Principi holističke nauke budućnosti

355 Pages·2009·3.03 MB·Croatian

id54022459 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
Principi holisti ke nauke
Ł
budu nosti
ª

Vuk Uskokoviª
Sadr(cid:158)aj:

Predgovor(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)........................
Principi holistiŁke nauke buduªnosti(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)...
1. Svaki kvalitet je put(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133).....
2. Tai-ªi-tu(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)....
3. Samo razlike Łine informacije.........................................................................................
4. Kvaliteta je beskonaŁno mnogo.......................................................................................
5. U Prirodi ne postoji ni(cid:154)ta (cid:154)to bi se moglo predstaviti kao suma svojih delova(cid:133)(cid:133)(cid:133)...
6. Finalna uzroŁnost Prirode je nelokalna i holistiŁka (od celine ka delovima)..................
7. Kvantiteti ne odre(cid:240)uju kvalitete(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)...
8. Mapa nije teritorija i ime nije imenovani entitet(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)..
9. NauŁne teorije odra(cid:158)avaju njihovu korisnost, ali ne i ontolo(cid:154)ku istinitost(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)......
10. Svako posmatranje je uŁestvovanje i ne postoji posmatrano nezavisno od posmatraŁa,
niti posmatraŁ nezavisan od posmatranog, te ni teritorija nezavisna od mape, kao ni
naŁin crtanja mape nezavisan od teritorije(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133).(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)..
11. Priroda sveta je monistiŁka(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)..
12. Priroda je kroz okvire svake formalne nauke indeterministiŁka(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)..
13. Savremena nauka ne odgovara na pitanja »za(cid:154)to...?«, veª »kako...?«(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133).
14. Linearna, jednosmerna uzroŁnost je posledica redukcionistiŁkog, a nelinearna,
obostrana uzroŁnost holistiŁkog uzroŁnog sagledavanja sveta(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)
15. Linearnost odgovara neodgovornosti i izolaciji, a cirkularnosti (povratno spregnute
nelinearnosti) pa(cid:158)nji, ma(cid:154)tovitom osmi(cid:154)ljavanju, samo-kreaciji, uŁenju i evoluciji(cid:133)...
16. Svako znanje je subjektivno i svaka reprezentacija je interpretacija(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)...
17. (cid:142)ivotnost Prirode se ne mo(cid:158)e formalno opisati(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)...
18. Samo se »slabi« principi mogu dokazati(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133).
19. Svaki eksperiment u Prirodi je neponovljiv(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133).
20. Svako uŁenje je uŁenje na gre(cid:154)kama(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)
21. (cid:142)ivljenje = uŁenje(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)
22. UŁenje = evolucija(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)...
23. Svaka evolucija je ko-evolucija(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)...
24. Tajna (cid:158)ivota je u putanjama,
a ne samo u genetskoj (cid:154)ifri ili bilo kojoj formi ili supstanci(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)
25. Jezik ne slu(cid:158)i objektivnom prenosu informacija, veª uzajamnoj orijentaciji(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133).
26. Implicitne pretpostavke i temeljna verovanja se ne mogu u potpunosti eksplicitovati...
27. Svi nauŁni zakljuŁci su implicitno sadr(cid:158)ani u njenim polaznim pretpostavkama(cid:133)(cid:133)...
28. Svako kreativno razmi(cid:154)ljanje je nelinearno, vraªajuªi se na svoj poŁetak(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)..
29. Svet je slika na(cid:154)e du(cid:154)e(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)..
30. Svaki kvalitet je put(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133).
Na putu ka ekologiji uma i ekonomiji mora(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)..
1. Uvod(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133).....
2. Problem polaritetne strukture prirodnih dejstava(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133).....
3. Dva tipa ekolo(cid:154)ke svesnosti(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133).....
4. I Zemlja je (cid:158)ivo biªe........................................................................................................
2
5. Problem nepredvidljivosti ljudskih dejstava(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)....
6. Problem temeljnih vrednosti ekonomskog progresa........................................................
7. Kooperativnost naspram kompetitivnosti(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)....
8. Put naspram cilja(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)......
9. Od egocentrizma ka pronala(cid:158)enju lepote u svemu(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)......
10. Sistemski pozdrav na putu ka evoluciji svesti(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133).
Odabrana literatura(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133)(cid:133).................

3
Predgovor

Prvi deo knjige predstavlja put na kome ªemo postepeno, korak po korak,
otkrivati uvide u ra(cid:240)anje jednog - za nauku kakvu poznajemo novog, a za drevne
spiritualne tradicije i mudra razmi(cid:154)ljanja starog - pogleda na svet, odnosno u nas same.
Kontemplacija koja Łini ovaj deo knjige je sabrana u niz principa koji, premda
predstavljaju samo neke od beskraja potencijalno eksplicitujuªih ideja ove knjige, mogu
biti ulep(cid:154)avajuªi podsetnici ili mantre, inicijatori beskrajno raznovrsnih promi(cid:154)ljanja koja
bi mo(cid:158)da bila u stanju da na(cid:154) odnos sa Prirodom prosvetle dubokim po(cid:154)tovanjem,
bla(cid:158)enom obazrivo(cid:154)ªu i pa(cid:158)ljivo(cid:154)ªu, tolerantno(cid:154)ªu i produhovljeno(cid:154)ªu. Poput jonskih
stubova sa pogledom na more, antiŁkih, krhkih i pra(cid:154)njavih stubova koji nose tragove
vremena, ali i zadivljujuªu belinu i bogatstvo otisaka vekovnih dodira sa Prirodom, i u
ovoj knjizi izlo(cid:158)eni principi jedne holistiŁke nauke buduªnosti, predstavljaju stare temelje
ljudskih razmi(cid:154)ljanja, delimiŁno iscrtane u jednom novom svetlu, temelje saznanja na
kojima mo(cid:158)emo graditi mnoga prosvetljena razmi(cid:154)ljanja i do(cid:158)ivljaje sveta. ¨itava ova
knjiga je odraz verovanja da bi nesagledivo prostiruªe posledice uzajamnog i sveop(cid:154)teg
harmonizovanja prirodnih procesa i komunikacija - koje, usled aktuelnih otklona od
vrednosti negovanih u drevnim religioznim tradicijama, odstupaju od prirodne, odr(cid:158)ive,
ali i uvek dinamiŁke i evolutivne ravnote(cid:158)e - spontano izronile kroz prihvatanje i
samostalno docrtavanje ovde delimiŁno iscrtanog puta izme(cid:240)u nas i Prirode. Njegovo
fleksibilno odr(cid:158)anje, namesto savremenih redukcionistiŁkih nauŁnih ideja i shvatanja, na
temeljima na(cid:154)ih razmi(cid:154)ljanja i pogleda na svet bi se odrazilo na (cid:154)irenje na(cid:154)ih, uzajamno
individualnih i globalnih opcija odluŁivanja, bu(cid:240)enje oseªaja odgovornosti prema putu
ostvarivanja na(cid:154)eg sveta, kao i u nedogled pru(cid:158)ajuªeg oseªaja bla(cid:158)enosti i spiritualne
slobode. Me(cid:240)utim, u tu svrhu, kada se ponovo vratimo na poŁetak, na ovaj predgovor,
korisno je obratiti pa(cid:158)nju i na osnovni kreativni princip, princip principa holistiŁke,
spiritualne nauke buduªnosti, saznajnom rado(cid:154)ªu, nadam se, rascvetane ovom knjigom:
istinska saznanja ne trpe principe, najva(cid:158)nija doktrina je nemati doktrinu111, a sveto na-
Łelo je poput nebeskog plavetnila Łisti Um.
»Izneªu Vam, o monasi, uŁenje sliŁno splavu. Svrha mu je da prebrodite, a ne da
ga Łvrsto zadr(cid:158)ite«319, uŁio je Gautama Buda. Stoga su ovi »principi«, reŁi i misli koje
oni uokviravaju, samo ukazivaŁi, znakovi na putu. Kao (cid:154)to je Voren MekKulok govorio:
»Nemojte mi odgristi prst, veª pogledajte tamo gde pokazujem«106, ove reŁi nisu
objektivan ili istinitosni odraz sveta, veª samo putokazi razmi(cid:154)ljanja i (cid:158)ivljenja, za Łije
potpuno razumevanje je neophodno proniªi kroz reŁi i forme koje oni Łine, u sjajne
direktne semantiŁke krugove koji se u njihovom dodiru sa radoznalo(cid:154)ªu subjekta
iscrtavaju. Iako obrisan od strane morskog talasa, trag otvorenog dlana na pe(cid:154)Łanoj pla(cid:158)i
mo(cid:158)e dugo predstavljati na(cid:154) putokaz, sliŁan Vitgen(cid:154)tajnovim »merdevinama reŁi«417 koje
je, po(cid:154)to se na njima popenjemo do onde dokle je to potrebno, najkorisnije odbaciti.
Dostiªi preko mape (cid:150) koja je poput kakve himne ti(cid:154)ini, samu teritoriju i bez reŁi u(cid:158)iveti
se u Put Prirode.
Apostol Pavle je, u ovom duhu, pisao da »ja sam posredstvom zakona umro
zakonu (cid:150) da Bogu (cid:158)ivim« (Galatima 2:19), pokazujuªi nam na proŁi(cid:154)ªavajuªu i
osloba(cid:240)ajuªu, ni u jednom pogledu ne sputavajuªu, te ka spontanom jedinstvu uma i
Prirode usmeravajuªu su(cid:154)tinu puta svakog spiritualnog uŁenja. Ovi principi ªe, tako,
predstavljati putokaze osloba(cid:240)anja od drugih principa koji Łine osnove na(cid:154)eg
4
svakodnevnog rezonovanja, a na koje smo se vremenom navikli i prestali da ih
primeªujemo - principe koji spadaju u domene jezika, logike i socijalne tradicije kojoj
pripadamo. Put ove knjige, me(cid:240)utim, ne predstavlja samo Łudesno uzdizanje zavesa
(mapa) na(cid:154)ih pogleda na svet, veª i ukazivanje na blagodetnost delatno-meditativne
komplementarnosti putem otvaranja prostora moguªnosti uŁenja istovremenog
pragmatiŁnog, dobronamernog i predanog kori(cid:154)ªenja ovog platna na(cid:154)oj imaginaciji, i
uronjavanja u neposrednost egzistencijalne svesnosti, odr(cid:158)avanja bla(cid:158)enog mira, nebeske
ti(cid:154)ine i jedinstva uma i Prirode. Implicitne temelje na(cid:154)ih sagledavanja sveta i saznanja
ªemo, tako, mo(cid:158)da nauŁiti da posmatramo ne kao delove na(cid:154)eg biªa - (cid:154)to, kao (cid:154)to ªemo
videti, Łesto uzrokuje disharmoniŁna oseªanja straha, zabrinutosti, ljutnje, depresije i
opsesivne vezanosti za materijalne forme i plodove rada - veª samo kao plutajuªe oblake
ili tok vode u potoku397, te ih tako i kontrolisano i osmi(cid:154)ljeno, ali istovremeno i spontano
koristimo. Cilj koji nosi svaki trenutak ove knjige, stoga, ne predstavlja predlaganje
prihvatanja jednog univerzalnog pogleda na svet, op(cid:154)te reforme nauke u smeru
sveva(cid:158)eªe, »nove« nauke buduªnosti, veª samo blagodetno razja(cid:154)njenje (usled
zavaravajuªih preslikavanja, pogre(cid:154)no uvi(cid:240)ene) svrhe i znaŁaja nauŁnih i svakodnevnih
delatnosti, razbistravanje lepote uobiŁajenih putanja razmi(cid:154)ljanja u individualno
probu(cid:240)enom, kontekstualnom Suncu slobodnog i radosnog, spiritualno temeljnog znanja.
Koncepcija izlaganja misli u ovoj knjizi je zami(cid:154)ljena kao vokalna ekspresija, te,
dakle, predstavlja tekst potencijalnog predavanja utopljenog u aktivnu, dvosmernu
komunikaciju. Mnogobrojna Y raskr(cid:154)ªa Łije ªemo grane opisivati u knjizi predstavljaju
»redukcionizam«, kao (cid:154)to je moj prijatelj Bo(cid:154)tjan Bregar (rasprave sa kim su podseªale
na ukra(cid:154)avanje palate sultana u divnoj sufijskoj priŁi401, u okviru koje grŁka umetnost
Łistoªe uglaŁavanja i kineska umetnost crtanja fresaka u dra(cid:158)esnim bojama, dolaze do
posebnog izra(cid:158)aja putem me(cid:240)usobnog, vis-(cid:224)-vis odra(cid:158)avanja) primetio, me(cid:240)utim samo
onda kada ove opise poistovetimo sa stvarnim svetom. Svaki opis neizostavno
podrazumeva zanemarivanja mora Łudesnih kvaliteta Prirode, ali do(cid:158)ivev(cid:154)i ga samo kao
orijentir, a ne kao mapu koja ima pretenziju da obuhvati svaki detalj teritorije, svest o
egzistenciji kvalitativne beskrajnosti Prirode ne mora biti naru(cid:154)ena. Misli oblikovane u
ovoj knjizi nemaju pretenziju da pru(cid:158)e finalne odgovore na kljuŁne zagonetke Kosmosa,
veª upravo da pro(cid:154)ire domen raznovrsnosti na(cid:154)e radoznalosti, na(cid:154)ih sve dubljih i
sveobuhvatnijih unutra(cid:154)njih pitanja, da nas u na(cid:154)oj predanoj (cid:158)elji za upoznavanjem i
prihvatanjem svega postojeªeg spoje sa Łitavim svetom. Ono na (cid:154)ta reŁi koje Łine ovu
knjigu pokazuju je samo pokazivanje. Jer, put Łitave ove knjige, sliŁno kao i svako
iskreno istra(cid:158)ivanje i umetniŁko delo, ukazuje ne na cilj putovanja kao istra(cid:158)ivanja ili
stvaranja, veª na samo pokazivanje, na lepotu traganja. Istinska ljubav plesaŁa je sam
ples, radosnog putnika svaki trenutak putovanja, te ªemo kroz ovu knjigu i mi i Łitav svet
postati neprekidni Put.
Podsetimo se da staroslovenska reŁ »nauk« u svom izvornom znaŁenja
podrazumeva svako »sistematski organizovano znanje nezavisno od disciplinarne
lokacije, metoda putem koga je nastalo ili forme reprezentacije«327,59, (cid:154)to je veoma
razliŁito od savremenog, pozitivistiŁkog znaŁenja reŁi »nauka« kao poku(cid:154)avanja da se
krutim logiŁkim manipulisanjem simbolima, li(cid:154)enim etiŁko-estetske odgovornosti, opi(cid:154)u
svet i njegove pojave. Stoga ªemo pod pojmom holistiŁke nauke i njenih principa
izlo(cid:158)enih u ovom poglavlju podrazumevati putokaze ka svakom saznanju, a po(cid:154)to je, kao
(cid:154)to ªemo videti, proces samog (cid:158)ivljenja nerazdvojiv od saznajnih procesa, tako se ovi
5
principi mogu shvatiti i kao putokazi samog (cid:158)ivljenja. Iz ovakvog do(cid:158)ivljaja nauke
direktno proizilazi i prihvatanje svega (cid:154)to se mo(cid:158)e nauŁiti kao izvesne nauke, te se, stoga,
svaka ve(cid:154)tina, svako umeªe, svaka umetnost - od (cid:158)ongliranja lopte do izmamljivanja
»osmeha mikrokosmiŁke orbite«77 tananim prebiranjem muziŁkih i (cid:158)ivotnih harmonija -
mo(cid:158)e smatrati naukom, (cid:154)to je shvatanje koje ªe predstavljati kljuŁ ponovnog, jo(cid:154) od pre-
antiŁkog doba najŁe(cid:154)ªe zaboravljenog, jedinstva svih oblasti ljudskog znanja. Usled
slobodnog i nadasve (cid:154)irokog predstavljanja nauke buduªnosti, u kojoj se sve grane
prirodnih i dru(cid:154)tvenih nauka sistemskim prilazom prisajedinjuju u jedno jedinstveno i
op(cid:154)te razmi(cid:154)ljanje, svestan sam da ªe ova knjiga, najverovatnije, izazvati razoŁarenja (i
okarakterisanja kao izvesne »para-nauke«) mnogih profesionalnih filosofa, nauŁnika,
teologa, sociologa, umetnika, pa Łak i sistemskih teoretiŁara, ali nagrada za pisanje ove
knjige biªe nada da ªe i mnoga biªa kroz radost saznanja koje ªe dodir sa ovom knjigom
probuditi, uvideti refleksije sopstvene dobrote i milostivosti.
S obzirom da ova knjiga predstavlja nastavak prethodnog rada pod imenom »Na
putu redukcionistiŁko-holistiŁke ravnote(cid:158)e savremene nauke i dru(cid:154)tva«389 - Łiji je
poslednji pasus postepeno evoluirao u prvi deo ove knjige Łiji izrazi tako(cid:240)e mogu
predstavljati idejne klice Łitavih novih stabala znanja - i prvi deo ove knjige bi se lako
mogao nazvati »Na putu konstruktivistiŁko-realistiŁke (ili jednostavnije, subjektivistiŁko-
objektivistiŁke) harmonije...«, s obzirom da ªemo tokom rada poku(cid:154)ati da uka(cid:158)emo na
va(cid:158)nost prihvatanja konstruktivistiŁke posebnosti i neponovljivosti svake prirodne
perspektive, te prirodnih procesa kao refleksija na(cid:154)eg unutra(cid:154)njeg biªa (apsolutno
sagledivih kao takvih samo kroz poistoveªivanje nas samih sa Łitavim (cid:158)ivotnim
postojanjem, sa celim na(cid:154)im svetom) u harmoniji sa postojanjem zajedniŁkih crta i
putanja kao emanencije Ljubavi, smisla postojanja Łitavog sveta. Osvrnuv(cid:154)i se unazad,
kao put ove knjige iscrtava se jedan od moguªih naŁina da se savremenoj,
redukcionistiŁkoj nauci pru(cid:158)i osnova koja odgovara drevnim spiritualnim tradicijama,
Łime bi kompetitivne grane ljudskog stvarala(cid:154)tva bile preobra(cid:158)ene u prijateljske,
nerazluŁivo me(cid:240)uzavisne i duhom zajedni(cid:154)tva pro(cid:158)ete delove jedne celovite, holistiŁke
(cid:158)ivotne gra(cid:240)evine ljudskog, civilizacijskog znanja. ¨uangCe je smatrao da »ljudi slave
ono (cid:154)to le(cid:158)i u sferi njihovog znanja, ali ne primeªuju svoju zavisnost od onoga (cid:154)to le(cid:158)i
izvan«185, i upravo se neprekidnim podseªanjima da ne samo svako na(cid:154)e znanje (na svim
poljima ljudske kreativne komunikacije: nauŁne, religijske, umetniŁke...) i svaki na(cid:154)
pogled na svet potiŁu na direktno nesagledivom radu i putanjama bri(cid:158)nosti Łitave istorije
postojanja, te na nevidljivim, implicitnim pretpostavkama rasu(cid:240)ivanja i vrednosnim
kriterijumima perceptivnog iscrtavanja na(cid:154)eg sveta, veª i da Łitav svet pluta na skrivenim
spiritualnim korenima postojanja, ispred nas i u nama rasprostire nepregledni horizont
beskrajne evolucije jedinstva u raznovrsnosti kroz mir, lepotu i sveop(cid:154)ta prihvatanja.
Pisanje ove knjige me je u jednom trenutku podsetilo na stvaranje jednog drveta
znanja, tako da svaki pasus predstavlja po jednu njegovu granu. ReŁi koje pasuse Łine
iscrtavaju godove i nizove tkiva grana, pru(cid:158)ajuªi se u vis, sve dok finalne misli pasusa ne
iscrtaju njegov bilo tanani list ili sam plod (cid:150) plod koji je u stanju, nadam se, da nadaleko
odzvanja u ti(cid:154)ini koja prati do(cid:158)ivljaj muzike i semantike ovih reŁi. Kao i svako drvo, i sve
(cid:154)to postoji poniklo je iz korena, i upravo ovi koreni i Łine osnovnu temu ove knjige.
Svako dovoljno duboko pronicanje u bilo koji detalj Prirode dovodi nas do susreta sa
nevidljivim korenima njihovog i na(cid:154)eg postojanja, a samo nas raznovrsno grananje,
cvetanje i pru(cid:158)anje plodova drveta znanja na(cid:154)e nauke na temeljitim putanjama
6
spiritualnosti, nereŁite etike i estetike do(cid:158)ivljaja sveta, mo(cid:158)e usmeriti na put harmoniŁne,
odr(cid:158)ive evolucije ka sve Łudesnijim saznanjima. Premda su ove korenite putanje gotovo
uvek implicitne, dakle direktno nesagledive za samog stvaraoca, njihova se refleksija
mo(cid:158)e uoŁiti u celini samog dela, u etiŁko-estetskom obogaªivanju drugih saznajnih
svetova kojima je ono namenjeno.
Ova knjiga je put, i poput svakog puta njen tok predstavlja jedno nepredvidljivo
traganje za harmonijom koja bi u neraskidivo i beskrajno smisleno jedinstvo obgrlila
interakciju polariteta koje njeni opisi iniciraju. S obzirom na izabrani naŁin izlaganja
razmi(cid:154)ljanja o na(cid:154)em razmi(cid:154)ljanju i (cid:158)ivljenju, i neraskidivu povezanost i isprepletenost
svih postavljenih principa, u svrhu prirodnog nadovezivanja ideja je neizbe(cid:158)no bilo
vi(cid:154)estruko kori(cid:154)ªenje sliŁnih misli, ali po(cid:154)to je i jedna od hipoteza ove knjige ta o
kontekstualnom oblikovanju kvaliteta svakog sistema, tako i sve »iste« reŁi, »iste«
mantre i naizgled iste poruke, uvek, u svakom trenutku njihovog razumevanja, poseduju
jedinstveno znaŁenje. Zami(cid:154)ljena svrha izraza koji Łine ovu knjige je ne pru(cid:158)anje finalnih
re(cid:154)enja i odgovora, veª Łista inspiracija, ispunjena te(cid:158)njom ka bu(cid:240)enju sve radoznalijih
pitanja i sve Łudesnijih konteksta razmi(cid:154)ljanja, sve dok se na(cid:154)e preterano
pojednostavljene slike Prirode ne pro(cid:154)ire i ne obuhvate Łitavu Prirodu, postanu Jedno sa
njom i sa Łitavim postajanjem.
Po(cid:154)to je jedna od tradicionalnih religijskih ideja koje pro(cid:158)imaju ovu knjigu,
odslikana velelepnim putem ka jedinstvu uma i Prirode, bu(cid:240)enjem beskrajnog
zadovoljstva postojanja ispunjenog harmonijom izme(cid:240)u tragalaŁke obasjanosti i
saoseªajne posveªenosti, pru(cid:158)anjem ka (cid:154)irenju konteksta osmi(cid:154)ljavanja detalja na(cid:154)eg
sveta do same beskonaŁnosti, do prirodne celokupnosti, sve dok ne postanemo zaista
svet(i) (Petar I 1:16), dok ne prepoznamo sebe u svemu i ceo svet u sebi, i temeljne te(cid:158)nje
sa kojih je postepeno nicala ova knjiga su poku(cid:154)avale da odslikaju op(cid:154)tu prirodu
tajanstvenih saznajnih dodira Prirode i njenih biªa. Svaki detalj Prirode tajnoviti je povod
beskrajnih otkrovenja, hologramski odra(cid:158)avajuªi u sebi sva prirodna bogatstva, te je i
uobliŁavanje ideja u celovite reŁenice, izraze u kojima se ogleda potencijal, nadam se,
puno raznovrsnih i u nedogled pru(cid:158)ajuªih interpretacija, imalo za cilj odslikavanje
prirode saznanja. UŁenje u dobrodu(cid:154)nom dodiru sa Prirodom nas navodi na uoŁavanje
beskraja korisnih analogija kao putokaza mudrosti, a su(cid:154)tina sistemskog prilaza
opisivanju sveta, negovanog u okvirima ove knjige, je, podsetimo se, sadr(cid:158)ana u
postavljanju odnosa koji se mogu pragmatiŁno uop(cid:154)tavati na opisivanja svih prirodnih
sistema. Nijedno vredno saznanje u kontaktu sa Prirodom ne mo(cid:158)e se postiªi povr(cid:154)no(cid:154)ªu,
nestrpljenjem i te(cid:158)njama ka hitrom razumevanju. Mirno oŁuvanje na(cid:154)eg sluha na tananim
zvucima Prirode255, strpljivo i predano posmatranje valovite igre svetlosti i senki, vredno
udubljivanje u putanje znanja koje Łine na(cid:154)u socijalnu tradiciju, te marljivo, pa(cid:158)ljivo i
bri(cid:158)no stvaranje bilo Łega, nu(cid:158)ni su preduslovi iscrtavanja zaista vrednih spoznaja, te,
stoga, tajnovito(cid:154)ªu obgrljeni izrazi ove knjige predstavljaju samo putokaze ka bu(cid:240)enju
tragalaŁke inspirativnosti i dosezanju blagodetnog znanja. I tek kada put saznanja, koji
Łini ovu knjigu, postane, na samom njenom kraju, velik poput planine, tada sve stvari
postaju, ponovo, kao na njenom poŁetku, prostodu(cid:154)ne, jurodivske i bla(cid:158)eno jednostavne.
Sve reŁi i svi izrazi koje koristimo poseduju razliŁite metaforiŁne karaktere, te
stoga i razliŁite smislenosti za svakoga od nas. Ukoliko Vam terminologija kori(cid:154)ªena u
okviru ovog rada izgleda strana i nerazumljiva, nemojte biti obeshrabreni. Neko je
nekada rekao da »... i sve (cid:154)to je Łovek ikada Łuo, i sve (cid:154)to nije obiŁno mrmljanje i
7
mucanje, mo(cid:158)e se reªi u tri reŁi«417. Ono na (cid:154)ta ova knjiga poku(cid:154)ava da uka(cid:158)e, i (cid:154)to je
predstavljalo jezgro inspiracije njenog pisanja je samo to da ideje i slike sveta koje se
prote(cid:158)iraju kroz popularnu komunikaciju u savremenom dru(cid:154)tvu ne predstavljaju odraz
potpunosti ljudskih biªa. Da bi se stekla ponekada zaboravljena slika o bo(cid:158)anstvenosti i
Łudesnosti Łitavog (cid:158)ivog sveta, neophodno je sva intelektualna premi(cid:154)ljanja i otkriªa
uravnote(cid:158)iti sa mislima koje potiŁu iz dugotrajne tradicije mudrosti (cid:158)ivljenja. »Svaki
knji(cid:158)evnik, pouŁen za carstvo nebesko, sliŁan (je) domaªinu koji iz svoje riznice iznosi
novo i staro« (Matej 13:52), uŁio je Isus, a svi spiritualni putokazi, dovoljni za postizanje
ovakve racionalno-duhovne ravnote(cid:158)e koja bi mogla harmonizujuªe delovati na ljudska
saznanja i dalji evolutivni napredak, sadr(cid:158)ani su i u tako davnim religijskim predanjima
kao (cid:154)to je moja knjiga za pusto ostrvo, Tao Te ˆing.
U drugom delu knjige smo iz uop(cid:154)tavajuªeg naŁina opisivanja ljudskih odnosa sa
Prirodom pre(cid:154)li na praktiŁnije sagledavanje stvarnosti, sa poku(cid:154)ajem uspostavljanja (cid:154)to
(cid:154)ireg opsega efekata kreativnih ljudskih delatnosti. Centar oko koga se okreªe i ova
kontemplacija tako(cid:240)e predstavljaju jezgra ljudskih te(cid:158)nji, na(cid:154)a najdublja, implicitna
uverenja, vrednosti, nereŁiti temelji pogleda kojima stvaramo na(cid:154) svet. Hipoteza ovog
dela knjige je da se ovi temelji na(cid:154)ih saznanja projektuju na svet koji kreiramo i koji
zapravo jesmo, te da se svet mo(cid:158)e promeniti nabolje ne samo sa mehanistiŁkim
planiranjem i formalnim proraŁunavanjem dejstava i naknadnim biranjem postavljenih
opcija, veª rukovo(cid:240)enjem svih na(cid:154)ih postupaka tihom harmonijom razuma i intuicije,
razvijanjem svesti o nastajanju svih posledica koje ostavljamo na svet iskljuŁivo
dejstvom na(cid:154)ih unutra(cid:154)njih te(cid:158)nji iz kojih niŁu na(cid:154)i fiziŁki postupci.
Svako delo, svaka misao, svaki ples i svaki dodir koji ukazuje na plemenitost i
dobrotu, mora i sam po sebi primerom odra(cid:158)avati te kvalitete. Iz razloga poku(cid:154)aja
dinamiŁkog, me(cid:240)usobno podstiŁuªeg ujedinjenja egzaktne jasnoªe logiŁkog znanja na Łiji
put nam ukazuju savremena i tradicionalna nauka, kao i »zapadna« filosofska tradicija, sa
zvezdanom divotom i sjajnom mudro(cid:154)ªu drevnih »istoŁnjaŁkih« predanja, religijskim,
poetskim, umetniŁkim i, uop(cid:154)te, etiŁko-estetskim putanjama, te ukazivanja na blagodetnu
ravnote(cid:158)u misaonog i praktiŁnog delovanja, i Łitava ova knjiga ima zadatak da kroz
harmoniju mudrosti i lepote na svakom njenom nivou sagledavanja pripada ba(cid:154)tini »igre
staklenih perli«181 koja svojom umetno(cid:154)ªu metaforiŁnog pronala(cid:158)enja »putanja koje
povezuju«19 tajnovito pro(cid:158)ima mudrost na(cid:154)e civilizacije. A po(cid:154)to je za bu(cid:240)enje ove
harmonije, sliŁno kao i za postojanje Łitavog sveta, neophodan dodir, spontani i radoznali
put upoznavanja u kome se kriju smislenost, evolutivni podsticaji i bri(cid:158)nost prema na(cid:154)em
svetu, tada si kljuŁ za udahnjivanje (cid:158)ivota ovim reŁima, upravo Ti, dragi ŁitaoŁe.

PRINCIPI HOLISTI¨KE NAUKE BUDUˆNOSTI

Nalazimo se na obali mora, ispred nas se u daljini naziru planinski vrhovi, oblaci
plutaju nebeskom sferom, i svet kao da je danas ispunjen bla(cid:158)enim mirom, mirisom
dalekih cvetova i (cid:154)umom talasa koji kao da nam neprekidno i neumorno priŁaju o nama i
Prirodi, poku(cid:154)avajuªi da prosvetle puteve koji povezuju na(cid:154)e biªe i na(cid:154) svet. Iza nas, na
putu na kome smo, prostiru se uspomene na(cid:154)eg iskustva i Łine poznate delove puta koji se
pru(cid:158)a van dometa na(cid:154)eg seªanja, te na(cid:154)e temelje i korene na kojima evoluira na(cid:154) svet.
Ispred nas je tako(cid:240)e put koji se pru(cid:158)a u nedogled, ispunjen nesagledivim moguªnostima i
mno(cid:154)tvom pitanja. Ko smo mi? Odakle dolazimo? Kuda idemo? Za(cid:154)to postoji Łitav ovaj
8
svet oko nas? Za(cid:154)to vidimo ba(cid:154) ovo (cid:154)to vidimo? Za(cid:154)to je danas ba(cid:154) danas? Ovakva
pitanja su samo jedna od mnogih koja Łine svakodnevno obogaªujuªe razmi(cid:154)ljanje
mnogih inteligentnih biªa Kosmosa, i predstavljaju osnove kreativnog misaono-
reflektivnog do(cid:158)ivljavanja sveta koje inicira beskrajni napredak filosofske svesti i
umetnosti do(cid:158)ivljavanja Prirode. Inspirisani mno(cid:154)tvom ovakvih pitanja, i mi kreªemo na
put (cid:150) na put postavljanja principa holistiŁke nauke buduªnosti i jednog novog pogleda na
svet.
Blje(cid:154)tava radoznalost koja se krije iza vela na(cid:154)ih misli, mo(cid:158)e se tradicionalnim
filosofskim reŁnikom izraziti pitanjem i »(cid:154)ta su to kvaliteti?«, pri Łemu se podsetimo da
se pod pojmom kvaliteta u nauŁno-filosofskim okvirima podrazumeva osobina neŁega.
Svaki oblik percepcije, dakle samo postojanje iz perspektive (cid:158)ivih biªa, predstavlja
do(cid:158)ivljavanje kvaliteta. Sve ono (cid:154)to u na(cid:154)em svetu percepcije nazivamo objektima ne
predstavlja ni(cid:154)ta drugo do u izvesnu subjektivnu harmoniju objedinjen skup kvaliteta koji
otkrivamo, odnosno primeªujemo u datom, uvek izvesnim granicama oiviŁenom telu.
SemantiŁko upitkivanje porekla kvaliteta nosi u sebi i radoznalost nad putanjama
njihovog pru(cid:158)anja izme(cid:240)u Prirode i (cid:158)ivih biªa u kojima su inicirana ovakva
prosvetljujuªa pitanja, (cid:154)to, opet, u svom odgonetanju krije i najdublje tajne smislenosti
postojanja Kosmosa i inteligentnih biªa u njemu.
Za nauku i na(cid:154)u kontemplaciju veoma interesantna, a danas i gotovo standardna (cid:150)
empiristiŁka, opisna podela kvaliteta potiŁe od D(cid:158)ona Loka i odnosi se na
razgraniŁavanje primarnih i sekundarnih kvaliteta. Dok se u ovakvoj podeli, za primarne
kvalitete smatra da se u potpunosti mogu predstaviti numeriŁkim vrednostima i da su
praktiŁno nezavisni od taŁke gledi(cid:154)ta, za sekundarne kvalitete va(cid:158)i da su subjektivni i
zavisni od perspektive njihovog do(cid:158)ivljavanja. Tako bi, na primer, estetske karakteristike
otkrivene u obliku, boji, mirisu, dodiru i (cid:154)umu jedne (cid:154)koljke predstavljale njene
sekundarne kvalitete, dok bi izvesne mikro- i nano- strukturne, atomske, elektronske i
kvantne konfiguracije koje stoje u osnovi sekundarnih kvaliteta, predstavljale, u skladu sa
aktuelnim nauŁnim stanovi(cid:154)tima, njene primarne kvalitete. Stoga se u okvirima
empiristiŁke (cid:154)kole i savremenih nauŁnih okvira smatra da je u definisanje sekundarnih
kvaliteta aktivno ukljuŁeno saznajno (cid:158)ivo biªe, dok su primarni kvaliteti postojani
nezavisno od ljudskih posmatraŁa, te stoga predstavljaju ono (cid:154)to bi Imanuel Kant nazvao
Ding an sich. Polazna pretpostavka ovakve podele kvaliteta je ta o objektivnosti sveta
koji ostavlja svoje utiske na (cid:158)iva biªa nezavisno od njihove volje, te(cid:158)nji i unutra(cid:154)njeg
sveta, te o platonovskom postojanju ideja koje ne potiŁu iz iskustva, (cid:154)to je shvatanje
posebno interesantno s obzirom da potiŁe iz (cid:154)kole empirizma149. Ovakva objektivistiŁka
shvatanja iz kojih izvire slika o (cid:158)ivim biªima kao pasivnim prijemnicima impulsa sredine
i uslovljavajuªim mehanizmima, suprotstavlja se slici (cid:158)ivih biªa prisutnoj u svim
religijama sveta, u okviru kojih ona predstavljaju odraz bo(cid:158)anske lepote i svesti, aktivne
slobode odluŁivanja i Łudesnih kreativnih potencijala. Raskorak izme(cid:240)u ova dva temeljna
shvatanja predstavljaªe jedan od centralnih polariteta razmatranja savremene nauke,
dru(cid:154)tva i saznanja u okvirima ove knjige.
Ideja o realnoj ostvarljivosti predstavljanja izvesnih kvaliteta, te potencijalno
svega postojeªeg, numeriŁkim vrednostima potiŁe iz ideje o nezavisnosti ovih osobina
(primarnih kvaliteta) od mesta njihovog nala(cid:158)enja, odnosno od perspektive njihovog
sagledavanja. S druge strane, poznato je da za sekundarne kvalitete, kao (cid:154)to su estetski,
spiritualni i etiŁki kvaliteti nema mesta u okvirima formalne nauke, jer oni oŁigledno
9
zavise od taŁke gledi(cid:154)ta i kompletne fiziŁke strukture subjektivnog posmatraŁa. Za
sekundarne kvalitete se stoga smatra da su emergentni kvaliteti, u smislu da nastaju kao
posledica interakcija izme(cid:240)u nosioca primarnih kvaliteta, pri Łemu shvatanje da ovi
kvaliteti predstavljaju samo epifenomenolo(cid:154)ke faktore bez uticaja Łini jezgro filosofije
redukcionizma, dok shvatanje da su emergentni kvaliteti u stanju da budu uzroŁnici
dejstava na ni(cid:158)im organizacionim nivoima koji uslovljavaju njihovo postojanje,
suprotstavljajuªi se tako bilo kakvom nepromenljivom, identiŁnom i od posmatraŁa
nezavisnom opisivanju iz razliŁitih perspektiva, predstavlja jednu od temeljnih formi
filosofije holizma.
D(cid:158)ord(cid:158) Barkli, jo(cid:154) jedan filosof empiristiŁke (cid:154)kole, razvijajuªi Lokove ideje do(cid:154)ao
je, me(cid:240)utim, do zakljuŁka da celokupno formalno, matematiŁko razmi(cid:154)ljanje koje
odslikava primarne kvalitete kao objektivne i nezavisne od ljudskih biªa, predstavlja
rezultat tipiŁno ljudskih (dakle, biolo(cid:154)kih) misaonih, apstraktnih refleksija. Sve (cid:154)to
postoji, ukljuŁujuªi i primarne kvalitete definisane i opa(cid:158)ene u umu inteligentnih biªa,
postoji kao posledica poput reke promenljivog niza iskustvenih opa(cid:158)aja149, te je kao
takvo, u svakom sluŁaju neodvojivo od iskustvenog konteksta svog postojanja. Tako, svi
primarni kvaliteti ne reflektuju osobine objekata nezavisno od ljudskih posmatraŁa, veª
zavise od koncepata koji uvek nastaju pore(cid:240)enjem najmanje dva iskustvena do(cid:158)ivljaja.
Ovakvi iskustveni tokovi, neophodni za nastanak (kao slo(cid:158)enu, nerazluŁivu harmoniju
izme(cid:240)u uoŁavanja - otkrivanja i idealistiŁkog izumljivanja, kao (cid:154)to ªemo videti) i
egzistenciju kvaliteta, predstavljaju zapravo kontekst na(cid:154)ih, subjektivnih do(cid:158)ivljaja sveta,
koji nam pru(cid:158)a moguªnost formiranja relacija izme(cid:240)u vremenski odvojenih do(cid:158)ivljaja. I u
ovome trenutku, ukoliko prihvatimo da kontinualni sledovi iskustvenih do(cid:158)ivljaja
zahtevaju egzistenciju primarnih kvaliteta, kao (cid:154)to su ljudski koncepti prostora, vremena,
kretanja ili uzroŁnosti, automatski ªemo ipak prihvatiti i objektivnost sveta, te
jednostrano pru(cid:158)anje puteva kvaliteta ka reprezentacionistiŁkim misaonim svetovima
(cid:158)ivih biªa. U suprotnom sluŁaju, prihvatimo li ideju da iskustveni tokovi jednostavno
pru(cid:158)aju saznajnim biªima priliku da uspostave relacije izme(cid:240)u perceptivnih
konstantnosti, tada i primarni kvaliteti postaju u tolikoj meri zavisni od ljudskih
posmatraŁa, koliko i sekundarni. Jer, povezivanje perceptivnih konstantnosti predstavlja u
svim okolnostima misaoni akt, te stoga zahteva (cid:158)ivotnost biªa za njegovo izvo(cid:240)enje.
Raskr(cid:154)ªe izme(cid:240)u ova dva izbora Łini fundamentalnu razliku izme(cid:240)u filosofija realizma i
idealizma. Izbor ªe u ovome trenutku zavisiti od nas samih, i mi ªemo postaviti prvi
princip putovanja koje Łini ovu knjigu, princip koji ªe nam otvoriti pogled na beskraj
perspektiva njenog daljeg toka:

Svaki kvalitet je put

ZnaŁaj ovog principa ªe postepeno nicati i uobliŁavati se tokom opisivanja ostalih
principa, Łime ªe se postepeno iscrtavati spiritualna slika o refleksivnoj (du(cid:154)a (cid:150) Priroda)
idealistiŁnosti sveta, o objektivnosti kao ne realnim, veª pragmatiŁnim, duhom
zajedni(cid:154)tva uspostavljenim vezama izme(cid:240)u uvek subjektivnih iskustvenih do(cid:158)ivljaja, te
uvek o putu ka Tebi kao centru sveta. Ljudska biªa za sada prihvatamo kao aktivne
uŁesnike u uobliŁavanju kvaliteta Prirode, jer upravo njihova struktura defini(cid:154)e ono (cid:154)to
smo navikli da nazivamo objektivno postojeªim svetom oko nas. »Razum mo(cid:158)e razumeti
samo ono (cid:154)to iznedri u skladu sa sopstvenim dizajnom«152, podsetio bi nas Imanuel Kant.
10