrasno kriti~ko prou~avawe.
Upravo u tom svetlu treba posmatrati autobiografske spise hrvatskih
nacionalnih ideologa, posebno Stjepana Radi}a, Ante Paveli}a i Frawe
Tu|mana.Nije nimalo slu~ajno {to je u okviru svog glavnog dela, po uzoru
na Adolfa Hitlera, Tu|man komponovao autobiografsku prozu i ideolo-
{ku studiju, stavqaju}i tako sebe u epicentar istorijskih zbivawa i pred-
stavqaju}i se kao wihov vrhunski kreator.
U pravoj galeriji qudskih nakaza i moralnih mizerija, kojima obiluje
hrvatska istorija u posledwa dva veka, Frawo Tu|man je bio najuspe{niji i
kao teoreti~ar i kao politi~ki prakti~ar. Bez sumwe, istorijske okolno-
sti su mu maksimalno i{le na ruku, ali se wegov li~ni upliv svakako ne mo-
`e zanemariti. Tu|man se jednostavno dokazao kao sinteti~ka reinkarnaci-
ja Ante Star~evi}a i Ante Paveli}a, koja je do krajwih konsekvenci izve-
la wihovu ideologiju, politi~ki program i metode delovawa. Povrh toga,
on je uspeo da kolosalnu hrvatsku istoriografsku la` uklopi u vrednosna
opredeqewa globalizma kao usavr{ene planetarne varijante totalitari-
zma. Uz svesrdnu pomo} Vatikana, Tu|man je postigao da se u ulozi nastavqa~a
jasenova~kog genocida i pokreta~a velikog srpskog kraji{kog egzodusa po-
jave Amerikanci i zapadni Evropqani. Ono {to nisu uspeli Franc Jozef I
i Adolf Hitler, realizovali su Jovan Pavle Drugi, Helmut Kol i Bil
Klinton.Kreirali su monstruoznu dr`avnu tvorevinu, ~ije temeqe odr`a-
vaju iskqu~ivo antisrpska mr`wa i netrpeqivost. Ali, uveren sam da ni ta
tvorevina ne mo`e biti ve~ita, kao i ni{ta drugo {to je na zlu sazdano.
4. Ovu studiju sam pisao kroz pune ~etiri godine ha{kog zato~eni{tva.
Sve citirane kwige i mnoge iz kojih citate nisam vadio, donosila mi je u
Hag moja supruga Jadranka [e{eq. Pored dela iz moje li~ne biblioteke,
koja sam decenijama tematski prikupqao, Qiqana Mihajlovi} i Filip
Stojanovi} savesno i pedantno su mi pronalazili i fotokopirali brojna
stara izdawa, do kojih je prili~no te{ko do}i. Na rukopisu zavr{avam rad
danas, kad ulazim u novu fazu moje ha{ke borbe, potencijalno sudbonosnu.
Vi{e od hiqadu strana rukom pisanog teksta ostavio sam na ~uvawe u cen-
trali Srpske radikalne stranke u Beogradu. @ao mi je ako su se prilikom
9
prekucavawa potkrale gre{ke u imenima pojedinih istorijskih li~nosti
ili datumima odre|enih zbivawa. Mogu}nosti za ispravke i kona~nu redak-
ciju jednostavno nisam imao.Odlagawe {tampawa do izlaska iz zatvora ta-
ko|e nije dolazilo u obzir jer sam svestan da se iz ha{ke tamnice retko ko-
jiSrbin `iv vra}a. Ne brine me to mnogo. Navikao sam ve} na ~iwenicu da
mi je robija svojevrsna `ivotna sudbina. Zato me neprekidno okupira mi-
sao da i wu treba iskoristiti u politi~koj borbi. Stradawe ~oveka poje-
dinca nije toliko bitno. Nacija je ugro`ena i zbog tog razloga nijedna `r-
tva za wen spas nije preskupa. Zato me nadahwuje istorijski primer \akona
Avakuma i Starog Vujadina. Mogu me vezati, ali me ne mogu spre~iti da pr-
kosim, uvek i gde god se na|em. Odr`ava me prkos, a snagu uliva beskrajna ve-
ra u Boga, Srpstvo i Rusiju.
U Hagu, 10. novembra 2006. godine Vojislav [e{eq
10
