Ideologija i drzavni ideoloski aparati : (beleske za istrazivanje)

82 Pages·2009·0.44 MB·Croatian

by  Luj Altiser (Louis Althusser)

Original title:
Louis Althusser
Idéologie et appareils idéologique d'État
(notes pour une recherche)
© La Pensée 1970
LUJ ALTISER
IDEOLOGIJA I DRŽAVNI
IDEOLOŠKI APARATI
(Beleške za istraživanje)
Prevod s francuskog:
Andrija Filipović
2009
Karpos
0 reprodukciji uslova proizvodnje1
Moramo sada izložiti nešto što se samo naslu­
ćivalo u našoj analizi u kojoj smo govorili o neop­
hodnosti obnavljanja sredstava za proizvodnju uko­
liko bi proizvodnja trebalo da bude moguća. To je
bila samo usputna naznaka. Sada ćemo to razmo­
triti detaljnije.
Kao što je Marks rekao, svako dete zna da dru­
štvena formacija koja ne reprodukuje uslove proiz­
vodnje istovremeno sa proizvođenjem ne bi po­
trajala ni godinu.2 Krajnji uslov proizvodnje sto­
ga je reprodukcija uslova proizvodnje. Ona može
biti „jednostavna" (reprodukcija prethodnih uslova
proizvodnje) ili „proširena" (proširenje uslova). Os­
tavimo po strani ovu poslednju distinkciju.
1 Ovaj tekst se stastoji iz dva odlomka iz studije čije jc pisanje
u toku. Podnaslov Beleške za istraživanje je autorov. Izložene Itlejr
treba smatrati samo uvodom u diskusiju.
2 Marksovo pismo Kugelmanu, 11.7. 1868. {Lettres sur It ( 'apt
tat, Ed. Sociales, str. 229)-
IM
Šta je, onda, reprodukcija uslova proizvodnje?
Ovde ulazimo u područje koje je i veoma poznato
(od drugog toma Kapitala) i veoma nepoznato. Tvr­
dokorna očiglednost (ideološka očiglednost empi­
rijskog tipa) sa tačke gledišta proizvodnje, ili čak sa
tačke gledišta puke proizvodne prakse (koja je sama
apstraktna u odnosu na proces proizvodnje) tako
je povezana sa našom svakodnevnom „svešću" da
je veoma teško, da ne kažemo gotovo nemoguće,
uzdići se do tačke gledišta reprodukcije. Ipak, sve iz­
van ove tačke gledišta ostaje apstraktno (više nego
delimično: deformisano) - čak i na nivou proizvod­
nje, i, a fortiori, na nivou puke prakse.
Pokušajmo metodički da ispitamo stvar.
Kako bismo pojednostavili izlaganje i pošto
pretpostavimo da se svaka društvena formacija za­
sniva na vladajućem načinu proizvodnje, možemo
reći da proces proizvodnje pokreće postojeće proiz­
vodne snage u određenim, i pod određenim proiz­
vodnim odnosima.
Iz toga sledi da svaka društvena formacija, kako
bi postojala, mora reprodukovati uslove svoje proiz­
vodnje istovremeno s proizvodnjom, kako bi mogla
da proizvodi. Stoga ona mora reprodukovati:
1. proizvodne snage,
2. postojeće proizvodne odnose.
IBI
Reprodukcija sredstava za proizvodnju
Svi sada priznaju (uključujući buržoaske ekono
miste koji rade u državnim finansijskim institucija­
ma ili moderne „teoretičare makro-ekonomiste"),
budući da je Marks ubedljivo dokazao u drugom
tomu Kapitala, da proizvodnja nije moguća ukoliko
nije obezbedena reprodukcija materijalnih uslova
proizvodnje: reprodukcija sredstava za proizvodnju.
Prosečni ekonomista, koji nije ništa drugačiji od
prosečnog kapitaliste, zna da je svake godine neop­
hodno predvideti šta je potrebno da se zameni od
onog što je bilo upotrebljeno ili istrošeno u proiz­
vodnji: sirovine, nepokretna postrojenja (zgrade),
instrumenti proizvodnje (mašine), itd. Kažemo da
je prosečni ekonomista jednak prosečnom kapitali­
sti jer obojica izražavaju gledište firme smatrajući da
je dovoljno dati komentar o uslovima finansijsko-
računovodstvenih praksi u firmi.
Ali zahvaljujući Keneovom (François Quesnay,
1694—1774) geniju koji je prvi ukazao na ovaj
problem koji „bode oči" i Marksovom geniju koji
ga je resio, znamo da se o reprodukciji materijal­
nih uslova proizvodnje ne može misliti na nivou
firme jer ona ne postoji na tom nivou u svojim re­
alnim uslovima. Ono što se dešava na nivou firme
je efekat koji samo daje ideju neophodnosti re-
9
produkcije, ali ne dozvoljava da se misli o njenim
uslovima i mehanizmima u potpunosti.
Dovoljan je samo kratak momenat razmišljanja
da se ovo pokaže: Gospodin X, kapitalista koji
proizvodi lanene tkanine u svojoj fabrici, mora ,,re-
produkovati" svoj sirovi materijal, svoje mašine itd.
Ali on ih ne proizvodi za svoju proizvodnju — to
čine drugi kapitalisti: australijski ovčar, gospodin Y,
inženjer fabričkog oruđa, gospodin Z itd. A gospo­
din Y i Z, kako bi proizveli one proizvode koji su
uslovi reprodukcije uslova proizvodnje gospodina X
takode moraju da reprodukuju uslove vlastite proiz­
vodnje i tako u beskonačnost - sve ovo u razmera-
ma koje omogućavaju da, na nacionalnom pa čak
i na svetskom tržištu, potražnja za sredstvima za
proizvodnju može da bude zadovoljena ponudom.
Da bi se razmišljalo o ovom mehanizmu, koji se
svodi na neku vrstu „beskrajnog lanca", neophod­
no je pratiti Marksov „globalni" pristup, a poseb­
no izučavati odnose kruženja kapitala koji je iznet
u prvom poglavlju (proizvodnja sredstava za proiz­
vodnju) i drugom poglavlju Kapitala (proizvodnja
sredstava za potrošnju) i realizacije viška vrednosti,
u drugom i trećem tomu Kapitala.
Nećemo se upuštati u analizu ovog pitanja.
Dovoljno je ukazati na postojanje nužnosti re­
produkcije materijalnih uslova proizvodnje.
10
Reprodukcija radne snage
Ipak, čitalac će primetiti jednu stvar. Rasprav­
ljali smo o reprodukciji sredstava za proizvodnju -
ali ne i o reprodukciji proizvodnih snaga. Mi smo
stoga ignorisali reprodukciju onoga što čini razliku
između proizvodnih snaga i sredstava za proizvod­
nju, to jest, reprodukciju radne snage.
Iz posmatranja onoga što se odigrava u firmi, a
posebno iz ispitivanja finansijsko- računovodstvene
prakse koja predviđa amortizaciju i ulaganje, mo­
gli bismo dobiti približnu ideju o postojanju ma­
terijalnih procesa reprodukcije, ali sada ulazimo
u oblast u kojoj posmatranje onog što se odigra­
va u firmi ako nije u potpunosti slepo, onda je bar
delimično slepo, i to iz dobrog razloga: reproduk­
cija radne snage suštinski se odigrava izvan firme.
Kako se obezbeduje reprodukcija radne snage?
Ona se obezbeđuje tako što se radnoj snazi da­
ju sredstva kojima se ona reprodukuje: najamni­
na. Najamnine igraju ulogu u računovodstvu sva­
kog preduzetništva, ali kao „kapital izdat za radnu
snagu"3, a ne kao uslov materijalne reprodukcije
radne snage.
Ipak, to je način na koji najamnina „deluje" jer
najamnine predstavljaju samo deo vrednosti koja
3 Marks im je dao naučni pojam: varijabilni kapital.
[11)
se proizvodi utroškom radne snage, a koja je ne-
zamenjiva za njenu reprodukciju: sasvim nezame-
njiva za obnavljanje radne snage radnika za najam­
ninu (plaćanje smeštaja, hrane i odeće, kako bi mu
prosto omogućila da se pojavljuje pred fabričkom
kapijom sledećeg dana - i svakog sledećeg koji mu
Bog podari); a trebalo bi dodati: nezamenjiva za
odgajanje i obrazovanje dece kojom se proletarijat
kao radna snaga reprodukuje (u n primeraka, gde
je n = 0, 1,2 itd).
Prisetimo se da ovaj kvantitet vrednosti (na­
jamnina), nužan za reprodukciju radne snage, nije
samo određen potrebama „biološkog" minimuma
zagarantovane minimalne najamnine, već potreba­
ma istorijskog minimuma (Marks je primetio da
je engleskim radnicima potrebno pivo dok fran­
cuskom proletarijatu treba vina) - to jest, istorijski
varijabilnog minimuma.
Hteli bismo da dodamo da je ovaj minimum
dvostruko istorijski jer nije određen istorijskim
potrebama radničke klase „prepoznate" od strane
kapitalističke klase, već istorijskim potrebama
koje su nametnute proleterskom klasnom borbom
(dvostrukom klasnom borbom: protiv produženja
radnog dana i protiv smanjenja najamnine).
Ipak, nije dovoljno osigurati radnoj snazi materi­
jalne uslove za njenu reprodukciju kako bi bila re-
(12
produkovana kao radna snaga. Rekli smo da dostup­
na radna snaga mora biti „stručna", to jest mora biti
sposobna za rad u kompleksnom sistemu proce­
sa proizvodnje. Razvoj proizvodnih snaga i tip je­
dinstva koji je istorijski konstitutivan za proizvodne
snage u datom trenutku, rezultiraju time da rad­
na snaga mora biti (raznovrsno) osposobljena i stoga
reprodukovana kao takva. Raznovrsno ovde znači:
u skladu sa zahtevima društveno-tehničke podele
rada, njenih različitih „poslova" i „radnih mesta".
Kako je ova reprodukcija (raznovrsnih) veština
radne snage omogućena u kapitalističkom režimu?
Ovde, za razliku od društvenih formacija koje se
karakterišu ropstvom ili kmetstvom, ta reproduk­
cija osposobljenosti radne snage teži da bude (ovo
je tendencijski zakon) omogućena „direktno"
(učenje unutar same proizvodnje), ali se sve više
omogućuje izvan proizvodnje: kapitalističkim ob­
razovnim sistemom i drugim institucijama.
S ta se uči u školi? U učenju se više ili manje na­
preduje, ali u svakom slučaju se uči čitanje, pi­
sanje i sabiranje - to jest, određeni broj veština i
određeni broj drugih stvari takođe, uključujući ele­
mente (koji mogu biti rudimentarni ili vrlo detalj­
ni) iz „naučne" ili „književne kulture" koji su di­
rektno korisni za različite poslove u proizvodnji
(jedno obrazovanje za radnike, drugo za tehničare,
[13 J