Како вам драго Kako vam drago

123 Pages·1938·2.525 MB·Serbian

by  Вилијам Шекспир Vilijam Šekspir

ВИЛЈЕМ ШЕКСПИР
КАКО ВАМ ДРАГО
КОНЕДИЈД
превели с енглеског
БОРИВОЈЕ НЕДИћ
и
ВЕЛИИИР ЖИВОЈИНОВИЋ
БЕОГРАД
19 3 8
ЛИЦА
Војвода, који живи у изгнавству.
фредерик, његов брат који је узурпврао његове земље
Жак^* } Л0РД0ВИ У пратњи изгнаног војводе.
Ле Бо, дворанив у. служби Фредериковој.
Чарлс, Фредериков рвач.
Оливер )
Жак > синови Сер Роланда де Бојса.
Орландо )
Адам 1
Денис I слуге 0ливеР°ве
Кремен, будала.
Поп Оливер Словомучител, свештеник.
Корин 1
~ . } пастири.
Силви/е I г
Вилјем, сеоски младић заљубљен у Одри.
Лице које претставља Химена.
Розалинда, кћи прогиавог војводе.
Силија, кћи војводе Фредерика,
Феба, пастирка.
Одри, сељанчица.
Лордови, пажеви, ловци и друга пратња.
ЧИ Н I
СЦЕНА 1
Оливеров врт. Улазе ОРЛАНДО и АДАМ
ОРЛАНДО
Колико се сећам, Адаме, то је овако било: у
својој последњој вољи оставио ми је неких јадних
хиљаду круна, и, као нгго рече, благосиљајући мога
брата, наредио му је да ме лепо васпита. — Ето,
ту управо и почиње моја несрећа. Мога брата Жака
дао је у школу и извештаји говоре да напредује
одлично. Мене, пак, чува простачки код куће, или,
тачније говорећи, држи ме код куће нечуваног;
јер, видиш ли, зар је то одгој за једног господина
мога рода, кад се тај одгој не разликује од од-
гоја вола у нггали? Он и своје коње боље одгаја,
јер поред тога што им се пази на храну, још им
плаћа и скупе јахаче за вежбу; док ја, његов брат,
не добивам нипгга од његова старања до ли то
што растем; а зато му и живина на буњишту ду-
гује колико и ја. Поред овог ничег, које ми он
тако обилно даје, његова власт изглеДа да ми оду-
зима и оно што ми је сама природа даровала: тера
ме да једем са слугама, лишава ме братског
места, и, не дајући ми никакво образовање, потко-
пава колико може моју племенитост. То је оно,
Адаме, нгго ме боли, и дух мога оца који је у мени
почиње да се буни против оваквог робовања. Нећу
више то да трпим, премда још не знам никакав
начин да бих се тога ослободио.
8 Вилјем Шекспир
АДАМ
Ево долази мој господар, ваш брат.
ОРЛАНДО
Склони се мало, Адаме, па ћеш видети како ће
ме он продрмусати.
(Адам одлази)
Улази ОЛИВЕР
ОЛИВЕР
Хеј, господине, а шта ти правиш овде?
ОРЛАНДО
Ништа. Нисам научен да ишта правим.
ОЛИВЕР
А шта квариш онда?
ОРЛАНДО
Па тако, твој јадни, недостојни брат помаже тв'
би да квариш Божја дела леношћу.
ОЛИВЕР
Нађи какав бољи посао и нека те ђаво носи!
Губи се одавде!
ОРЛАНДО
Хоћеш ли да чувам твоје свиње, и да једем са
њима коре? Јесам ли ја, као блудни син, проћердао
свој део па да сад будем овако кажњен?
ОЛИВЕР
Знаш ли ти где си?
ОРЛАНДО
О, да, врло добро: ту у твоме врту.
ОЛИВЕР
А знаш ли пред ким, господине?
Како вам драго 9
ОРЛАНДО
Да, боље него онај пред ким сам нгго мене
зна. Ти си мој најстарији брат, и зато што си пле-
мените крви, и ти мене треба да тако познајеш. На-
родни обичај сматра те бољим, зато што си старији,
г1ли тај исти обичај не одузима ни мени моју пле-
мићку крв, па нека је двадесеторо браће између
нас. Ја у себи имам исто толико од мога оца колико
и ти; ма да признајем да ти, зато што си рођен
пре мене, имаш више права на његове части.
ОЛИВЕР
Шта рече, момче?
ОРЛАНДО
Батали, брајко, још си и ти млад да таквим
гласом говориш.
ОЛИВЕР
Хоћеш ли да дигнеш руку на мене, неваљалче?
ОРЛАНДО
Ја нисам неваљалац; ја сам најмлађи син Сер
Роланда де Бојса; он је био мој отац; а онај
који каже да је отац као што је мој родио нева-
љалца, три пута је већи неваљалац. Да ми ниси
брат, не бих скинуо руку са твога грла док ти ова
друга језик не би ишчупала зато што тако гово-
риш. Ти самог себе ружиш...
АДАМ (ступајући напред)
Добри господари, стишајте се; тако вам успо-
мене на вашег оца, сложите се!
ОЛИВЕР
Пусти ме да идем, чујеш ли!
ОРЛАНДО
Нећу, ту ћеш да останеш и да ме чујеш. Мој
ти је отац у последњој вољи наредио да ме школу-
10 Вилјем Шекспир
јеш, а ти си ме васпитао као сељака, кријући од
мене све господске особине. Дух мога оца који је у
мени, јача, и ја то више нећу да подносим; зато до-
пусти ми обуку у вепггинама витешким као што
приличи човеку мога рода, или дај ми мој јадни део
који ми је отац оставио, и ја ћу с тим отићи да по-
тражим своју срећу.
ОЛИВЕР
А шта ћеш да радиш кад то потрошиш — да
просиш? Но добро, господине, уђи у кућу — нећеш
ми више досађивати; даћу ти твој део, и молим
те да ме оставиш.
ОРЛАНДО
Ја те нећу више вређати него колико се тиче
мог сопственог добра.
ОЛИВЕР
Хајд’ и ти с њим, ти стара псино!
АДАМ
Зар је „стара псино” моја награда? — Истина
— зацело у вашој сам служби погубио зубе. Нека
је милост Вишшега са мојим старим господароМ!
Он тако пгго никад не би рекао.
(Излазе Орландо и Адам)
ОЛИВЕР
Дакле ту смо? Почињеш да насрћеш на мене?
Пустићу ја теби крв, и опет ти нећу дати хиљаду
круна. Хеј, Денисе!
Улази ДЕНИС
ДЕНИС
Је ли ваша милост звала?
ОЛИВЕР
Није ли долазио Чарлс, војводин рвач, да ме
потражи?
Како вам драго 11
ДЕНИС
Ако је по вољи, он чека пред вратима и моли
за приступ.
ОЛИВЕР
Пусти га унутра. (Излази Денис) Ово ће бити
згодна прилика — сутра је рваше.
Улази ЧАРЛС
ЧАРЛС
Добар дан, ваша милости.
ОЛИВЕР
Добри господине Чарлсе, какве нове вести у
новом двору?
ЧАРЛС
Ништа ново сем старих вести: нови војвода је
изгнао свога брата, старог војводу, а три или четири
од његових омиљених лордова одоше добровољно у
изгнанство са н>им; њихове пак земље и приходи
богате новог војводу, па им је стога он, ваљда,
радо и допустио да лутају по свету.
ОЛИВЕР
Можете ли ми рећи је ли и Розалинда, војво-
дина кћи, изгнана заједно са својим оцем?
ЧАРЛС
А не; јер војводина кћи, њена рођака, толико
је воли — оне су од колевке заједно одрасле —
да би и она пошла са њом у изгнанство, или би
без ње пресвисла. Она је на двору и њен је стриц
воли као своју кћер. Никад се две девојке нису во-
леле као оне.
ОЛИВЕР
А где ће живети стари војвода?
12 Вилјем Шекспир
ЧАРЛС
Веле да је већ у Арденској шуми где са много
веселих људи живи као онај стари енглески Робин
Худ. Кажу да се сваким даном сакупља око њега
много младе господе и да безбрижно и весело про-
воде време, баш као што се оно живело у златно
доба.
ОЛИВЕР
А ви се, чујем, рвете сутра пред новим вој-
водом?
ЧАРЛС
Да, рвем се, господине, и дошао сам да вас
упозорим на једну ствар, Речено ми је, господине,
тајно да ваш млади брат, Орландо, намерава да
се преруши и да покуша са мном једно хватање.
Сутра се ја, господине, борим за своје добро име;
и онај ко ми промакне без којег сломљеног уда,
може да сматра да је добро прошао. Ваш је брат
млад и нежан, и, ваше љубави ради, биће ми жао
да га удесим онако како бих свога доброг имена
ради морао, ако изиђе на мегдан. Стога сам, опет
из љубави према вама, дошао да вам то јавим,
не бисте ли га ви од те намере одвратили; ако ли
не, онда нека се спреми да поднесе срамоту на
коју је сам налетео, а што је у свему против
моје воље.
ОЛИВЕР
Чарлсе, ја сам вам захвалан на љубави коју
ми указујете, и ви ћете видети да ћу вам је ја
најљубазније вратити. И сам сам докучио намеру
свога брата и покушавао сам вепггим начином да
га од тога одвратим — али он је одлучан. Кажем
вам, Чарлсе, то је најупорнији младић у Францу-
ској; пун је славољубља, завидљив је, лукав, по-
кварен, сплеткаш чак и против мене, свога рођеног
брата — па стога радите како знате. Драго ће ми
бити ако му скр’ате врат, као да сте му само
Како вам драго 13
прст сломили. А богами вам кажем, припазите се
и ви: јер ако га само мало посрамите, или ако се
он сасвим не прослави над вама, покушаће да вас
отрује, да вас ухвати у замку на какав издајнички
начин, и неће вас пустити на миру док вам каквом
преваром не узме и сам живот. Уверавам вас — и то
вам скоро у сузама кажем — да нема данас жива
човека да је тако млад а тако зао. И још ја ово као
брат о њему говорим, и када бих га рашчлањавао,
морао бих да црвеним и да плачем, док бисте ви
бледели и чудили се.
ЧАРЛС
Радујем се пгго сам дошао вама, а он ће добити
своје ако сутра изиђе на мегдан; и врати ли се
кући на својим ногама, ја се више нећу рвати за на-
граду. Бог нека чува вашу милост!
ОЛИВЕР
Збогом, добри Чарлсе! (Чарлс излази) Сада ћу
да изазовем онога јуношу, и надам се да ће му то
смрсити конце; ни сам не знам зашто, али мрја
душа никога не мрзи толико као њега. А ипак,
он је нежан: никад школован, а ипак учен; пун
племенитог духа; од свих људи вољен, и, заиста,
толико у срцу целом свету, а нарочито мојим љу-
дима који га најбоље познају, да сам ја са-
свим занемарен и презрен. Али неће ни то још
дуго трајати; овај ће рвач све то рашчистити: остаје
још само да у дечаку распалим ватру, па одох да
и то свршим.
Појава II
Пред Војводиним двором. УЛАЗЕ РОЗАЛИНДА и СИЛИЈА
СИЛИЈА
Молим те, Розалинда, слатка моја сејо, буди
ресела.
14 Вилјем Шекспир
РОЗАЛИНДА
Драга Силија, ја показујем више веселости но
што је имам; зар би хтела да сам још веселија?
Ако ме не умеш научити да заборавим изгнаног
ми оца, не смеш ме ни учити да се сећам какве
нарочите радости.
СИЛИЈА
Из твојих речи видим да ме не волиш оно-
лико колико ја тебе волим. Да је мој стриц, твој
изгнани отац, изгнао твога стрица, војводу — мога
оца, а да ти будеш и даље са мном, мене би моја
љубав научила да узмем твога оца за свога; а тако
би и ти требало да учиниш, да је твоја љубав према
мени у истину онаква као што је моја.
РОЗАЛИНДА
Е па добро, ја ћу да заборавим своју несрећу
и уживаћу у твојој срећи.
СИЛИЈА
Ти знаш да мој отац нема више деце, нити
има изгледа да ће их више имати: па кад он умре,
ти ћеш бити његова наследница, јер све пгго је он
силом отео од твога оца, ја ћу ти у љубави вратити
— части ми моје хоћу, а ако прекршим ову реч,
нека се онога часа претворим у какво чудовиште!
Зато, моја слатка Ружо, моја драга Ружо, буди
весела.
РОЗАЛИНДА
Од сада ћу бити весела, сејо, и смишљаћу
разне забаве. Да видим шта мислиш: да се за-
љубим?
СИЛИЈА
Ох, хајде, молим те, то би било забавно; али
немој волети ни једног човека озбиљно; не иди,
ни ради забаве, даље од нежног руменила дево-
јачког, да би, кад престанеш волети, то могла да
учиниш часно.