Pripremna i osnovna škola rvanja

136 Pages·37.488 MB·Bosnian

by  Dokmanac M.

Mr Milorad Dokmanac
AL15
PRIPREMNA I OSNOVNA
ŠKOLA RVANJA

Mr Milorad Dokmanac
PRIPREMNA I OSNOVNA
ŠKOLA RVANJA
Beograd 2005.
Pripremna i osnovna škola rvanja
U kolevci nastanka Olimpijskih igara, staroj Grčkoj, rvanje je zauzimalo najistaknuti­
je mesto. Osim što su Olimpijski pobednici doživljavali sve počasti u društvu, iste takve
počasti imali su i treneri, kojima su veliki šampioni, još za njihova života podizali spomenike
u znak zahvalnosti prema onome što su za njih učinili.
Ovo može da bude primer svim našim rvačima i trenerima kako da se ophode prema
svojim učiteljima. Danas nema potrebe na taj način veličati svoje trenere, ali, izrazi zahval­
nosti i poštovanja, moraju biti uvek prisutni kako kod takmičara tako i kod trenera, prema
onima koji su ih učili i trenirali tokom njihove sportske i trenerske karijere.
Autor
Izdavač:
Savez rvačkih sportova Srbije, Beograd, Knez Mihajlova 7/2
Ministarstvo za prosvetu i sport Srbije
- Uprava za sport -
Za izdavača:
Dragan Starčević
Gl. odgovorni urednik:
Miodrag Šebek, prof.
Lektori:
Vesna Piperski-Cucić, prof
Slobodanka Jovčić
Stručni konsultonu:
Ivica Dujmić, prof
Branislav Piperski
Goran Kasum, mr
Aleksandar Jovančević
Naslovna strana:
Stevo Dokmanac
Demonstratori:
Slaven Dokmanac
Dejan Franjković
Davor Štefanek
Boban Boškov
Solar Nenad
Štampa:
„Grafolik" Beograd
Tirai: 500 komada
Pripremna i osnovna škola rvanja
PREDG OVOR
Π
Milan Ercegan
Doživotni počasni predsednik FILA
14 I /Svetske rvačke federacije/
Knjiga koja je namenjena metodu obučavanja najmlađih u rvanju, za nas je od
kapitalnog značaja, zbog sagledavanja činjenice da uvećanje visoke reputacije rvanja
kod nas ide samo putem edukacije najmlađih.
Magistar Milorad Dokmanac je počeo da se bavi rvanjem kao 13-to godišnjak,
dok je sa 16 godina već postao trener kluba u Podravskoj Slatini. On je u sadržinu ove
knjige utkao svoje iskustvo, koje je sazrevalo zajedno sa njim od vremena detinjstva.
Autor ove značajne edicije, kao veliki praktičar i pedagog je shvatio nužnost
započinjanja trenažnog procesa već sa decom, shvatajući da se naučeno u detinjstvu
nikada ne zaboravlja, jer je propušteno u mladosti nenadoknadivo.
Pripremajući ovu knjigu, mr Milorad Dokmanac je shvatio da se u slučaju pada
vrhunskog kvaliteta u rvanju, u pomoć moraju pozvati deca i omladina, koju treba str­
pljivo obučavati savremenim metodama, upravo kako je prikazano u ovoj knjizi. To je dar
kojim autor obogaćuje rvanje kod nas, zbog praznina u našem rvanju u ovom delu. Ova
knjiga se bavi upravo onim područjem u kojem je mr Milorad Dokmanac započeo svoju
trenersku karijeru pre 30 godina.
Milan Ercegan
Doživotni počasni predsednik FILA
3
Pripremna i osnovna škola rvanja
PREDGOVOR
^•kk •P' Ivica Dujmić, prof
U minuloj deceniji rvanje zauzima sve marginalniju ulogu u porodici sportova u našoj
zemlji.
U koliko bi se napravila analiza ovakve situacije, ubrzo bi se utvrdili uzroci njenog
nastanka. Prvi i najvažniji je nestručan rad sa mladima, sa 2-3 retka izuzetka. Većina trenera
nije adekvatno edukovana. Rvačima početnicima se obično bave amateri. Međutim, pored
želje i entuzijazma, potrebno je poznavanje naučne osnove sporta. Metodičke, pedagoške i
didaktičke principe budući stručnjaci mogu saznati iz stručne literature, čiji je opus vrlo
diskutabilan, kada je rvanje u pitanju. Koliko je meni poznato mi do danas imamo samo dve
publikacije vezane za rvanje. One su istoriografskog karaktera. Publikacije su veoma kvalitet­
no pripremljene i čuvaju od zaborava podatke koji dokazuju daje rvanje nekada bilo najtrofe-
jniji sport u zemlji.
Rvači koji su proneli slavu ovog sporta i naše zemlje širom sveta, završivši
takmičarsku karijeru, ostavili su nam pored najviših odličja, statističke podatke ο osvojenim
medaljama na Olimpijskim igrama, svetskim i Evropskim prvenstvima. Većina je zauvek
napustila rvanje. Jedan deo njih se opredelio za sudijsku karijeru (i na taj način pokušali
naplatiti bar deo onoga što su uložili u rvanje dok su bili aktivni takmičari). Pojedini nekadašnji
rvači postali su treneri, ali se nisu usavršavali, već su se opirali uvođenju nauke u sport. Rade
"empirijski", sećajući se kako su njih trenirali pre 20, 30 ili 40 godina.
Imamo malo trenera, koji uz rad i uče i koriste naučna dostignuća u trenažnom proce­
su. Na žalost, oni se vrlo teško odlučuju da svoja znanja stave na papir. Razloge tome treba
možda tražiti u ljubomornom čuvanju "svojih malih tajni", lenjosti ili preteranoj skromnosti.
Kako, i na kojim osnovama nam mogu onda stasavati budući treneri?
Sve ovo mi daje za pravo da se divim pionirskim poduhvatima (ovo nije prvi rad) mr
Milorada Dokmanca. On ima smelosti da sve stoje naučio publikuje i kaže "to sam ja" i "ko
želi da uči ja mu ovako konkretno pomažem". Velika je šteta što radi u malom klubu, pa nema
finansijske mogućnosti da još više osavremeni uslove za rad.
Što se same knjige tiče "Pripremna i osnovna škola rvanja", verujem da će ona mnogo
značiti našim mladim trenerima i biti putokaz u njihovom daljem radu. Ceo rad odiše peda-
goško-vaspitnim momentima u radu sa mladima na naučnoj osnovi, ne odbacujući ni bogata
empirijska iskustva.
U ime onih koji su najlepše godine svog života proveli u rvanju i u svoje lično ime,
zahvaljujem mu na ovom radu i iskreno želim da ih uspešno stvara i za sobom ostavi što više.
4
Pripremna i osnovna škola rvanja
UVOD
Kao u svakoj ljudskoj delatnosti, tako i u rvanju, postoji najkraći i najbolji način
učenja rvanja. Najefikasniji način obučavanja i učenja rvanja je putem škole. Na našim
prostorima oseća se veliki nedostatak u ovom području stručne literature. Ovde se prven­
stveno radi ο pomoći mladim i neiskusnim trenerima koji nisu dovoljno obučeni u tre-
nerskom pozivu, a preuzeli su vođenje neke klupske ili školske rvačke sekcije. Upravo
će ova knjiga poslužiti svim trenerima koji su početnici u ovom poslu kao osnovno
pomagalo u njihovom radu. Ova knjiga će ujedno poslužiti i rvačkim trenerima koji
imaju duži staž u radu sa mladima, da obnove svoje znanje i da usvoje deo onoga što
smatraju da je neophodno za njihov dalji rad. Sigurno je da će ova knjiga biti od značajne
koristi i studentima Fakulteta fizičke kulture i Viših trenerskih škola smera rvanja, da
dobiju osnovna znanja ο radu sa rvačima početnicima.
Većina naših trenera koja radi sa ovim uzrastom su bivši rvači koji nakon rvačke
karijere preuzimaju vođenje pionirske sekcije u klubu ili školi. Budući da se većina njih
nije stručno edukovala i usavršila počinju da rade onako kako su oni nekada trenirali sa
gotovo istim intenzitetom i obimom koji su oni imali u treningu kao seniori, što je pot­
puno pogrešno. Budući da proces sazrevanja kod dece u ovom uzrastu nije završen, sis­
tem i način rada sa decom u uzrastu od 7 do 14 godina je veoma kompleksan, osetljiv i
odgovoran. Upravo bi ova knjiga trebala dati smernice i osnove stručnog i kvalitetnog
rada sa pionirskim uzrastom u našim klubovima i rvačkim sekcijama u narednom perio­
du.
Jedan deo knjige obuhvata školski sport i daje predlog nastavnicima fizičkog
vaspitanja na koji način mogu primeniti deo elemenata iz rvanja, kako u redovnoj nas­
tavi, tako i kroz izbornu sportsku aktivnost.
Napravljena je sistematizacija učenja rvanja po sistemu od lakšeg prema težem,
putem škole rvanja kroz 4 stepena učenja, i to:
Istepen PRIPREMNA ŠKOLA RVANJA od 7 do 10 godina
II stepen OSNOVNA ŠKOLA RVANJA od 11 do 14 godina
III stepen NAPREDNA ŠKOLA RVANJA od 15 do 17 godina
IV stepen TAKMIČARSKA ŠKOLA RVANJA od 18 do 20 godina
U ovoj knjizi su obrađena samo prva dva stepena školovanja rvača (pripremna i
osnovna škola rvanja). Ostala dva stepena biće obrađena u drugoj knjizi koja će biti usko­
ro pripremljena.
5

/ STEPEN
PRIPREMNA
ŠKOLA RVANJA
Pripremna i osnovna škola rvanja
UVOD
Pripremnu školu rvanja moguće je napraviti samo u sredinama koje imaju odgo­
varajuće uslove. Ovakav način rada moguć je u državama koje imaju organizovani sis­
tem rada u sportu, tipa internata i slično. U trenutnim uslovima i okruženju u kojima se
danas nalazimo to je kod nas veoma teško izvodljivo. Sasvim je izvesno, da postoje i kod
nas određene sredine sa potrebnim uslovima. U takvim sredinama moguća je i određena
materijalna dobit za klub, jer su roditelji spremni da plate za rad sa njihovom decom u
tom uzrastu. Potpuno je izvesno da rad na ovaj način daje najbolje rezultate. Međutim
neophodno je uskladiti kako vremenske, tako i ekonomske uslove da se ovaj projekat
privede kraju, budući daje ovo dugogodišnji proces stvaranja školovanih rvača.
Osnovno u pripremnoj školi rvanja je to, da se ne srne preuranuti sa treniranjem
takmičarskih rvačkih tehnika i učestvovanjem na pravim rvačkim takmičenjima, iz tog
razloga (ako deca počnu da se rvu sa 7-8 godina) dolazi do zasićenja nakon 8 godina
rada. To je period puberteta (15-16 godina) i upravo u tom periodu se najčešće dešava,
da velika većina dece odustaje od daljeg treniranja rvanja. Budući da se puna zrelost u
rvanju postiže u peiodu od 21 -25 godine i da se nakon toga mogu odraditi još dva olimpi­
jska ciklusa od po 4 godine, onda nema nikakve potrebe decu od 7 do 10 godina optereti­
ti sa ozbiljnim rvanjem.
U pripremnoj školi rvanja bila bi obuhvaćena deca od 7 do 10 godina, tj. deca
koja su polaznici osnovne škole od I do IV razreda. U ovom uzrastu deca socijalno sazre-
vaju i moguće je sa njima organizovati kolektivni rad. Moguće je uticati na razne
motoričke sposobnosti i sa decom od 4 do 6 godina, jer je to veoma pogodno vreme za
razvijanje: brzine, eksplozivne snage, koordinacije, gipkosti ... no to je u našim uslovima
teško ostvarivo.
U pripremnoj školi rvanja, samo rvanje bi bilo u drugom planu, jer bi se u ovom
periodu prvenstveno radilo na razvoju osnovnih motoričkih sposobnosti putem: gimnas­
tike, atletike, plivanja, elementarnih igara (koordinacije, brzine, eksplozivne snage, gip­
kosti, ravnoteže i dr.), a radilo bi se na razvijanju kardio-vaskularnog (srčano-žilnog) i
pulmonalnog (plućnog) sistema. Razvijanje ovih osnovnih sposobnosti kod dece moguće
je postići i bez rvanja, a rvanje bi se radilo samo u vidu prirodnih oblika i načina.
Takmičenje (kao izuzetan motiv) ne treba izbaciti u ovom periodu, ali ona mora­
ju biti strogo dozirana i prilagođena uzrastu dece. Gotovo iz svih sadržaja koji su pred­
viđeni u pripremnoj školi rvanja, mogu se organizovati razni vidovi takmičenja: atletika,
gimnastika, plivanje, elementarne i borilačke igre. Na ovaj način deca stiču određeno
samopouzdanje. Polako se privikavaju na to, da nisu najbolji i da se moraju suočiti sa
istinom, da ima i boljih od njih. Sve ovo treba organizovati kroz igru i ne davati mnogo
pažnje pobednicima. Oni će sami po sebi shvatiti vrednost pobede, dok se kod poraženih
neće razvijati kompleks manje vrednosti. Na takmičenjima u ovom uzrastu mora se veća
pažnja posvetiti poraženima, koji se moraju bodriti i hrabriti da istraju i da će samo
redovnim i upornim radom i oni jednog dana moći da pobeđuju.
8