Nauka logike III

273 Pages·1977·12.786 MB·Serbian

by  Hegel

Objavljeno
Platon — ODBRANA SOKRA-
TOVA. KRITON. FEDON.
Platon — DR2AVA
Aristotcl — POLITIKA
I. Kant — KRITIKA MOCI
SUDENJA
1. Kant — KRITIKA CISTOG
UMA
J. G. Fihte — UCENJE O NA-
UCI
G. V. F. Hegel — ISTORIJA
FILOZOFIJE, I—III
G. V. F. Hegel — ESTETIKA,
I—III
L. Fojerbah — PREDAVANJA
O SUSTINI RELIGIJE
H. Markuze — KULTURA I
DRUSTVO
T. Adorno — NEGATIVNA DI-
JALEKTIKA
T. de garden — FENOMEN
COVEKA
Dz. Barkli — RASPRAVA O
PRINCIPIMA LJUDSKOG
SAZNAIMJA
2. Bofre — UVOD U FILOZO-
FIJU EGZISTENCIJE
L. Goldman — LUKAC I HAJ-
DEGER
E. Hanslik — O MUZICKI
LIJEPOM
E. Huserl — IDEJA FENOME-
NOLOGIJE
S. Kjerkegor — STRAH I DRH-
TANJE
S. Kjerkegor — DNEVNIK ZA-
VODNIKA
Patandali — IZREKE O JOGI
2. Pijaze — STRUKTURALI-
ZAM
2. 2. Ruso — VEROISPOVEST
SAVOJSKOG VIKARA
J. San — KNJIGA VLADARA
OBLASTI SAN

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA
Urednik
VUKO PAVlCEVlC
(1914—1978)
Naslov originala
GEORG WILHELM FRIEDRICH HEGEL
WISSENSCHAFT DER LOGIK
Zweiter Teil. Die subjektive Logik oder Lehre vom Begriff
Stuttgart, 1936.
Fr. Frommanns Verlag
Pripremio
DIMITRIJE TASIC

UVOD
Ovaj deo Logike, koji obuhvata ucenje o pojmu i sacinja-
va treci deo celine, izdaje se takode pod posebnim naslovom
koji glasi: Sistem subjektivne logike, da bi se udovoljilo onim
prijateljima ove nauke koji se, po navici, vise interesuju za
probleme koji su ovde obradeni — a koji su obuhvaceni u
okviru obicno takozvane logike — nego za one sire logicke
predmete koji su bili obradeni u prva dva dela. — Sto se tice
tih ranijih delova, ja sam mogao da polazem pravo na popust-
Ijivost pravednih ocenjivaca s obzirom na mali broj prethodnih
radova koji bi mogli da mi pruze neki oslonac, materijale i
neki putokaz u napredovanju. Kod sadasnjega ja mogu tu po-
pustljivost da zahtevam, naprotiv, iz suprotnog razloga, posto
se u pogledu logike pojma nailazi na materijal koji je potpuno
gotov i ocvrsnuo, moze se cak reci okostao, te se moj zadatak
sastoji u tome da taj materijal ucinim tecnim i da zivi pojam
ponovo potpalim u takvom mrtvom materijalu; ako posto je
teskoce u pokusaju da se u nekoj pustoj zemlji izgradi jedan
novi grad, to se doduse nalazi dovoljno materijala, ali i uto-
liko vise teskoca druge vrste, ako se radi o tome da se da nov
raspored jednom starom gradu koji je cvrsto izgraden i koji
se odrzao u neprekidnom posedovanju i obitavanju; izmedu
ostalog, covek se tada mora odluciti i na to da ne upotrebi
mnogo sta od zalihe koja je inace cenjena. —
Aid se, pre svega, radi izvinjenja zbog nepotpunog izvo-
denja moze navesti velicina samog predmeta. Jer, koji je pred-
met za saznanje uzviseniji od same istine! — Ali sumnja da
M taj predmet nije ono zbog cega se upravo treba izvinjavati
nije nepoznata ako se podsetimo onog smisla u kojem je Pilat
izgovorio pitanje: sta je istina?; — prema pesniku:
7
____________ sa izrazom lica dvorjanina,
koje kratkovido, ipak smeSedi se stvar ozbiljnostl
osuduje.1
Ono pitanje tada obuhvata u sebi smisao, koji se moze shvatiti
kao momenat uctivosti, i sedan je na to da svrha da se sazna
istina predstavlja, kao sto je poznato, neSto sto je napu§teno,
nesto odavno konacno, a da je nedostiznost istine i medu filo-
zofima i logicarima po struci ne§to sto je priznato! — Medu-
tim, ako pitanje religije o vrednosti stvari, uvidanja i radnji,
koje u pogledu sadrzine ima isti smisao, u na§e vreme sve vise
ponovo zahteva svoje pravo, onda se filozofija svakako mora
nadati da isto tako nece vise izgledati tako dudnovato ako
ona ponovo istakne, pre svega u svojoj neposrednoj oblasti,
svoju pravu svrhu, pa zazeli da se ponovo vine k njoj, nakon
sto je poput drugih nauka pala u stanje ravnodusnosti prema
istini. Da se zbog tog pokusaja zahteva neko izvinjenje, to
zapravo ne moze biti dozvoljeno; ali sto se tide njegovog izvo-
denja, ja moram, radi takvog izvinjenja, da spomenem jos da
su mi moje sluzbene prilike i druge licne okolnosti dozvolja-
vale samo izvestan rastrojeni rad u nauci, za koju je potreban
usredsreden i jednostavan napor i koja je dostojna toga.
Nimberg, 21. jul 1816.
1 KlopStok, Mesija, 7. pesma.
8
O POJMU UOPSTE
Sta je priroda pojma ne moze se pokazati neposredno, kao
sto se ni pojam ma kojeg drugog predmeta ne moze neposred­
no ustanoviti. Moglo bi, recimo, izgledati da se radi oznacenja
pojma nekog predmeta pretpostavlja ono sto je logicko i da
prema tome ono logicko ne moze opet imati nesto drugo sto
mu prethodi niti moze biti nesto izvedeno, kao sto se u geo-
metriji logicki stavovi u obliku aksioma, neizvedenih i neiz-
vodljivih odredaba saznanja unapred saopstavaju, onako kako
se oni pojavljuju u primeni na velicinu i upotrebljavaju u toj
nauci. Mada se pojam mora shvatiti ne samo kao neka subjek-
tivna pretpostavka vec i kao apsolutna osnova, ipak on moze
to biti samo ukoliko se pretvorio u osnov. Doduse, apstraktna
neposrednost jeste nesto sto je prvo; ali kao ta apstraktnost
ona je naprotiv nesto posredovano, cija se, dakle, osnova tek
mora traziti ako je potrebno da se ona shvati u njenoj istini-
tosti. Stoga ta osnova, doduse, mora biti neka neposrednost,
ali tako sto se ona na osnovu prevazilazenja posredovanja pre-
tvorila u neposrednost.
Sa te strane pojam se mora shvatiti kao ono sto je trece
u odnosu prema bicu i sustini, prema onome sto je neposredno
i prema refleksiji. Utoliko su bice i sustina momenti njegovog
postajanja; pojam, medutim, jeste njihova osnova i istina, kao
identitet u koji su oni zasli i u kome se sadrze. Bice i sustina
se sadrze u pojmu, jer pojam je njihov rezultat, ali ne vise
kao bice i kao sustina; tu odredbu imaju bice i sustina jedino
ukoliko se nisu vratili nazad u to svoje jedinstvo.
Stoga objektivna logika, koja razmatra bice i sustinu, sa-
cinjava zapravo geneticko izlaganje pojma. Blize posmatrano,
vec supstancija jeste realna sustina, ili sustina ukoliko je uje-
dinjena sa bicem i stupila u stvarnost. Stoga pojam ima sup-
stanciju za svoju neposrednu pretpostavku, ona je po sebi
ono sto je pojam kao nesto manifestovano. Stoga dijalekticko
9