Table Of ContentГлавни и одговорни уредник: АЛЕКСАНДАР ЖИВОТИЂ
ДЕЈАН МАСТИЛОВИЋ
Уредници:
Драган ЈОВАНОВИЋ
Мирослав АЛАГА-БОГДАНОВИЋ
Рецензенти:
Проф. др Љубодраг ДИМИЋ ЈУГОСЛОВЕНСКО-
Проф. др Мира РАДОЈЕВИЂ
Др Јован ЧАВОШКИ СОВЈЕТСКИ односи
1939 - 1941
Филип Вишњић
Београд, 2016.
<
ПРЕДГОВОР
Први светски рат, као највећи и најтрагичнији сукоб
који су до тада видели Европа и свет, из темеља је проме-
нио геополитичку слику Балкана. Победоносним завр-
шетком Првог светског рата и стварањем југословенске
краљевине створена је држава која је геополитички по-
ложај Србије као носиоца југословенског уједињења из
корена изменио. Дотадашња Србија од 4,5 милиона ста-
новника је уједињењем с хрватским и словеначким об-
ластима израсла у државу с око 14 милиона становника,
односно по територијалним, демографским и природ-
ним потенцијалима у европску земљу средње величи-
не. Ранији изразито балкански и копнени контекст срп-
ске државе је дубоким територијалним искораком ка
средњој Европи и Јадрану у потпуности измењен. Такве
промене су у потпуности мењале односе с постојећим
савезницима, продубљивале сукобе с непријатељима
и продуковале различите погледе и политике великих
сила. Изласком на Јадран, југословенска краљевина је
постала поморска, јадранска и медитеранска сила, али
је њен излаз на море био дубоко и оштро ограничен
поморском и политичком моћи Италије. Искорак ка
Средњој Европи је јачао и јадранско и балканско залеђе
земље, али је са собом носио и опасност од аустријских
и мађарских ревандикационих тежњи. На истоку је
тешко разграничење с Румунијом претило сукобом,
док је бугарско незадовољство условима мира прети-
ло да ескалира. Нестабилност унутрашњих прилика у
Албанији је чинила тај простор потенцијално опасним
5
по југословенску државу и носила са собом страх од монархије. Тако конципирана Мала Антанта је за Југо-
могуће италијанске пенетрације што би у потпуности славију значила и снажан савезнички ослонац на Фран-
релативизовало југословенски излаз на Јадран и учи- цуску, Румунију и Чехословачку. Ипак, највећи изазов
нило га зависним од односа с Италијом. Једино су од- и најизраженију опасност је представљала Италија. Ње-
носи с Грчком представљали потенцијално олакшање но настојање да преко Далмације чврсто закорачи на
и могућност да се, коришћењем железничке везе с том балканско тло и осигура сигурно јадранско залеђе уз
земљом и њене луке у Солуну, донекле компензује по- држање Југославије даље од мора продуковало је низ
тенцијална опасност од италијанског заокруживања и тензија у односима између две земље. Посебан простор
обезбеди алтернативни излаз југословенској привреди на коме се испољавао јутословенско-италијански рива-
на светска тржишта. литет је представљала Албанија. Борба за утицај у тој
Први дани постојања југословенске краљевине су за земљи је била више од борбе за политички примат. За
собом носили и низ просторних и геополитичких иза- Италију се радило о простору преко кога би практично
зова. На глобалном плану, радило се о највернијем и закорачила на балканско копно и истовременим при-
најпоузданијем француском савезнику на Балкану. Бри- тиском на северу и југу, као и апсолутном контролом
танско дистанцирање од Балкана и америчко повлачење обе стране Отранта, направила од Јадрана сопствени
из Европе су је лишиле драгоцене савезничке подрш- залив, а југословенски излаз на море учинила бесмисле-
ке, док је нестанак царске и настанак совјетске Русије ним. Сукоб с Италијом се завршио утврђивањем гра-
с којом није имала дипломатске односе, за југословен- ничне линије, постизањем међудржавног договора и
ску државу представљао најјачи ударац. Лишена руске привременом југословенском победом довођењем свог
подршке, а у пројекцији великих сила ситуирана као фаворита Ахмед бег Зогуа на албански престо. На исто-
једна у низу земаља које су чиниле брану продору бољ- ку је бугарско незадовољство и немирење с одредбама
шевизма у Европу, су југословенску краљевину учини- мировног уговора у Неију, уносило сталну нестабилност
ли нарочито осетљивом. Истовремено, њен централни на граници дугој готово хиљаду километара. Привреме-
положај на Балкану и господарење саобраћајним чворо- ни покушаји смирења и изналажења решења нису уро-
вима европског југоистока су од ње правили својеврсну дили плодом, тако да је то питање све до средине 30-тих
тачку отпора ширењу германског утицаја ка југу и исто- година, уз увек претећи италијански проблем, представ-
ку Европе. Изражене ревандикационе тежње Мађарске љало највећи југословенски безбедносни ризик. Јуж-
и Аустрије су Југославији дале посебан геополитички ни и најпоузданији сусед Грчка који је за Југославију
значај. Уз подршку Француске, системом билатералних представљао извор додатног стратегијског капацитета
веза с Чехословачком и Румунијом, новостворена југо- и алтернативног југословенског излаза ка Средоземљу
словенска држава је постала брана обнови Хабзбуршке и светским морима се услед сукоба с Грчком и мањим
6
7
међудржавним неспоразумима налазио у тешкој ситуа- условило дводеценијски прекид званичне комуника-
цији што је додатно компликовало стратегијски положај ције. Све до предвечерја Другог светског рата, уз изу-
Југославије у Европи и на Балкану. зетак неколико стидљивих покушаја обнове дипломат-
На другој страни, Први светски рат је означио крај ских односа, две словенске земље нису имале редовне
руске империје. Велика словенска царевина чију је по- међудржавне односе.
дршку и помоћ Србија уживала током година борбе Почетак Другог светског рата је радикално изменио
за национално ослобођење и уједињење је нестала под позиције две државе. На југословенској страни је посте-
ударцима нагомиланих унутрашњих тензија. Револу- пено сазревало уверење да се са Совјетима морају успос-
ционарно врење и промене које су уследиле након Ок- тавити дипломатски односи, а потом и ближа сарадња
тобарске револуције су извеле Русију из рата, а потом у ишчекивању бурних догађаја на европском тлу, док
прерасле у отворени грађански сукоб који је Русију пре- се услед новопрокламоване политике „народнофрон-
образио у прву земљу социјализма, увео у међународ- товског зближавања" почео мењати и совјетски однос
ну изолацију и у потпуности преобразио њену спољну према Југославији и Балкану. Иако су српска и руска ис-
политику у складу са бољшевичким поимањем каракте- ториографија, а претходно и југословенска и совјетска
ра међународних односа. На тај начин се променила и настојале да објасне како и на који начин је у тренуци-
званична политика према Балкану која је из традицио- ма кад је већ започео Други светски рат на европском
налних оквира окренута ка револуционарним, услови- тлу дошло до обнове дипломатских односа две земље
вши неминовно удаљавање владајућих елита. Гледано и покушаја успостављања тешње војне и економске са-
из угла политичке елите југословенске краљевине, прва радње, читав корпус проблема везаних за проблемати-
земља социјализма је доживљавана као опасност по по- ку међудржавних односа и њихову условљеност међу-
:тојећи поредак, земља револуције и револуционарног народним околностима су остали нерешени. Како је и
ерора. Широко отварање врата руским избеглицама на који начин почетак Другог светског рата утицао на
[ њихова делатност на југословенској територији, иде- промену начина размишљања креатора југословенске
олошки отклон, политички страхови, династичке ам- спољне политике и условио опредељеност ка тешњем
биције и подозрења, антидржавна делатност југосло- повезивању са Совјетским Савезом? Који су факто-
венских комуниста усмерена у прво време ка мењању ри утицали на југословенско опредељење да убрзаним
друштвеног поретка, а потом и ка отвореном рушењу дипломатским корацима премости деценијски јаз и од
државе, трајно су удаљавали југословенску краљевину апсолутног удаљавња од Совјета и њихове спољнопо-
од Совјетске Русије. Исто тако, совјетска страна је на литичке позиције приступи успостављању званичних
југословенску државу гледала као на буржоаску тво- економских и дипломатских односа, а потом и крене
ревину изаразито антисовјетске оријентације што Je путем креирања војног и политичког савеза са првом
8
9
земљом социјализма? Да ли је избијање новог светског Како је Совјетски Савез сагледавао југословенску уло-
сукоба, унутар југословенског војног и државног вођ- гу у процесу преговора с Немачком, а како у погледу
ства, произвело доминантан осећај угрожености др- релаксирања односа са Италијом? Какво је било место
жаве коме се могло парирати ослањањем на традицио- Краљевине Југославије у совјетским пројекцијама бу-
налног савезника из минулих ратова. У којој и каквој дућности, Средоземљаи југоисточне Европе? Дали је ју-
мери је осећај духовне и традиционалне блискости две гословенско опредељење за приближавање Совјетском
земље и два народа условљавао опредељење да се на- Савезу добило свој коначни облик у моментима пада
гомилане предрасуде превазиђу? Да ли је спољна опа- Француске? На који начин је француска капитулаци-
сност произвела уверење да само Совјетски Савез има ја југословенском војном и државном врху дала јасан
неопходан војни и економски потенцијал да се супрот- сигнал да нов стратешки ослонац мора потражити на
стави застрашујуће моћној немачкој армади? Колики другој страни? Да ли је Турска, као једна од најзначај-
су и какви били изазови савезништва, а колики стра- нијих балканских земаља и југословенска савезница
хови од међусобног зближавања и могућих реперкусија у балканском пакту, представљала мост југословен-
на унутрашњу стабилност државе, пре свега у погледу ско-совјетског приближавања? Да ли се веровало да
могућег јачања комунистичког утицаја и присуства ће активнија совјетска политика у региону утицати на
у јавном и политичком животу? Које су међународне обуздавање потенцијалне опасности која се по Југосла-
околности и који совјетски спољнополитички потези вију у случају рата могла очекивати од стране Бугарске?
подстицали југословенске наде и охрабривали опреде- Упркос великој журби југословенске дипломатије,
љење да се крене пут совјетског загрљаја, а које инхиби- процес заокруживања југословенско-совјетске сарадње
рале и хладиле несумњиви полет и оптимизам охраб- је текао спорије од очекиваног. Да ли је совјетска интер-
рен првим корацима предузетим на плану међусобног венција у Пољској представљала инхибирајући фактор
зближавања? југословенско-совјетске сарадње? Да ли је започети про-
Новонастале међународне околности су на драсти- цес приближавања успорила југословенска осуда совјет-
чан начин мењале природу дотадашњих савезништава. ске политике према Финској? Како се југословенска
Како су Француска и Велика Британија гледале на на- краљевина односила према проблему совјетске анекси-
гло отопљавање југословенско-совјетских односа? Да је Бесарабије и северне Буковине? Зашто је потписива-
ли је нов југословенски спољнополитички курс био у ње трговинског уговора између две државе претходило
складу са утврђеним постулатима англо-француског успостављању редовних дипломатских односа? Који су
приступа Совјетском Савезу? У којој и каквој мери су све проблеми формалног и техничког карактера утица-
се Југословенски и англофранцуски спољнополитич- ли на успорен темпо завршетка процеса успостављања
ки кораци подударали, а у којој међусобно удаљавали? редовне дипломатске и политичке комуникације?
10
11
1
Падом Француске југословенска држава је остала требало да ојача совјетско присуство на Балкану и учи-
без свог стратешког ослонца у Европи и најзначајнијег ни га елементом који би Немачка морала да респектује
војног партнера. Да ли се у Совјетском Савезу тражила приликом коначног уобличавања новог споразума са
неопходна супституција за изгубљену савезничку по- СССР-ом? Да ли су Совјети желели да „запале“ Балкан
дршку? Све агресивнији продор Немачке и Италије ка и створе ново жариште на коме би се Немачка додат-
Балкану и југословенском окружењу је диктирао јасни- но ангажовала или су инсистирали на што трајнијој
је и одлучније југословенско реаговање. Прилажење југословенској неутралној позицији која би Југослави-
југословенских суседа Осовини је јасно говорило да се ју учинила респектабилним међународним фактором,
југословенска држава налази пред непосредном ратном чврстим совјетским савезником и пољем дужег пре-
опасношћу што ју је лишену стратегијског ослањања на клапања немачких и совјетских интереса на Балкану?
Француску терало ка проналажењу новог извора снаб- Какво је било место Југославије у стратегији совјет-
девања неопходним војним потребама у случаја рата. Да ског одвраћања очекујуће немачке агресије? Да ли је за
ли је југословенски војни врх био принуђен у Совјети- Совјете улазак Југославије у рат представљао осетније
ма гледа и стратегијски, али и војно-технички ослонац одлагање почетка рата на сопственим границама или
у надолазећим временима? Да ли је такво опредељење весник немачког напада? Зашто се совјетско вођство од-
представљало само израз тренутне нужде и војне сла- лучило за потписивање пакта с југословенском владом
бости или резултат уверења да са Совјетским Савезом у моментима кад је немачки напад већ био известан, а
треба јачати војне везе и на тај начин покушати парира- сама форма договора у приличној мери уска и необаве-
ти агресивној политици Немачке и Италије у региону? зујућа? Како је и зашто дошло до привременог прекида
На крају, југословенска краљевина се нашла укљеш- југословенско-совјетских дипломатских односа непо-
тене између интереса сила Осовине, Велике Британије средно по капитулацији Краљевине Југославије? Да ли
Совјетског Савеза. Како су Совјети гледали на југо- се радило о негирању југословенске државности или
товенску улогу у процесу припреме новог договора с још једном у низу потеза који су имали за циљ непрово-
Немачком у пролеће 1941? Да ли су у Југославији и на цирање немачке стране?
Балкану видели простор око кога ће с немачком стра- Књигу која се налази пред вама чине предговор,
ном водити дуготрајне разговоре? Да ли су Совјети увод, три тематска поглавља, закључак, списак кориш-
сматрали да југословенски простор представља ва- ћених извора и литературе, као и резиме на енглеском
жан улог у великој игри отупљивања оштрице немачке и руском језику. У предговору књиге смо настојали да
агресије и њеног што дужег држања далеко од совјет- представимо наш поглед на основне проблеме југосло-
ских граница? Колико је совјетско уверење о потреби венско-совјетских односа и укажемо на хронолошки,
очувања стабилне југословенске дипломатске позиције тематски и проблемски простор у оквиру кога смо
12
13
1
настојали да посматрамо и анализирамо сву сложеност вођство определило за стратегијско приближавање
југословенско-совјетских односа у сам освит Другог Совјетском Савезу, како је јачање немачког и италијан-
светског рата. На истом месту смо се осврнули и на ка- ског притиска у региону, уз прилазак суседних земаља
рактер коришћених извора и литературе, као и на про- силама Осовине, утицало на стварање политичке климе
блеме са којима смо се суочавали током истраживања у којој се зближавање са Совјетима сматрало предусло-
и писања студије. У оквиру увода под насловом Кра- вом опстанка југословенске државе, зашто је југосло-
љевина Јутславија пред изазовима нових и старих венски генералштаб инсистирао на набавци неопходног
пријатељстава смо покушали да осликамо југосло- и недостајућег наоружања и војне опреме у Совјетском
венску спољнополитичку позицију у периоду од по- Савезу, али и како је југословенска дипломатија гледа-
четака промене физиономије међународних односа на ла на совјетску анексију Бесарабије и северне Букови-
европском тлу услед услед јачања покрета који су тежи- не и совјетску политику према балканским земљама.
ли ревизији тзв. Версајског система до почетака Другог Покушај савезништва је наслов трећег дела књиге. Тај
светског рата на најстаријем континенту. Прво поглав- сегмент истраживања се односи на анализу совјетске
ље - Почетак рата. ЈуГославија и СССР пред новим политике на Балкану и према Југославији од момента
изазовима садржи анализу совјетске политике према избијања ратног сукоба на југословенским границама,
Балкану и југословенске перцепције Совјетског Саве- јаснијег немачког етаблирања у региону и притисака на
за до избијања Другог светског рата, југословенског Југославију да приступи Тројном пакту, до привременог
погледа на совјетско-немачке односе и совјетску интер- прекида дипломатских односа између Краљевине Југо-
венцију у Пољској, југословенских ставова према со- славије и СССР-а. Настојали смо да у оквиру тог поглав-
вјетској политици у Финској, као и еволуције југосло- ља осликамо совјетска реаговања на немачке притиске
венских ставова према првој земљи социјализма. На према Југославији, реакције на југословенско присту-
новом почешку је наслов другог дела књиге у оквиру пање Тројном пакту и пуч од 27. марта, настојања нове
кога смо покушали да сагледамо околности које су до- југословенске владе да се тешње повеже са Совјетским
веле до отпочињања званичних међудржавних разго- савезом и обезбеди неопходну војну помоћ, интензивне
вора, економских преговора, потписивања међудр- преговоре о закључењу међудржавног пакта, совјетске
жавног трговинског уговора, успостављања редовних процене југословенске одбрамбене моћи и могућности
дипломатских односа и превазилажења низа протоко- ефикасног супротстављања очекиваној агресији, југо-
ларних, техничких и формално-правних проблема. словенска очајничка настојања да током самог Април-
У оквиру тог поглавља смо настојали да представимо ског рата добије совјетску помоћ и подршку, совјетско
разлоге због којих се услед пада Француске и нараста- виђење узрока слома југословенске краљевине и окол-
ња спољне опасности југословенско војно и државно ности прекида дипломатских односа маја 1941. У оквиру
14
15
закључка смо сумирали резултате истраживања и дали дипломатских односа између Југославије и Совјетског
наше виђење карактера односа између Краљевине Југо- Савеза и улози Турске у совјетској политици на Бал-
славије и Совјетског Савеза у посматраном периоду. кану, као и југословенском сагледавању улоге Турске у
Приликом истраживања смо се ослањали пре свега очувању стабилности Балкана, нам је пружио архив-
на изворе архивског порекла похрањеним у богатим ски фонд југословенског посланства у Анкари.3 Иако
фондовима београдских и московских архива. Највећи слабо сачуван и у великој мери девастиран, архивски
део наших истраживања је био везан за Архив Југосла- фонд југословенског посланства у Москви нам је омо-
вије. Посебан проблем током истраживања је представ- гућио увид у делатност југословенског представниш-
љала слаба очуваност архивског фонда Министарства тва у Совјетском Савезу након прекида дипломатских
иностраних послова Краљевине Југославије из кога смо односа између Југославије и Совјетског Савеза маја
могли да искористимо само делове Политичке архиве1 1941.4 Документи проистекли радом посланства до тог
која нам је помогла у осветљавању главних праваца ју- датума нису сачувани у архивском фонду Посланства
гословенске спољне политике и персоналног дела на у Москви јер је посланик Милан Гавриловић, пошто
основу кога смо могли да се упознамо са биографијама су дипломатски односи прекинути, пре свог одласка
најважнијих југословенских дипломата.2 Све биогра- из Москве, наредио да се архива посланства уништи.
фије југословенских дипломата који се помињу у овом О политичкој клими која је владала у само предвечер-
раду су написане на основу података које су нам пружи- је Другог светског рата сликовито нам је пружио ин-
ли њихови персонални досијеи који се чувају у оквиру формације архивски фонд југословенског посланства
тог архивског фонда. Најзначајније податке неопходне у Варшави.5 Важне податке о британској политици на
за писање ове студије пружили су нам архивски фон- Балкану и њеном погледу на југословенско-совјетске
дови проистекли радом дипломатске службе Краље- односе нам је пружио архивски фонд југословенског
вине Југославије, односно министарства иностраних посланства у Лондону6, док је архивски фонд послан-
послова и дипломатских представништава у Москви, ства у Вашингтону7 сликовито сведочио о растућој
Лондону, Анкари, Вашингтону, Варшави, Стокхолму америчкој заинтересованости за Југославију и Балкан
и Букурешту. Најзначајније информације о делатно- пред Други светски рат, као и токове југословенско-
сти југословенске дипломатије, начину успостављања совјетског приближавања. Архивски фонд посланства
3 АЈ, фонд 370 - Посланство Краљевине Југославије у Анкари.
1 Архив Југославије (у даљем тексту. АЈ), фонд 334 - Министар-
4 АЈ, фонд 378 - Посланство Краљевине Југославије у Москви.
ство иностраних послова Краљевине Југославије - Политичко
одељење. 5 АЈ, фонд 376 - Посланство Краљевине Југославије у Варшави.
2 АЈ, фонд 334 - Министарство иностраних послова Краљевине 6 АЈ, фонд 341 - Посланство Краљевине Јутославије у Лондону.
Југославије - Персоналије. 7 АЈ, фонд 371 - Посланство Краљевине Југославије у Вашингтону.
16
17
I
Краљевине Југославије у Стокхолму8 нам је открио кон- суочавао и сусретао.12 Архивски фонд Централног
туре југословенске политике према финско-совјетском Пресбироа13 је пружио важне податке о писању домаће
сукобу, а фонд посланства у Букурешту9 према питању и стране штампе док је важан квантум информација о
статуса Бесарабије и совјетске анексије те области. На карактеру југословенске спољне политике и начину до-
жалост, слаба или готово никаква сачуваност докуме- ношења спољнополитичких одлука потекао из фонда
ната произашлих из активности југословенских дипло- Председништва Владе Краљевине Југославије.14
матских представништава у Берлину, Риму, Паризу, Од изузетне користи су нам били пребогати фондо-
Софији, Будимпешти и Атини нам је у великој мери ви Архива Српске академије наука и уметности који у
отежала започета истраживања и ускратила одговоре оквиру оставштине Милорада Тђорђевића,15 некадаш-
на многа истраживачка питања везана не само за по- њег министра и главног југословенског преговарача то-
литику сила Осовине према Југославији и питању ње- ком југоловенско-совјетских трговинских преговора,
чувају драгоцена сведочанства о југословенској прего-
ног повезивања са Совјетским Савезом, већ и реакције
варачкој позицији, току преговора, совјетским еко-
суседних земаља на такву промену правца југословен-
номским и политичким полазиштима према питању
ске спољне политике. Важне информације о спољној
успостављања сарадње са Југославијом и закључењу
политици Краљевине Југославије, везама са западним
југословенско-совјетског трговинског уговора. Важне
савезницима, односима са земљама Осовине, али и
информације о односу југословенског војног врха пре-
са самим Совјетским савезом су нам пружили лични
ма питању приближавања Совјетском Савезу, његовим
фондови Војислава Јовановића Марамбоа10, а посебно
проценама војне ситуације и степена војне угроженос-
лични фонд кнеза Павла Карађорђевића11 који садржи
ти Југославије, настојања да се у Совјетском Савезу
богату документацију о раду југословенске дипломат-
набави неопходно наоружање и војна опрема, као и
ске мисије у Москви. Оставштина Милана Гаврилови-
рада југословенског војног изасланства у Москви, пру-
ћа, угледног политичара и дипломате, посланика у
жили су нам архивски фондови Војног архива.16 Такође,
Москви у посматраном периоду, недавно је пренета из
Хуверовог института у Архив Југославије. Извештаји, 12 АЈ, фонд 859 - Лични фонд Милана Гавриловића.
службена преписка и личне белешке Милана Гаврило- 13 АЈ, фонд 38 - Централни Пресбиро Председништва Владе Кра-
вића су нам помогли да разумемо проблеме с којима се љевине Југославије.
као југословенски дипломатски представник у Москви 14 АЈ, фонд 138 - Председништво Владе Краљевине Југославије.
15 Архив Српске академије наука и уметности (у даљем тексту:
8 АЈ, фонд 382 - Посланство Краљевине Југославије у Стокхолму.
АСАНУ), 14438 - Оставштина др Милорада Лјорђевића.
9 АЈ, фонд 395 - Посланство Краљевине Југославије у Букурешту.
16 Војни архив (у даљем тексту: ВА), пописник 16 (мемоарска и
10 АЈ, фонд 335 - Војислав Јовановић Марамбо. откупљена грађа), пописник 17 (Војска Краљевине Југославије) и
11 АЈ, фонд 797 - Лични фонд кнеза Павла Карађорђевића. Група фондова Југословенска војска у отаџбини.
18 19
j
I
биографије југословенских војних представника су на- реферада за Југославију22 и совјетског посланства у Бе-
писане на основу докумената који се чувају у оквиру ограду Министарства спољних послова Руске федера-
њихових персоналних досијеа у Војном архиву.17 ције пружају низ важних информација о различитим
На другој страни, московски архиви су нам осветли- аспектима југословенско-совјетских односа.23 На жа-
ли совјетску перспективу посматране проблематике. лост, због познате рестриктивне политике руских архи-
Изузетно важну целину архивске грађе о совјетској ва многи архивски фондови, пре свега војне и дипло-
политици на Балкану, улози Балкана у односима из- матске провенијенције су за нас остали непознаница.
међу Совјетског Савеза, сила Осовине и западних са- Посебно истичемо недоступност фондова Централног
везника, као и сагледавању важности Југославије за архива Министарства одбране Руске федерације због
совјетску спољну политику, чине фонд Политбироа чега смо остали ускраћени за најважније информације о
Централног комитета Комунистичке партије Совјет- совјетском сагледавању геостратешке позиције Југосла-
ског Савеза18 и лични фонд истакнутог совјетског вије и ставовима совјетског војног вођства по питањи-
политичара и дипломате Вјачеслава Михаиловича ма везаним за указивање војне помоћи Југославији.
Молотова19 који се чувају у Руском државном архи- Британска политика према Југославији представљена
ву социјалне и политичке историје. У истом архиву је делимично и на основу архивске грађе британског
се налази и лични фонд истакнутог совјетског поли- министарства иностраних послова, која се налази у На-
тичара и државника Анастаса Микојана који садржи ционалном архиву у Лондону.24
важне информације о току југословенско-совјетских Објављени архивски документи су нам пружили не-
економских преговора.20 Богати фондови совјетског сагледиву помоћ током истраживања. Овом приликом
комесаријата за иностране послове21, као и фондови посебно издвајамо збирку британских докумената о ју-
гословенској краљевини коју је приредио Живко Авра-
17 ВА, Досије персоналних података официра и војних службени-
мовски25 у оквиру које је објављен низ докумената о бри-
ка Војске Краљевине Југославије (у даљем тексту: ДПП)
18 Россиискии государственнии архив социалљно-политическои танском погледу на Југославију, а посебно о британском
истории (у даљем тексту: РГАСПИ), фонд 17 - Политбиро Цен- ставу према динамизацији југословенско-совјетских
тралног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза (у
даљем тексту: 17-ПЦК КПСС) 22 АВПРФ, фонд 144 - Реферада за Јутославију (у даљем тексту: 144)
19 РГАСПИ, фонд 82 - Вјачеслав Михаилович Молотов (у даљем 23 АВПРФ, фонд 202 - Амбасада у Југославији (у даљем тексту: 202)
тексту: 82-В. М. Молотов) 24 The National Archive London, Foreign Office, fond 371 (у даљем
20 РГАСПИ, фонд 84 - Анастас Иванович Микојан (у даљем тек- тексту: TNAL, FO-371)
сту: 84 - А. И. Микојан)
25 Ж. Аврамовски (приређивач), Британци о Краљевини Jyiocna-
21 Архив внешнеи политики Россиискои федерации (удаљем тек- вији. Годишњи извештаји БританскоЈ посланства у Беојраду, III
сту: АВПРФ), фонд 3 - Секретаријат (у даљем тексту:3-С) (1939 - 1941), Београд, 1996.
20 21
1
