Table Of ContentKARL GUSTAV JUNG
CIVILIZACIJA
NA PRELASKU
KARL GUSTAV JUNG
CIVILIZACIJA
N A PRELASKU
Prevele
Svetlana Stević i Dubravka Opačić-Kostić
Prvi urednik
KD ATOS
BEOGRAD
Dubravka Opačić - Kostić
2006.
5
ODABRANA DELA K. G. JUNGA
1 -7
S A D R Ž A J
Naslovna strana:
I O nesvesnom.......................................................................
II Duša i zemlja............................................................................... 9
k d ,,a t o s “ i
III Arhaični čovek........................................................................... 35
IV Duševni problem modernog čoveka..................................... 55
V Ljubavni problem studenta.............................................. 77
VI Žena u Evropi.................................................................... 99
Lektura i korektura: VII Značaj psihologije za sadašnjost................................ ^7
Lekorsko-korektorsko odeljenje KD ,,ATOS“
VIII O današnjem položaju psihoterapije........................ ^37
IX Predgovor za „Eseje o savremenim događajima“ .... j 59
X Votan.................................................................................... 177
XI Posle katastrofe.............................................................................. ^79
XII Borba sa senkom........................................................... ^ 95
Kompjuterska priprema:
Graf. ing.Radiša Tadić XIII Epilog za „Eseje o savremenim događajima“ ........219
XIV Sadašnjost i budućnost................................................ ^29
Naslovna strana: 1. Ugroženost individue u modernom društVu.................^47
Milan Popović 2. Religija kao kompenzacija omasovljenja......................^47
3. Stav Zapada o pitanju religije....................................;.. 255
Štampa: 4. Samorazumevanje individue.......................................... ^60
S. Z. R.
5. Pogled na svet i psihološki način posmatranja.......... ^66
6
6. Samospoznaja...................................................................... 280 Karl Gustav Jung: CIVILIZACIJA NA PRELASKU
7. Značaj samospoznaje....................................................... 289
Izabrana dela Karla Gustava Junga (1-7)
XV Leteći tanjiri: Savremeni mit o stvarima viđenim 297
na nebu.....................................................................................
Šesta knjiga, sedmi tom
Predgovor................................................................................ 303 Izdanje dr-a Zvonimira Kostića i KD ATOS
Beograd 2006.
1. NLO-i kao glasine.......................................................... 303
2. NLO-i u snu............................................................................307 Naslov originala: ZIVILISATION IM UBERGANG
3. NLO-i u slikarstvu................................................................323
4. O istorijatu fenomena N LO ...............................................477 Prevela s originala Svetlana Stević i s engleskog poglavlja Votan, Posle
katastrofe, Borba sa senkom, Epilog za „Eseje o savremenim događaji-
5. Rezime.....................................................................................403 ma”, Leteći tanjiri - savremenu mit o stvarima viđenim na nebu, Pred-
govor, NLO-i kao glasine, Predgovor prvom engleskom izdanju - Du-
6. Fenomen NLO u nepsihološkom svetlu.........................408 bravka Opačić-Kostić
Epilog....................................................................................... 415
Biblioteka Terra Jungiana
Dopuna..................................................................................... 421
Predgovor prvom engleskom izdanju..................................434
Copyght
XVI Savest u psihološkom viđenju......................................437 Patmos Verlag Gmb & Co. Kg Walter Verlag
Copyright & SCG
XVII Dobro i zlo u analitičkoj psihologiji.........................439
dr Zvonimir Kostić i KD „Atos “
XVIII Predgovor za „Psihološke studije K.G. Junga“ 457
Toni Volf......................................................................................451 Ovo izdanje je pomogla fondacija:
XIX Značaj švajcarske linije u spektru Evrope............ 479
NETZWERK-ANALYTISCHF PSYCHOLOGIE-OSTEUROPA
XX „Uspon jednog novog sveta“: diskusija o knjizi GERT UND RODTRAUD SAUER
H. Kajzerlinga.......................................................................... 491
Naslovna strana
XXII Komplikacije američke psihologije..........................497
Pieter Breughel (1525-30? - 1569), Vavilonska kula
XXIII Sanjajući svet Indije.................................................. 511
8 9
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
159.964.26:008
930.85:159.964.26”19”
I
159.963.3:159.964.2
JUNG, Karl Gustav
O NESVESNOM
Civilizacija na prelasku / Karl Gustav
Jung ; prevela s originala Svetlana Stević i
1 Za uho laika, reč ,,nesveno“ ima prizvuk nečeg metafizič-
(s engleskog) Dubravka Opačić-Kostić. -
kog, tajanstvenog. Svojstvo koje se pridodaje reči ,,nesvesno“
Beograd : Atos, 2006 (Beograd : Zuhra
moglo bi s jedne strane da utiče na to što je pojam ušao u svako-
Simić). - 526 str. : ilustr. ; 20 cm. -
dnevni jezik kao oznaka za metafizičko Nešto: EDUARD FON
(Odabrana dela K. G. Junga : 1-7 ; knj.
HARTMAN (EDUARD VON HARTMANN) označava kao ne-
6, tom 7) (Biblioteka Terra Jungiana)
svcsno osnovu sveta. S dmge strane, pak, okultizam je uzeo ovu
reč u upotrebu jer predstavnici ovog pravca rado pozajmljuju
Prevod dela: Zivilisation im Ubergang / Carl mnogobrojne naučne izraze, kako bi svoje spekulacije uvili u
Gustav Jung. - Tiraž 500. - Napomene i odežđu ,,naučenjaštva“. Nasuprot tome, eksperimentalna psiho-
bibliografske reference uz tekst. logija, koja je određeno vreme - i to sa izvesnim pravom - sebe
označavala kao jedinu naučno zasnovanu psihologiju, odnosila se
odbojno prema pojmu nesvesno, polazeasi od stava, da je sve psi-
ISBN 86-904569-2-9
hičko svesno, i da samo svesnost zaslužuje naziv psiha. Priznalo
se doduše da postoje ,,svetliji“ ,,tamniji“ svesni psihički sadržaji,
a) Analitička psihologija - Kultura b) ali je poricano postojanje stvarnih nesvesnih sadržaja.
Civilizacija - 20v c) Psihilogija
2 Ovo shvatanje ne bi smelo ni najmanje da zavisi od isklju-
ličnosti d) Nesvesno
čivo laboratorijskog istraživanja sa ,,normalnim“ ispitanicima, a
takode ni od vrste eksperimenata, koji se koliko je god moguće,
COBISS.SR-ID 128585228 bave elementarnim psihičkim događajima, dok je skoro sasvim
izostalo ispitivanje kompleksnih psihičkih funkcija, koje se po
prirodi stvari ne mogu podvesti pod egzaktan psihički pravilnik o
ispitivanjima. Momenat koji je, međutim, po važnosti prevazila-
zio jedan od ova dva razloga, bio je trenutak zatvaranja eksperi-
mentalne psihologije pred patološkom psihologijom. U Francu-
skoj je od vrcmena RIBOA (RIBOT) psihologija stalno budnim
okom pratila abnormalneduševne fenomene. Jedan od njenih naj-
istaknutijih predstavnika, BINE (BINET), je čak ostavio izjavu,
da patološka psiha, određena teško razumljiva kolebanja normal-
10 11
nih događaja u toj meri preuveličava i izdiže u matricu (Relief), nošljivih i nedozvoljenih želja. U pojedinačnim slučajevima na-
da oni na taj način postaju razumljivi. Psiholog PJER ŽANE protiv, kako iskustvo pokazuje, stvar stoji sasvim drugačije. Ispo-
(PIERRE JANET) se na Salpetriere posvetio skoro isključivo, i stavlja se, naime, da začudo veoma često zbog potiskivanja ne-
to sa velikim uspehom, studijama psihopatoloških događaja. dozvoljenih želja, tanka nit između želje i svesti biva pokidana,
Upravo su, inače, abnormalni psihički događaji ti, koji najjasni- čime želja postaje nesvesna. Ona se zaboravlja i na njeno mesto
je pokazuju postojanje nesvesnog, zbog čega su baš lekari i to pre stupa manje ili više razumno obrazlo.enje, ako se uopšte i traži
svih specijalisti za oblasti psihičkih oboljenja, najžešće zagovara- motiv. Postupak nastajanja nesvesnog od nepodnošljive želje na-
li i branili hipotezu nesvesnog. Dok je u Francuskoj psihologija ziva se potiskivanje, nasuprot potčinjavanju koje pretpostavlja
na taj način kroz psihopatologiju značajno obogaćena i time do- da želja ostane svesna. Mada već potisnut i%aboravljen, nepod-
vela do prihvatanja pojma ,,nesvesnog“ događaja, u Nemačkoj je nošljivi sadržaj ipak postoji - sve jedno da li se sastoji od želja ili
psihologija oplodila psihopatologiju i donela joj niz dragocenih nepodnošljivih sećanja - i svojom nevidljivom prisutnošaeu utiče
eksperimentalnih metoda, ne preuzimajući od psihijatrije intere- na svesne događaje. Taj uticaj se ispoljava u obliku svojevrsnih
sovanje za patološke pojave. Ova okolnost je značajno doprinela smetnji svesnim funkcijama. Ove smetnje se nazivaju nervozni
tome da je psihopatološko istraživanje u nemačkoj nauci popri- ili psihogeni simptomi. Valja napomenuti da se ove smetnje ne
milo drugačiji razvoj nego u Francuskoj; ono je postalo zadatak ograničavaju samo na čisto psihološke, već zahvataju i fiziološ-
za praktičara - izuzimajući interesovanje u akademskim krugovi- ke procese. Kod ovih poslednjih, međutim, ne ometaju se nikada
ma - koji je u svom profesionalnom radu bio primoran da razu- elementami sastavni sadr.aji, kao što ističe JANET (ZANE), već
me kompleksne duševne fenomene svojih bolesnika. Na taj način uvek samo, pod komplikovanim uslovima postojeaee proizvoljne
je nastao onaj kompleks teorijskih i praktičnih shvatanja, koja se primene funkcija. Želim da objasnim ovu važnu činjenicu na jed-
označavaju kao ,,psihoanaliza“. Ovaj pravac je široko razvio po- nom primeru: elementarni sastavni deo funkcije unošenja hrane
jam psihološkog nesvesnog i to u mnogo većoj meri od francu- postoji u aktu gutanja. Ako na primer redovno gutanje ne nastu-
ske škole, koja se više bavila pojavnim oblicima nesvesnih do- pa pri unošenju svake vrste tečne ili čvrste hrane, onda se radi o
gađaja nego njihovim uzrocima i individualnim sadržajima. Ja takozvanoj anatomskoj ili organskoj smetnji. Ako naprotiv gutan-
sam se pre petnaest godina, i to nezavisno od Frojdove škole, na je nastupa samo kod određenih jela ili samo kod određenih obro-
osnovu eksperimentalnih istpitivanja uverio u postojanje i značaj ka ili u prisustvu samo određenih osoba ili samo pri posebnom
nesvesnih događanja i istovremeno sam naveo metode, koje ove raspoloženju, onda se radi o nervoznoj respektivnoj psihogenoj
događaje pokazuju. Kasnije sam uz saradnju jednog broja učeni- smetnji. Psihogena smetnja se odnosi, dakle, na sam akt uzima-
ka dokazao značaj nesvesnih događaja kod duševnih bolesnika. nja jela pod određenim psihološkim, a ne psihičkim uslovima.
3 Usled ovakvog, u početku samo medicinskog razvoja, po- Ove upravo opisane smetnje psiholoških funkcija nalazimo4
jam nesvesnog je poprimio boju prirodnih nauka. U tom obliku naime kod histerije, dok se one kod jedne druge, isto tako velike
je zadržan u Frojdovoj školi. Po shvatanjima ove škole, čovek grupe bolesti, koju francuski lekari označavaju kao psihasteniu
kao kulturno biće ne može da odživi čitav niz nagona i želja i to (Psychasthenie), pojavljuju u pozadini u prilog čisto psiholoških
jednostavno ne može zato, jer se ne podnose sa zakonom i mo- smetnji.
ralom. Čovek je, ukoliko naravno hoće da bude prilagođeno biće,
Ove poslednje mogu poprimiti sve moguće oblike, kao pri-
primoran na to da te želje potiskuje. Pretpostavka da čovek pose-
silne predstave, strahovi, depresije, promene raspoloženja, fanta-
duje takve želje, bez daljeg je izvesna i uz malo iskrenosti može
zije, bolesni afekti i impulsi itd. U osnovi svih ovih pojava nala-
se u svako doba uočiti kod svakog od nas. Uvid se odnosi, me-
zimo potisnute, to jest psihičke sadržaje, koji su postali nesvesni.
đutim, po pravilu samo na opštu konstataciju postojanja nepod-
Na osnovu ovakvih činjenica, formirao se prethodno skicirani po-
12 13
jam nesvesnog kao skupnost svih nepodnošljivih i potisnutih žc- A FROJD ipak misli često na ljubav kada govori samo o
lja zajedno sa zaključavanjem svih neprijatnih i zbog toga poti- seksualnosti, što se lako može dokazati na brojnim primerima iz
snutih sećanja. njegovih pisama.
5 Na drugoj strani je, opet, na osnovu iskustva, lako dokazi- Ceo frojdovski pravac se vezao za teoriju seksualnosti. Ne-6
va činjenica, da je pretežna većina nepodnošljivih sadržaja u me- ma sigurno ni jednog mislioca ili istraživača bez predrasuda, ko-
đusobnoj zavisnosti sa fenomenom seksualnog života. Seksual- ji ne bi bez premišljanja uvideo i priznao izvanredan značaj sek-
nost je osnovni nagon, koji je, kao što svako zna, najviše okružen sualnih i ljubavnih doživljaja i konflikata. Ali se nikada neće do-
tajanstvenošću i nelagodnošću i koji kao ljubav može biti uzrok kazivati, da je seksualnost onaj osnovni nagijn i ono biće ljudske
najmoćnijih afektnih bura, najjače čežnje, najdubljeg očajanja, duše. Nauka ,,bez predrasuda“ će šta više priznati činjenicu da
najvećih briga i najneprijatnijih utisaka. Seksualnost je telesno je psiha krajnje komplikovana tvorevina, koja se doduše može bi-
organizovana i psihički veoma razgranata važna funkcija, na ko- ološki obuhvatiti i može se pokušati da se objasni biološkim ele-
joj počiva čitava budućnost čovečanstva. Ona je, dakle, u naj- mentima, ali da nam pored toga donosi još mnogo drugih zago-
manju ruku isto toliko važna kao i ishrana, premda je nagon dru- netki, čije rešavanje postavlja zahteve, koje jedna jedina nauka,
ge vrste. Dok se, pak, funkcija ishrane u svim varijacijama od kao biologija, nije u stanju da ispuni. Ma šta današnja ili buduća
jednostavnog komada hleba do esnafske slave sme odvijati pred biologija postavila ili prihvatila kao ,,nagone“, biće sigurno sa-
svačijim očima i samo se zbog mogućeg katara želuca ili opšte svim nemoguće, da se jedan kvalitativno jasno određeni nagon
skupoće mora ograničiti, seksualnost je skrivena ispod moralih kao seksualnost, postavi kao poslednji osnov za objašnjenje. Bio-
tabua i mora se podrvgnuti nizu zakonskih odredbi u smislu ogra- logija i uopšte naše prirodne nauke su prevazišle taj stadijum: ne
ničenja. Ona nije kao funkcija ishrane prepuštena slobodnoj od- povezuje se više sve samo sa ,,snagom“, kao što se to rado čini-
merenosti pojedinca. Stoga je razumljivo da se upravo oko tog pi- lo ranije sa elementom toplote i sa elektricitetom. Naučili smo da
tanja grupiše niz jakih interesa i afekata jer se po pravilu afekti skroman pojam, nazvan energija, unesemo kao osnovu za objaš-
događaju uvek umesto neostvarenog prilagođavanja. Seksualnost njenje svih kvantitativnih promena.
je, uostalom, kao što je već rečeno, osnovni nagon ljudskog bića Uveren sam da prava naučna metoda u psihologiji mora ta- ?
- dovoljan povod za poznatu FROJDOVU teoriju, koja sve pove- kođe doći do mišljenja, da dinamična zbivanja duše nisu poveza-
zuje sa seksualnošću i upravo o nesvesnom stvara sliku, po kojoj na sa ovim ili onim određenim nagonom - čime bi spala na ste-
se ono pojavljuje kao ncka vrsta svaštarnice, u kojoj su smeštene pen teorije o toploti - već će ona štaviše prihvatiti i nagone u pod-
sve potisnute dečje želje, jer su bile nedozvoljene, kao i sve ka- ručje psihe i izvesti princip objašnjenja iz njihovog međusobnog
snije nedozvoljene seksualne želje. Ma koliko da je ovakvo shva- odnosa. Stoga sam ukazao na to da je korisno, ako se prihvati hi-
tanje nesimpatično, ipak mu se mora priznati da je opravdano. potetička veličina, neka ,,energija“, kao psihološka osnova za po-
Ako smo skloni da razumemo sve ono što je FROJD smestio u jašnjenje i da se ona označi kao ,,libido“ u klasičnom smislu re-
pojam seksualnosti videćemo da je on preko svake dozvoljene či, kao „burni zahtev“, a da se time ne iskaže ništa o njenom sa-
mere proširio granice ovog pojma, tako da bi se za ono, što on za- stavu. Dinamička zbivanja se uz pomoć jedne takve veličine mo-
pravo misli, bolje izrazilo kao ,,Eros“, naslanjajući se na antičke gu objasniti bez ikakve smetnje i bez onog nezaobilaznog prisi-
filozofske predstave o Pan-Erosu, koji svedočeći o stvaralačkoj ljavanja, bez koga se dakako ne može krenuti napred kod kon-
ulozi, upravlja čitavom živom prirodom. Za to je upravo „seksu- kretnog osnova za objašnjenje. Ako, dakle, Frojdov pravac ob-
alnost“ vrlo nesrećan izraz. Pojam seksualnosti je najpre čvrsto jašnjava religiozno osećanje ili i inače neku od duhovnoj sferi
utisnut i ima tako određene granice, da se i reč ljubav usteže od svojstvenih veličina kao „ništa drugo nego“ nedozvoljenu, poti-
toga da mu po značenju bude ravna. snutu i naknadno ,,sublimiranu“ seksualnu želju, onda ovom po-
14
15
stupku, u flzici odgovara sledeći način objašnjenja: elektricitet
otuda nešto dospe u nesvesno, onda se prihvata u asocijativnim
nije ništa drugo nego uhvaćen pad vode i doveden cevovodom do
vezama nesvesnog materijala, čime u određenim slučajevima na-
turbine, dakle ništa drugo do ,,kulturno“ zauzdan vodopad, što je
staju veze od velikog značaja, koje kao ,,prisećanja“ prelaze ili
argumentacija koja dobro pristaje proglasu za zaštitu prirodne
se uzdižu do svesnog.
okoline, ali ne i naučnom razmišljanju. U psihologiji bi jedno ta-
Pojmom ličnog nesvesnog nije, međutim, u potpunostin
kvo objašnjenje bilo primereno samo onda kada bi se dokazalo
obuhvaćena suština nesvesnog. Ako bi nesvesno bilo samo lično,
kako dinamička osnova bića nije ništa drugo nego seksualnost; to
onda bi teorijskih moralo biti moguće da se sve fantazije dušev-
znači, prevedeno na fiziku, da padajuća voda jedino i samo može
nog bolesnika povežu unazad sa individućdnim doživljajima i
da proizvodi elektricitet. U tom slučaju bi se smelo reći, da elek-
utiscima. Nesumnjivo da se veliki deo takvog materijala povezu-
tricitet nije „ništa drugo“ nego vodopad dovučen u kablove.
je sa ličnom životnom pričom, ali postoje povezanosti u fantazi-
8 Ako dakle odbijemo isključivu teoriju seksualnosti nesve-
ji, čiji bi se koreni uzaludno tražili u individualnoj predistoriji. A
snog i pustimo na njeno mesto shvatanje o energetici, moramo da
kakve su to fantazije? To su - jednom rečju rečeno - mitološke
kažemo, kako nesvesno sadrži sve opšte psihičko, čiji prag vred-
fantazije. To su veze koje ne odgovaraju nikakvim doživljajima
nosti svest ne dostiže ili više ne dostiže ili će tek dosegnuti. Sa
ličnog postojanja, već prosto samo mitovima.
ovakvim uverenjem možemo sebi da predstavimo kako bi otpri-
Odakle samo potiču ove mitološke fantazije, ako ne iska-12
like nesvesno moralo da izgleda. Već smo upoznali potiskivanja
ču iz ličnog nesvesnog i time iz iskustava ličnog bitisanja? Ne-
kao sadržaje nesvesnog. Tome dodajemo još sledeće: i sve, što
sumnjivo dolaze iz mozga - upravo iz mozga i ne iz ličnih trago-
smo zaboravili. Zaboravljeno, naime, ne znači ,,izbrisano“, već
va sećanja, već iz nasleđene strukture mozga. Takve fantazije
samo znači, da je sećanje postalo sublimisano, ispod praga, što
imaju uvek originalan, ,,stvaralački“ karakter. One nalikuju no-
znači da je njegov energetski intenzitet tako opao, da ne može vi-
vim produktima, nastaju očigledno u stvaralačkoj delatnosti mo-
še da se pojavi u svesti, zbog čega je naravno, izgubljeno, za sve-
zga, a ne samo u reproduktivnoj. Sa našim telom, kao što je po-
sno ali ne i za nesvesno. Moglo bi se primetiti, da je to samo fa-
znato, dobijamo i visokorazvijeni mozak, koji sobom donosi či-
9on de parler i ništa više. Šta sam time mislio pojasnio bih na jed-
tavu svoju istoriju i, ako se stvaralački aktivira, crpi upravo iz
nom primeru. Uzmimo dvojicu ljudi: jedan nije nikada pročitao
svoje istorije, iz istorije sveta. Pod ,,istorijom“ se svakako podra-
ni jednu knjigu, drugi je pročitao hiljadu knjiga; obojici oduzme-
zumeva istorija koju mi stvaramo i koja se naziva „objektivna
mo odgovarajuća sećanja za period od deset godina, u kojima je
istorija“. Stvaralačka fantazija nema nikakve veze sa tom istori-
jedan samo živeo, a drugi pročitao hiljadu knjiga. Obojica znaju
jom, već isključivo sa onom prastarom, sa prirodnom istorijom
podjednako malo, a ipak će svako bez daljeg, otkriti onoga, koje
prenošenom živo od pamtiveka: naime sa stmkturom mozga. I
čitao knjige i, nota bene, razumeo ih. Doživljaji ostavljaju trago-
ta struktura priča svoju istoriju, koja je istorija sveta, jedan bes-
ve u svojim rezultantama, iako su davno zaboravljeni, i na njima
krajni mit o smrti i ponovnom rađanju i onim raznolikim oblici-
može da se prepozna njihovo prvobitno iskustvo. Ovaj dugotraj-
ma, koji su nastanjeni uz ovu misteriju.
ni posredni uticaj privlači utiske đa se ne zagube, i oni se održa-
To nesvesno, što leži zakopano u stmkturi mozga i što svo-13
vaju, iako više nisu sposobni za svesnost.
je živo prisustvo najavljuje samo u stvaralačkoj fantaziji, to je
9 Osim zaboravljenog postoje opažanja na pragu podsvesti,
nadlično nesvesno. Ono živi u stvaralačkom čoveku, objavljuje
bilo da su to jednostavna čulna opažanja ispod praga slušnog nad-
se u viziji umetnika, u inspiraciji mislioca, u unutrašnjem doživ-
ražaja ili iz spoljnog vidnog polja, bilo da su pojmovno prihva-
ljaju vernika. Nadlično nesvesno je kao opšte rasprostranjena
ćena opažanja (apercepcije) unutrašnjih ili spoljašnjih zbivanja.
struktura mozga, jedan opšte rasprostranjen ,,svevremeni“ i ,,sve-
10 Svi ovi materijali sačinjavaju lično nesvesno. Nazivamo ga
znajući“ duh. Ali ono zna čoveka, kakav je uvek bio, a nikada ka-
ličnim, jer se sastoji od sve samih iskustava iz ličnog života. Ako
kav je u ovom trenutku, zna ga kao mit. Zbog toga i veza sa nad-
16 17
ličnim ili kolektivnim nesvesnim znači nadrastanje čoveka pre- zivamo drugačije, a nalazimo se ispred onog primitivnog čoveka
ko sebe samoga, smrt za njegovo lično biće i ponovno rađanje u taman toliko koliko na to utiče samo drugačiji naziv. To je, kao
jednoj novoj sferi, kao što je to bukvalno predstavljeno u nekim što je poznato, vrlo malo, pa ipak, s druge strane, vrlo mnogo. Za
antičkim mitsterijama. U svakom slučaju, bez žrtve čoveka, ona- čovečanstvo je to kada se nađe neki novi naziv stalno značilo
kvog kakav je u sadašnjosti, ne može se dostići čovek kakav je oslobađanje od košmarnog sna.
uvek bio (i kakav će uvek biti). O ovoj žrtvi ličnog čoveka, naj- Ova zagonetna pozadina, koja je kao oblacima prekrivalais
bolje zna da ispriča, svakako, umetnik, ako se ne zadovoljimo već noćnu tamu prašuma od nezapamćenih vremena smenjujućim, ali
sadržajem Jevandelja. ipak uvek sličnim prilikama, podseća najviše na izobličeno ogle-
14 Ne smemo samo sebi stvoriti predstavu kao da su mitološ- danje dnevnog života, koje se noću ponavlja*ha čudesan i zastra-
ke fantazije nasleđene predstave. O tome nema ni govora, već su šujući načinž; to su ,,revenants“ duhova mrtvih, slike sećanja, ko-
to urođene mogućnosti predstava, uslovi za fantastično predstav- je uzlaze bežeći i poput senki iz tamnice prošlosti, koja ne odra-
ljanje a priori, otprilike uporedive sa KANTOVIM kategorijama. žava ništa živo, ili su to osećanja, zaostala u nekom upečatljivom
Uruđen' uslovi ne daju nikakve sadržaje, već stečenim sadržaji- doživljaju, koja su se personifikovala u obličje duha. Prividno
ma dodeijir’! odredene oblike. Ovi opšti, nasleđenom strukturom sve samo posledično delovanje, nedobrodošli gorki naknadni
mozga dati usl^vi, predstavljaju razlog za sličnost simbola i mo- ukus ispražnjenog pehara proteklog dana, otpad i nekorisno. Ako,
tiva mitova na čitavoj Zemlji. međutim, zagledamo pažljivije, otkrićemo da iz te, prividno samo
Kolektivno ncsvesno je ona tamna pozadina na kojoj se ja- negativne pozadine izlaze moćni imperativi, koji u najvećoj meri
sno izdvaja funkeija nrilagođavanja svesti. Skoro da smo izazva- utiču na delanje primitivnog čoveka. Ove odrednice imaju čas
ni da kažemo, kako jd sve valjano u psihi obuhvaćeno funkeijom magični, čas religiozni oblik, a povremeno i oba oblika istovre-
prilagođavanja, a sve što nije, stvara neodredenu pozadinu, iz ko- meno kao nerazlučivu mešavinu. Oba su, pored borbe za posto-
je primitivnom čoveku izranjaju opasne senke i noćne utvare i janjem, najvažniji činioci primitivne psihologije. U njima se sre-
od njega zahtevaju žrtve i ceremonije, a koje bi našem biološki ćemo sa duhovnim elementom, koji se pojavljuje samostalno u
orijentisanom shvatanju htele da izgledaju kao beskorisne i be- oblicima projektovane čulnosti čisto animalno-reflektorno oboje-
smislene. Mi se smejemo primitivnom sujeverju, smatramo da ne primitivne psihe, i mi Evropljani se povremeno moramo samo
smo iznad toga, ali pntom potpuno previđamo, da od te pozadi- začuditi, koliko duševni doživljaj može da ima ogroman uticaj na
ne, koju ismevamo kao muzej neprikladnih stvari, trpimo uticaj primitivnog čoveka. Čulna neposrednost objekta hvata se za nje-
na isto tako netajanstven način kao i oni primitivni. Oni imaju sa- ga i kod duhovnog čoveka. Misao mu se javlja, on je ne misli,
mo jednu drugu teoriju, naime teoriju veštičarenja i duhova. Ovu već mu se ona pojavljuje u projektovanom čulnom opažanju, ta-
teoriju smatram veoma interesantnom i smislenom i čak značaj- ko reći kao halucinacija ili bar kao izuzetno živ san. Zbog toga
nijom od akademskog stanovišta naše nauke. Dok visoko obra- misao kod primitivnog čioveka može u toj meri da mu pokrije i
zovan moderan čovek svakodnevno pokušava da utvrdi, koja di- čulnu realnost, da bismo kod nekog Evropljanina, koji bi se po-
jeta odgovara njegovom nervoznom kataru želuca i koja greška u našao na sličan način, govorili o opseni.
dijeti je kriva za novi napad, primitivni čovek na ispravan način Ove svojstvenosti primitivne psihologije, koje ovde mogui6
traži psihičke uzroke, i metodu lečenja koja deluje psihički. Zbi- tek da dodirnem, veoma su važne za shvatanje kolektivnog ne-
vanja u nesvesnom utiču na nas isto tako kao i na primitivne lju- svesnog. Jedno jednostavno razmišljanje može nam pomoći da
de; mi nismo ništa manje opsednuti demonima bolesti, naša je du- razumemo značaj ovog pitanja: mi imamo kao kulturni ljudi isto-
ša isto tako u opasnosti da bude pogođena neprijateljskim utica- rijsku starost od oko hiljadupetstotina godina. Pre toga dolazi
jem, mi smo isto toliko plen zlonamernih duhova mrtvih ili žrtve praistorijski vremenski raspon, znatno veće,ali neodređene duži-
magičnog šarma, koji zrači iz neke strane ličnosti. Mi to samo na-
18 19
a onda dolaze neodređeno mnoge hiljade godina samo kamenog
vanja i pokuša da shvati šta mislim. Nije lako da se to adekvat-
doba, do unazad verovatno beskrajno mnogo dužeg vremena, u
no opiše ma koliko inače bilo određeno. Postoje ljudi - i to ne
kome je ostvaren korak od životinje do čoveka. Još pre pedeset
mali broj njih - koji žive s one strane i iznad svog tela, oni leb-
generacija bili smo tako reći primitivci. Kulturni sloj, ta simpati-
de kao bestelesne senke iznad svoje zemlje, svog zemaljskog,
čna patina, mogla bi dakle da bude izuzetno tanka i delikatna u
upravo iznad svog tela. Drugi žive sasvim u njoj. Jevrejin živi po
poređenju sa moćno oformljenim primitivnim slojevima duše.
pravilu u prijateljskom susedstvu sa zemaljskim, a da ipak ne ose-
Ovi slojevi, međutim, formiraju kolektivno nesvesno, zajedno sa
ća moć zemaljskog. Ono je, čini se, s vremenom nešto oslabilo.
ostacima životinjskog, koji ukazuju unazad na beskrajne, maglo-
U toj okolnosti bi se mogla pojaviti specifič^a jevrejska potreba
vite dubine.
da sve reducira na svoje materijalne početke: Jevrejinu je potreb-
17 Hrišćanstvo je podelilo germanskog varvara na donju i no početno, prvobitno kao protivteža opasnoj prevazi njegovih
gornju polovinu i tako mu je pošlo za rukom - potiskivanjem tam-
dveju kultura. Nešto više primitivnosti mu ne škodi, naprotiv:
ne strane - da udomi svetlu stranu i da je učini vičnom za kultu-
potpuno razumem, da FROJDOVE i ADLEROVE redukcije na
ru. Ali donja polovina strasno teži oslobođenju i dmgom udom-
primitivne seksualne želje i na primitivne težnje za moć za Jevre-
ljenju. Do tada ostaje ujedinjena sa ostacima praistorije, sa ko-
jina imaju u sebi nešto dobrobitno i zadovoljavajuće jer je pojed-
lektivnim nesvesnim, što mora da znači svojevrsno i rastuće oživ-
nostavljujuće, zbog čega se FROJD sa izvesnom opravdanošću
ljavanje kolektivno nesvesnog. Ukoliko se više gubi bezuslovni
zatvara pred mojim prigovorima. Za germanski mentalitet su,
autoritet hrišćanskog pogleda na svet, utoliko će se osetnije okre-
međutim, ove specifično jevrejske doktrine potpuno nezadovolja-
nuti „plava neman“ u svojoj podzemnoj tamnici i zapretiti nam
vajuće, jer mi Germani imamo u sebi još uvek pravog varvarina,
probijanjem napolje sa pustošećim posledicama. Ova pojava se
koji ne dopušta da se s njim šali i čija pojava za nas ne znači
događa kod pojedinca kao psihološka revolucija, kao što može da
olakšanje i prijatno prolaženje vremena. Kad bi se iz ovog rata
nastupi i kao socijalni fenomen.
nešto naučilo! Sa šaljivim i grotesknim tumačenjima nećemo se
18 Prema mom shvatanju, ovaj problem ne postoji kod Jevre-
približiti našem nesvesnom. Jevrejski orijentisan psihoterapeut
jina. On je imao već antičku kultum i stekao je povrh toga i kul-
kod Germana ne dodiruje one setne i humorističke ostatke iz vre-
turu svog domaćeg naroda. On poseduje dve kulture, ma kako to
mena Davida, već varvarina od preključe, naime biće kome ne-
paradoksalno zvučalo. On je odomaćen u većoj meri, ali je u opa-
ka stvar na najneprijatniji način odjednom postaje ozbiljna. Ovu
koj nedoumici za ono nešto u čoveku, što dodimje zemlju, što od-
ljutitu osobinu varvarina zapazio je i NIČE, svakako iz sopstve-
ozdo prima novu snagu, za ono zemaljsko, što germanski čovek
nog iskustva - zbog toga ceni jevrejski mentalitet i zbog toga pro-
u opasnoj koncentraciji u sebi skriva. Naravno da arijevski Evro-
poveda igranje i letenje i ne uzimanje za ozbiljno. On je pritom
pljanin najduži deo vremena nije primetio ništa od toga, možda će
prevideo, da nije varvarin taj koji uzima za ozbiljno, već ono što
primetiti sada, u ovom ratu - možda i neće. Jevrejin pak ima ma-
uzima njega ozbiljno. To zlo biće ga hvata. A koga je uzelo
lo od toga - gde će on dodirnuti svoju zemlju ? Tajna zemlje ni-
ozbiljnije nego upravo samog NIČEA?
je šala i nikakav paradoks. Morali smo na primeru Amerike da vi-
Čini mi se da bi problem nesvesnog valjalo uzeti kao neš-20
dimo, kako se već u dmgoj generaciji razmere lobanje i karlice
to vrlo ozbiljno. Ogroman pritisak savesti ka dobrom, snažna mo-
kod svih evropskih rasa indijaniziraju. To je tajna američke zem-
ralna snaga hrišćanstva, ne govori samo u korist hrišćanstva, već
lje.
dokazuje i snagu potčinjene i potisnute suprotnosti, antihrišćan-
19 Svako tle ima tako svoju tajnu. O tome posedujemo nesve-
skog, varvarskog elementa. To što u nama još postoji neki deo,
snu sliku u duši: jednu vezu duha sa telom, kao i ono sa svojom
koji uopšte može da nas dohvati, koji može da nas uzme ozbil-
zemljom. Neka mi čitalac oprosti ovaj fugurativni način izraža-
jno, ne smatram samo opasnom, već i dragocenom i simpatičnom
