Globalna Afrika: Posledice globalizacijskih i modernizacijskih procesa južno od Sahare

131 Pages·2013·8.214 MB·Serbian

by  Zoran Cirjakovic

Zoran Ćirjaković
Globalna Afrika
Zoran Ćirjaković
Biblioteka
Kapital

Urednik
Gojko Božović
Globalna Afrika
Likovni urednik
Dušan Šević
Posledice globalizacijskih
i modernizacijskih procesa
južno od Sahare
Arhipelag
Beograd, 2013.
© „Arhipelag“, 2013.
Veliku zahvalnost dugujem profesorki Radmili
Nakaradi i Vuku Šećeroviću. Vreme i dobra volja koju su
uložili učinili su da tekst bude mnogo bolji.
You already know enough. So do I. It is not knowledge
we lack. What is missing is the courage to understand what
we know and to draw conclusions.
EXTERMINATE ALL THE BRUTES
Sven Lindqvist
Na koricama:
Zoran Ćirjaković, Oči,
fotografija, 2010.
Uvod: Bauk globalizacije
Kada kažemo globalizacija ili modernost, obično ne po­
mislimo na Afriku. Nekadašnja „bela mrlja“ na nevešto nacr­
tanim kartama kolonijalnih ambicija i istraživačkih snova
postala je „crna rupa“ (post)modernog doba. Podsaharske
Afrike – koju su nekada nazivali žarka, tropska i crna – naj­
češće nema u predstavama savremenog sveta. Sem kao bauk
i izuzetak, Afrika se tu retko pominje. Ali globalizacija je nije
zaobišla. Naprotiv, neke od najvećih podsaharskih nedaća ni­
su posledica (samo)isključivanja ili manjka globalizacije, već
često snažnog, mada obično perverznog i nepravednog uk­
ljučivanja ovog regiona u ključne globalizacijske procese.
Podsaharska Afrika je mnogo globalizovanija nego što
sugerišu referentni radovi o globalizaciji i pratećim fenome­
nima. To nije lako videti jer su brojne optimističke i navodno
inkluzivne slike sveta često pravljene pošto je „crna Afrika“
izbačena iz kadra. Samosvojna i bogata iskustva stanovnika
siromašnih podsaharskih država nisu dobila odgovarajuće
mesto u raspravama o globalizaciji. To ograničava domete
brojnih analiza i zavodljivih teorija koje se često uzimaju kao
univerzalno primenjive ili relevantne.
U ovoj knjizi pokušaću da spojim uvide onih istraživača
globalizacije i modernosti koji nisu ignorisali ili zanemarivali
Afriku s neretko zbunjujućim i frustrirajućim ličnim iskustvi­
ma u podsaharskim državama. Tokom prethodnih petnaestak
godina u njima sam se susretao s drugačijim modernostima i
nepoželjnim i neretko zastrašujućim stranama globalizacije.
Ipak, cilj ove knjige nije samo da dočara i analizira neočeki­
vane posledice nekih od ključnih globalizacijskih i moderni­
zacijskih procesa u regionu s preko 850 miliona stanovnika
čiji se broj svake godine uveća za 2,2 odsto. Smatram da nam
bavljenje „nevidljivim“ i netransparentnim uticajima globali­
zacijskih procesa u Podsaharskoj Africi omogućava da, izme­
đu ostalog, steknemo adekvatniju sliku o mogućim dometima

i posledicama različitih globalizacijskih procesa u drugim de­ sasvim pogrešno, bivaju interpretirani kao anahroni, primi­
lovima sveta. tivni ili antimoderni. Navodeći različite skrivene i slabo vid­
Koristiću radove i teorije onih autora koji su pokušali da ljive uticaje globalizacijskih procesa u Podsaharskoj Africi,
prevaziđu evrocentrične pristrasnosti i ograničenja koja obič­ pokušaću da indirektno ukažem i na potrebu preispitivanja
no prate istraživanja globalizacije i modernizacijskih procesa. nekih aspekata i shvatanja balkanskih modernosti. Smatram
Na primer, Dipeš Čakrabarti, jedan od vodećih autora koji su, da i u Srbiji posledice globalizacijskih procesa i veze s global­
inspirisani radovima Antonija Gramšija, delovali u okviru juž­ nim i modernim treba tražiti i tamo gde mnogi autoriteti tvr­
noazijske Grupe za subalterne studije, isticao je potrebu de­ de da ih sigurno nema. Ipak, neću pokušavati da vršim direk­
provincijalizacije shvatanja modernosti – i uporedne „provin­ tna poređenja i povezujem različite posledice globalizacijskih
procesa u Podsaharskoj Africi sa uticajima ovih procesa u Sr­
cijalizacije Evrope“ i evropskih iskustava i istorija. Fokusiran
biji i drugim državama Jugoistočne Evrope. Neka podsaharska
prvenstveno na Indiju, on se zalagao za razdvajanje ideje mo­
iskustva su toliko nepogodna, neočekivana i neobična da bi
dernosti od partikularnih zapadnih odrednica. Čakrabarti
takva analiza, čak i ako bi bila krajnje površna i veoma selek­
kaže da mu je cilj bio da provincijalizuje onu, zamišljenu („hi­
tivna, značajno prevazišla okvire jedne ovakve knjige.
perrealnu“) Evropu „koju su moderni imperijalizam i nacio­
Postoje, ipak, i brojne sličnosti. Na primer, i Podsaharska
nalizam [Trećeg sveta], svojim kolaborativnim poduhvatom
Afrika i Balkan nalaze se van zapadnog „jezgra“ i suočavaju
i nasiljem, učinili univerzalnom“.1 To, s druge strane, ne znači
se s nametanjem po mnogo čemu sličnih reformskih i tranzi­
odbacivanje evropskih vrednosti i nasleđa, već zahteva nji­
cionih obrazaca razvijenih na osnovu tuđih iskustava. Balkan
hovo stalno preispitivanje.
je, kao i Podsaharska Afrika, jedan od bauka koji „kruže kul­
Svaki pokušaj decentriranja ili partikularizacije evrop­
turom Zapada“.3 Takođe, Balkan i balkanizacija nisu ništa
skog iskustva predstavlja ozbiljan izazov. Stanje na nezapad­
manja strašila u Podsaharskoj Africi nego što je Afrika u bal­
nim prostorima uglavnom je tumačeno evrocentričnim teo­
kanskim državama.4 Štaviše, fobija od balkanizacije, kao i
rijama koje su „isticale sopstveni kapacitet da konstruišu
ukazivanje na sličnosti između dva regiona, prisutna je u af­
univerzalne gramatike“ iako su „u stvarnosti bile zaglibljene
ričkoj političkoj misli još od dvadesetih godina prošlog veka.5
u uslovljeno i partikularno“.2 One često nisu bile dobar sa­
Balkanizacija je južno od Sahare uglavnom pominjana kao
veznik u pokušajima da bolje razumemo prirodu pojava i pro­
ključni instrument evropskog imperijalizma koji je otvorio
cesa koje se mogu uočiti na različitim periferijama i poluperi­
put neokolonijalnoj dominaciji. Na primer, Seku Ture je tvr­
ferijama, u brojnim nezapadnim i ne samo zapadnim
društvima. Zato će u ovoj knjizi naglasak uglavnom biti na 3 Marija Todorova, Imaginarni Balkan, Biblioteka XX vek, Beograd, 1999,
str. 15.
afrocentričnim perspektivama.
4 U predvečerje dekolonizacije, Patris Lumumba je u nekoliko ključnih
Podsaharska Afrika je fascinantan i neobičan region u
govora izbegavanje „balkanizacije nacionalnih teritorija“ istakao kao jedan
kome se, kao i na Balkanu, globalno i moderno kriju i u mno­ od najvažnijih zadataka za nove afričke lidere. Patrice Lumumba, „Speech
gim savremenim hibridnim fenomenima koji često, i obično at Accra“ (December 11, 1958), Black Past, Internet, 04/09/09, http://
www.blackpast.org/?q=1958­patrice­lumumba­speech­accra.
1 Dipesh Chakrabarty, Provincializing Europe: Postcolonial Thought and 5 Benyamin Neuberger, „The African Concept of Balkanisation“, The Jour-
Historical Difference, Princeton University Press, Princeton, 2000, p. 42. nal of Modern African Studies, Vol. 14, No. 3, Sep. 197, p. 523.
2 Achille Mbembe, On the Postcolony, University of California Press, Berke­  Ipak, postoje afrički autori i političari koji uzroke brojnih problema vide u
ley, 2001, pp. 9­10. nedovršenoj balkanizaciji i smatraju da je „Evropa našla mir kroz balkani­
 
dio da je balkanizacija deo „makijavelističkog plana“ koji je uz zanemarivanje „nepogodnih“ podsaharskih realnosti, koje
omogućio Evropljanima da „ostanu gospodari kontinenta“,7 su često remetile njihov sklad i smanjivale moć objašnjavanja.
a Ašile Mbembe, jedan od vodećih afričkih javnih intelek­ To je kasnije dovodilo do ignorisanja „neobjašnjivih“ savreme­
tualaca, smatra da je kolonijalna „balkanizacija kontinenta nih iskustava ili „nevidljivosti“ brojnih pojava. Literatura dru­
cepkanjem na lavirint mikrodržava koje nisu ekonomski odr­ štvenih i političkih nauka, budući da prevashodno počiva na
žive“ dovela do toga da one „budu više povezane sa Evropom zapadnim iskustvima, često predstavlja prepreku razumevanju
nego sa svojim okruženjem“.8 mnogih savremenih podsaharskih političkih i društvenih feno­
Iako je moguće povući brojne paralele između dva sti­ mena. Štaviše, mnogi autori koji su se bavili subalternim stu­
gmatizovana regiona, njihova relevantnost je relativno ogra­ dijama i postkolonijalnim neredom tvrde da teorijski uvidi koji
ničena. Nije mi cilj da, pišući o Kinšasi ili Somalilendu, ponu­ su zasnovani na zapadnim iskustvima podređuju i zamračuju
dim izgovor „može i gore“ za neuspehe i nezadovoljavajuće nezapadne (i ne samo zapadne) istorije i modernosti.9
stanje u Srbiji, već da analizirajući jedan fascinantan deo sve­ Potčinjavanje je najizraženije u slučaju podsaharskog
ta pokušam da navedem na razmišljanje o lepezi globalnih potkontinenta. Ali baš u mogućnosti da mehanizmi margina­
faktora i uticaja koje nije uvek lako prepoznati. Pored toga, lizacije i podređivanja budu prepoznati u njihovoj najdes­
pogled na daleki jug je koristan jer omogućava da stanje post­ truktivnijoj i često najmanje transparentnoj formi leži jedan
jugoslovenskih država bude posmatrano u široj, istinski glo­ od razloga zašto su podsaharska iskustva značajna za razu­
balnoj i sveobuhvatnoj perspektivi. To može pomoći da se o mevanje uticaja globalizacijskih procesa u drugim, manje ne­
Srbiji, njenim problemima, mestu u svetu i razvoju razmišlja pogodnim regionima kao što je Balkan.10 Nažalost, problem
na način koji nas ne bi navodio da sve posmatramo i tumačimo predstavlja i činjenica da veliki deo onog što globalizacijski
u senci zapadnih standarda, iskustava i istorija. procesi „proizvode“ u Podsaharskoj Africi posmatračima sa
To nije uvek lako. Bavljenje Podsaharskom Afrikom na­ strane deluje ne samo nevažno već i u neskladu sa okvirima
meće neka frustrirajuća ograničenja koja se ne mogu igno­ naučnih disciplina koje su izgrađene na temeljima zapadnih
risati. Jedna su logistička, dok su druga vezana za jedinstveno epistemologija. Teorijski alat kojim raspolažemo ograničava
velike izazove i opasnosti kojima su bili izloženi istraživači na pokušaje da bude prepoznata i prihvaćena relevantnost mno­
terenu. Neki od ograničavajućih činilaca su bez presedana u gih pojava i procesa u ovom regionu. Profesor Džefri Herbst
drugim delovima sveta, gde su ili sasvim nepostojeći ili su kaže da realnost u Podsaharskoj Africi obično stvara proble­
neuporedivo manja prepreka, i u nastavku ću im posvetiti me teoriji.11
odgovarajuću pažnju. Neka od pitanja koja ću dotaći, kao što su veštičarenje i
Najveću barijeru razumevanju procesa i pojava južno od okultna ekonomija, mogu na prvi pogled delovati kao teme
Sahare ipak predstavlja začarani krug zanemarivanja i igno­ koje sigurno ne spadaju u knjigu koja se bavi uticajima globa­
risanja. Naime, brojne naučne teorije i modeli formulisani su lizacijskih procesa. Ali pogrešno razumevanje ovih fenomena
i ignorisanje njihove globalnosti moglo bi, između ostalog, da
zaciju“ velikih imperija i da su beskrajni ratovi trajali sve „dok i Balkan nije
balkanizovan“. Ibid., pp. 52­527. 9 Videti: Dipesh Chakrabarty, Provincializing Europe, op. cit., pp. 28­42.
7 Ibid. 10 Relevantnost i moć objašnjavanja naučnih uvida obično se smanjuje sa
8 Achille Mbembe, „At the edge of the world: boundaries, territoriality and udaljavanjem od zapadnih okvira u kojima su oblikovani.
sovereignty in Africa“ in: Arjun Appadurai (ed.), Globalisation, Duke Uni­ 11 Jeffrey Herbst, States and Power in Africa, Princeton University Press,
versity Press, Durham, 2001, p. 25. Princeton, 2000, p. 81.
10 11
nas navede na pogrešne zaključke – da je Podsaharska Afrika iskustvom ljudi s podsaharskim korenima. Trgovina robljem
danas jedno ili nevažno ili nespoznatljivo mesto, praznina. ostavila je razdvojene crnačke zajednice na obalama Atlantika,
Pored specifičnosti koje karakterišu afričke alternativne moder­ a savremena globalizacija je omogućila obnavljanje davno poki­
nosti, posebnu pažnju ću posvetiti kolonijalnom periodu. Po­ danih veza i razmenu iskustava. Karipski uticaji su imali veliki
smatraću u kojoj meri je unutrašnja struktura regiona, kao i uticaj u različitim sferama, od političkog organizovanja do po­
etnički partikularizmi koji su kasnije često opisivani kao tra­ pularne muzike, i obezbedili su kontratežu vesternizaciji i odr­
dicionalni ili iskonski, uspostavljena ranijom, kolonijalnom žavanju neokolonijalnih odnosa. S druge strane, novouspo­
globalizacijom. Kolonijalna vladavina je region suočila s ključ­ stavljene veze sa SAD i Brazilom pogodovale su naglom rastu
nim aspektima savremene globalizacije mnogo pre nego što postprotestantskih denominacija koje nemaju mnogo toga za­
je globalizacija postala jedna od velika tema društvenih nau­ jedničkog s tradicionalnim evropskim crkvama koje su u Pod­
ka. Pored toga, za razmatranje (turbo)globalizacijskih uticaja saharsku Afriku stigle zajedno s kolonijalnom vlašću.
tokom prethodne tri decenije važne su i neke od posledica ne­ Brojne specifičnosti ne znače da podsaharska iskustva
dovršene i nepotpune dekolonizacije, kao i priroda veza bivših nisu globalno relevantna. Ona nam mogu pomoći da prepo­
kolonija sa evropskim metropolama. znamo da li su neke savremene pojave nagoveštaj dubokih,
Asimetrija moći i bogatstva i danas određuje odnose iz­ strukturalnih promena ili je samo reč o kratkoživećim tren­
među zapadnih i podsaharskih aktera. Uticaji globalizacijskih dovima. Afričke nedaće su posebno značajna kada želimo da
procesa u regionu bili su u velikoj meri uslovljeni zapadnim analiziramo adekvatnost neoliberalnih rešenja koja često bi­
interesima i stereotipima koji Podsaharsku Afriku predstav­ vaju predstavljena kao univerzalna ili savršena, nešto što sa­
ljaju „kao binarna opoziciju zapadnoj kulturi i tehnologiji“.12 mo treba dosledno i pravilno primenjivati. U tom kontekstu,
Podsaharski region je ne samo bitno siromašniji već je toliko pokušaću da pokažem da uzroci podsaharskih problema i tra­
siromašan da predstavlja „jedini deo sveta u kome se najveći
gedija uglavnom nisu afrički, već globalni, da ono što nam se
broj velikih razvojnih dostignuća urušava“.13 Ubistvena beda,
sugeriše kao navodno ideološki neutralno, neoliberalno i tržiš­
neretko praćena ekonomskim zaostajanjem, podsaharskim
no rešenje predstavlja izvor mnogih frustracija i užasa koje
akterima i državama nameće imperative kakve u drugim regi­
smatramo „afričkim“.
onima nalazimo izuzetno retko. Mnogi stanovnici regiona su
Preko potrebno otrežnjenje, ipak, nije bilo vezano za af­
bili prinuđeni da razviju originalne pristupe globalnim toko­
ričke nesreće i stradanja. Terorističkim napadom 11. sep­
vima i mrežama. Nažalost, različiti nelegalni ili pervertirani
tembra 2001. godine Al Kaida je zadala prvi ozbiljan udarac
oblici integracije postali su vremenom neki od glavnih odgo­
posthladnoratovskom (post)ideološkom14 optimizmu i vero­
vora na marginalizaciju i getoizaciju.
vanju da ne samo da „nema alternative“15 neoliberalizmu već
Uključivanju je značajno doprinela razmena ideja na pro­
storu „Crnog Atlantika“ koji je definisan zajedničkim istorijskim 14 I sama teza o „kraju ideologije“ (ili „smrti ideologija“) je ideološka. Ovu
„viziju treba posmatrati kao istorijski kontigentan pokušaj univerzalizacije
12 Manthia Diawara, „Towards a Regional Imaginary in Africa“ in: Frederic dominantnih ideoloških imperativa svog vremena pomoću njihovog pred­
Jameson and Masao Miyoshi (eds.), The Cultures of Globalization, Duke stavljanja kao prirodnog završetka za koji istorija više ne poseduje alterna­
University Press, Durham, 1998, p. 119. tivu“. Manfred B. Steger, Globalisms: The Great Ideological Struggle of the
13 Ulf Engel and Gorm Rye Olsen, „The African Exception: Conceptual Notes Twenty-First Century, Rowman and Littlefield, Plymouth, 2009, p. 5.
on Governance in Africa in the New Millenum“ in: Ulf Engel and Gorm Rye 15 Slogan „nema alternative“ je osamdesetih promovisala Margaret Tačer i
Olsen (eds.), The African Exception, Ashgate, Hants, 2005, p. 1. on izražava ključno verovanje koje je kasnije obeležilo četvrt veka globalne
12 13
da ona više nije potrebna. Šest godina kasnije, početak velike riste kako bi lakše prihvatili neizbežne izazove globalizacije
svetske finansijske krize dao je novi podsticaj razmišljanjima i „postali moderni“.
o „kraju kraja istorije“ ili „povratku istorije s godišnjeg odmo­ Često se uzima da globalnost najjače „izvire“ iz zapad­
ra“. Čak i u najbogatijim zemljama Zapada „procep između nog „jezgra“. Ali to ne znači da se posledice globalizacijskih
idelogije i realnosti“ postaje sve veći1 – umesto srednje klase procesa najsnažnije osećaju u tom jezgru ili da se smanjuju s
i države blagostanja, neoliberalni kapitalizam je prethodnih povećavanjem „civilizacijske“, tehnološke ili normativne uda­
godina uglavnom proizvodio sve bogatiju „superklasu“ i ras­ ljenosti od „centra“. U velikim delovima Podsaharske Afrike
tuću masu nezaposlenih i prezaduženih radnika koji su u stal­ svedoci smo uništenja „ljudske, ekonomske, fizičke i moralne
nom strahu od otkaza. supstance“19 velikog dela populacije, čak i u relativno stabil­
Ako se ovaj trend nastavi, ako se ispostavi da neolibera­
nim i prosperitetnim zemljama kao što je, na primer, Gana.
lizam nije panacea, kako je dokazivano od pada Berlinskog
Analiziraću u kojoj meri je široko rasprostranjena degradaci­
zida, onda frustrirajuća afrička sadašnjost može postati jedan
ja posledica posthladnoratovskog globalnog inženjeringa.
od aspekata naše budućnosti. Na ovo je ranije ukazivao Džejms
Naravno, ni dobrih namera nije manjkalo. Pomoć Africi
Ferguson, jedan od prvih autora koji su tragično „afričko isku­
stizala je s brojnih strana i od donatora koji su bili vođeni raz­
stvo“ posmatrali ne kao neki nevažan, lokalizovani izuzetak
ličitim motivima. Ipak, njene posledice su postale povod žes­
već kao jedno egzemplarno globalno stanje, proizvod istih
tokih sporenja koja su često bila vezana za pitanje da li pomoć
onih interesa i sila koje oblikuju neoliberalni svet.17
predstavlja „smokvin list“ i „pilulu za savest“ koja odlaže suo­
Nažalost, relevantnost dešavanja u Podsaharskoj Africi
čavanje s pravim uzrocima afričke civilizacijske tragedije. Po­
umanjuje široko rasprostranjeno shvatanje da je „ono što je
vrh svega, za zapadne aktiviste put od ambicioznog dobro­
marginalno globalno i dalje centralno u Africi“.18 Ovaj stav
činstva do razočaranja obojenog rasističkim stavovima bio je
zaslužuje pažnju prvenstveno zbog problematične odrednice
često jako kratak.20 Nažalost, Afrika je za mnoge od njih bilo
„i dalje“. Naime, veliki deo onog što vezujemo za prošlost, za
mesto „spaljivanja iluzija“, prostor na kome su „spoznali“
tradicionalnu Afriku koja „i dalje“ opstaje s mnogim premo­
navodno stvarne granice modernosti i moguće domete moder­
dernim odnosima i običajima, u stvari su, po pravilu, ili sas­
nizacije i postali, u suštini, neprijatelji velikih promena. Zato
vim nove pojave i procesi ili pak oni koji su postali nedavno
ne treba da čudi da je Podsaharska Afrika opisivana i kao
centralni kao posledica mesta koje ovaj region ima u proce­
„groblje levičarskih ideja“ i ogledalo hibrisa nestrpljivih zapad­
sima globalizacije. Neretko je reč o lokalnim odgovorima na
nih aktivista i javnih ličnosti.
izazove koje nameću zapadni akteri. Naime, u prošlosti i „tra­
diciji“ nalaze se i neke od moćnih alatki koje ljudi danas ko­ Afrika, kako tvrdi Henri Kisindžer, predstavlja posebno
veliki izazov jer je to jedini kontinent „za koji ne postoji pre­
hegemonije neoliberalizma. Videti: Jamie Peck and Adam Tickell, „Neoli­
beralizing space“, Antipode, Vol. 34, No. 3, 2002, p. 381. 19 Radmila Nakarada, Raspad Jugoslavije: Problemi tumačenja, suočavanja
1 Branko Milanovic, „Inequality and Democratic Capitalism“, The Globa- i tranzicije, Službeni glasnik, Beograd, 2008, str. 232.
list, March 15, 2013, Internet, 1/03/13, http://www.theglobalist.com/ 20 Jedan „razočarani“ (beli) zvaničnik UN­a u Kinšasi ispričao mi je vic koji
StoryId.aspx?StoryId=9934. je popularan u aktivističkoj i NVO zajednici u bivšem Zairu i koji odlično
17 James Ferguson, Global Shadows: Africa in the Neoliberal World Order, ilustruje duboke korene rasizma u UN­ovim misijama i drugim moćnim
Duke University Press, Durham, 200, p. 23. polugama transnacionalne humanitarne industrije: „U čemu je razlika iz­
18 Manuel Castells, End Of Millenium, Blackwell, Oxford, 2001, p. 91. među turiste i rasiste?... U dve nedelje.“
14 15
sedan u evropskoj istoriji“.21 Njegovi problemi su jedinstveni Ne samo da su šanse da će doći do pravednije raspodele
i uticajni američki realista smatra da Zapad ima obavezu da, rasta male već postoje ozbiljni nagoveštaji da se značajnije
posle kraja Hladnog rata, bar ublaži užasne posledice etnič­ smanjiti i brzina rasta. Podsaharski region je izuzetno ranjiv
kih i političkih sukoba. Kisindžer je na početku novog mile­ na klimatske promene – egzistencija dve trećine stanovništva
nijuma napisao i da će „nalaženje načina da se Africi pomo­ direktno zavisi od poljoprivrede i drugih delatnosti koje su
gne da se uključi u globalni ekonomski rast“22 predstavljati snažno uslovljene klimatskim faktorima. Za mnoge je dobra
ogroman izazov za demokratski svet u 21. veku. žetva ostala jedini put do bar nekoliko meseci boljeg života.
Desetak godina kasnije pojavili su se autori koji smatraju Ukoliko se klimatske promene nastave sadašnjim tempom,
da će podsaharska „razvojna noćna mora“ biti mnogo lakše prema procenama Ekonomske komisije UN za Afriku, samo
prevaziđena nego što su predviđali realisti ili afropesimisti. U u narednih deset godina biće ozbiljno ugrožena sigurnost
tekstu „Uspon Afrike“, objavljenom decembra 2011. godine, snabdevanja pijaćom vodom za preko 200 miliona ljudi i re­
londonski „Ekonomist“ piše o „kontinentu nade“ u „mračnim gion će „biti suočen sa izazovima koji će biti mnogo veći nego
vremenima za svetsku ekonomiju“ i navodi da su u prošloj bilo kada u prošlosti“. Svetska banka procenjuje da će cena
deceniji od deset zemalja s najvišim stopama rasta čak šest bile „prilagođavanje klimatskim promenama“ biti između 5 i 10
podsaharske. „Tokom osam od prethodnih deset godina Afrika % ukupnog bruto domaćeg proizvoda Afrike.25
je rasla brže od Istočne Azije“, regiona koji je krajem XX veka Neki stručnjaci smatraju da je „nezaustavljivi kraj“ dese­
postao sinonim eksplozivnog rasta i iskorenjivanja bede.23 togodišnjeg perioda rasta već počeo. Iako veći od svih dosa­
Ekonomski pokazatelji su omogućili da 2011. postane dašnjih, i ovaj period uzleta je ostao samo „sirovinski bum“ i
godina velikog afrooptimizma. Ali takvih perioda je bilo mno­ nije postao sveobuhvatni, istinski „ekonomski bum“ koji može
go od početka dekolonizacije. Neki ugledni ekonomisti tvrde da doprinese boljitku većeg broja stanovnika. Problem je u
da danas možemo govoriti samo o „rastu bez razvoja“ i da tome što „sirovinski sektor ne generiše veliki broj radnih me­
nema mesta prevelikom optimizmu. Za razliku od Kine i sta. Afrika ima radno sposobnu populaciju od preko 550 mili­
malih azijskih „ekonomskih tigrova“, u Africi nije zabeležen ona ljudi, od kojih je više od polovine hronično nedovoljno
„inkluzivan rast“ koji uključuje smanjivanje nejednakosti ili uposleno u tradicionalnoj poljoprivredi ili živi u urbanim kar­
siromaštva. Često se zaboravlja da je „raspodela rasta“ važna tonskim naseljima bez stalnog zaposlenja.“2 Razvojna divi­
koliko i „brzina rasta“. Samo ako su oba faktora na zavidnom denda je izostala i nije realno očekivati približavanje Afrike
nivou moguće je „obezbediti smislenu promenu kvaliteta svetskom proseku.
života“.24 Nažalost, kao i mnogo puta ranije, posle uzleta i kratkog
perioda ogromnih očekivanja došlo je do podjednako velikog
21 Henry Kissinger, „Does America Need a Foreign Policy? Toward a Diplo­
razočaranja. Put od nade do očaja u siromašnim i krhkim af­
macy for the 21st Century“, The New York Times, 2000, Internet, 01/07/12,
http://www.nytimes.com/books/first/k/kissinger­01policy.html. ričkim državama ostao je jako kratak. Samo četiri meseca
22 Ibid. pošto je „Ekonomist“ najavio da Afrika postaje „nova Azija“
23 „Africa Rising“, The Economist, December 3, 2011, Internet, 19/02/12,
http://www.economist.com/node/21541015. 25 Ibid.
24 Mzukisi Qobo, „Africa’s Resurgence and the Future of the Global Econo­ 2 Jonathan Anderson, „The Inexorable End of the Africa Story“, The Glo-
my“, The Globalist, December 07, 2012, Internet, 1/03/13, http://www. balist, February 25, 2013, Internet, 2/03/13, http://www.theglobalist.
theglobalist.com/StoryId.aspx?StoryId=9833. com/storyid.aspx?StoryId=9914.
16 1
u Maliju je iznenada završena jedna od najboljih „afričkih zlodela omogućava da čak i najdobronamerniji pokušaji pre­
priča“. U pozadini uspešnog vojnog puča, rasplamsale sece­ ko potrebnih reformi budu uokvireni kao nastavak „zločinačke
sionističke pobune i velikog islamističkog trijumfa su, kao i politike belaca“ i tako dovedeni u pitanje.
mnogo puta ranije, globalni procesi i događaji u kojima pod­ Južno od Sahare nema lakih pobeda i brzih rešenja. Ve­
saharski akteri nisu imali pomena vrednu ulogu. Klimatske ćina zemalja je već decenijama na klackalici „između nade i
promene koje izazivaju dezertifikaciju, libijska epizoda „arap­ očaja“.29 Mali, poslednji u dugom nizu afričkih zemalja u ko­
skog proleća“ i američki „rat protiv terora“ faktori su koji su jima je strah preko noći zamenio optimizam, leži u srcu naj­
marginalizovanijeg i najzapostavljenijeg dela globalizovanog
imali odlučujući uticaj na otpočinjanje tragedije u Maliju, do­
sveta – ogromna većina stanovnika ne može da očekuje će za
nedavno uzornoj, iako najsiromašnijoj svetskoj demokratiji.
života videti site dane. Čak pet susednih država spada u dva­
Francuska vojna intervencija januara 2013. godine zaustavila
deset najbeznadežnijih zemalja sveta. Borba protiv ubistvene
je trijumfalni pohod islamista ka Bamakou – i ukinula „neza­
bede zahteva dugotrajnu primenu globalnih strukturalnih „le­
visni Azavad“ tri mesca pre prve godišnjice samoproglašene
kova“ čiju cenu moćni zapadni akteri ne žele da plate. Zaba­
saharske države – ali nije donela mir i stabilnost.
čeni i izolovani Mali je samo jedna od brojnih podsaharskih
Koreni tragedije u Maliju su mnogo dublji i žilaviji od
žrtava globalizacije, slika njene ružne strane.
fanatičnih salafističkih boraca koje su francuske elitne jedi­
nice isterale iz prašnjavih gradova na severu zemlje. Beznađe
je u Zapadnoj Africi odavno postalo vrhovni „vladalac“ i već
godinama raste broj nezaposlenih mladih muslimana koji su
skloni da prihvate verovanje koje je krajem osamdesetih poe­
tično izrazio šeik Ahmad Jasin, harizmatični vođa palestinskog
Hamasa: „Kada su sva vrata zamandaljena, Alah otvara kapi­
ju.“27 To, nažalost, najčešće podrazumeva odbijanje mnogih
malih, praktičnih rešenja, pomoćnih „izlaza“ koji bi mogli da
život učine nešto lakšim. Na primer, na severu Nigerije već
godinama raste broj militantnih pripadnika islamističke orga­
nizacije Boko haram koja se suprotstavlja čak i korišćenju la­
tiničnog pisma.28 Sećanje na trgovinu robljem i kolonijalna
27 Ziad Abu­Amr, „Shaykh Ahmad Jasin and the origins of Hamas“ in: R.
Scott Appleby (ed.), Spokesmen for the Despiesed, The University of Chicago
Press, Chicago, 1997, p. 23.
28 To je istaknuto u nezvaničnom nazivu ove neobične militantne sekte.
„Boko“, iskvaren izgovor engleske reči book, na hausa jeziku znači azbuka
i koristi se da opiše verziju latiničnog pisma koju su razvili evropski hrišćan­
ski misionari. (Pre kolonijalne vladavine malobrojne obrazovane elite na
severu Nigerije su koristile arapsko pismo.) Naziv Boko haram se u zapad­
nim medijima obično prevodi kao „zapadno obrazovanje je zabranjeno“ ili 29 Daniel Branch, Kenya: Between Hope and Dispair, 1963-2011, Yale Uni­
„pozapadnjačenje je zabranjeno“. versity Press, New Haven, 2011.
1 1