Istorija modernog slikarstva : Od Sezana do Pikasa (1963)

369 Pages·1963·28.721 MB·Serbian

by  Herbert Read,  Herbert Rid

1STORIJA MODERNOG SLIKARSTVA

I S T O R I J A
M O D E R N O G
S L I K A R S T V A
HERBERT RID
»JUGOSLAVIJA« • BEOGRAD
COPYRIGHT BY TRUSTEES OF THE DISCRETIONARY TRUST
PREVOD SA ENGLESKOG: OLIVERA STEFANOVIC
IZDAVAC: IZDAVACKI ZAVOD »JUGOSLAVIJA«, BEOGRAD, 1963.
UREĐUJU: OTO BIHALJI-MERIN I JARA RIBNIKAR
SVA PRAVA ZA JUGOSLAVIJU PRIDRZANA
LIKOVNI DEO STAMPAN U VELIKOJ BRITANIJI:
JARROLD AND SONS LTD, NORWICH
STAMPA TEKSTA I POVEZ:
BEOGRADSKI GRAFICKI ZAVOD, BEOGRAD
SADRŽAJ
Predgovor jugoslovenskom izdanju 7
Prvo poglavlje — Poreklo moderne umetnosti 11
Drugo poglavlje — Prodor 32
Treće poglavlje — Kubizam 67
Četvrto poglavlje — Futurizam, dada, nadrealizam 105
Peto poglavlje — Pikaso, Kandinski, Kle 147
Šesto poglavlje — Poreklo i razvoj umetnosti
određenih odnosa 188
Sedmo poglavlje — Poreklo i razvoj umetnosti
unutrasnje nuinosti 218
Slikovni pregled 289
Napomene 337
Bibliografija 346
Spisak reprodukovanih dela 349
Indeks 369
7
PREDGOVOR
JUGOSLOVENSKOM IZDANJU
Očigledna je činjenica da umetnički razvoj i razvoj svih
vidova ljudske svesti prethode razvoju mitologije. To je
jedan od opštih zakona umetničkog razvoja. Grčki mitovi
nisu postojali sve dok grčki pesnici i umetnici nisu izumeli
oblike za definisanje i obradu tih mitova. Kao što sam već
i drugde govorio, slika uvek prethodi ideji. Otuda, u odnosu
na sadašnji period istorije, moramo biti spremni na umet-
nost koja pronalazi oblike za koje još ne postoje odgova-
rajuće društvene konvencije — kao što se, na primer, funk-
cionalna arhitektura pojavila pre društvenih navika pogod-
nih za takvu arhitekturu, tako su i moderno slikarstvo
i skulptura stvorili vizuelne simbole koji prethode racional-
nom poimanju ili društvenoj upotrebi tih simbola.
Sada će biti jasno zbog čega sam izvesne umetnike izo-
stavio iz ove istorije. Nisu svi savremeni umetnici »moderni«
u smislu koji podrazumeva naslov ove knjige. »Moderan«,
kako se taj termin upotrebljava u romanskim jezicima,
predstavlja suprotnost terminu »stari« i, pošto se upotre­
bljava još od renesanse, ukazuje na jednu novu tradiciju
različitu od grčko-rimske tradicije. Možda je nelogično govo-
riti o »tradiciji novog«, ali to se čini već dugo, svakako još
od osamnaestog veka. Novi putevi mišljenja u religiji, na pri­
mer, osuđivani su kao »moderni« [uporedi poslanicu pape
Pija X, Pascendi gregis, »de modernistarum doctrinis«
(1907)].
8 Pređgovor
Moglo bi se smatrati da treba pre da pišemo o »modemi-
stičkoj« nego o »modernoj« umetnosti, ali to bi bila pedan-
terija. Izraz »moderna umetnost« ima u celom svetu jasno
i utvrđeno značenje. On se odnosi na izvesne stilske konven-
cije koje se odvajaju od idealističkog ili naturalističkog me-
rila karakterističnog za klasičnu tradiciju u umetnosti.
Pa ipak, modernizam je promenljiva pojava: ono što je bilo
»moderno« krajem devetnaestog veka (na primer, Jugend-
stil), više nije moderno. Međutim, stil koji je sada moderan
proizlazi iz modemizma devetnaestog veka. To jest, moder­
nizam ima vlastitu tradiciju i istorijski razvoj.
Ponekad se tvrdi kako je modernizam u ovom smislu jedna
dekadentna tradicija, tipična za kasne stadijume buržoaskog
društva. Takvo tvrđenje pretpostavlja dihotomiju u razvoju
umetnosti, kakva nikad nije postojala — na primer, rečeno
je da izvesni umetnici (Munk, Gogen, Pikaso, Kle, Mur) izra-
žavaju suprotnosti buržoaskog društva, a da drugi (Domije,
Mile, Van Gog, Dijego Rivera), uprkos tome što žive u takvim
društvima, uspevaju da izraze »značajno delo običnih ljudi«,
»pravu prirodu društvene stvarnosti«, itd.
Ovakva podela ne odgovara jedinoj istorijskoj evoluciji
koja u umetnosti ima smisla — stilskoj evoluciji. Evolucija
umetnosti je jedan biološki i fenomenološki proces koji može
ali ne mora da u svakom trenutku odražava društvene i eko-
nomske uslove pod kojima se razvija, ali je kao proces inte-
gralan. Nemoguće je odvojiti Kurbea od Delakroa, Domijea
od Engra, Konstebla od Ternera, Sezana od Manea, Van
Goga od Gogena, Pikasa od Mura: mreža uticaja je fino
tkana i ona pokriva čitavu kompleksnu i protivrečnu pri­
rodu stvarnosti.
Moglo bi se reći da ovo opovrgava moje vlastito tvrđenje
u prilog isključive niti nazvane modernizmom. Ali ja ne pola-
žem pravo na potpunost. Citavo ruho odgovara istoriji umet-
Pređgovor 9
nosti. Ja čak i ne pišem istoriju umetnosti našeg doba: poku-
šavam da utvrdim poreklo i razvoj izvesnog stila koji od-
stupa od akademske tradicije. Taj stil nije u sebi jedinstven
— raznolik je kao i samo čovečanstvo. Ali u toj mnogostru-
kosti on je ipak određen, a ta određenost sačinjava njegovu
modernost.
London, 1963. Herbert Rid
10