Table Of Content

L E K S I K O N PO DU NAV SKIH HR VA TA – BU NJE VA CA I ŠO KA CA 10 I HR VAT SKO AKA DEM SKO DRU ŠTVO Su bo ti ca, 2010. URED NI ŠTVO Sla­ven­Ba­čić,­Ma­rio­Ba­ra,­Ste­van­Mač­ko­vić, Pe­tar­Vu­ko­vić,­To­mi­slav­Žigm­ a­nov GLAV NI URED NIK Sla­ven­Ba­čić IZ VR ŠNI URED NIK To­mi­slav­Žigm­ a­nov LEK TU RA Pe­tar­Vu­ko­vić KO REK TU RA Mir­ko­Ko­pu­no­vić,­Márta­Mačk­o­vić-Papp GRA­FIČ­KA­PRI­PRE­MA Prin­tex CIP­–­Katalogizacija­u­publikaciji Biblioteka­Matice­srpske,­Novi­Sad 929(=163.42) (497.113) (031) 930.85(=163.42) (497.113) (031) LEKSIKON­podunavskih­Hrvata­–­Bunjevaca­i­Šokaca.­10,­I­/ [glavni­urednik­Slaven­Bačić].­–­Subotica­:­Hrvatsko­akademsko društvo,­2010­(Subotica­:­Printex).­–­IV,­112­str.­:­ilustr.­;­24­cm Tekst­štampan­dvostubačno.­–­Tiraž­1.500. ISBN­978-86-85103-15-5 ISBN­978-86-85103-03-2­(za­izdavačku­celinu) a)­Bunjevci­–­Leksikoni­b)­Šokci­–­Leksikoni COBISS.SR-ID­258708487 ISBN­978-86-85103-15-5 SU RAD NI CI NA DE SE TOM SVE SKU Ba­čić,­dr.­sc.­Sla­ven,­od­vjetn­ik,­Su­bo­ti­ca Bač­li­ja,­Gr­go,­od­vjet­nik­u­mir­o­vi­ni,­Su­bo­ti­ca Ba­ra,­Ma­rio,­prof.­po­vi­je­sti­i­so­ci­o­lo­gi­je,­asis­tent, In­sti­tut­za­mig­ra­ci­je­i­nar­od­no­sti,­Zag­reb Ba­žant,­Eva,­knjiž­ni­čar­ka­u­mir­o­vi­ni,­Su­bo­ti­ca Bu­ćan,­mr.­sc.­Ra­doj­ka,­prof.­kro­a­to­lo­gi­je­i­so­ci­o­lo­gi­je,­Kul­tur­ni­cent­ar­So­lin,­So­lin Cve­ta­no­vić,­Mi­lo­van,­ar­hi­vist,­Histo­rij­ski­ar­hiv­gra­da­No­vog­Sa­da,­No­vi­Sad Če­li­ko­vić,­Ka­ta­ri­na,­prof.­kom­pa­ra­tiv­ne­knjiž­ev­no­sti, Za­vod­za­kult­u­ru­voj­vo­đan­skih­Hr­va­ta,­Su­bo­ti­ca Čer­ne­lić,­dr.­sc.­Mi­la­na,­izv.­prof.,­Fi­lo­zof­ski­fa­kul­tet,­Zag­reb Čo­ta,­Zor­an,­dipl.­iur.,­Som­bor Du­men­džić,­Jo­sip,­Bo­đa­ni Đa­nić,­mr.­sc.­Ma­ti­ja,­prof.­ge­o­gra­fi­je,­Som­bor Gr­li­ca,­Mir­ko,­prof.­po­vi­je­sti,­vi­ši­ku­stos,­Grad­ski­mu­zej,­Su­bo­ti­ca Gut­man,­dr.­sc.­Ivan,­red.­prof,­Pri­ro­do­slov­no-ma­te­ma­tičk­i­fa­kul­tet­u­Krag­u­jev­cu He­ka,­dr.­sc.­La­di­slav,­do­cent,­Prav­ni­fa­kul­tet,­Ins­ti­tut­za­komp­a­ra­tiv­no­pra­vo,­Se­ge­din He­mar,­Edu­ard,­pu­bli­cist­i­nak­lad­nik,­Za­greb Hor­vat,­dr.­sc.­Vla­di­mir,­DI,­izv.­profesor­Filozofskoga­fakulteta Družbe­Isusove­u­Za­grebu­u­mirovini Ho­ško,­dr.­sc.­Fra­njo­Eman­uel,­OFM,­red.­prof.­u­mi­ro­vi­ni, Ka­to­ličk­i­bo­go­slov­ni­fa­kul­tet­u­Zag­re­bu,­Te­o­lo­gi­ja­u­Rij­e­ci Ištvan­čić,­Brank­o,­film­ski­i­TV­re­da­telj,­Zag­reb Ivan­čić,­Jas­na,­vi­ši­lek­si­ko­graf,­Lek­si­ko­graf­ski­za­vod­Mi­ro­slav­Kr­le­ža­u­Za­gre­bu Ivić,­Mi­ro­slav,­dipl.­iur.,­Sa­mo­bor Ju­kić,­dr.­sc.­Sti­pan,­red.­prof.­Fi­lo­zof­sko­ga­fa­kul­te­ta­u­No­vom­Sa­du­u­mi­ro­vi­ni,­Split Ko­vač,­Ivan,­učit­elj,­Somb­or Lib­man,­dr.­Emil,­lij­ečn­ik­u­mir­o­vi­ni,­Su­bo­ti­ca Mačk­o­vić,­Stev­an,­prof.­po­vi­je­sti,­rav­na­telj­His­to­rij­skog­ar­hi­va­Su­bo­ti­ca,­Subotica Man­dić,­Živk­o,­prof.­hr­vat­sko­ga,­ru­sko­ga­i­bu­gar­sko­ga­je­zi­ka­u­mir­o­vi­ni,­Bu­dim­pe­šta Mi­la­no­vić,­Đor­đe,­prof.­po­vi­je­sti,­rav­na­telj­Muz­e­ja­gra­da No­vog­Sa­da­u­mir­o­vi­ni,­No­vi­Sad Mi­loš,­mr.­sc.­Ma­to,­OCD,­Za­greb Pe­ru­šić,­Ni­ko­la,­Su­bo­ti­ca Ru­din­ski,­mr.­sc.­An­te,­arh­i­tekt,­Zav­od­za­ur­ba­ni­zam,­Su­bo­ti­ca Sken­de­ro­vić,­Pe­tar,­Su­bo­ti­ca III Sken­de­ro­vić,­dr.­sc.­Ro­bert,­znans­tve­ni­su­rad­nik,­Hr­vat­ski­in­sti­tut­za­pov­i­jest, Po­dru­žni­ca­za­pov­i­jest­Slav­o­ni­je,­Sri­je­ma­i­Bar­a­nje,­Slav­on­ski­Brod Stan­tić,­dr.­th.­Ma­rin­ko,­žup­nik­žu­pe­sv.­Kri­ža,­Som­bor Suk­no­vić,­Ka­ta,­dipl.­ing.­za­teks­til­no­in­že­njer­stvo­tek­stil­no-stro­jar­ske­stru­ke,­Su­bo­ti­ca Škra­ba­lo,­mr.­sc.­Ivo,­izv.­prof.­Aka­de­mi­je­drams­kih­umjetn­o­sti­u­Zag­re­bu­u­mi­ro­vi­ni Štef­ko­vić,­Jo­sip,­žup­nik­Žu­pe­sv.­Pa­vla­apos­to­la,­Bač Štef­ko­vić,­mr.­th.­Mir­ko,­tajn­ik­Su­bo­tičk­e­bi­sku­pi­je,­Su­bo­ti­ca Tošaki,­Lucija,­Lemeš Ušu­mo­vić,­Ne­ven,­prof.­fi­lo­zo­fi­je­i­dipl.­komp­a­ra­tist­knjiž­ev­no­sti,­Umag Vu­ko­vić,­dr.­sc.­Pe­tar,­do­cent,­Fil­o­zof­ski­fa­kul­tet,­Zag­reb Vu­ko­vić-Du­lić,­Ljub­i­ca,­prof.­po­vi­je­sti­i­po­vi­je­sti­umjetn­o­sti,­Grad­ski­mu­zej,­Su­bo­ti­ca Ze­lić,­Nac­o,­dipl.­iur.­u­mi­ro­vi­ni,­Zag­reb Ze­lić,­Željk­a,­dipl.­nov­i­nar­ka,­Su­bo­ti­ca Žig­ma­nov,­To­mi­slav,­prof.­fi­lo­zo­fi­je,­Zav­od­za­kul­tu­ru­voj­vo­đan­skih­Hr­va­ta,­Su­bo­ti­ca IV I I. + M.,­pse­u­do­nim­o.­Ge­rar­da­To­me­Stan- đa­ni­nu.­Bi­skup­Je­ro­nim­Lu­čić,­upra­vit­elj­ ti­ća.­Zna­kom­se,­ina­če,­ko­ri­ste­kar­me­li­ća­ni­ Bo­san­ske­bi­sku­pi­je­(1634.-39.),­ža­lio­se­ u­me­đu­sob­nom­obra­ća­nju­i­za­pra­vo­je­kra- Pro­pa­gan­di­(Con gre ga tio de pro pa gan da ti­ca­od­»Isus­+­Mar­i­ja«.­Na­kon­osni­va­nja­ fi­dei)­u­Ri­mu­na­nje­ga­i­Ka­men­gra­đa­ni­na­ kar­me­li­ćan­sko­ga­ sa­mo­sta­na­ u­ Som­bo­ru­ 1638.­op­tu­žu­ju­ći­ih­da­ne­pri­zna­ju­nje­go- 1904.­o.­Ge­rard­po­stao­je­pri­o­rom­sa­mo­sta- vu­bi­skup­sku­vlast­i­neo­vi­sno­o­nje­mu­po- na­1905.­i­kao­je­di­ni­re­dov­nik­u­sa­mo­sta- sta­vlja­ju­žup­ni­ke­i­ka­pe­la­ne­te­pro­tiv­nje­ga­ nu­za­mje­sne­hr­vat­ske­vjer­ni­ke,­od­mah­se­ bu­ne­fra­njev­ce­i­na­rod.­Is­tra­gu­o­Ka­men- po­bri­nuo­da­do­bi­ju­pje­sma­ri­cu­na­svo­jem­ gra­đa­ni­no­vim­i­Ibri­ši­mo­vi­će­vim­po­stup­ci- je­zi­ku­i­da­na­nje­mu­mo­gu­sla­vi­ti­Bo­ga.­ ma­Pro­pa­gan­da­je­1638.­po­vje­ri­la­ma­kar- Pod­tim­je­zna­kom­iste­go­di­ne­u­Som­bo- sko­mu­bi­sku­pu­Bar­to­lu­Ka­či­ću,­ali­nje­zi­ni­ ru,­vje­ro­jatn­o­uz­po­moć­svo­je­ro­đa­ki­nje­i­ re­zul­ta­ti­ni­su­po­zna­ti.­Lu­či­ćev­na­sljedn­ik­ kar­mels­ke­tre­ćo­re­di­ce­Ja­nje­Pr­ćić,­iz­dao­na­ u­upra­vi­Bo­san­ske­bi­sku­pi­je,­bo­san­ski­bi- ika­vi­ci­pje­sma­ri­cu­pod­na­slo­vom­Cr kve na skup­To­ma­Mr­nja­vić,­kao­gvar­di­ja­nu­u­Foj- pi sma ri ca. ni­ci­po­vje­rio­mu­je­1640.­du­žnost­bi­skup- Lit.:­I.­Ku­jun­džić,­Bu­nje­vač­ko-šo­kač­ka­bi­bli­o­gra- sko­ga­eko­no­ma­s­pra­vom­ubi­ra­ti­pri­ho­de.­ fi­ja,­Rad JA ZU,­355,­Za­greb,­1969. U­me­đu­vre­me­nu­je­Ma­rin­Ibri­ši­mo­vić­bio­ M.­Mi­loš 1642.­ge­ne­ral­ni­vi­zi­ta­tor­vla­sti­te­pro­vin­ci- je.­Bi­skup­Mr­nja­vić­pre­po­ru­čio­ga­je­Pro- IBRI­ŠI­MO­VIĆ,­ Ma­rin­ (Po­že­ga,­ oko­ pa­gan­di­za­svo­je­ga­po­moć­no­ga­bi­sku­pa­i­ 1600.­–­Po­že­ga,­21.­I.­1650.),­fra­nje­vac,­ na­sljed­ni­ka­na­sto­li­ci­bo­san­skih­bi­sku­pa,­ bi­skup.­U­no­vi­ci­jat­Pro­vin­ci­je­Bo­sne­Sre- ali­se­ona­pri­vo­lje­la­pro­vin­ci­ja­lu­Bo­sne­ bre­ne­stu­pio­je­1620.­u­sa­mo­stan­u­Foj­ni­ci,­ gdje­mu­je­od­go­ji­telj­bio­ka­sni­ji­bo­san­ski­ Sre­bre­ne­Ma­ri­ja­nu­Ma­ra­vi­ću. bi­skup­To­ma­Mr­nja­vić­(1640.-44.).­Fi­lo- ­ Pro­pa­gan­da­ga­je­17.­VI.­1647.­ime- zo­fi­ju­je­stu­di­rao­u­Cre­mo­ni,­a­te­o­lo­gi­ju­u­ no­va­la­ za­ be­o­grad­sko­ga­ bi­sku­pa­ i­ ad- Man­to­vi,­gdje­je­ste­kao­kva­li­fi­ka­ci­ju­pro- mi­ni­stra­to­ra­ Sme­de­re­vač­ke­ bi­sku­pi­je­ te­ fe­so­ra­i­na­slov­pro­po­vjed­ni­ka.­Vra­tiv­ši­se­ apo­stol­sko­ga­ vi­ka­ra­ za­ sve­ bi­sku­pi­je­ u­ iz­Ita­li­je,­bio­je­uči­telj­gra­ma­ti­ke,­lo­gi­ke­i­ ugar­skim­ze­mlja­ma­ko­je­su­pod­tur­skom­ fi­lo­zo­fi­je­te­ne­djeljn­i­i­blag­dan­ski­prop­o- vla­šću.­Oba­vio­je­1649.­ka­non­sku­vi­zi­ta­ci- vjed­nik­u­Foj­ni­ci.­Bio­je­stric­zna­me­ni­to- ju­ne­kih­hr­vat­skih­na­se­lja­u­Bač­koj­–­Se­ge- mu­Lu­ki­Ibri­ši­mo­vi­ću­(Po­že­ga,­oko­1626.­ din,­Mar­to­noš,­Baj­mok,­Jan­ko­vac­(madž. –­Po­že­ga,­1698.),­pro­tu­tur­sko­mu­bor­cu­i­ Jánoshalma),­Milj­kut,­San­to­vo­(u­nj­su­do- ge­ne­ral­no­mu­vi­ka­ru­za­gre­bač­ko­ga­bi­sku­pa­ la­zi­li­i­vjer­ni­ci­iz­Ko­lu­ta­i­Be­re­ga),­Som- za­Slav­o­ni­ju. bor,­Ga­ra,­Bač­ki­Mo­no­štor,­Bač,­Bu­kin­ ­ Pro­vin­ci­ja­lu­Ni­ko­li­Braj­ko­vi­ću­bio­je­ (da­nas:­Mla­de­no­vo),­kao­i­sje­ver­ni­je­sve­do­ tajn­ik­(1635.-38.),­ali­je­oso­bi­to­bli­zak­bio­ Pe­šte­i­Gyöngyösa,­ali­i­u­Sri­je­mu,­Ba­ra­nji­ biv­še­mu­pro­vin­ci­jal­u­An­dri­ji­Ka­men­gra- i­Be­o­gra­du.­Taj­je­iz­vje­štaj­va­žan­iz­vor­za­ IBRI­ŠI­MO­VIĆ IBRI­ŠI­MO­VIĆ po­vi­jest­hr­vat­sko­ga­pu­ka­pod­Tur­ci­ma­jer­ ov­dje­ni­je­po­je­di­nac,­ne­go­dru­štve­na­sku- svje­do­či­o­pri­sut­no­sti­Hr­va­ta­u­tim­kra­je- pi­na.­Te­su­zna­čajk­e­za­jed­nič­ke­svim­čla- vi­ma,­npr.­s­bro­jem­kri­zma­ni­ka­i­ka­to­lič- no­vi­ma­sku­pi­ne­i­či­ne­te­melj­za­us­po­sta­vu­ kih­vjer­ni­ka­u­po­je­di­nim­na­se­ljim­ a,­kat­kad­ iden­ti­te­ta­»mi«.­U­ovom­se­slu­ča­ju­go­vo­ri­ s­us­po­red­nim­po­da­ci­ma­(s­mu­sli­ma­ni­ma­i­ o­ko­lek­tiv­nom­iden­ti­te­tu,­ko­ji­od­go­vo­ra­na­ pro­te­stan­ti­ma),­opi­se­cr­ka­va....­Ni­je­iz­bje- pi­ta­nja­»što­sam­i­ka­mo­pri­pa­dam?«­Ta­ko­ gao­su­kob­s­bo­san­skim­bi­sku­pom­Ma­ra­vi- se­mo­gu­raz­li­ko­va­ti­spol­ni­ili­rod­ni,­dob­ni,­ ćem­o­gra­ni­ca­ma­nji­ho­ve­vla­sti­u­Sla­vo­ni­ji.­ so­ci­jal­ni,­kul­tur­ni,­je­zičn­i,­vjer­ski,­et­nič­ki,­ Kad­ni­je­bi­lo­rje­še­nja,­Sve­ta­Sto­li­ca­us­po- na­ci­o­nal­ni,­re­gi­o­nal­ni,­pro­fe­si­o­nal­ni,­po- sta­vi­la­je­1648.­po­se­ban­sla­von­ski­vi­ka­ri­jat­ li­tičk­i­i­dru­gi­iden­ti­te­ti.­Za­to­je­iden­ti­tet­ i­po­vje­ri­la­ga­upra­vi­fra­Pa­vla­Po­si­lo­vi­ća,­ uvi­jek­slo­žen­–­plu­ral­nost­je­nje­go­va­bit,­ skra­din­sko­ga­bi­sku­pa.­Dvi­je­go­di­ne­po­sli­je­ a­ra­zni­se­iden­ti­te­ti­me­đu­sob­no­pro­ži­ma­ju.­ Ibri­ši­mo­vić­je­umro­i­pok­o­pan­u­Ve­li­koj. No­po­je­di­ni­iden­ti­te­ti­mo­gu­bi­ti­vi­še­stru- ki,­tj.­po­je­di­nac­mo­že­isto­dob­no­pri­pa­da­ti­ Iz­vo­ri:­Ar­hiv­Pro­pa­gan­de,­Rim,­Let te re vol ga ri, raz­li­či­tim­sku­pi­na­ma,­po­put­je­zič­nih­(npr.­ vol.­16,­fol.­20-21;­Ac ta,­vol.­7,­fol.­35,­36,­212;­ SoCG,­vol.­93,­fol.­112,­115;­vol.­127,­fol­173.;­ dvo­je­zičn­ost),­pro­fe­si­o­nal­nih­(oso­ba­s­vi- vol.­176,­fol.­249. še­za­ni­ma­nja),­re­gi­o­nal­nih­(Is­tra­nin,­Hr­vat,­ Euro­pljan­in),­et­nič­kih­i­na­ci­o­nal­nih­(oso­be­ Lit.:­B.­Unyi,­Sokácok-Bunyevácok és a bosnyák či­ji­su­ro­di­te­lji­raz­li­či­tog­et­nič­kog­pod­ri­je- fe ren ce sek történet e,­Bu­da­pest,­[1947];­Hr vat ski bi o graf ski leks i kon,­6,­Za­greb,­2005;­F.­E.­Ho­ško,­ tla­ili­na­ci­o­nal­no­sti;­na­ci­o­nal­ni­iden­ti­te­ti­ Bi­skup­sko­dje­lo­va­nje­Pa­vla­Po­si­lo­vi­ća­u­Sla­vo­ni- ko­ji­uklju­ču­ju­raz­li­či­te­et­nič­ke­i­su­bet­nič­ke­ ji,­u:­Zbor­nik­o­Pa­vlu­Po­si­lo­vi­ću, Ši­be­nik-Za­greb,­ iden­ti­te­te)­i­sl.,­dok­su­dru­gi­is­klju­či­vi. 2001. F.­E.­Ho­ško ­ Iden­ti­tet­ ni­je­ dan­ fe­no­men,­ ne­go­ se­ kon­sti­tu­i­ra­po­stup­no­i­kon­ti­nu­i­ra­no­na­te- IDEN TI TET (njem.­ Identität­ <­ ka sno- me­lju­dva­ju­na­če­la­iden­ti­fi­ka­ci­je:­raz­li­ke­i­ lat. iden­ti­tas)­1.­is­tost,­pot­pu­na­jed­na­kost,­ slič­no­sti.­Za­to­je­uvi­jek­re­la­cijs­ki:­in­di­vi- od­nos­pre­ma­ko­je­mu­je­što­jed­na­ko­se­bi­ du­al­ni­se­vi­še­iz­gra­đu­je­u­od­no­su­na­raz­li- (A=A)­bez­ob­zi­ra­na­mo­gu­će­mi­je­ne­u­vre- či­to­sti,­a­ko­lek­tiv­ni­u­od­no­su­na­slič­no­sti,­ me­nu;­2.­isto­vjetn­ost,­pot­pu­na­su­gla­snost­ no­oba­pret­po­sta­vljaj­u­ne­ko­ga­»dru­go­ga«,­ dvi­ju­raz­li­či­tih­po­ja­va­(A=B),­jed­na­kost­ kao­vla­stit­kri­te­rij­za­us­po­sta­vu­bi­lo­raz- če­ga­s­dru­gim.­U­pr­vom­zna­če­nju­je­dan­je­ li­ke,­bi­lo­slič­no­sti,­pri­če­mu­od­nos­pre­ma­ od­če­ti­ri­ju­te­meljn­ih­za­ko­na­for­maln­e­lo­gi- »dru­go­mu«­mo­že­za­vr­ši­ti­su­ko­bom,­pa­čak­ ke.­Oba­na­ve­de­na­fi­lo­zof­ska­zna­če­nja­ra­be­ i­elim­ i­na­ci­jom.­No­to­što­iden­ti­tet­ni­je­dan,­ se­u­iden­ti­tets­kim­dis­kur­si­ma­u­dru­štve­nim­ ne­go­je­uvje­to­van­kul­tu­rom­i­po­vi­je­snim­ i­hu­ma­ni­stič­kim­zna­no­sti­ma,­oso­bi­to­u­psi- pro­mjen­a­ma­(oso­bi­to­po­li­tičk­im­i­me­đu- ho­lo­gi­ji­i­so­ci­o­lo­gi­ji,­gdje­se­ve­zu­ju­uz­no- dr­žav­nim­od­no­si­ma)­otva­ra­pro­stor­za­mo- vo­vje­kov­ni­ na­sta­nak­ za­pad­no­e­u­rop­sko­ga­ de­li­ra­nje­i­in­ter­ve­ni­ra­nje­oni­ma­ko­ji­imaj­u­ in­di­vi­du­a­li­zma. moć­za­nje­go­vu­iz­grad­nju.­U­po­du­nav­skih­ ­ U­psi­ho­lo­gi­ji­iden­ti­tet­ozna­ču­je­ukup- Hr­va­ta­–­Bu­nje­va­ca­i­Šo­ka­ca,­ko­ji­su­ri­jet- nu­svi­jest­o­se­bi­jed­ne­oso­be­i­kao­ta­kav­ ko­ras­po­la­ga­li­ta­kvom­mo­ći,­to­je­re­zul­ti­ra- iz­raz­je­čo­vje­ko­ve­pre­po­zna­tljiv­o­sti­i­ne­po- lo­ne­ga­tiv­nim­po­slje­di­ca­ma:­raz­voj­ko­lek- no­vljiv­o­sti­kao­po­je­din­ca­–­skup­svih­nje- tiv­no­ga­iden­ti­te­ta­s­jed­ne­je­stra­ne­pri­je­čen,­ go­vih­fi­zič­kih­i­psi­hič­kih­zna­čaj­ki­ko­je­ga­ a­s­dru­ge­je­vo­dio­kon­ver­zi­ji,­tj.­asi­mi­la­ci­ji,­ od­re­đu­ju­i­či­ne­isto­vjetn­im­sa­mo­mu­se­bi.­ ili­pak­frag­men­ti­ra­nju,­tj.­stva­ra­nju­po­seb- To­je­in­di­vi­du­al­ni­iden­ti­tet,­či­ji­se­sa­dr­žaj­ nih­etn­ič­kih,­pa­čak­i­nac­i­o­nal­nih­sku­pi­na. od­no­si­na­ne­svo­di­vost­na­dru­go­ga­ono­ga­ ­ In­di­vi­du­al­ni­i­ko­lek­tiv­ni­iden­ti­tet­ni­su­ »ja«­te­odg­o­vo­ra­na­pit­a­nje­»tko­sam­ja?« stro­go­odi­je­ljen­i,­ne­go­su­u­in­ter­ak­tiv­nim­ ­ U­so­ci­o­lo­gi­ji­iden­ti­tet­ozna­ču­je­skup­ od­no­si­ma:­ in­di­vi­du­al­ni­ aspekt­ iden­ti­te- te­meljn­ih­op­ćih­zna­čajk­i­ko­je­se­raz­li­ku- ta,­kao­su­bjek­tiv­ni­iz­raz­seb­stva,­te­me­lji­ ju­u­od­no­su­na­drug­e,­no­su­bjekt­zna­čajk­i­ se­na­objek­tiv­no­sti­so­ci­je­taln­e­kul­tu­re,­a­ 2 IDEN TI TET ko­lek­tiv­ni­aspekt­iden­ti­te­ta,­kao­objek­tiv- skim­pro­ce­si­ma.­No­iden­ti­tet­se­ob­li­ku­je­i­ ne­osno­vi­ce­sa­mo­i­den­ti­te­ta,­re­flek­ti­ra­se­ pri­zna­njem,­nje­go­vom­od­sut­no­šću,­pa­čak­ su­bjek­tiv­no.­To­zna­či­da­čo­vjek­ne­mo­že­ i­ne­ga­tiv­nim­pri­zna­njem­od­dru­gih.­Ne­pri- ži­vje­ti­ bez­ ostva­re­no­sti­ obi­ju­ di­men­zi­ja­ zna­va­nje­ili­ne­ga­tiv­no­pri­zna­va­nje,­ko­je­se­ iden­ti­te­ta­te­da­on­pod­ra­zu­mi­je­va­i­svi­jest­ pro­iz­vo­di­sa­sli­kom­o­no­si­te­lju­iden­ti­te­ta­ o­se­bi­i­svi­jest­o­pri­pa­da­nju­ši­rim­dru­štve- ko­ja­je­ogra­ni­ča­va­ju­ća,­po­ni­ža­va­ju­ća­i­pre- nim­sku­pi­na­ma.­Po­sljed­nje­se­re­ge­ne­ri­ra­ zre­na,­ob­lik­je­tla­čen­ja­jer­se­ti­me­za­tva­ra­u­ pro­ce­si­ma­dru­štve­no­ga­pam­će­nja,­smje­šte- la­žan,­is­kri­vljen­i­re­du­ci­ran­na­čin­po­sto­ja- no­ga­u­kul­tur­nim­ar­te­fak­ti­ma­i­dru­štve­nim­ nja,­što­su­po­du­nav­ski­Hr­va­ti­–­Bu­njev­ci­i­ in­sti­tu­ci­ja­ma,­ko­ji­omo­gu­ću­ju­pri­je­nos­ide- Šok­ci­tak­o­đer­is­ku­si­li. ja­i­sim­bo­la­te­mo­guć­nost­pre­po­zna­tljiv­o- ­ Od­svih­ko­lek­tiv­nih­iden­ti­te­ta­na­ci­o­nal- sti­kao­me­đu­sob­no­jed­na­kih­i­raz­li­či­tih­u­ ni­je­iden­ti­tet­i­da­lje­naj­ra­ši­re­ni­ji,­a­zbog­ od­no­su­pre­ma­dru­gi­ma.­Dru­štve­no­pamć­e- to­ga­što­je­su­vre­me­na­dr­ža­va­na­ci­o­nal­na­ nje­u­Bu­nje­va­ca­i­Šo­ka­ca­ni­ka­da­ni­je­bi­lo­ ima­zna­tan­utjec­aj.­Iako­je­u­mo­der­no­do­ba­ znatn­i­je­raz­vi­je­no,­a­pri­je­nos­ide­ja­i­sim- po­stao­glav­nom­le­gi­ti­ma­ci­jom­dru­štve­no- bo­la­pro­tjec­ao­je­naj­če­šće­pre­ko­obi­teljs­kih­ ga­po­ret­ka­i­so­li­dar­no­sti,­u­post­mo­der­nom­ na­ra­ci­ja­ili­ne­pro­fe­si­o­nal­nih­in­sti­tu­ci­ja,­uz­ vre­me­nu­umjer­e­no­sla­bi­u­pro­ce­si­ma­nad- neo­b­ve­zatn­ost­uklju­či­va­nja. na­ci­o­nal­nih­in­te­gra­ci­ja­i­re­gi­o­na­li­za­ci­jom­ ­ Iden­ti­tet­se­uvi­jek­ostva­ru­je­u­ne­če­mu­ na­ci­o­nal­nih­dr­ža­va,­ko­je­pra­ti­us­po­sta­va­ –­kul­tur­ni­mi­lje,­so­ci­jal­ni­am­bi­jent­i­dru- ko­zmo­po­lits­ko­ga­i­re­gi­o­nal­no­ga­iden­ti­te­ta.­ štve­ni­kon­tekst­te­meljn­i­su­okvi­ri­za­nje- Ob­li­ko­va­nje­ na­ci­o­nal­no­ga­ iden­ti­te­ta­ od- go­vu­us­po­sta­vu,­iz­grad­nju­i­oču­va­nje.­Kul- go­va­ra­slo­že­no­mu­pro­ce­su­so­ci­ja­li­za­ci­je,­i­ tur­ni­ko­do­vi­i­vri­jed­no­sni­su­stav,­re­li­gi­ja,­ for­maln­o­mu­i­ne­for­maln­o­mu,­u­ko­jem­se­ ide­o­lo­gi­ja,­svje­to­na­zor­i­kog­ni­tiv­ni­su­stav­ po­je­din­ci­iden­ti­fi­ci­ra­ju­sa­sim­bo­li­ma­ko­ji­ pri­mar­no­od­re­đu­ju­nje­go­vu­na­rav,­što­se­ imaj­u­moć­stva­ra­nja­osje­ća­ja­za­jed­ni­štva­ od­ra­ža­va­u­svi­je­sti­član­o­va­sku­pi­ne.­Kul- te­stje­ču­zna­nja­o­sa­dr­ža­ji­ma­na­ci­je,­či­me­ tur­ni­iden­ti­tet­naj­ši­ri­je­ko­lek­tiv­ni­iden­ti­tet­ se­ute­me­lju­je­na­ci­o­nal­na­svi­jest.­Na­ve­de­ni­ i­pred­sta­vlja­uzo­rak­za­jed­nič­ko­ga­na­či­na­ ne­do­sta­ci­u­pod­ruč­ju­so­ci­ja­li­za­ci­je­osta­vi- ži­vo­ta,­mi­šlje­nja­i­is­ku­stva­na­ko­jem­se­te- li­su­tra­ga­u­sla­bi­je­raz­vi­je­noj­na­ci­o­nal­noj­ me­lje­ob­li­ci­i­sa­dr­ža­ji­spo­zna­je­te­vri­jed­no- svi­je­sti­Bu­nje­va­ca­i­Šo­ka­ca. sni­re­fe­rent­ni­okvir­ko­ji­po­ka­zu­je­po­je­din- ­ Na­ci­o­nal­ni­ iden­ti­tet­ ob­u­hva­ća­ i­ kul- ci­ma­što­je­po­želj­no,­a­što­ni­je­iz­gle­di­šta­ tur­ni­i­po­li­tičk­i­iden­ti­tet­te­ovi­si­o­na­ra­vi­ kon­kret­ne­kul­tu­re.­Na­taj­na­čin­on­da­je­i­ na­ci­o­nal­ne­dr­ža­ve­ko­ja­ga­od­re­đu­je.­Po­li- smi­sao­ljud­sko­mu­ži­vo­tu.­Ako­pak­na­sta- tičk­i­ na­ci­o­nal­ni­ iden­ti­tet­ pod­ra­zu­mi­je­va­ ne­ot­klon­od­vri­jed­no­sti,­us­po­sta­va­ne­re­al- jed­na­kost­u­pra­vi­ma­i­ob­ve­za­ma,­za­jed­nič- ne­sli­ke­o­se­bi,­su­per­i­or­no­dr­ža­nje­spram­ ko­dr­ža­vljans­tvo,­ne­sme­ta­nu­dru­štve­nu­i­ dru­gih,­is­klju­ču­ju­ći­i­na­si­lan­od­no­sa­pre­ma­ pro­stor­nu­mo­bil­nost,­po­zi­va­nje­na­ak­tiv­no­ dru­go­mu,­mo­že­se­go­vo­ri­ti­o­pa­to­lo­gi­ji­ko- su­dje­lo­va­nje­u­jav­nim­po­slo­vi­ma­i­stan- lek­tiv­no­ga­iden­ti­te­ta.­Po­du­nav­skih­Hr­va­ti­ dar­di­zi­ra­no­jav­no,­gra­đan­sko­obra­zo­va­nje­ u­ne­ko­li­ko­su­raz­do­blja­u­po­vi­je­sti­bi­li­žr- do­stup­no­svi­ma.­U­slu­ča­ju­et­nič­ko­ga­na­ci- tve­tak­vih­djel­o­va­nja. o­nal­no­ga­iden­ti­te­ta­član­om­za­jed­ni­ce­po- ­ Bu­du­ći­da­su­pro­mjenl­jiv­i,­raz­li­či­te­vr- sta­je­se­ro­đe­njem­i­na­rod­nom­kul­tu­rom,­a­ ste­iden­ti­te­ta­mo­gu­se­s­vre­me­nom­mi­je­nja- na­ci­o­nal­na­dr­ža­va­od­lu­ču­ju­će­in­ter­ve­ni­ra­ ti­u­pro­ce­su­so­ci­ja­li­za­ci­je,­ko­ji­u­mo­der­noj­ u­broj­nim­iden­ti­tet­skim­pi­ta­nji­ma­(obra­zo- dr­ža­vi­prip­a­da,­u­for­maln­om­smi­slu,­obra- va­nje,­kul­tu­ra,­je­zik,­pra­zni­ci…).­In­te­re­si­ zov­no­mu­su­sta­vu,­a­u­ne­for­maln­om­smi­slu­ na­ro­da­is­pred­su­in­te­re­sa­po­je­di­na­ca,­za- jav­no­sti­i­ci­vil­no­mu­dru­štvu.­Ka­ko­su­u­po- stu­pljen­o­je­po­zi­va­nje­na­ro­da,­a­ne­gra­đa- vi­je­sti­bi­li­bez­mo­guć­no­sti­znatn­i­je­ga­su- na na su­dje­lo­va­nje­u­od­lu­či­va­nju,­do­mi­ni­ra­ dje­lo­va­nja­u­tim­seg­men­ti­ma,­po­du­nav­ski­ po­pu­li­stič­ka­ide­o­lo­gi­ja…­U­Bač­koj­je­pre- Bu­njev­ci­i­Šok­ci­ka­sni­li­su­u­mo­der­ni­za­cij- vla­da­vao­dru­gi­mo­del­iden­ti­te­ta,­iz­če­ga­su­ 3 IDEN TI TET pro­i­za­šle­na­ci­o­nal­no­štet­ne­po­sljed­i­ce­za­ etab­li­ra­la­po­li­ti­ka­o­slo­bod­nom­po­sto­ja­nju­ po­du­nav­ske­Bu­njevc­e­i­Šok­ce.­To­je­re­zul- iden­ti­te­ta­i­nji­ho­voj­pro­mjenl­jiv­o­sti,­ko­ja­ ti­ra­lo­iz­rav­nim­i­ne­iz­rav­nim­asi­mi­la­cijs­kim­ u­prak­si­do­vo­di­do­mno­go­broj­nih­ap­sur­da,­ me­to­da­ma­u­ko­rist­pri­pad­ni­ka­onih­na­ci­ja­ npr.­ak­tiv­ne­dr­žav­ne­pot­po­re­stva­ra­nju­et- či­ja­je­bil­a­dr­ža­va­u­vla­sni­štvu. nič­kih­i­na­ci­o­nal­nih­sku­pi­na­i­no­vih­je­zi- ka­ili­pak­le­ga­li­zi­ra­nja­vi­še­stru­ke­pot­pu­ne­ ­ U­tom­su­smi­slu­po­du­nav­ski­Bu­njev­ci­ mo­bil­no­sti­ na­ci­o­nal­no­ga­ iz­ja­šnja­va­nja­ u­ bi­li­objekt­raz­li­či­tih­iden­ti­tets­kih­po­li­ti­ka:­ ovi­sno­sti­od­si­tu­a­ci­je,­či­je­se­is­ho­di­šte­na- ugar­ska­ po­li­ti­ka­ je­din­stve­ne­ i­ ne­dje­ljiv­e­ la­zi­u­pod­u­pi­ra­nju­frag­men­ti­ra­nja­ma­nji­na­ ugar­ske­na­ci­je­iz­1868.,­ko­jom­je­ne­ma- na­ma­nje­sku­pi­ne­(Bu­njev­ci­–­Hr­va­ti;­Vla- džar­skim­na­ro­di­ma­for­maln­o­pri­zna­to­sa- si­–­Ru­mu­nji;­Ru­si­ni­–­Ukra­jin­ci­i­dr.)­ra­di­ mo­pra­vo­na­je­zičn­e­po­seb­no­sti,­u­prak­si­ pri­je­če­nja­nji­ho­ve­na­ci­o­nal­ne­in­te­gra­ci­je­s­ je­zna­či­la­ma­dža­ri­za­ci­ju­jer­su­se­je­zičn­a­ ma­tičn­im­nac­i­ja­ma­rad­i­lakš­e­asi­mi­la­ci­je. pra­va­u­ško­li­i­jav­nim­slu­žba­ma­stal­no­ sma­nji­va­la,­a­Bu­njev­ci­ma­je­do­dat­no­pri­je- Lit.:­B.­Sken­de­ro­vić,­[S.­Bačić],­For­mi­ra­nje­na­ci- čen­o­po­ve­zi­va­nje­s­in­sti­tu­ci­ja­ma­s­pod­ruč- o­nal­ne­svi­je­sti­kod­Bu­nje­va­ca­u­Bač­koj,­Ma­ru­lić ja­Tro­jed­ne­Kra­ljev­i­ne;­u­vri­je­me­Kra­lje- 3/1998,­Za­greb;­A.­D.­Smit,­Na ci o nal ni iden ti tet, Be­o­grad,­1998;­Lek­si­kon­mi­gra­cijs­kog­i­et­nič­kog­ vi­ne­SHS/Ju­go­sla­vi­je­vla­sti­su­ne­u­spje­šno­ na zi vlja,­Za­greb,­1998;­Z.­Go­lu­bo­vić,­Ja i dru gi : na­sto­ja­le­spri­je­či­ti­in­te­gra­ci­ju­Bu­nje­va­ca­ an­tro­po­lo­ška­is­tra­ži­va­nja­in­di­vi­du­al­nog­i­ko­lekt­iv­ u­hr­vat­sku­na­ci­ju­ak­tiv­no­pod­u­pi­ru­ći­ide- nog iden ti te ta,­Be­o­grad,­1999;­Z.­Šram,­La tent ne je­o­Bu­njev­ci­ma­kao­po­seb­nom­na­ro­du­ili­ struk tu re na ci o nal ne svi je sti : kon struk ci ja ska- Sr­bi­ma­ka­to­ličk­e­vje­re;­u­Horthyje­voj­Ma- le et no cen tri zma,­Su­bo­ti­ca,­2000;­M.­Asur­men­di­ džar­skoj,­op­te­re­će­noj­tri­a­non­skim­šo­kom,­ (ur.),­Iden ti tet i na si lje : ogle di o ba skij skom na- slu­žbe­na­je­po­li­ti­ka­pri­je­či­la­iden­ti­tets­ko­ ci o na li zmu,­Be­o­grad,­2002;­V.­Ki­mlik­a,­Mul ti kul- pri­zna­nje­Bu­nje­va­ca­(i­Šo­ka­ca,­Ra­ca,­Bo- tu­ral­no­gra­đan­stvo­:­li­be­ral­na­te­o­ri­ja­ma­njin­skih­ šnja­ka­i­dr.)­kao­hr­vat­skih­su­bet­nič­kih­sku- pra va,­No­vi­Sad,­2002;­A.­Ma­a­lo­uf,­U ime iden- pi­na,­što­je­do­dat­no­ubr­za­lo­sna­žne­asi­mi- ti­te­ta­:­na­si­lje­i­po­tre­ba­za­pri­pad­no­šću,­Za­greb,­ 2002;­Č.­Tej­lor,­Mul ti kul tu ra li zam : is pi ti va nje la­cijs­ke­pro­ce­se;­iako­je­Ti­to­va­Ju­go­sla­vi­ja­ po li ti ke pri zna nja,­No­vi­Sad,­2003;­Hr vat ska en- is­pr­va­pri­hva­ti­la­i­po­sli­je­for­maln­o­pro­vo- ci klo pe di ja,­5,­Za­greb,­2003;­M.­Čer­ne­lić,­Pri­stu­pi­ di­la­sta­ja­li­šte­da­su­Bu­njev­ci­Hr­va­ti,­od­ is­tra­ži­va­nju­bu­nje­vač­kih­iden­ti­te­ta,­Stu­dia­Et­hno­ 1950-ih­pri­je­či­lo­se­afir­mi­ra­nje­hr­vat­stva;­ lo gi ca Cro a ti ca,­17,­Za­greb,­2005;­F.­Cu­ret­ti­(ur.),­ po­sli­je­rat­nu­je­slu­žbe­nu­ma­džar­sku­po­li­ti- Iden ti tet i po li ti ka,­Za­greb,­2006;­S.­Di­vjak,­Pro- ku­ka­rak­te­ri­zi­ra­lo­naj­pri­je­na­čel­no­afir­ma- blem­iden­ti­te­ta­:­kul­tur­no,­et­nič­ko,­na­ci­o­nal­no­i­ tiv­no­sta­ja­li­šte­spram­»brat­skih«­so­ci­ja­li- in di vi du al no,­Be­o­grad,­2006;­T.­Žig­ma­nov,­Hr va ti stič­kih­ma­njin­skih­na­ro­da,­na­kon­su­ko­ba­ u Voj vo di ni da nas : tra ga nje za iden ti te tom,­Za- Sta­ljin­a­i­Ti­ta­do­la­zi­do­sna­žnih­re­pre­siv- greb,­2006. T.­Žig­ma­nov nih­mjer­a­(utamn­i­če­nja,­ra­se­ljav­a­nja­i­sl.)­ spram­Hr­va­ta­(i­dru­gih­ju­žnih­Sla­ve­na),­a­ IDI OM,­na­ziv­ko­ji­se­u­hr­vat­skom­je­zi- na­kon­to­ga­iden­ti­tets­ka­se­po­li­ti­ka­ogra­ni- ko­slo­vlju­ra­bi­u­ne­ko­li­ko­raz­li­či­tih­zna­če- či­la­na­ma­njin­ske­ju­žno­sla­ven­ske­usta­no- nja,­pa­ga­u­no­vi­je­do­ba­ra­di­pre­ci­zno­sti­ ve;­od­1990-ih­u­Sr­bi­ji­je­auto­ri­tar­ni­re­žim­ če­sto­za­mjen­ju­ju­dru­gi;­1.­U­osnov­nom­ Slo­bo­da­na­Mi­lo­še­vi­ća­agre­siv­no­pro­vo­dio­ zna­če­nju­po­ja­vlju­je­se­kao­naj­op­će­ni­ti­ja­ po­li­ti­ku­ko­ja­je­Bun­jev­ce­sma­tra­la­po­seb- ozna­ka­za­po­seb­ne­je­zičn­e­su­sta­ve­ili­spe- nim­na­ro­dom,­uz­isto­dob­no­ni­je­ka­nje­po- ci­fič­ne­je­zičn­e­upo­ra­be,­pa­se­ta­ko­mo­že­ sto­ja­nja­Hr­va­ta­u­Bač­koj;­od­de­mo­krat­skih­ od­no­si­ti­na­stan­dard­ni­je­zik,­funk­ci­o­nal­ni­ pro­mjen­a­u­Ma­džar­skoj­i­do­no­še­nja­li­be- stil,­ sup­stan­dard,­ žar­gon,­ nar­ječ­je,­ di­ja- ral­no­ga­ma­njin­sko­ga­za­ko­na­1993.­hr­vat- lekt,­mje­sni­go­vor,­go­vor­po­je­din­ca­i­sl.­U­ ska­ma­njin­a­u­in­sti­tu­ci­o­nal­nim­en­kla­vam­ a­ tom­ga­zna­če­nju­da­nas­če­sto­za­mjen­ju­je­u­ na­sto­ji­oču­va­ti­pre­o­sta­le­tra­go­ve­iden­ti­te­ta­ svjet­skoj­so­ci­o­lin­gvi­sti­ci­ra­ši­ren­na­ziv­va- u­uvje­ti­ma­po­od­ma­kle­asi­mi­la­ci­je;­u­Srb­i­ji­ ri­je­tet;­2.­U­spe­ci­fič­ni­joj­upo­ra­bi­od­no­si­se­ se­od­do­no­še­nja­ma­njin­sko­ga­za­ko­na­2002.­ na­pre­po­zna­tljiv­go­vor­ne­ko­ga­na­se­ljen­o­ga­ 4 IKA VI CA mjes­ta­ili­kra­ja,­rje­đe­i­na­spe­ci­fi­čan­go­vor­ IGRA LA BI DE RE,­bu­nje­vač­ki­na­rod­ni­ po­je­din­ca.­U­tim­ga­zna­če­nji­ma­za­mjen­ju- ples. Pri­pa­da­u­ple­so­ve­pa­non­ske­ple­sne­ ju­ter­mi­ni­mjes­ni­go­vor­i­idi­o­lekt;­3. Pod­ zo­ne­te­one­ko­ji­se­ple­šu­u­za­tvo­re­nom­ en­gle­skim­utjec­a­jem­idi­om­se­ra­bi­i­ra­di­ »ko­lu«.­Iz­vo­di­ga­neo­d­re­đen­broj­ple­sa­ča­ ozna­či­va­nja­usta­lje­nih­slo­že­nih­je­zičn­ih­je- i­ple­sa­či­ca,­pri­če­mu­se­ni­ka­da­ne­do­ga­đa­ di­ni­ca­sa­sta­vljen­ih­od­ne­ko­li­ko­ri­je­či­i­sa­ da­broj­ple­sa­ča­bu­de­ve­ći­od­bro­ja­ple­sa- zna­če­njem­ko­je­se­ne­mo­že­sve­sti­sa­mo­na­ či­ca,­dok­je­če­sta­po­ja­va­da­ima­vi­še­ple- zbroj­zna­če­nja­sa­stav­ni­ca­(npr.­bu ljit i kao sa­či­ca­ne­go­ple­sa­ča.­Ple­še­se­uz­pje­va­nje­ te le u ša re na vra ta).­U­toj­se­upo­ra­bi­umje- i­gla­zbe­nu­prat­nju.­Ple­sa­či­se­dr­že­za­ma­le­ sto­nje­ga­običn­o­ra­bi­na­ziv­fra­zem. pr­ste­na­ru­ci,­a­pri­iz­vo­đe­nju­ple­sa­kre­ću­ se­pre­ma­sre­di­štu­kru­ga,­vra­ća­ju­na­trag­te­ P.­Vu­ko­vić se­za­tim­kre­ću­po­kru­gu­ude­sno.­Tekst­ko­ji­ IGRAČ, 1. ple­sač;­2.­dio­žen­sko­ga­sve­ča- pra­ti­ples­po­či­nje­sti­hom:­»Igra­la­bi’­de­re,­ no­ga­bu­nje­vač­ko­ga­ru­ha.­S­vre­me­nom­je­ al’­ne­smim­od­Pe­re,­iđi­ku­ći,­pi­taj­Pe­re,­on- po­stao­nje­go­vom­oso­bi­to­šću,­ko­ja­mu­je­ da­igraj­de­re…«,­dok­se­na­sta­vak­tek­sta­is- da­la­spe­ci­fič­nu,­ukra­snu­i­eleg­ant­nu­no­tu.­ pje­va­va­na­ne­ko­li­ko­raz­li­či­tih­na­či­na,­ko­ji­ Ri­ječ­je­o­tka­ni­ni­ši­ro­koj­od­pet­na­est­do­ se­raz­li­ku­ju­od­mje­sta­do­mjes­ta.­Ima­svo­je­ dva­de­set­cen­ti­me­ta­ra­i­du­goj­oko­tri­me- ina­či­ce­i­po­sla­von­skim­mjes­ti­ma­(npr.­Si- tra,­ko­ja­je­ob­ra­đe­na­na­ru­bu.­Ve­zu­je­se­ ki­rev­ci),­uz­ma­le­nu­raz­li­ku­u­me­lo­di­ji­i­tek- oko­stru­ka­po­nad­suk­nje,­s­ma­šnom­na­li­je- stu­ko­ji­se­uz­ples­pje­va:­»Igra­la­bi’­de­re,­ voj­ili­de­snoj­stra­ni­spri­je­da.­Do­pred­Pr­vi­ al’­ne­smem­od­Pe­re,­a­šta­me­ni­Pe­ro­smi­je,­ svjet­ski­rat­no­si­le­su­ga­ne­vje­ste­na­vjen- kad­moj­ga­zda­ni­je…«.­Bu­nje­vač­ka­ina­či­ca­ ča­noj­odje­ći.­Funk­ci­ja­mu­je­pr­vot­no­bi­la­ iz­vo­đe­nja­to­ga­ple­sa­ima­iden­ti­čan­ples­ni­ šti­ti­ti­ru­ho­od­pr­ljan­ja­i­ošte­će­nja,­a­po­sli­je­ uzo­rak­kao­bar­anj­ske­Ja­bu­či­ce. je­slu­žio­i­za­dr­ža­nje­ru­ku­oko­pa­sa­ti­je­kom­ Lit.:­I.­Ivan­čan,­Na­rod­ni­ple­sni­obi­ča­ji­u­Hr­va­ta, ple­sa.­Sto­ga­su­ga­dje­voj­ke­is­pr­va­no­si- Za­greb,­1996;­J.­Nji­koš,­Žu­pa­nja­se­pru­ži­la­kraj­ le­po­naj­pri­je­ka­da­su­išle­na­ple­so­ve,­no­s­ Sa ve,­Za­greb,­1997;­L.­Ma­la­gur­ski,­Pi sme i igre u vre­me­nom­je­po­stao­je­dan­od­ne­iz­o­stav­nih­ na­rod­nim­obi­ča­ji­ma­bač­kih­Bu­nje­va­ca, Su bo ti ca, 1997;­A.­Ivan­čan,­Na­rod­ni­ple­sni­obi­ča­ji­Hr­va­ta­ di­je­lo­va­ru­ha.­Po­pra­vi­lu­se­uskla­đi­vao­s­ Bu­nje­va­ca, u:­N.­Ze­lić,­Pro tiv za bo ra va, Za­greb,­ vr­stom­ru­ha­uz­ko­je­se­no­sio:­uz­svi­le­no­ 2000;­S.­Ton­ko­vić,­Dra­gu­lji­bu­nje­vač­ke­ri­zni­ce, ru­ho­ve­zi­vao­se­svi­le­ni,­a­uz­šlin­ga­no­šlin- No­vi­Sad-Pe­tro­va­ra­din,­2001. ga­ni,­rje­đe­svi­le­ni­igrač. Lj.­Vu­ko­vić-Dulić­i­P.­Sken­de­ro­vić Lit.:­A.­Se­ku­lić,­Bač­ki­Hr­va­ti,­Za­greb,­1991;­K.­ Suk­no­vić,­Na­rod­na­no­šnja­Hr­va­ta­Bu­nje­va­ca,­u:­ IJ­JAS,­József­→­Iko­tić,­Jo­sip Na rod ne no šnje Hr va ta u svi je tu: tra di cijs ko odi- IKA­→­In­for­ma­tiv­na­ka­to­ličk­a­agenc­i­ja je va nje Hr va ta iz van Re pu bli ke Hr vat ske,­Za­greb,­ 2006. IKA VI CA,­skup­mjes­nih­go­vo­ra­sa­sre­di- K.­Suk­no­vić šnje­ga­di­je­la­ju­žno­sla­ven­sko­ga­di­ja­lektn­o- ga­kon­ti­nu­u­ma­u­ko­ji­ma­se­pra­sla­vens­ki­ fo­nem­/ě/,­tj.­jat,­od­ra­zio­kao­/i/.­Zbog­ne- do­volj­ne­pre­ci­zno­sti,­u­je­zi­ko­slo­vlju­se­ri- jetk­o­ra­bi­ter­mi­no­lo­ški­te­je­obič­no­sa­mo­ al­ter­na­tiv­na­ozna­ka­za­vi­šer­ječ­ne­na­zi­ve­ no vo što kav ski ikavs ki di ja lekt ili pi sme nost na no vo što kav skom ikavs kom di ja lekt u. Znatn­o­če­šće­po­ja­vlju­je­se­u­po­pu­lar­nom­ dis­kur­su,­ne­ri­jet­ko­u­ši­rem­i­ne­do­volj­no­ od­re­đe­nom­zna­če­nju,­uz­znatn­u­emo­tiv­nu­ Igrač obo­je­nost.­U­ta­kvoj­upo­ra­bi­pro­te­že­se­i­ na­ne­no­vo­što­kav­ske,­ča­kav­ske,­pa­čak­i­na­ 5 IKA VI CA kaj­kav­ske­go­vo­re­u­ko­ji­ma­je­/ě/­ba­rem­u­ nost­Hr­va­ta­iz­ugar­sko­ga­Po­du­na­vlja­do­bro­ ne­kim­po­lo­ža­ji­ma­dao­/i/. je­do­ku­men­ti­ra­na.­Naj­po­zna­ti­ji­za­pi­si­vač­ usme­ne­po­e­zi­je­me­đu­po­du­nav­skim­Hr­va- ­ No­vo­što­kav­ski­ikav­ski­di­ja­lekt­je­dan­je­ ti­ma­bio­je­Ivo­Pr­ćić­st.,­ko­ji­je­za­bi­ljež­io­te­ od­tri­ju­»mlađ­ih«­di­ja­le­ka­ta­što­kav­sko­ga­ od­za­bo­ra­va­spa­sio­i­spe­ci­fič­nu­bu­nje­vač­ku­ nar­ječj­a­(uz­je­kav­ski­i­ekav­ski),­u­ko­ji­ma­ ep­sku­for­mu­grok­ta­li­ce,­dok­je­naj­va­žni­ji­ se­ raz­vio­ če­tve­ro­na­gla­sni­ ak­cen­tu­a­cijs­ki­ za­pi­si­vač­pro­ze­bio­Bal­int­Vuj­kov. su­stav.­Ma­tičn­o­su­mu­pod­ruč­je­za­pad­na­ Her­ce­go­vi­na­i­Dal­ma­ci­ja,­ali­se­ti­je­kom­ ­ Po­ja­va­pi­sme­no­sti­na­no­vo­što­kav­skom­ mi­gra­ci­ja­sta­nov­ni­štva­po­tak­nu­tih­na­di­ra- ikav­skom­di­ja­lek­tu­ozna­ču­je­po­če­tak­tre- njem­Tu­ra­ka­pro­ši­rio­i­u­Pri­mor­je,­Bo­snu,­ će­ga­raz­do­blja­u­po­vi­je­sti­hr­vat­sko­ga­knji- Sla­vo­ni­ju­i­Ugar­sku.­Tim­di­ja­lek­tom­tra­di- žev­no­ga­ je­zi­ka.­ Na­kon­ sta­ro­hr­vat­sko­ga,­ ci­o­nal­no­go­vo­re­uglav­nom­ka­to­li­ci­i­mu- u­ko­jem­se­pi­sa­lo­hr­vat­skom­re­dak­ci­jom­ sli­ma­ni,­ko­ji­su­se­s­vre­me­nom­ob­li­ko­va­li­ sta­ro­sla­ven­sko­ga,­ te­ sred­njo­hr­vat­sko­ga,­ u­hr­vat­sku,­od­no­sno­bo­šnjač­ku­na­ci­ju.­Od­ za­ ko­je­ je­ bi­lo­ ka­rak­te­ri­stič­no­ ne­ko­li­ko­ ugar­skih­Hr­va­ta­nji­me­se­slu­že­Bu­njev­ci,­ re­gi­o­nal­nih­pi­sme­no­sti,­u­no­vo­hr­vat­skom­ a­no­vo­što­kav­ci­ikav­ci­vje­ro­jatn­o­su­bi­li­i­ raz­do­blju­do­mi­ni­ra­pi­sme­nost­na­no­vo­što- se­ge­din­ski­ Dal­ma­ti­ni.­ No­vo­što­kav­ska­ je­ kav­skim­di­ja­lek­ti­ma,­naj­pri­je­na­ikav­skom,­ ika­vi­ca­do­da­nas­vi­taln­a­po­naj­pri­je­u­Her- a­ za­tim­ na­ je­kav­skom.­ Va­žnost­ ika­vi­ce­ ceg­o­vi­ni­i­Dal­ma­ci­ji,­ko­je­di­ja­lek­to­lo­zi­ma­ znatn­o­se­po­ve­ća­la­u­XVII.­st.,­kad­je­taj­ i­da­lje­nu­de­obi­lje­ne­is­tra­že­no­ga­ma­te­ri­ja­la­ di­ja­lekt­po­stao­glav­nim­je­zičn­im­me­di­jem­ (npr.­M.­Me­nac-Mi­ha­lić,­Fra ze o lo gij a no- ka­to­ličk­e­ob­no­ve­–­Bar­tol­Ka­šić­ob­ja­vio­je­ vo­što­kav­skih­ikavs­kih­go­vo­ra­u­Hr­vat­skoj, ta­ko­na­nje­mu­1640.­Ri tual rim ski,­a­Ja­kov­ 2005).­U­Bač­koj­se­ika­vi­ca­od­sre­di­ne­XX.­ Mi­ka­lja­1649.­rječn­ik­Bla go je zi ka slo vin- st.­po­vla­či­te­se­da­nas­u­sva­ko­dnev­noj­upo- sko ga.­Na­i­me,­Ka­to­ličk­a­je­cr­kva­u­obal- ra­bi­mo­že­ču­ti­još­sa­mo­u­ne­ko­li­ko­se­la­u­ noj­i­sje­ve­ro­za­pad­noj­Hr­vat­skoj­u­vri­je­me­ oko­li­ci­Su­bo­ti­ce,­iako­se­mlađ­i­na­ra­šta­ji­ njo­me­i­on­dje­slu­že­sve­rje­đe.­Bač­ki­bu­nje- vač­ki­go­vo­ri­gla­sov­no­i­gra­ma­tič­ki­opi­sa­ni­ su­u­ra­do­vi­ma­S.­Ge­or­gi­je­vi­ća,­I.­Po­po­vi­ća­ i­A.­Se­ku­li­ća,­a­lek­sič­ki­u­Rečn­i­ku­bač­kih­ Bu nje va ca­M.­Pe­i­ća­i­G.­Bačl­i­je. ­ Na­no­vo­što­kav­skom­ikav­skom­di­ja­lek- tu­raz­vi­la­se­bo­ga­ta­usme­na­knji­žev­nost,­ ko­ja­no­si­osnov­na­žan­rov­ska­obi­lježj­a­što- kav­sko­ga­knji­žev­no­ga­fol­klo­ra.­Do­mi­ni­ra­ u­njoj­de­se­te­rač­ka­epi­ka,­ali­za­stu­pljen­e­su­ i­li­ri­ka,­ep­sko-lir­ska­po­e­zi­ja­te­pro­za.­Je- dan­je­od­naj­po­zna­ti­jih­ikav­skih­usme­no- knji­žev­nih­ tek­sto­va­ Asa na gi ni ca,­ po­e­ma­ iz­Imot­ske­kra­ji­ne,­ko­ju­je­u­XVI­II.­st.­za- pi­sao­i­na­ta­li­jan­ski­pre­veo­Al­ber­to­For­tis.­ Da­nas­je­di­je­lom­svo­je­knji­žev­no­sti­sma- tra­ju­Bo­šnja­ci­i­Hr­va­ti,­bu­du­ći­da­te­ma­ti­zi- ra­mu­sli­man­sku­te­ma­ti­ku­te­da­je­ra­ši­re­na­ po­naj­pri­je­me­đu­ka­to­li­ci­ma,­ali­i­Sr­bi,­jer­ ju­je­u­ije­ka­vi­zi­ra­nu­ob­li­ku­u­svo­joj­Ma loj pro sto na rod noj sla ve no-serb skoj pje sna ri- ci­1814.­ob­ja­vio­Vuk­Ka­ra­džić.­Iz­For­ti­so- va­ta­li­jan­sko­ga­pri­je­vo­da­pre­pje­va­na­je­na­ G.­Peštalić,­Dostojna­plemenite­Bačke, ve­lik­broj­je­zi­ka.­I­ikav­ska­usme­na­knji­žev- Kalača,­1790. 6

ebook img

Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca PDF

114 Pages·2010·2.251 MB·Croatian
by  Slaven Bačić (ur.)
#
Save to my drive
Quick download
Download

Download Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca PDF Free - Full Version

by Slaven Bačić (ur.)| 2010| 114 pages| 2.251| Croatian

Download Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca by Slaven Bačić (ur.) in PDF format completely FREE. No registration required, no payment needed. Get instant access to this valuable resource on PDFdrive.to!

Free Download PDF

About Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca

No description available for this book.

Detailed Information

Author:Slaven Bačić (ur.)
Publication Year:2010
ISBN:9788685103155
Pages:114
Language:Croatian
File Size:2.251
Format:PDF
Price:FREE
Download Free PDF

Safe & Secure Download - No registration required

Why Choose PDFdrive for Your Free Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca Download?

  • 100% Free: No hidden fees or subscriptions required for one book every day.
  • No Registration: Immediate access is available without creating accounts for one book every day.
  • Safe and Secure: Clean downloads without malware or viruses
  • Multiple Formats: PDF, MOBI, Mpub,... optimized for all devices
  • Educational Resource: Supporting knowledge sharing and learning

Free Books Similar to Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca

Frequently Asked Questions

Is it really free to download Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca PDF?

Yes, on https://PDFdrive.to you can download Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca by Slaven Bačić (ur.) completely free. We don't require any payment, subscription, or registration to access this PDF file. For 3 books every day.

How can I read Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca on my mobile device?

After downloading Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca PDF, you can open it with any PDF reader app on your phone or tablet. We recommend using Adobe Acrobat Reader, Apple Books, or Google Play Books for the best reading experience.

Is this the full version of Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca?

Yes, this is the complete PDF version of Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca by Slaven Bačić (ur.). You will be able to read the entire content as in the printed version without missing any pages.

Is it legal to download Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca PDF for free?

https://PDFdrive.to provides links to free educational resources available online. We do not store any files on our servers. Please be aware of copyright laws in your country before downloading.

The materials shared are intended for research, educational, and personal use in accordance with fair use principles.

We use cookies

We use cookies to ensure you get the best browsing experience on our website. By clicking "Accept Cookies", you agree that we can store cookies on your device in accordance with our Terms and Privacy.