Table Of Content·
• < }l'Гljt 11(1 · Р t<.Atл--Vг'-V9 ј
~ .1'
~. (q~L·11
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА АСАОЕМУ ~ 'ј
- SERBIAN OF SCIENCES V -\)
СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК
КЊИГА LXIX
PUBLICATIONS IN SERBIAN ETHNOORAPHY
Volume LXIX
ПОСЕБНИ ОТИСАI<
R EP RINT
д·р МИЛЕНКО С. ФИЛИПQВИЋ
D·r MILENKO S. FILIPOVIC
РАМА У БОСНИ
.RAMA IN BOSNIA
Уредник - Editor
s.'
д·р ВОЈИСЛАВ с. РАДОВАНОВИЋ - 0-r VOJISLAV RADOVANOV!C
БЕОГРАД
1 9 5 5
BEOORAD
'------~------....-...~~U•.t.t.Jt-.t.F-<a.a. _______~ -------..0
' .·
.-·
САДРЖАЈ
..
-
РАМА У БОСНИ ОД Д-РА МИЛЕНI<А С. ФИЛИПОВИЋА
ПРЕДГОВОР
3-67
ОПШТИ ДЕО
3
", . - " 1 ПРЕДЕОНА ЦЕЛИНА РАМА
,Ј . : ...... ! ~:· .
/l РАМА У ПРОШЛОСТИ
1. Преисторис1со доба, 4- 7
2. Ри.нско доба, 7- 8.
3. Сред1ьц в_ен, 8- 25
Прве вести о Рами и појам .Рама• у СредЊе)! веку, 8-10. -
. Рама у 14 и 15 веку, 11-12. - Влашки и арбанашки трагови" ,
12-1.6. - Верске и друштвене прилике. Кретање становништва,
16- 19. - С1ариве из Средњег века и предања о њима, 19- 25.,,
4. Турско доба до сеобе из Ра.не од 1687, 26- 34. ·
Прве последице доласка Турака у Босну, 26-29. - Страдања
раыских католика у 16 и 17 веку и сеоба 1687, 29-34.
5. Прилике у доба uосле сеобе од 1687 до Другог. светеког
рата. 34- 4).
' 1 Стање католика и муслимана у Раыи у 18 веку, 34-37. -
Епи·демије куге, 37-39. - Прилике··од краја' 18 века до 1878, ·
39-40. ... ...:.. Прилике од 1878 до 1945, 40- 41.
///. ДАНАШЊЕ СТАНОВНИШТ!ЈО 42-67
Опште наiюмеве, 42- 44. - Старииц·и, 44- 46. - Досељавање •·
из страних земаља, 47-50. - Досељавање муслиманских еми
граната, 50-51. - Досељавање из пию1рских об.части, 51--59. -
Досељавање са горњег Врбаса, 59-60. - Досељавање из
Средње и Источне Босне, 60-61. - Ново досељавање из
Хрватске, 61. - Уну1рашња пресељавања, 61-62. - Родови
непознатог порекла, 62 · 64. - Остало становништво, 64- 65.
Изумирање и исељавање, 65-67.
69-167
ПОСЕБНИ ДЕО
А. Гор11ЈО Ра,1ш. !. Орашац, 69-71. - 2. Магл'ице, 71-72.
3. Горњи Вишњави, 72-73. - 4. Ковачево Поље, 73-75.
5. М11у111з, 75- 76. - 6. Прос11а11. 76- 80. - 7.. Прослаnска
IV
Планина 80- 81. - 8. Шt111т, 81- 82. - 9. Плоча, 82- 83. -· /
10. llодбор, 83-84. ·· 11 ~11nци 84....:86. ·· 12. Копчиhи, 86 89.
- 13. Козо и Мркодо, 89-90. - 14. Варвара, 90- 92. - 15. Вар·
варска Планина (Козо и l{оњдолаu), 92-93. - Јб. Румбоци,
93- 96. - 17. Захум, 96-97. - 18. Јак.1иl111, 97-98. - 19.
Драшево или Дражево, 98- 99. - 20. Дружиновиhи, 99- 100. -
21. Ш.111мац., 100-102. - 22. Лапсуњ, 102 - 103. - 23. Г)1иhи,
103- 106.
Б. Прозор 11 предграђа. 24. Прозор, 106- 110. - 25. Боровница, '
110-111. - 26. Паљике, 111-112.
8. Среmм Рад1а. 27. Доброша (Добруша), 112- 113. - 28.
Блаце, 113- 114. - 29. Љубунuи, 114- 16. - 30. Дуге,
116-118. - 31. Луг, 118-120. - 32. Доњи Виwњани, 120-121.
- 33. С1<робу•1ани, 121-123. - 34. Горица, 123-125. -
35. Парош, 125- 126. - 36. Кранчиhи, 126-128. - 037. Доња
.. Васт, 128- 130. - 38. Уздо, 130-131. - 39. Хере, 131-132. -
40. !<уте, 132- 133. - 41. Шhипе, 133-135. - 42. Иванке и
Пајиlщ 135-136. СКРАЋ Е НИUЕ
r.
ДОНЈО Ра.на. 43. Кле1<, 136-138. - 44. Кућани, 13'8-139. -~
45. Греnиlщ 139-140. - 46. Хелдови (Хељдови), 140-141. - СЕ Зб. Српски етнографски зборник, Београд.
47. Пnрцаrш, il42- 143. - 48. Равница, 143-144. - 49. Три Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговинi1, С11рајево.
гзм.
шl1ани, 144-146. - 50. Мео110точје, 146-147.-51. Грачац, 147. -
52. Слатина, 147-149. - 53. Устирама, 149--152. 5.Ј. Лизо ZbNZO.= Zbornik za narodni zivot 1 оЫсаје Jttznih Slavena, Zagreb.
перци, 152~153. - 55. Тошhаница, 153-15~. - 1)6. Худутско,
154. - 57. Рама, 155. .
Д.· До:ьат1 11 Поља. 58 Совиhи, 155-158. - 59. до,ъани,
158-163. - 60. Поља (Рисовац, Рудопоље, Дуго Поље, Брчањ,
Драrај1ще), 163-167.
S11mmary: Тће Region of Rama, in Воsша 169-170
РЕГИСТАР - 11зр11дио Ђорђе U. Тешиh 171-228
Две табле цртежа - у прилогу уз стр. 22
Пет сл11ка - у прилогу на крају рада уз стр. 228
Карта Р;1ме - нацртао М. Шодолац - у прилогу на крају
рада уз стр. 228
ПРЕДГОВОР
ОПШТИ ДЕО
У_ то:ку година 1931-1935 обишао cal'lt, у;з новчану помоћ Ау·
I. ПРЕДЕОНА ЦЕЛИНА РАМА
.стрю.ш3анс:ке ;задужбине ;за антропогеографију, етнографију и соц,11о
логи1у· па Универ;зитету у Београду, сва·пасеља у Рами. Тада сам при Рамои се на;шва, '! наше ·време, r.raлa али щ~ра;зита предеощ1 )11"
купirо основне чнљениуСI о насеЉИ!IЩ1 и прrmреди :као п предања о лина стешњена· и;змеl)у Босне· и Херцеговине. Обухвата читаn сЈ1.1111
peRe Ра:11е, десне Неретnине притоке, riao и горњи и средњи етш 1н1•
пореклу појединих родова и прошлости насеља. Требало је да про
дужи11-1 рад у Paмr-r систематским пр1шупљање!l1 и друге етнолошnе чице ДољаНRе, та:кође притоке НереtЋине. Иах;о, да1;ле, у сmшу хщ1•
грађе, 1юје сам нешто прю\упио у ~оку 1931-1935. Нажалост, није цеговачне реце Неретве и ТИЈ\1 тоновима упуhеиа према Херцсгоn111111,
више било прюrи:ке: најпре други пречи послови и обаве;:~с а опда Рама је, ипац, део Босне, и неRада је тим: именом на;:швана 1щ1щ1с1
.ie
пространија област. Предео Рама са свих страна оп~>ољсн вие(щ11м
тешне ратне године омеле су ме да ве и;:~ведем у потпуности своју на
меру. Пошто сам pam1.ie објавио кра.ћу студију о Про;зору {Гласаш• и тemRo проходви:11 плЭ1mна!\1а. То нарочито вреди ?З iужни 01\111111
Географсноr друштва XVIII, 1932, 1-15), чланаI< "Народна ношња Раме пре~~а Херцеговини, који чини висо1;а планина Чnрсню.Ј,а. 1111•
у Рами" (Гласнин :Земnљсмr му;зсја у Сарајеву, Н. С. VI, 1951, следица тога је да је Рама, ипак у тешњим ве;зама са Босном, ос:о(')в•1111
v
121-132) и нао посебНу 1\Љигу "Проматрања о nривредп, саобраhају са прсде.:11n1а долшнi горњег Врбаса и са ЗападноЈ\>1 Босном. У Ј1с1
и насељима У Рами у Бocmr" (Београд 1951, Посебно :щщаље Српс1;ог риоду до пред Друrи светски рат Ра:11а је· била v правом см11слу 11щ111•
rеоrрафс1;ог дршутва), овом прилико11-1 објављу.iсм ре;зултате проущ1- ферюr предео са свим последицама таквог положаја: nр11врсд1111 11
вања етничке прошлости Рnме и ет11ичкнх односа у Рама :какви су 1\ултурна ;заосталост.
в,1адал11 1931-1935. Напомињем на ово:11 месту да су у Ра~ш послед За време аустро-уга~;>с1<е 01\уПа!!и.iе (1878-1918) и у 1101нr11Ј\У
који обухвата доба првобитне Јуrославије и Други сuетсц11 111111
њих· година и;звршене и да се врше ћрупне nро:11еве у п;згледу пре
(1918-1945), цео !ipaj је сачињавао и једну адмивистрат111ту •\111111
дела и насеља па и у Јtародяо!\r животу: поди;зање:11 великих хи
дроцентрала ва Нере-тnи и Pa11m и вештачких је;зера .мења се слию1 ну, сре;з, под именом Про;зорскн сре;з {котар), са среди111том у 111111
предела, не:колюю насеља he нестати под је;зерима, а дос1;ора ;:~аоста З,?РУ· После ос;тобођења, то. стање је унеколю;о и;:1мељено1 iщ1 с1у 11111111
Iчllaюr, Гр~юrhи, У стира111а, Тошћапяца, Худутс1<0, Л111}о)rорц11, <:т1
ла Рама кренуliе нагло напред у е1;0110:11сnом п нултурвом погледу.
Слика Раме у овом спису је слика прилика :какве су вла'дале пред те т1111а и Доња Рама прп:кључепа Rоњичко!\1 cpe;:iy Ji т111110 1щ1111111111•'1 flll
тнnпо припојена Херцеrовини.
ве.11ищ~ промене.
П lIC(IIJ, · ~а1;0 је Ра:ма 1;;ао целина сра?мерно l\rалсн предео, у н.11 ј 1111 1111
:11111RYJY четири мање предеопе целине, што јс пocJlO)Џ1Lr.11 1•1111мщ1ф11
11олщнх прилика. Мања Rотлпва OiiO ropњer тою\ pcJtO Р11м1' 11 н111f11
љон:~ са свп:х страна планинама је Горња:. Раме~ ил~r, iодщн:•1•11111111, /'11•
м11. Брдовити npai око доњег тошt pet\e Рnме, веомn 01.r1•rp11x 01'111111(11 v
р1щ,сфу (ю1њон Ра;-,1е, веома дисF1цирана Rрсчљачю1 по111щ1)' ј11 /(щ1.11
11mrn. шщ Жупа. Источно од града Про;зора јс брдоnит11 СТ1('/џ1.1r l'11м11
:', 111. Уп1(01~ска жупа (парохија). Четврти део пема својо нос1•!11111 11мљ
l 11 11• ЩНl.Ј 01\0 горњег и средљег то1\а Дољаnr\е, у Ј<ОМ су 111нн1·1·11111111
1111сюљ11 Сот1lщ н Дољан11. Том Ј\рају лришщају и: Поњн, llЩ\ мншц
1.щ11·1111х ноља 11 уl)ала у нт111и~л1 щ3шtД та дщ1 насољn.
Hml)lca 0Gnnc111тcљa о Рамн ю10 11рсде11у тс о щн1111н•д1111111 1111щ111
1111м11 11 1111с<'љ11м11 у Рnм11 може ч11т11ш11~ 11лlнr у мом 1101111·11утом 1'11111•у
l'1iм11. Н 1~ом11·r111111.11 11 11р1111111•Ј\Н, <·1ю\)раl111 ју 11 1111с.:1·1r.11м11" ( В11111•111111
11//i 1 l'!IJt·).
•
Рю1а у Боски 5
рад у брон;зано доба, али је сасвим моrуhпо да .ie ту било насеље и у
старије, неолитско, доба. С друге стране, људи бронраноr доба yno·
трсбљавали су и сами I\амена opyr1a, јер ie брон;эа и тада uила ретю1
u скупа 1! с;zувила првенствено ;за У.рраду орушiа и накита, што све
доче и 11аласця са саме Градине.
На с;з ОД Варваре ie велика Бю1а f po?.Пf.11:1. Она ie преиопа1111
и у њој су нађени предмети и;з старијег rво;зденоr доба. :Нашалост,
ре;зултати тог рада шгсу објављсни.3
11. РАМА У ПРОШЛОСТИ И 1912 вршена су исz;оr:;шања у Варвари: тада јс прекоnа1111
1. ПРЕИСТОРИСКО ДОБА Мала fрадиР.:а, ала ре;1улта.т:r Fizcy објав;ъени. Ту јс }[ађена јсд1111
rро5нщ.rа са богапш брон;заним накитом: 15 ф:и.бу;~а рано-латенс1\ОI'
Мада ј~ Бро~з Раму у давној старищ~ водио важан пут и;з јадран
доба, сnиралнпх пр11веса1.;а, појаса, огрлпца, всли1шх у1фасt1их дуг11щ
с1;оr приморја у уиутрашњост Босне 11 мада се, стога, у њој ;11ory оче-
та, огрлица од емаљnих ;эрна и др.4
1<иnати важна археолошка от1;риhа, у Ра11ш:. је рађено сра;змерно вео·
'11-111 11-rадо на археолош1;ом проучавању. Поред тих нала;за1;а и;з стари:iих времена ;эа 1юiе се ;зна тачно
ВарвЈtа јс iсдюю Щ)еис~ориско нала;зиштс у Рами на ком су вр· гдс су 1~ађени, Зеi\:l'а'ЉСюf му;зеi у Cap<tieny добио је некоюшо пред·
мет.а од брон~е, :коiи су наl)ени 1885 у околини Про;Јора, али осдо•
rucиa от1юпавања. И;:~ Варваре је доспео у :Земаљсюt му;зеј у Сараје·
ву n: .iедан крсме11и клиt-r палео;1итског об;~ика, једини досада по;зиат11 ста1у блшr>и г.одаци о њима.5 У селу Лапсуњу су uађснс рбинс оЈ~
зе:.1љаних nре>rсторис:ких посуда.6
ltомад тс врсте 11;з Босвс.1
Крај села· Варваре у Г. Рами, а 11;змеђу два и;зворна краБа pet<c Нпјс дат одговор на паiважније питање: отдуда брон;1а у. llяp
Раме је rлав1ща Градина. Ту је, ;за11ста, било преисторисБо утвр])ење: варн, односно у Pai'lш? Поред. тоrа, намеће се питање ю1ква јс 6ю111
са северне, ла1;0 приступачне, стране био је подигнут бедем чији се 1 природа металурrискоr рада у Варвари: да ли је у Варвару доно1111'"
на rотова легура па овде само· ливени: ра;зm1 предмети: или су у Е11н·
остаџи по;знају. На срсдюur откоnаис површине наишло се на читав
ии;з малих 11сl1и, слнчних хлебним псt1има. Нађено ie, на Градшш, вару доношене главне сироnинt~ - баtшр и· 1~алај - па оЈЈде щ~р11l)Ј1•
НСl\ОЛИЈ\О ко:-11ада НСОЈ!ИТСl\ОГ 0""Јја (дво се1нrре, нож или стругач од вана п легура п прои;зводи од ње. Бт-1ша техно.лошr<а пpoy<rнnr111.11
јасnнса и врща1; 1'ОПЉа од њамепа), али ie у обиљу нађено калупа ;за остатака са Градине :\1ожда би прпnомоrла да се одговорн бар )Џ;Ј111•
л~1вење брон;зе. Ти 1;алупи су од пешчара и песковитог лапора а ;за мнчпо ва та питања. Пошто у Бос:нt ие111а рудни:ка ка11а i~1. нс мщщ•
и;зливањс оруђа, оружја и ваюrта. НаlЈено јс још гру;11ења (5) од тра бити суЈl[ње да ·је :кала} или rотова брон;за добављан са стра11с. 1Јщ111
хита ;за млевење жита, неко,;1и1>0 предмета од кости, један оштећен да је тај калај• био и;з Југонсточnе Арије било да ie 6110 и;з ;3а1Т1щ110
идол од иловаче и мноrо ;земљаног посуI)а рађеноr ру1iом. То посуђе Европе, он је у Раму доспевао посредством Јадранс1\ОГ П1эиморј11 "
обично има ручице, а мало је I\О:нада с украси":.1а. Као орнаменти јав путеl\1 од Приморја. То нам, опет, дою1;зујс да је веl~ у то 11рс1н;тор1t•
љају се једвостав11е и !!ИI>-цаБ црте, полукру;эи и сл. Од друrих 1;ера ско доба Рама била у ;юшо111 трrовач1<ом 11 1\ултурном c~1oupal\11 ју 1111
осталим светом посредс1'вом Јадранског Приl\rорја. Те вс;эс пр1щу11111
мич1шх прои;звода 1rађено јс ост ;зарубљених пирамида ра;зпе велн
ч11не, два мала ;зарубљена конуса, мпоrоброiви пршљени н друго. l1c ес 11 постати можда још много живље ;эа време римсr\С nлrщ111111111•,
Утврђено је да је то пала;эnшт<> иl'( брон;заног доба и да је тада ту Археолошко нсz.;уство у Босни пою'!;зало је да ес на мсст11;1111 1(t1i11
била жива мета11урrи.с1<а индустрија. Додуше, од ;11еталfШХ предмета ес ;зову Градина и сл. обичио ради о остацима о)~ прс11сто1)щ·1сш< 1111•
на том месту су наl)еюi само једно длето и четири: нс;энатна брон;зана ссљn. Таrю .ic било и са градинама у Варвари. Мсt)vтим, у Рамн 11м11 11
фрагмента. Пошт·о су у једној пеЬн: ~rађена четкри :комада ;земљаног 110 друп1м селимr~ Граднна 1\oie пису nретраживане, n nрло 11сЈН)щ1•11но
посуђа, Ћурчиt1 је ;:~ах,ључио да .ie споредно ;эаяи:\rање становни:ка Гра да 611 ес н на њ11~щ 11:1шnи трагоnи прсисторнс1шх насеља 11· 1ty11·ryp11.
дивс било лопчарство.2 Попr.~ тога, има и доста rромпла. Hc1ti:- hc можд:~ бити щз 1101J11ioi· 11111"
Ђурчиt1 је сматрао да су нсолитсr\И предмети па то~1 пала;зnшту
само случајни нала;эи. Очигледно ie да је на Граднr111 бу.јао ;1шnот 11 s К. Па ч : Археолошко-етнографска. истраживаљn поnјссти ри~1·
скс провшщије Далмације. ГЗМ. 1906 157.
tzГићЗ Јi·,1rV·Ic1.1i1 r.и 1zХо G1DВП1Zи М • е11:'(.< ј.11 • 9сn0 М1си0·.9 1)·J 2 tм 19 -М9Ћ1-ба9руо21 1n12 1•Р 8: dз ;3ч о0i1и --1с\о:r\ 3 П1: п.рN оeюГбprроuоа Ьзду!ии i ~Вkпщoо оvс1aнз11аnш1i щ в1аp1р гељХЈeус1d руш 1reР\ttpсаiCтм X'еИОuCn, '1 l1n1'п1oa1р1ps оиocзГj1о З<р0pМ1сr•кe. оhpХiгysJХ· Џt1\o сJго)(iт1C:0s'\0kL'р1oU1ntj1.l 1il1Јl с1о dаo16Nl4: з Ј1СМ1С. ... с;Т'.(М' z rr м 1 u.1 u1 1h1!911 1сtо14 111 kIЈ8\с :0 аа. 11:: 1 1 K0N·u)c1l1tk.u erм nе.sсetт iуpн.·n ilniok otr .B oPs.nroez io rHskeorcire gkoov:itonno1 .u GpZгoMh.b l1.o0r1l):1.
rи Шi.
6 Милен.ко Ф.иљиповић
Рама у Босни 7
>1еиа и настале бацањем Rа111ена који је уzшањан са љива. ал11; l-1e бар
Совпhи111а су висови Град и :Заrрад, ва Kar.reнy се исRопавају рбюrо
неке, нарочито оне на главщьама .и на већим висинама, бити преисто
рис1\е, RЭI\Ba је бюта и Била Громила I\paj Варваре. Не у;зимајуhи у (један човек ·је нашао и.две 1\амеяе ступе), а ва Бороnпю\у има гро
·об;зир громилу 1\Ра.ј '{урбста Koп'~rиlia под ВарвароЈ1r (сл. 1), громила мила. По Пољима има по до сама и странама много· громила (до1\ су
· средњеnеновна гробља по пољима). Истиче се ;3мијс1\а Громила у Бр•
има само оквиром поља и п;~анином ·а не и у пољу.
Нисам· археолог и rmcaм :\10гао да врmњ'l1 исхопаваља. Само ty чњу. Пошто су у громилама нала;зю1и људс1<с Rости, сељаци верују
да ·су под љима намевовавп ;шю\овци. Нала;зили су и трагове паље
и;знети где све и111а град)[па н гро111нла, у;з не-ке друrе податке, хао ве
вине. Се:'>1 тога, по rромилама и бЛ;;зу: њих су иала;зил~.t рбиее, а 7
роватне! трагове преисторнс1шх насеља и: жао путо1\а;з ;за евентуална
Бр'lњу и 1\опље.
буду.Ј:-1а архtюлош1(а испитивања.
У Горiьо.i Рами, градина и громила, сем на поменутим ;~естnма,
2 .. РИМСКО ДОБА
има У веhини осталих села. У хатару села Орашца је седам громила
од којих је г;~авна ;3мијињача на коси :Караули (Калаури). На вису Не ;зиа се хада ни -кано је Рама доспела под римсr;у власт. ;311
Онишу 'је била градина и ту сељаци иала;Је рбине од ловаца ( .лончп- Римљане, -који су продирали са Јадранског При~1орја у унутрашњос1
11с ") . У т.rn овачсву Пољу су две градиtrе, а у, Прослаnу једна г" ромила . Баш;ана, био је у том погледу врло ;значајан пут 1<0.iи јс од Приморј11
У l\ланцу. По' уверавању мещтюrа, на брду Неwници се ископавају водио у Средњу Босну, nут :којим се ie жретала трговина и;з ·приморј11
· У вслююм броју рбнне од сvђа. Тих. рбина 1та у Прослапу и у дру у унутрашњост Босне jow у брон;зано доба. И, сасвим јс пр11род110 Јщ
ГИЈ\Х селима свугде где има црвене ;Јсмљс. Громила нма по Млуmи и је старо насеље на месту данашње Варваре продужило да постоји: 11
на Великој и Малој Традини у Подбору, па под Гурјевачоr.r у Варвар ;за вре:1tе Ри:11љана, можда са 11Уного већим ;зпача.iе1'1, јер јс оно баш 1111
i
СЈ(Ој Планини, nелика громила на Градини у :МрRодолу, громила на месту где ес та пут, пошто напусти тегобни прела;з пре1>0 nрлет1111х
пису Градю1и у Румбоциi\1а, у Ја:клиhима по једна иа Билом Бригу и я бс;Јводних пла1шuа, спушта на снажна врела РаЈ11е и у ш1од11у 1<01.,.
па граници према Румбоцима и једна на· Дражеву. Један врх на пла· тлпну Горње Раме. Било је, ме~утим, више римс1<их путева I\оји су
нини 1\оливра·гу ;зове се Градюrа. И;знад Лапсуња пала;Је :1~ноге рбн дола;Ј1rли са ~апада у Рю1у и · сви 1џбијали у села охо врела Рnмс1,
не од суђа, а један отссх и;знад тог села и Гмиhа ;зове се Градипа. На Ca:'>IO што Ье ти друЈ11ови у рп:'>1с1;0 доба служити не саЈ110 тpгonoчl(unt
ГрадИlUI је громлла; друга rpor.mлa је па l\Јесту У;;щојвици. п културnоl\1 ~аобраhају неrо tie бити у првоr.r реду: војпичюс и c1·pn·
У седу Блацу је Градина и на њоi громила. По шуЈ1~ама ORO Љу· теrисю1 путеви.
б'унаца има rp_o!ltилa. Всл~ших громила има у Дугама, а једно брдо И;з Приморја јс пола;зuо један пут од места Триља дрс)<О JlfIOJIН•
и;знад седа, Ј\ОЈ~ ~еше ;за Тро1·лав, ;зове ес Градина. У селу Парошу .је ја Аржаног. Други је ишао од Ловреча npe1to преnо.ја Љшицс. Ol'S11
Град11на, на ItOJOl сељаци - ха1'0 су 11хе уверавали - ис~:.опавају лон су се састајала у селу Бу1швоi Гори на јужном оквиру Буrrшо1· Бт1·1•11.
<rине, алатr\е од бакра·и гвожђа. И у Горици ю:~а Градива. Једна њи Од Букове Горе пут је ишао у Дувањсжо Поље, па у Раnно Поњо. "111
ва У ·Кранщmима ;зове се Градац; по 1ьеЈ1rу ю1а rромила. И;зме~,у села Равног Поља је један :крак ·спла;зно у Раму и његови тр111·01111 (11щ111
У;здола и Д. Басти: је Градюiа, и на њој nала;зе рбиве, а има и громи· течинс) су констатовани све до села Руl1-1бока. Tai 1\р1щ 1(JJ(l/I Р11му
ла. И У селу Херама је једна Градина. Громила има у селу Шl-111пама. треба да је био део друиа поји ie, по Пајт.инrеровоi Jtap•пr, 11111110 111'
У с~лу 1\ле1\у има громила од трсбљепог ~:.амена, али на једној Т1шљн у Приморју у Аргентарију (Сребреницу) у унутрt1111љuс•~•11 1:11.
rромнли ЈС cтc)ial\. У Рави.нц°' се наиларп на рбИне. На Ба.ћини и;знад сне. Сс:11 тога, било је и других римских путева 1<0.iи су H/l )(у111111.111ш1
села Тришl-~ава, мало даље од Перуна, је једна вел~ша rромила. И;з Поља nодпли у Ра:11у: један пре1<0 Љубуше, вероватно прсм11 Вщ11111•
над Триmhана и lVIеопоточја су Грачац и Градина, али бе;з в1щних 1111, дрvги од дувањс1\оr села Рашчана у' Раму (вероватно ic у ћ1му
1;а1ших ос:ата1•а. Једна шума у Слатини ;Јове ес Градина, а .и на Грацу Щ)()Ј{јао мд Проедапа.)7
и;зпад Худутског је Градива. Утnрlјсно је да је на !'t1есту данашње Bapnnpc у p~tMCX(O 1џ1('i11 Git•
Дољани, Совпhи и По,ъа су богати стариюша уопште. У Доља- 11> 1111ссљс Bistue Vc tus, I<oje је доб идо римс1;0 rрндс1<0 r111111ю 1щ11 у Ј
1чrма су вис Град и груда Малеwкин Град 11 iедпа Градива. На внше Щ'Ј(У llODC срс.
места се- наила;зи на рбине. У точилу ва страни: до Хусеiнпоnе Груде На ·глу Варваре нађспн су, у дnа маха, ра;зни ост~щн 1111 1111111т1ш·
и;ша~ махале .Паt-~иhа видео сам огромну колич1шу рб1111а од ру1;ом ~пt'i11, ною1 са натписима. Ту су 11аl1е11н и ocтaJ!ir ба;знл111<с 1шј11 ii> l'S1m11
р1<11}еног cyl;a. На једном месту ie мало хумуса, н ту јс највише рб1r 1 р111)('111\ )~СЈ11\111НЧПО са :н1тнч1тм j\1:1TCPllit1JI01\I, 11 бющ CJHl'l\11\ l'Sщ1ш111•
щ1. Cyl)e јс црно н щшспо, nc'rcнo, а у ;Јсм1ы1 11ма J1111oro белих ~1>r11\. 111ш11 у Д11б1н11m1111ма, ;301111J!1r, Г. Ту11бс·rу 1tод 'L'1111щ1111>О, ЈН111111щФ 11111\
Рбrшс су од носу;џ~ рщтоr оGтща. Наро•111то ic много ушщ_џt (ру•111-
n
•!11). Орн11~1('11Т111(11 l'()TOll(I 11111<111(1111. ()Ј)~Д 11б1111а ту llMll 11 TJ)()('ltll('. 'У ' Р h В n 1 1 1 t: RUmlschc Strнsscn in Bo~юlcn uпd dt1r Пt l'Ct ffovlnn
(Wlc•11 1111!'1) 21) 27.
8 Миле.ико Фи.'lИ.Повиh Рама у Босни
- ------
.Котор-Вароши. и С~tсданима I\ОД ,Сребренице. Мисюr се да .ie цр.ква бија деди на две покраји11е: Раш1;у и Босну, а Босна. С(} протеже 011
била nocвelieнa св. Варвар1'1 и да се, после, по цр1шк прорвало и село.8 µске Дрнне па "нsqне ad шопtеш _Piлi'·.2 Монs Pii)i је .Борови Гщн111,
Муqеюща Варвара јс погубљена 282 годшi~~ а љен култ ;11orao се нэ:nо 1.:с If данас ;зове, код Лиона и јаю1 ра;злози говоре дн је бзш ту
раширити тех; ;аа неколИЈ(О де!!ешrја. То ;значи да је са1110 насеље била ;заr!адна гран11ца Босне. 3
Bjstпe VetL1s посто.iало и ра;звиј.:~ло се столсt.им:а и да је хрuшЬанство Ду1;љаиин. јс оставио l~ \едну непосредну nec1· о Рами, али: 1111
у њему бЈ-~.ло ухnатило дубо1\а 1юрена. Чињеница! пак да се градс:nо она не ка;зује :много. Причајући о то.ме юнtо јс српско-ду:nљrшсю-r Щ)1111.
насеље у рш\1с:nо доба ~1а месту данашње ;3еюще, а па путу који је Преди:ш1р, који јс могао владати до 01to 980, nодел:ио своју дРШ111Ј)'
од Bistпe Veft1s ишао према Арrентарији, ;авало Bistнe NoYa упуt1ује четвор1tц11 синова, и;зноси 1;ако је сину Свевладу дао по1фајину По11
пас да су Ра~1а и Bistнe Vettis у prn1c:no доба бию-r толико напредни ropje, U\ ме.ђу жупа~1ај, кuј~ су биле у ·саставу те покрајине (01ro1•11·
n: ;значајни да 1 ·.су служили нао етапа у ширењу римске културе 11 ште, Mopaqa, Комарница, Пи.ва д.др.), по:миње се и Ра.ма, после 111••
моlш даље у унутрашљост. џетве.4 Пре~1а томе, Рама, и пре него што Ь.е ЊО)'Ј ;загосподарити Мн
'Приликом rрадње новог пута кро;з Варвару 1930 налажене су џар11, пе:nо време Јш.iе била у саставу Босне пего у рашх>ом Подгорју,
~Јемљане водоводне цеви и;а римског доба, дужине 36 см (саопштење У то старије време, дакле, .Рама је била у теw1ъој ;заједш-!ЦИ са »РМ
кустоса Д. Сергејевског). Сем у Варвари, ри:11ских остатака {цигала) љама на исто.ку о,щ ље, што се може обiаснит11~ једино юtо rrосщщ11ti11
н::шашено .ie у Лугу ниже Про;зора.9 Вероватно да се ради о остацњ,tа крупних етничких промена и;аа;аваних досељавањем C;iouoю1. Т111шн
и;а римс1\ОГ доб~ и у селу Слатини, где нису вршена стручна 11с:nопа стање 11er1c трајати дуrо, и 1neh у 'пpnoi половшш 12 веl\а опет l1P
вања, али се на месту Равницама на.'lа;зи тесано камеље, креч, циг;~а; се јаче истицати ве;за Раме са крајевш11а на ;западу, на l\OlY счщ11у
111шча се да .ie ту била "цр:nва". А на :11ссту 3адо.iу има о;зидuна n: Раму одвајкада yпvr1yfe њен nриnрсдио-саобраhаiни положај. И v
ту ес щ3ораnају цигле са ~-шицнма савијеним са стране. Срсдње;\1 веку I<PO~ Раму води трговач1ш пут од Сплита npCt\O )~уl1щ1
· :За време своје дуготрајне владав1шс у Босни, Римљани су били у Про;зор у Рами, а одатле хш рудНИ1ЈИll'tа Фојнице и I\рс~нс1м.» И
особито рщшили рuд на сксплоатациiи босанских ру;:џ1ика. И;зво;а дапдањи су економс:nе ве;зе 11;амеђу Р .Зi\te и суседних карс1111х 11 оља 1111
руде ишао јс бар једним дело:-.~, al\o не и сав, преко Раме. H1rjc утвр ~ападу врло присне и живе, а посредством њиховим и са .lндp11tl(:imм
t1ено д.u ли је бю10 1\а1\вог рударс:nог рада у самој Раю~, аюr га је l1рю1орјсм. Тако је било и у вреi\1е Бада није биЈЈо добt)ОI' 1~11ум11
било у непосредном суседству Раме: r•од Г. Ваr>уфа, Бугојна и села нрс;11а ;западу (и;зграrЈен ie тс1с тридесетих rодииа 20 х1ею1); ;;1а IJl)t'l\11'
Волара у пољу Скопљу би;хс су овеће римске насеобине, а у О'f\ол~rни uустроугарс1>е о;.;уnације Босне (1878- 1918) ирrраt)ен јо ()110 J\PVM
тих места на~1ени су трагови старог рударства, алн се није могло ноји је спајао долину Врбаса са дошmо1\t Неретве а 11ро;1;1:що 11111111
утврдип1 да ли су и;з римс1<ог доба.1{) Да је и у самој Рашr било ру· Раму у np.:i~цy С - Ј и и;~.б11iао и на шеле;анич1<у пру1·у ;1щ111111!м 111•
дарског рада унс1ФлИ1ю ic доr•а;з и Ј>улт св. Варваре: она се одавна рстве. Тс нове :nомунинациiс у11еr,олиЋ:о су поiачало саобраl111 ј <:11 С1111Ј\
~матра ;заштитн~1цом рудара. ЊО)I Босном п Херцеговином тим ;ааобила;зним nyтc~r. 11л11 1·у 1•1• 1111111•
<'а крајеnима на ;западу одржавале 11 даље на стар1111сн11 1111ч1111 11 !'111111•
3. СРЕДЊИ ВЕК ра;зноврсшrје и живље, пош;о су станоnнвQи: 1Зу1со11С8'<11' 11 Р111111111• ~·
Прпе вести о Ра11111 11 појам "Pallfa" у Средњеи веку 1'0ЛЮ<ој мери упуhе1т е:nономс1ш на Раму да та 11оља (: Р11мнм 1•н•1•н1111
Нонстантин Порфирогенит у сво~~ делу "De admi11istrando impe ч11пе једну целину.
rio" {средина 10 века) писао је и о границама Босне у његово време. Временом ес Босна сманципова;:~:t од ;зајсд11111џ' <:а Рш111сщ11, щ111
Он нс помиње Pa!\ly пепосрсднn. Алн, говорећи о Босни, 1<оја је тада i1· бр;зо noc;re тога ДОШЛО 1I до ПЈ)СЮЈД:Ј ПOJШTll'll\C ;:нti<'J\JlllL\41 1'111111• 1111
била у саставу Срби,је, он саопштава да је ;западна граница Босне до l)осноы. Судбоносан догаl)ај у' историiн Pai\tC и Босне јо мщ11111111t11
nирала до ре1<е Цетине и ЛивиаЈ llpe11ra то111е, Рама ie у то време 1111хnатоњс Раме. Нс ;знз ес на коiи cv начнн Маџара 11111"1'11;111 1·11111111
1~11p1r Раме. Маџари су 1102 ;заnладатr Хрватсrюм, а у год111111м11 11011Ј11•
била у саставу Босне (н Србије). Поп Дукљанин у свом "Летопису"
(писаноi'\1 н;амеђу 1160- 1180) ка;аујс, али ;за старије доба, да се Ср. 1111"11 11роширюш cnojy nласт и на ;знатан део Да110\r:ч~11 ј1.:. OJ11t•r;11· 1•у,
8 К. ri ач : Р.имсхе стари.~~е из долине Раме. Гласник Земаљскоr ~ ф IU и ш и ћ : Ље-r·ош1с nona Ду.1<ља.нмщ1 (БОО\\'РЕЩ-Зn1•1нЈО 11),1111)
музеја 1894, 321.:....323; - .&рхеоЈrошко-е'тнографска истражr•LВања повјести :111R :107.
рт.теке провинције Далмације. ГЗМ. 1906 151-159. 1 D Ћ О'Р о 11 G-t h : Територнјатrи •paosoj Goca11c1<c д1»ю1 щ• у { 'Jl"JI
8 Р h. В а 11 i f : нав. дело 29. н,1•м 11~1Су. Глас СКА. 167 (Бео1'р::~д 1935) 11- 13.
1° К. Па ч: Мали рю1ски 11ахоl.>аји 11 пос~1атраља. ГЗМ. 1897 515. ' Ф, JI{ lf 111111': жщ. ДС.ЛО 327, 150.
1 С·1" Станоје'Dиh - В. Ђороnи1': Ода\5ра11и изоори зо ср11· • С. .1 l 1· о r-о 1< : DJo 1!11ndcl!i!iir11~нc1\ \нн.1 tзщ·н,vc1·ltr• vo11 Hurl1lc•11
СЈСу ИС1'0рију I (БСОl'\'>11~\ 192]) 05, 72. 111111 1\1) 11111111 wl\IH't\IНI <INI MHtolнHN'll (1n 7n) 011.
10 Миленко ФИЛlИПовић Ра:-.1а у Босни
1tористеtнr веГ~ поменути пут у унутрашњост Босне, ла!\о могли дohn Рама 'У 14 11 15 веку
до Раме И тако с бо1са уhи у Босну. ЋоровиЬ. ie био мишљења да су
Маџари ;зау;зели Раму у времену од 1134--1136 и да су наскоро про . Јачање босансRе државе увуhи he понова и Раму у ближу l)ll·
ширили своју власт и' на остале делове Босне и да је до тога дошло Једпngу па и потпуно у састав босанс1се државе. Енергични бан Сто·
110 нском пристаю>у босанске властеле, пошто се у н;зворима не по· пџ П К~троманиh придружио јс својој држави многе Rрајеве н11
миљу нихаиве борбо. Од 1138 Ра111а се јавља у 111аџдрс1,ој краљевској јЗаnаду и ЈУГУ. У то вpei\Ie по111ИЊе се Рама хао његова ;:~емља: щ1 n:o·
ти·rули у 1юјој ;значи исто што и Босна.'6 l:!с.ъи 1~ојо111 бан Сте~ан _ir брат му Владислав на1·рађују, 01,0 1322,
И1шо се пом~њо у титули 111аџарсю1х краљева, Рама се ретко 1ше;за Вукосава, сведох .ie, међу осталима, и "од Раме I\не;з Остоја 11
помиње у ТИТУЈ{И босанс1шх владара, што је историчар1п1а веh давно бp~l10;\1"io који се У iед~ој другој повељи, и;з 1323, ;зове Остоја Пр11•
nало у очи. У повељи бана Степана, писаној у Книну 1345, у његовој боЈевиh. Cai\1 бан био Је маџарс1'и ва;заЈI. Босански владари су имш111
титули ва латинско111 набрајају се ;зе:IЈ.i:ье, па и РаЈ11а ("banuэ Bosne, nec 110 вr11Ue дворова и често су z,1ењалн боравmuте. Највише су, ищщ,
no11 terl'arum Usure, Salis, Dolmine, Crayne, Rame ас totius Gholm боравили у Високо111 и оближњm1 мест11~1а (Моштре, Трстиш-~нu11,
princeps et dominнs ... ") 7, а 1416 потврдио је О11шшаш1ма њихова Бобовац и др.). Има само један помен о боравку босюrс1\оr nладпрн
11рава Иваниш, кне;з џ;етиис1<и, 1тишки, рамски и омиш1m.s Јиречеку ~· Рами: "под ПројЗором у Рами" бан Тврт1ю је и;здао, 11 августа 136(1,
је још !:}нача._iније да се то ю1е помињ~ ·врло ретко у; богатој грађи у Једну повељу Вухцу Xpвanm!'Jhy.11 И;:~ тог nр;ем·ец~ јс, и;:~ доба 1ш11
дуброва•шом архИDу: ои уопште није ваu_шао на помен Про;зора у 1367, и натпис на стеrж код ушr1а Дрежа1ше у Неретву, нише села )~.
дубровачким ~вори111а, na је то нарочито истакао.9 То је свахако Дрежвице. :Место је и;зван Раме, али: недалеко од њене гранщ!с. У
ус;~:ед тога што Рама и Про;:~ор нису били ни у ка1шим бЈ1юю1111 одво натпцсу се по:11иљу воinода Мастан ц његови си.нови Радослав н 1Vl11
СИ:\1а са Дубровн:ихо111, веl1 са Сплнто:11. Ми данас не :знамо, a;i:n је рослав, а натпис је nиcau "у дви господина краља угарс1юга Лоs1щ11
nрло n1oryhнo, да се Рuмо111 у Средње111 веку ;:~вала област ширег про п господина бана босанс1юга Твртка."12 Тврт!iо је био најпре бан, 11
странства него што је данаш'ња Ра:11а, а нарочито да су тим именом од 1377 Iipaљ.
обух!lатани и внсоIСи, pc·r1'0 насељени: предели ва :западу од Раме до Верујем да нећу поrрешити at<O један средњеве1сО1}НИ с1101111щ1111
Дувна и Ливна. У Рами припишем бану и I\раљу Tnpт1•v. У селу :Кле1,.у, на месту ) 1111•
I\ад јс реч о имену Раме, нужно се намеће једно nopel;eњe. То киhевини, у природно:11 Rречњач1;о~r I'Yiiy, истесан је щэссто, Ј(Ојн 1•11
је слу•1ај имена Раса и Рашке. Раш1<а ie једва нешто дужа река неrо :зове Банов Сто или Краљев Столац (сл. 2). У селу има више срсю1.1••
Рама: оне су обадве хратке ре1<е, nрито1се већих, па н у Босни и у nсковних пеБропола, а, по предаљу, б11ла је и цр1ша у селу. (Сс1111 ј11
Србији има много дужих ре:ња иего што су те две. По граду Расу и данас чисто муслm1анс1\о.) Сличних столова има и друrде, na 11 с>11
реци Раш1\ој на;зиnапа ie простраи~1 об;хаст Рашком, а љени станов патшrснма. Чињешще да је Тnрт1'0 бор:~вно у Рамп и да ес "(!'11111
ници Рашанима. Июсо· раш1ш: владари сасвим репсо стављају у своју ::~ове и бановим и Iфаљеюrм, а Тврт1'0 ie био и бан и Јсраљ, 11111r11•1'11
·1·иту11у "раш1<е ;зе.мље", ~юд странаца, нарочито Rод Маџара и на ;за cynиme речито говоре ;:ia TI) да Се ')\З старина МОЖ() ДOJJCC'l'll у \НlllY
паду, Hascia је исто што и: Србија, а Србе ;:~ову Рашап0111а (Rasciani),. са ТврТЈюм.
n·a их Ма.џа;ри и данас тако ;зову. Случај имепа Раме, у ;зпачењу ;за Зна се .iom ;за ј~дног босансrюг владара да је до;1аэ110 у Рнму1
щиру област, па 1-1 за читаву Б.оспу, није, дан;те, осамљен. Са:110 што rод. 1433 У llpo;зopy Је боравио к~}аљ Тврт1ю П и ту га јс 1111111;111 Ј\)
се то и~~е није толюсо раширило и укорешrло Rao пме Рuш1•е, јер је бровачко пославство.13 Међу селю1а шrо нх .ie :краљ Ст. Томн щ,щ11,
Р:~ш1са бнла у сва1\ом логдеду јача и њен политич1ш утицаi снажнији нrro, 1466, синовима војводе Иваниша Драгишића бидо ic 11 1щ1111
и дуготрајнији. Г11mhн у У ск опљу " . 114 Н аводи:.."·1 ·1 и ова1· nодат:t1< cтoru Ш'l'О 11 у "Р 11~111
:Ка1(ва .ie била· природа 111аџарс1tе владавине у Рами и какве су 11ма соло истог и11rена.
Пошто је пала 'Босна 1463, у јесен 1463 дошло ic до м;1с·1•11,ою .
биле nрилr-ше у њој 13а то време, не ;зна се. У писани1>1 11;:~ворнма :нема
ломс1iа о томе, а нема чак никаквих видних траг.ова ни у народу од м11џарс1•е противофап;:~пве, хюiа ic имала делимич1101· усщ•ха: ОЈ( 'l'y.
носно народном предању. Уош:Пте, писане вести- о Ра11ш у Средњ~м 10
L. Т h ~ 11 о с z у : нав. дело 8, 13.
11
ве1\у су вeoi)ta рет~-;с и штуре. F г. R-a с k i : Povelja bosanskog Ьаnа Тvrtka od gO<l. ~366. 1itl1•
rlм XXt (Zagreb 1889) 82.
0 В. Ћоро ви h: Хисторија Босне I (Беоr-рад 1940) 157-158. 11 Гл::~си:ик Земаљског музеја 1889 (4) 75; Љуб, С1·ојо.но11нh :
7 L. Т h а l l о с z у : Studien zu1· GeschicMe Bosniens und Serblens lro ()1•Щ')11 српс1(1Ј;r заnиси и 11а•1·rrиси, бр. 126.
Mittel.:ilte1· (Miinchen und Leipzig. 1913) 3·29. ·~ N. Јо i· g а : Notcs ot cxt1·aнs роuг se1·v11· u 1' hlэtol~·o (lt•!I orol1111t1N1
6 F. М i 1~ 1оs1i с h : Monumentn sс1·Ыса (Viennac 1858) 279. 1111 XV 1116clc П зи.
0 с. Ј i 1· е /:с Јс : щш. дело ЗО. 14 11'. М l l< 1 О 11 1 С ћ : 11/Ш, )\СЈ!О '11\0.
•
12 Миленку Филиповић
Рама у Босн:н 13
~~~-~~~~~~~--~~/
par<a јс повра~1ена северна Босна са градом Јајце:11. Маџарима јс у
том ратовању, nol\10rao херцег Владислав, син херцега Степана, и нешто од аутохтоног становнwтва остало и саживело се са Слове
драљ Мнтиiа .io Владис~ава наградно, б децембр<1 1463, давшv. му нима, па им предало понешто од својих особина Jr своiе 1\ултурс.
r1>ад Веселу Стражу са шуnом У с1юпљсn1, град Про;3ор са жупом Ра Јиречек је ;заnа;зио да су у Босни уопш1·е рет1ш нщ3юнr l\lecтa
мом и Ливно (ас lllcva11czky сuш Hleva), 1>оје ie он скоро био освојио
хришћанског порекла коiи су та1>0 Чести у 11ри:110рс1ш·м 1tpajeвиl\11t.
од Турака а :ко.iн су не!(ада припада,"Iи босанс1;ю1 владар11:11а.15 Та Сматрз да у ту груП)' сванако спада име Варвара у Рами.18• ЈиреЧСЈ<
Влади-с;1авова, односно маџарс1>а, владавина у Рами виiе трајала дуго, није тада нл могао ;зватИ" да је у Варвари постојала хриm}\анска ба;зи·
најдаље до 14:82, ~>ада. ie пала i'i Херцего:rшиа. Вероватно је да су ли.ка, чије накнадно отRриt1е њеrову претпостаю;у чини iom веро·
ТурЈ!Н Ра~1у и Про;аор ;зау;зсли већ раниiе. Сам Владнедав предао је ватнијом. Али, на;зи:в Варвара није једини на;зив те врсте. Једна :њиnа у
своје поседе у Босни нраљv 1\'1атиiи и Щ)ешао у Славониiу на посед данас ч1щто Ј:11усли.манскоl\I CCJIY :Клеку ;зове· се Сутиватт. То и111е јо
који је добио од r;раља; нс ;3IШ се тачно :кад ic пресе;шо, алп ес јавља веома поу;:щан остата1-< и;з доба ран11јог, и: то роЈ11анс1<0г, хришhанстntt
у Славонији већ 1470. у Раы1r.19· У том селу uма нс:кол1шо средљсве1ювних гробаља, а но
Године 1480 повео .ie 1\раљ Матија војну против. Турю<а, али се ка;зи.вању мештана некада је у седу била и цр.1:ва.
од Сарајева повуиао. У то су му били дош:ш "Власи" са Неретве - У 11ародн:о:11 говору данашњих стан:оnню·:а Раме и у топонимијн
ю-rе;зоnи сточарс1шх ;:1н.iедю1ца код .Таблаrniце и Вслежи, и;з 01<олияе има доста романских елемената. Али би тешt\О било и;здвајати е;10.
Про;аора" као-и ЈЏ д1,угих -дс;1ова Босне и н;аiавили У!У своју покор менте којн су остали од лоро)tањепог илирс1<оr станов:~иштва или 011
ност. Не;ш од њих - r.~сжда Владис::rављевн људи од Про;зора - већ римс:ких колониста од оних СЛС)tевата 1toje су унели по131-шји Вщ1с11.
су' од раније бпли његови поданици, а да би потчинио и остале упу Власи се ПО)rињу у Рами 1480 и по;зније. Ти Власи сигурно Ј\Н
тио је не1юлю<о капетана. Ади ie та в;1адавпна била нраткотрајна.16 веh нису били етнич1;и чи-с.т1• Власи него су то вероватно били дн
Талоци није навео и;:1вор у 1<ом ie н·а~Ј.(ао помен тих Влаха, те не 1\1аЬи сточари. :Међут11м, у Босни .ie у Средњем вех\у било ВЈ1аха с•1·н·
могу да се гrоблнже осврнем иа Т); вест 1<оја би била уједно и једина чара који ес често 1101\ШЊу у Шiс~шим и;звоr>има 14 и 15 всю.1, а ю1ј11
писана вест с. етtшчким приликама у Р<t:\1И у време :када ће њо:.~ ;за су првобитно били 1Јомапског ст1щщюг 1<арактера.20 Приm1ча11 јс брн ј
вдадати Турци: нема, бар ;за сада, никаr<в11х савремепих ппсаннх ве топографских и-мена у Раi\ш која су ро)1анског или влаwко1· порсю111.
сти ии о саставу Нl·I о етпичt(ll!\f особина:\tа тадашњих становника Раме. Не:ка од њих су могла настати још у току Средњег ВСЈ\а, а 111•1111
доцније.
На првоЈ:11 месту су топоними од имена Влах. У пл:нн.11111· 111-\1111/\
Влашки 11 mЈбонашк11 траrов11 села: Opaw!,!a су i\recтa Вла{ х) и Вланња, а у Драгајнцама 11н1с"1'11
Влашю. Н.ара:ктерпстнчно је да су сва та три места у ш1а111.1111r, ю1с1 11
Рама је била, као што сам поRа;азо, у римсRо доба напредан Влашки Пут Rојн води прехю планине Љубуше прС:\t.:\ Ду111111ос·11с1111
. I\Pa.i и још тnда ic у њоi хр1~whанство ухватило 1<орсна. Хришt1ап Пољу .. 21 С друге стране, од мусл11i\1ана у Рами може се чу·1·н ;~11 с11111
с·rnо и црю;ена орrани;зщ.Ј.и.iа су се држали и после. r11~оnасти римс1;е н данас своiе щ1тощ1ч1<с суграђане ;зову Власима.
импери.је: у' Средњој Босии, са средиштем у месту B1st11e код дана- Средњеве1<овни сточари Власп и Арбанаси у бат~ннш~11м :н~м
шње ;3енице, бшха ie iедна описнониiа чиiн ie еписноrт 53'0 п 532 љnма живели су у 1\атунима: нсколико породица чишrщ> јџ i1·1,1111
присуствовао по1<рајинсRом џрквеном сабору у Солину.17 Та цркnона натуп, n 1;атуяо~1 ес иа;зива.;rо 1r њихово привремено иассљо. У 11рбн·
орr.:1ии;i1аци.ја t1e нестати, у вре:\1е кру"!lннх етничю1х промена, алп hc нnшl\ом јс;з1rку реч katнncl данас ;значи се,10. К.:~тув Ol\I н ,цu1111с \1,ЈН111
хришt~аиство и даље тињати да се наскоро :\Iet)y новим станов1пrцима ropcrm. бr,Ј)ансюr и хщ>цеrовачю1 сточари sпву прш:~рсмс:1111 ;11·, 11.I!
Босне појави нова џ.1ншена оргапи;заµ,иiа. ('ТОч11рсю:1 насеља. У том знnчсњу реч .ie употребљавана и у РаћНt (\111'
Ни.iе утврlјено ~;ада јс ра;зорена ба;знлщ;.~ у Варварп ни.ти со ;зна JtO . npc нс1>01пmо дсЈ_~,енија. Стога, пс мt.о' же ес "p clнr. ш1д.n су .1 1щ"1•щн1
шта ie било од домаt~ег становништва у Рами, :када су дошлп С,10· 11(11ец1111н топош11\Пf п;зnсдснп од "1\атvн , а1111 сам та1 тсрм1111 10 1ю1н•
вени, I\ao што ес не ;зна ин Ј\ЗЈ\ЗВ ie био блищи етни•щи 1\ара1\ТСР тшс
словенсю~х доurљ:.ша. Нема сумње да cv се многи од становниr.;а Раме 111oncli.ne. tuСr. dЈc r·i rBea /l:':k еa knl:a ndDea1-s. Scli1t17·.i.s t-1ichВcе1 -E. ledme1·e nkta iisn. dAekra dt.o pdo.g rWalph:;lн.s e1ћ1\o nW INNt1) ,
прсд".слоnепс1;ом на.iе;:1дом и инrЈа;;щi~11.1 nовухши у np11мopic, 11ш1 ic Pћll. - l1l!1t. Classc, Bd. CXXXVI (Wicn 1897) 35.
10 Исnор.: Р. S k о k : S!avenstvo i 110manS't.vo na jadnlnsk\1)1 0Loulщ11
·~ L т 11 :1 11 о с z у : Н~13. ДСЈIО 195- 196, 421. (~AUT<'I> IOfiO) 125, 172, 175. 178, 211.
1110 Нт:. tв.I< д~е· лltо t t 214 Ј2 .с v 1f :: Coclcx dlplcнnnticш; I 195. ННI х r .lfJ '~·1·( 1,Оf1.1 Nщ1111 r1(p)1 м1р1 1nт11Јf1 l2с ~0 t )1 1М:2 0 19Љ1 <л'.'21 1 t1OЈЈС.. 1. <:1Ф'fн111 оЈш111 111nQо .ПвЈ1111t 1h11:1 111В1м1n1 сРочnкдуn 1т1111 1хi111 ј1J1I ,1 yf(iy'11111:1·1т..
1··•м. 111:17 (2) 111\.
Рама у Босни 111
14 Миленко .Фил:1повић
носе спр у бр;щару, торби начињеној од 111сшине. Та реч нcric б11'111
Ј(ЛОМ од средњевеЈ(Овних nщаuких и арбаюtшЕшх сточара, пз је мо-
од тал. borsa односно од ср.-лат. bш·sn, како је објашњено у Pi1,•1
1 уt1по да је и неки топо.1-шм тс врсте и;э старијег вре:11ена" а ннједан вИБу ;заrребаЧRе Акаде11шје, него l1e бити и;зведе1rа од втш11с111
пе може бити 1\џха'ђи од друге половине 19 ве:ка (oRo 1850-1870),
brinza, сир.
иада је у Ра:1ш престало идење на катуне. Ево евnх тнх на;эива: 11ме
На основи субјеRтивннх утисаr(а не :-.1огу се и;эводити нау•11111 1111
Ј\атунп носе по iедно место у ;3axy:1t)', М:аrлицама и у Г. Вишњани111а,
кључци. Ипак, 1џнеhу један свој утисак: кад сам бив·ао у Рам11, in
Катунпла је једно место до шуме Дашника и:;шад села Копчиhа, име
са:11 и11Јао -осећање 1>ао ·да се на;~а;зим међу :Малисори'ма, а ющ 1111м
[{атуш~шliе се сусреће у Ораш!Ју, иа ;3аху:-.1у (идИ :Иличићл) и У пла- бив.ао 111еђу Малисорю1а, ocet~ao са~11\а1> да саЈ\1 међу Рамљацимн. '1'11 t1·
1ш1m Радуши: (1519 r.1), у Шhипама, у Совиh:и!\tа и у Дољанима, а У
општ.и ·утиса.к 1;оји су ти људ}[ чинилИI на ме својим фи;зичким щ111Jll'
Херама су њиве Катуm1шhа. дOJ'rt и држањем. Али није само тај утисак I<оји yпyr1y.ie на мно1111 "
Поред имена: Страже (щшад Румбока), Стражбеница (у Млуши, не~1 ве;зама и;змеђу становню(а Ра111е и Арбанаса у nрощлос·rи. И11т
Јlрос11апу и: Варварскоi Планини), Стражице (у Лугу) и Стражишhе и nоу;зданпјих дока;эа о тим ве;зама. Нажалост, ја: не бих 11ior<H•' 1•111111
(у Парцани11rа), 1<0.ia су ;эаостала и;э доба државне самосталности, n да кажем и~ кога су времена тс ве;зе. Да ли су и;з старине, О)\Нс1t11111
која су и данас сведоци нс1(адаmњег државног и друштвеног уре да ли су настале на подло;зи ;заједвичког ет1шч1юЈ.· cyпc1•J)a'l'tl (щ111р
iэења, по Рами ш11а тonoflИJ\Ia истог ;эначења, али другог nopel\лa. cl\or), или су и;з Средњег ве1{а, Ј(ад'а је поред влашrшх момо дн flYll"
Једни су влаuшог, а други турскоr·порекла кони на11r гоRоре о томе и арбанаш~;их сточар.1, или су и;э нonиier времена.
Е;а1щих јс све бю10 Ј{ултурних и политичких утица·ја у Рами. В~1аси у
ПолитичБе ве;зе и;змеђу старе босанс1tс и хумсЈ\е дрщаоо СЈ щ11'111
Средњем веRу, а нарочи·rо ;эа вре:\IС TypaRa, вршили су и во3ш1чке
нашким 1\рајеви111а биле су с11абе у Средњем ne1<y, 1\ЛЈ[ су 11JHlllJll'l\lll'
службе обе;збеl}ења nрола;за. У спомене на Влахе стражаре и њихове
н културне. ве;зе биле нешто живље. Било ie Арбанаса щ10 1н1•1'1111'
стражарнице претстављају имена: Варда, како се ;:юву једна шума у
r. 11аја;1iника у Херцеrо~шни у Средњем ner;y. По Босни н Хеп~џ·1·1111111111
Вишњанлма и .iсдно место щ1над РумбоБа {у Заху111у, rде има п
констатоваШI су на више места арбанашки eлcll'1enт1-r у имt•1111м11 м~1
место Страже), и Bapдffшfie, дако се ;зову једна Roca у I\.овачеву
ста и родова, напр. општIШа Бурма;зи Rод Стоца, прс;зн~1с1111 li11p:11•·111
Пољу н њи11а у Пдочн. Можда у ову групу IDfeнa спада· и Лаварда,
ПреRа итд., па ;1шоrе арбанашке речи у т;зв. баналач1;ом (•1·11 ј11пм :111
11ме једног врс;1а у 1 Г11щl:1И111а, у ко!\1е би ю1али очуван и романски 11атско:11) је;зику и у сточарској терминодоrији xepti,c1·on11ч1шx 111111•1•111111.
члан ла. У 19 веку_ дол.а;зили су и насељавали се по Босюt Арб11н:11·н н1111 1111
Као старији романсl\и vтицаi. и то преRо цркве, треба сматрати лепџ:пје, бо;заџије и тер;эије.24 Поред то1·а, ;за туЈ)СI{ОГ 111н·м1•1111 !1111111
речи корл:нrа, коiа ie иначе општа' ие саио Rод хрватс1шх датол~ша јс по Босни доста Арбанаса ;заптија и пандура. У онм1111111 '1'11111111111111
него понегде и код nравославиих Срба, .и жежлњаве, строг пост јс ;эабележена народна пес111а са пр1mсnом у 1;омс нмn 1111ч·т 11plf11щ1
са1110 о хлебу. и води (лат. jejunium). Значајно је да се у Ра;1ш, где 111~;их речи.25 Тај пр11111.ер неhе бити и;з веће стпр11111', 1щн 111•1•11 1•1• у•111
има много пећина, ретко може чути та стара словенсl\а реч (напр. 111rло писцу Б. Крилиl1у: то ће бити пре )1тннаi ноЈ111ј11х )'1Н'1·;1.1•11111111 1111
Овчија Пe h. у Румбоцm~а); 11шого су чешћа имена Щ3Ведепа од речи 11щш11не oRo Травmша. Утврl-,ено је да јс сре;~11ном 19 11111щ 1111 111111
шпиља, 1шја је романског порек;1а (лат. spela): Шппља, _село У Про щ11\\ - Планини почсщ1 прои;зводња масног снра, 11щ11111•1•111• ;111111111 111111
слапу, пећина и њива Иешптиье у Прослапу, место Шппја I>r nото1< 11мсно111 "травничЈ(И сир". Tai сир су npnн Hi'\1>11l)111111J111 "Л111111\•'llt11
Шпијоњат• одатле у Парошу, Шпио1шца, потоR у Лапсуњу, и По
11;111 личности 1<оје су nЦве прои;эводю1с тај сир <щно11110 1111ощ11111•1111
шпиље ' њива у Гмићима. 3ападноr романс1юг nореЈ<ла ie и име . по- с•11;1с прои;зводњу биле су Коста I\acaбarua н;з Трют111с11, .l11111111чс1 ор
тока Болаrще у :Куl1а11има: боланџа ie справа ;за мерење, а реч ЈС од Н1ш"с Лу1<е и Миц1<0 и;з Бање Лу1(е, 1;oic су ;зnamr Ар1111у'1•1111111, 11 1'1111
талијанс1tе bil.a11cja односно тал.-11Јлетачl\е balanza.22 To.i групи ес Ц11щЈnр Стерија.2'6 МЩАr.;о и Јованче су бю1и Jlp ОхрЈщ11. 01111 tiy щ1.
;о.;·0~1\·е додати и· ча:rрrьа (од ;1ат. cisterna), али је та реч распростра
ро11нт110 имали пастире и друr·у послугу од прнщ1х Лрu1н1щщ.
њена уоnште по ;западним српсr,им и хрватским областима.
По111евуо сам веh щшо ic у Рами бно у упо·rрсб1r c•1·o•ШJ1i'Hll '•'1ф
Успомена на Влахе биl\е име планине Бачнпе. То исто ИЈ11е носи м1111 щ1ту11, 1;оји је nо;знат и Арбащ1сн11н~ н Вт1сим11 . .l 1·)~110 Мl'l"t'н у )~у
1t no1 једно село у Србији и Далмаци.ји. Реч бачтmа ;эначи иначе исто
1
што и бачи_ја, стан, 1штун. Сама реч бач {станар, планинар) јс та111- ' В. Ћоровоиh: Наnо1о1ене о а11Gанс~ш}.11'РD1·ооимn у Х('р1џ11•1т111111
ноr постаю;а.23 Рамски пастири, као и ОНИЈ херцеговач1ш по Пољима, Лрх11n за арб:u-1ашл-у старину, јсзи1с и C'\'llOJ101·иjy I (Всо1·1>:щ 11>:.!:1) Z(l I ~юn.
:~ Fx·n B1·anko KrilН:: Bozicni nn1·octnl oЫtlnJI. 1''1Ђ11J~v11Ncl vl
1• 11111< 11)1\0 80- 90.
~~ Rje(;nik hrvatskoga Ш s1-pskoga jezika Jugosl. akademije, pad: Ь о- •• s. F 111Ј)оv1 с: Planlnn Vln~ic 1 1t1lj~IП\l':,tvo ЩI ltj()j, CHш111\lt MI
1 а n dz а. 11li.t111' 1V ll p0ljop1·\vt•NIC 1 VO(ll\ v ('ACO/(l'llCI 1I JZ7), llV. 1о , :;t1'. :.!О 20, 1\:1 ,.,
:з Нnв. 11сЈ10, 11од: G а 'f, G ri ч r1 на.
