Neverovatna potreba da verujemo

150 Pages·2010·1.514 MB·Serbian

by  Julia Kristeva

Biblioteka
Književne nauke, umetnost i kultura
Kolekcija
Glasnik
Urednik
Jovica Aćin
Glavni i odgovorni urednik
Slobodan Gavrilović
Na korici
Ogist Roden, Ruka Boga, 1896
Julija Kristeva
Neverovatna potreba
da verujemo
Preveo
Zoran Minderović
Izvornik
Julia Kristeva
Cet incroyable besoin de croire
Bayard, Paris, 2007
© Donzelli, 2006
Published by arrangement with
Literary Agency "Agence de l'Est"
JP Službeni glasnik, 2010
Sadržaj
Veliki znak pitanja (Umesto predgovora) 7
Ta neverovatna potreba da verujemo 18
Od Isusa do Mocarta:
bitna osobenost hrišćanstva 106
„Patiti"
Razgovori u vreme uskršnjeg posta, 19. marta 2006... 117
Genije katoličanstva 130
Ne bojte se evropske kulture 135
Neverovatna potreba da verujemo Julije Kristeve
[Zoran Minderović] 141

VELIKI ZNAK PITANJA
(Umesto predgovora)
Dragi Frederiče Boaje,
Obuzeo me je nemir kad ste me zamolili da dodam nekoli­
ko stranica ovoj knjižici, koju je moj izdavač i prijatelj Kar­
mine Donceli nedavno objavio u Italiji1. Želite, znam, da
odgovorim na neka njegova pitanja. Kasnije ću govoriti о
„potrebi za verovanjem", tom narkotiku koji je temelj naše
sposobnosti da bivstvujemo... kao bića koje govore. Ipak,
ne uznemiruje me obaveza da Vam, sad i ovde, otkrijem
intimni vid alhemije koju, za mene, predstavlja paradok­
salna potreba za verovanjem, potreba koja je radost i bol,
neizbežno iznevereno očekivanje i zebnja koja uvek pro-
svetljuje. Ne, ono što me, u stvari, uznemiruje jeste moja
zebnja, u ovim vremenima sudara nihilističke izvesnosti
i fundamentalističkog zanosa, da ni vernici, a ni oni koji
veruju da ne veruju, u ovim mojim premišljanjima neće
prepoznati Ničeov „veliki znak pitanja" koji je stavljen na
još veće - ozbiljnije - pitanje. Da nije reč о smeloj (prete­
ranoj) opkladi (iza koje se krije prividna skromnost) po­
sle koje nastupa dugi i bolni period čekanja?
Poznata je činjenica, rekla bih, da je hrišćanstvo knji­
ževnosti i likovnoj umetnosti otvorilo ogromnu sferu sve­
tog koja obuhvata unutrašnje iskustvo (uključujući paničnu
1 Bisogno di credere, Un punto di vista laico, Donzelli Editore, Ro­
ma, 2006.
7
NEVEROVATNA POTREBA DA VERUJEMO
potrebu da me drugi razume i želju da sve dovedem u pita­
nje), od ambisa detinjstva do onoga što ne znam. Tu vidi­
mo posledicu (uzvišenu ili razornu?) rascepa koji je, kao
što je rekao Zorž Bataj, hrišćanstvo posvetilo.
Govorimo о rascepu između ubistva Boga (što je
uvek, pa i sada, krajnja granica neodoljive želje) i vaskrsa
božanskog koji doživljavamo u „savršenim trenucima", u
izuzetnim situacijama, obuzeti „gorućom" strašću saoseća-
nja. Slikajte, muzicirajte, pričajte... Ako Vaš Gral ne može
biti poistovećen s Bogom, on je Njegov naslednik, povra­
tak Njemu, izvestan povratak, čak i ako je to povratak ko­
ji se opija bogohuljenjem.
Suočena s ovim kontinentom, koji ćemo nazvati su­
blimacijom, potisnuta inteligencija se trudila da svede um
na isključivo račundžijsku svest, što znači da se čovek, u
procesu saznavanja, do te mere otuđio od unutrašnjeg is­
kustva daje izgubio iz vida njegovu suštinsku vrednost.
Pokušaću, donekle se ugledajući na druge, da proble­
mu pridem malo drukčije: ne oslanjajući se ni na pijan­
stvo sublimacije, ni na silovitost osvajačkog akta. Emo­
cionalna, doživljena, saopštljiva spoznaja unutrašnjeg
iskustva sasvim je moguća. Ona je diskurzivna, zasnovana
na psihoanalitičkom transferu, uobličena kao teorijska hi­
poteza - znači, po definiciji, uvek u toku razvoja i nedovr­
šena. Frojdovo otkriće nesvesnog i njegovo tumačenje pa­
cijentovih „slobodnih asocijacija" rehabilitovali su - bez
Bečlijinog znanja - ugled unutrašnjeg iskustva. Suočavaju­
ći Biće s nagonom smrti, ako već ne govorimo о suočava­
nju Kanta s markizom De Sadom, Frojdovi naslednici su
počeli potresati temelje same fenomenologije „ličnosti"
kako bi stavili „subjekt koji govori" na raskršće biologije
i značenja. Usudili su se čak da zaprete i teologiji da će joj
oduzeti - kakva drskost! - objekt.
8
VELIKI ZNAK PITANJA
Bez obzira na uspehe u psihoanalitičkoj kliničkoj prak­
si, uključujući tu i teorije značenja koje su iz te prakse pro­
istekle, data obećanja su daleko od ispunjenja. Možemo se
nadati ispunjenju tih obećanja samo ako, objašnjavajući
unutrašnje iskustvo, obratimo pažnju na istraživanja u bio­
loškim naukama, na filozofski diskurs, na prakse sublima­
cije - na religijsko iskustvo, kao što je to Frojd učinio od
samog početka. On to nije učinio s namerom da zasnuje
neko novo „apsolutno znanje". Ne, po Frojdu, dospeti do
neke činjenice, potvrde ili modelizacije ne znači da smemo
prekinuti proces ispitivanja - naše beskrajno pristupanje
sferi svetog koje nam je hrišćanstvo omogućilo: jedinstveno
pristupanje, budući uvek obnovljivo. Za moderni humani­
zam i njegove metodologije reč je о pristupu psihosomat­
skom iskustvu, i to upravo onom aspektu tog iskustva koji
prepoznajemo kao jedinstven život, neprestani preporod i
nepredvidljivu kreativnost.
Ako, s ove tačke gledišta, definišemo veru kao podlo­
žnu analizi, to ne znači da se nje želimo otarasiti, mada tu
mogućnost ne treba isključiti. Mogućnost da sve, svaki en­
titet dovedemo u pitanje, uključujući veru i objekte vere,
jedno je od najimpresivnijih nasleda hrišćanstva. Humani­
zam, derište hrišćanstva, ne želi da bude sprečen u svojim
nastojanjima da razvije to nasleđe.
Opsednuti strahom od sekularizacije, ne primećuje-
mo vitalnost ovog pristupa koji nazivamo unutrašnjim
iskustvom. Svakako Vam je jasno da govorim о unutraš­
njem iskustvu kako je shvaćeno počevši od Frojda. Narav­
no, to iskustvo moramo razjasniti kako bismo ga produbi­
li, shvatili njegovu raznolikost i vrednost, a istovremeno
pazeći da nas ne odvede u bespuće. Ali, ne smemo ni do­
zvoliti da nas „sudar religija" dovede do krize identiteta
koja bi nas sprečila da krenemo putanjom koju je Bataj,
9