Cepelini nad Srbijom

35 Pages·2009·42.522 MB·Serbian

by  Dragan Šaler

NASLOVNASTRANA
Autor:
ArmijskicepelinLZ.85jetokomzime
mr.DraganŠaler
i proleća 1916. gdine u više navrata
Izdavač:
leteo nad teritoriom Srbije na putu za
VisokatehničkaškolastrukovnihstudijaPožarevac
Solun. Leteo u kasnim popodnevnim
Adresaizdavača:
ilivečernimsatimakakobinadciljem
Nemanjina2,12000Požarevac
stigaoposleponoći.
Recenzija:
prof.drMileLekić
Malafotografijalevo
Lektor:
Ostaci cepelina LZ.85 u močvarana
PredragMiladinović
okoušćarekeVardar,fotografisaniiz
Crteži:
vazduha od strane pilota francuskog
mr.DraganŠaler
vazduhoplovstva,maja1916.godine.
Štampa:
Malafotografijadesno KompromisdizajnPožarevac
Civilni putnički cepelin LZ.127 koji Tiraž:
jenosioime"GrafCepelin", uokviru 250primeraka
takozvane jesenje balkanske turneje
je16.oktobra1929.godineniskoleteo ISBN978-86-902261-6-0
nad Beogradom kada je i fotografisan
odstranenovinara"Politike".
ZADNJASTRANA CIP-Каталогизацијаупубликацији
НароднабиблиотекаСрбије,Београд
Nemački vajar, ilustrator i slikar
Felix Schwormstadt (1870-1938) 623.743"1914/1918"
čuven po svojim crtežima sa ratnom 629.733.5"1900/1937"
355.489(497.11)"1914/1918"
tematikom, objavljivao je radove u
časopisu "Berlineillustrirtezeitung"
ШАЛЕР,Драган,1958-
tokomPrvogsvetskograta. CepelininadSrbijom/DraganŠaler;
[crtežiDraganŠaler].-Požarevac:Visoka
Slikagore tehničkaškolastrukovnihstudija,2009
Posada vazdušnog broda u prednjoj (Požarevac:Kompromisdizajn).-[36]str.:
komandnoj gondoli. (1917) ilustr.;30cm
Slikausredini Tiraž250.-Bibliografija:str.[34].
Posada vazdušnog broda u zadnjoj
ISBN978-86-902261-6-0
motorskoj gondoli. (1917)
a)Цепелини-1900-1937b)Првисветски
Slikausredini
рат1914-1918-Србија
Mitraljesci na platformi tokom
COBISS.SR-ID170788876
napada na vazdušni brod. (1917)
Boogaati nemaačkii aarisstokkratta, koonjičkki ggenneraal,
vizzionnarr i izuuzteetnii kkonsstruuktoor, grrof Feerdiinannd
fonn CCeppellin (CCouunt Feerdinaand AAdoolf Auuguust
Heeinrrichh von Zeeppelinn, 118338-119117), poočeeo jje još
18863 daa sse inttereesujje za baaloone,, aa ood 18774
njeegoovoo pooljee innteressovaanja ssu posstalli ddiriižabbli
čvvrstee konnstrrukkcije koojimma bii bbiloo mmooguuće
uppravvljaati. ZZatto jee 18899.goodinne ppristtuppio
proojektoovannjuu i izggraadnjji jednoog oovaakvoog
dirrižaablaa, sa kkojimm je izzveeo prvvi lett 22.juula
19900.goodinne. Leet jje izvvedden izznadd BBoddennskoog

jezzeraa uu bblizini grradaa FFriddirsshaafenn. LLettelicca je
Vaazduušnii brood LLZ.11
noosilaa ooznaakuu LLZ.11 aa noovoo transspoortnno ssreddstvvo
se od tadda nazivva po svvomm koonsttrukktoru –
ceppellin.
Ceepelin LZZ.11 jee immaao ddužžinuu 11288m,zappremminnu
113000mm3, a poogoonskku gruppu suu ččiniila dvva
skrrommnaa mmotoora Daajmmlerr (DDaimmleer NN188999.)ood ppo
122KSS. SSa nnjimme suu izzvrršenna tri prrobbna leeta
koojjomm pprillikoom jee pposttignnutaa vvisiina odd pprekko PPrvi let vazzduššnogg brrodaa LZZ.2
9000mm, ddoleet ood 2500kmm i makssimmalnna bbrzzinaa okko
288kmm/h. OOvakaav uspeeh jee izaazvaao vvelikko
oddušeevljjennjje ceelokkuppnee nnemmaččkee jjavvnossti i
voodeććih kkruggovva, štto je prreddstaavljaloo vveliiki
poodstticaaj ggroffu CCeppeliinu zaa daalja isttražživaanjaa.
Drrugi ceepeelinn LZZ.22 je pooletteo 17.011.199066.goodinne
i prredsstavvljaao jee pobbolljšaanu vverrzijuu prvve
koonsttrukkcijje, naa koojojj suu ootkllonnjenni nneddosttacii i

uggrađđenni oozbiiljnniji mootori ((Daaimmlerr HH4LL) ood ppo
Vaazduušnii brood LLZ.44
1660KKS. Ovvakkve izmeene suu ommooguućilee ddoleet ood
1100kkm prri bbrziini odd okko 400kmm/h. Izzgraadnnja je
billa finnannsirranaa u pootpuunoostii ood ddonaacijja,
pookloonaa i priihoda odd luutriije. VVojsska je taakođđe
billa zzainnterresoovaanaa i dda bbi gga pprihhvaatilaa kaao novvo
oruužje, 199088.goodiine jee poostaavila uslovv dda
vaazduušnni bbrodd leeti neppreekiddnoo 244 časaa. PPriliikoom
letta kkojii jee trebaalo daa isppunni ttražženni uusloov ddoššlo
je do katasttrofe ii brrodd LZZ.4 je izggoreeo.
Neeveerovvatnna jje ččinjjennicaa daa jee veećinna pprihhodda ood
6.00000.0000 mmaraaka prikkuplljenna baaš possle ovve
nesreeće.. OOvva sreedsstvaa su uupootrebbljeenaa za
osnnivvanjje foondaciijje i drruštvaa zza izzgraadnnju Udees vvazddušnnog brooda LZZ.5
vaazduušnnih broodoovaa (LLuffttschhifffbauu-ZZepppellin
GmmbHH).. Isste goodiine,, vvojsskaa jee iipakk ootkkupiila
prooveerenni vaazduušnni bbrood LZZ.3 kooji ćee nnossiti
armmijskuu ozznaakuu Z..1.
Ceepelinii see ood 19009.ggoddinee kkoriistee zaa trrannspoort
puutnika i poštte. OOsnnovvanno je akkciionaarsko druuštvvo
za puutničkii vaazddušnni ssaobbraaćajj DEELLAGG (DDeuutshhe
lufftscchifffahhrtss AAG)) kkojee je pposseddovaalo seedaam
vaazduušnnih broodoova za preevooz pputnnikka.
Ovvo druuštvvo je u vreemmenuu ood 1910. doo 119114.
preeveezloo prrekko 334.00000 puutnnikaa u 1588 lettovaa bez VVazzduššni bbroddovvi akkcioonarrskoog ddrušštvaa DEELAAG

većihh innciddenaata.
Prvi Britanski dirižabl Vickers No1. Prvi Francuski dirižabl Societe Zodiac type 13.
U periodu pre Prvog svetskog rata dirižabli čvrste konstrukcije su građeni još i u Velikoj Britaniji u
fabrici Vikers (Vickers) kao i u Francuskoj u fabrici Zodijak (Societe Zodiac). Ovi konkurenti su dosta
zaostajali za nemačkim vazdušnim brodovima tipa Cepelin (Zeppelin), Šite Lanc (Schütte-Lanz) i
Parseval. U Britaniji je prvi brod poleteo tek februara 1909.godine a u Francuskoj još kasnije, aprila
1913.godine, oba sa slabim uspehom.
Vazdušni brodovi su u borbenim dejstvima uzeli učešće još od početka Prvog svetskog rata, iako su
troškovi eksploatacije bili veoma visoki. Naime, statički let dirižabla se zasniva u razlici sile potiska koji
ostvaruje vodonik i težine konstrukcije. Prilikom penjanja, da bi težina bila manja, potrebno je izbaciti
balast koji se nosi (najčešće voda), dok se prilikom spuštanja mora ispustiti vodonik iz komora, kako bi
sila potiska bila manja. Ovo ima za posledicu vrlo čestu dopunu komora velikim količinama vodonika,
tako da je svaka baza koju su koristili vazdušni brodovi morala imati pogon za proizvodnju potrebnog
vodonika, vodoničnu centralu, koja je trošila ogromne količine električne energije. Takođe je zbog
balasta, koji predstavlja pasivan teret, korisna nosivost broda smanjena za polovinu pa čak i za dve
trećine. Dinamički let je postizan korišćenjem snage motora i upravljanjem kormilima.
Tokom Prvog svetskog rata cepelini su bili jedine letelice koje su imale mogućnost strategijskog
bombardovanje ili izviđanja. Bili su u mogućnosti da prelete više hiljada kilometara do cilja i izbace
nekoliko tona bombi, ili pak da vrše osmatranje više desetina sati leteći nad morem daleko od kopna.
Pored ovih, za ono vreme izuzetnih osobina, imali su i velike nedostatke. Promene atmosferskih
parametara (pritisak, vlažnost, brzina vetra) značajno su uticali na tok leta. Takođe, zbog velike količine
zapaljivog vodonika kojeg su nosili sa sobom, ogromnih dimenzija i male brzine predstavljali su veoma
osetljive ciljeve. Pokušaj izgradnje većih, takozvanih “super cepelina” čiji je plafon leta bio i do 7000m
nije ih spasao od organizovane protiv-avionske odbrane i zapaljive municije koju su koristili avioni, tako
da su do kraja rata postepeno povlačeni iz upotrebe. Do kraja rata napravljeno je 113 Cepelina, ne
računajući vazdušne brodove drugih proizvođača.
Iako je Nemački car Vilhem (Wilhem II), početkom rata, dozvolio bombardovanje samo vojnih i
industrijskih ciljeva, u preksi se ova naredba nije mogla izpoštovati zbog raznih okolnosti, tako da je
veliki broj civila stradao od bombi bačenih iz cepelina.
Tokom rata korišćeni su nad svim Evropskim ratištima, tako da nisu zaobišli ni Balkansko ratište, ni nebo
tadašnje Kraljevine Srbije.
Posle rata Cepelini su doživeli novi procvat u putničkom saobraćaju, a definitivno su prevaziđeni krajem
tridesetih godina XX veka.

Grof Ferdinand fon Cepelin
BBAAZAA VVAAZZDUUŠŠNIIHH BBROODDOOVA TEEMMIŠŠVVARR
Baaza vaazduušnnih brrodoovaa jee foormmiraanaa u južžnooj UUgaarskkoj, poreed Sennt AAnddreeje, 133kmm seeveerozzappaddno odd
Teemiišvaara.. OOsnoovnni raazlog poostoojannja ovee bazee jee biio sstraateška podršška preedsstojećiim vojjnimm oopeeraccijaamaa
Ceentrralnnih silla (NNemaačkee, AAusstroo-UUgarskke i Buugaarskke) prootivv KKralljevvinee Srbijje. Smmatrraloo see da jee pooloožajj
izuuzeetnoo povooljaan, obbzirromm dda sse Temmiššvaar nnalaazi 1115kkm sevverooisttoččno odd BBeoograadaa, ddaklle ddovvoljjnoo
bliizu graaniice sa Srbbijoom, a ipaak iizvan dolletaa avvioona vazduuhooploovsstavva SSrbbije i FFranncuuskke, kkoja ssu sse uu too
vreeme nnalaazilla nna tteriitorriji Srbbijee i svaakoodnevnno ppreelettali Auustrro-UUggarssku graniicu.. Bila je sprremmnaa jee zaa
uppotrrebuu od nnovvemmbraa 199155. ggoddinee.
Baaza je saddržalaa pootreebne oobjeektee i sluužbee, kkaoo i ssve dootaddašnnjee neemaačkke bbazee za CCeppelinne klaase P. Immalaa
je prrvennstvvenno izggraddjeen vellikii hanggar, ddužinee 180mm, širrinee 334mm ii visinne 288m zaa smmeštajj jeednnogg
vaazduušnnog brrodda. Takkođđe je immalaa i velikuu vvoddonničnnu ccenntraalu, zeemaaljsskuu raadioo stannicuu, ssklaadiššte zaa
goorivvo, sklladiištee boommbi i mmunniciijje, rezzervvnoog maaterrijala ii oppreemee, sve potrebbnee raadiooniice,, kaao ii obbjeektee
za smmešttaj posadde, meehanniččaraa i vvojsskee.

`
Haanggar zza vvazddušnne bbroddovuu u Sennt AAndrreji
Ceela baaza je biila prredvviđenaa zza ssmeštaaj i oopslužživaanjee jednnogg vvazdduššnog bbrooda. ZZa vreemee nnjennogg
poostoojannja bila suu staccionniraana ukkupnno tri armmijskaa ceepeelinna i to: LZZ.81, LLZ. 855 i LZZ.866. BBorrbenni zzaddacii suu
imm biili nnajppree u praavccu SSollunaa, kkoji jee zaa saaveezničkku ii Srrpskku voojjskku, kaoo i za ceeo ffronnt, imao izuuzetnuu
vaažnoost,, zaato štoo jee celookuppnoo snnabbevvanjje iišloo prrekko nnjega.. KKasnnijee, kkadaa jee ootvoorenn ffronnt uu RRummunniji,,
cilljjevvi ssu preeussmeerenni preemaa BBukkureeštuu ii PPloeeštijju kooje su u viiše naavraata boombbarrdovanni. Baazaa jee
rassforrmiiranna uu aaprilu 19117.ggoddine.

Bazza vvazddušnnih broodovva uu Seent AAnddrejji u nepposttednnoj bbliziini Temmišvvaraa
CEPELIN LZ. 81
Prvi cepelin koji je koristio ovu bazu nosio je taktičku oznaku LZ.81. Armijski cepelin LZ.81, klase P i
fabričke oznake LZ.51, je izgrađen u Fridrihshofenu (Friedrichshafen), a prvi let je izveo 07.10.1915.
godine.

Armijski Cepelin LZ.81
U Temišvarsku bazu je pristao 02.11.1915.godine. Prvi zadatak ovog vazdušnog broda nije bio borbenog
karaktera. Cepelin je trebalo da prebaci u Sofiju visoku diplomatsku delegaciju Nemačkog cara Vilhelma,
na konsultacije sa bugarskim saveznicima. Delegaciju je predvodio vojvoda Meklenburg (Herzog Johann
Albrecht von Mecklenburg). Kako su operacije Centralnih sila u Srbiji bile u punom jeku, a Rumunija još
uvek neutralna, jedini način da delegacija stigne u Sofiju je bio da preleti vazdušnim brodom.
Prema podacima, cepelin LZ.81 je sa
putnicima visokog ranga poleteo iz Sent
Andreje 08.11.1915.godine. Zbog pomenutih
ratnih dejstava, blizine fronta i aviona
Francuske eskadrile MF S99, koja su tada bili
stacionirani u blizini Raške, odlučeno je da se
poleti po mraku, tako da let preko teritorije
istočne Srbije bude bezbedan po putnike. Radi
lakše noćne orjentacije, brod je po poletanju iz
baze leteo na jug u pravcu Vršca, preleteo
Dunav na ušću Morave kod Požarevca, a dalje
dolinama Velike Morave i Nišave sve do
Sofije. Posle osam sati provedenih u vazduhu,
sleteo je na aerodrom pored Sofije, u jutarnjim
časovima 9. novembra 1915.godine.
Nemačku delegaciju je dočekao lično bugarski
car Ferdinand zajedno sa suprugom, caricom
Eleonorom, dvorskom svitom i ministrima.
Kako je sam izjavio, ovo je bio jedan od
najznačajnijih događaja u njegovom životu.
Posle obavljenih pregovora i konačne odluke
bugarskih zvaničnika da pristupe bloku
Centralnih sila, nemačka visoka delegacija se
ukrcala u cepelin i vratila, istom maršutom,
nazad u polaznu bazu u Austro-Ugarskoj.
O ovom značajnom političkom događaju,
javnost su obavestile sve velike svetske
novinske agencije.
Poosadda ovoog broodaa jee prrvaa kooja je pookuušalla dda iizvvedee nnapaad na Soolunn 331.112.19115. goodinne. LZZ.81 ppodd
koomaanddomm kkapeetanna Jakkobbia (FFelixx JJacoobii) je ttrebbaloo dda ppreekinne akttivnnossti AAnntannte u Solunnu, kaao ii
priihvvat SSrppskee vvojsske u ppovvlaččennjju. Odd naapaadaa se oddusttaloo tookoom letaa kaa ciljuu zbbogg mmehaaničkiih pprobbleemaa
naastaalih naa mmotorimmaa. PPosle ovoog,, biilo je još nnekkoliko pookuušajja bbommbaarddovaanja SSollunaa, aali se uvvekk
oddusttajaalo zboog njeegovihh loošihh mmotoora kojji ssu sse sstalno kvvarilli, ppa jje ppossadaa bbili prinuđđenna ssvaaki pputt daa see
vraati nazzadd.
Teemiišvaarskku bazzu jje nnappusttio 19..01.199166. goodiine. OOd ffebrruarra ddo maaja meesecca 119116.ggoddinee naalazioo see naa
Zaapaddnoom froonttu. U tomm pperioddu jje uusppešnno učestvvovvaoo u naapaadu naa Frranncusski grrad Ettablle ((Etablles))
25.apprilaa 11916. Tookomm jjunna ii juula meeseeca,, naalazzioo see u Drrezzdennu, gdde jje moodiffikoovaan, pooslee čeegaa jee
poonovvo poslatt naa BBalkkannskoo raatište.
Dvva pputta je uučesstvoovaao uu bbommbaardoovaanjuu BBukkureeštaa, i to u nnoćći 224/225 sepptemmbbra kaoo i 266/277 seepteembbraa
19916. UU drruggomm bommbarrdoovaanjuu BBukuureeštaa, ppogođeen jje dejjstvvomm RRummunnskke pprottiv--avionnskee aartilljerrije,,
paa je mmoraao pprinnuddnoo daa sletii u bliizinni TTrnnovva nna bbuggarrskooj tteriitiriiji. Toom proolikkomm je zznattnoo oššteććenn
naakonn čegaa jee i rrashhoddovvan..
U svoom raddnoom vekku je iizvvršioo sammo trri bborbbenna zzaddatkka, na kojjimma je izzbaacioo ukkuppnoo 455133kgg boombbi.

Dočček nemmaččke dellegaacijee odd strranee Buugarskoog ccaraa

Deeo posaade vvazdduššnnogg brrodaa LZZ.811

ČČlannakk u NNeww Yoork Timmes--u
CEEPPELIIN LZZ. 855
Ceepelin LZZ.85 (fabbriččke ozznalla LLZ..55), bbio je armmijjskii vaazddušnni bbrood kklasse PP, pprooizvvedden u PPottsdaamuu uu
Neemaačkkoj. Prrvi lett je immao 122.099.19155.godiine. NNa ppoččetkku ssvooje karrijeere staacioonirran je u bbazzi AAlenšttajnn
(AAllenstteinn). Koomaandda nnadd LLZ.85 bila je poverrenna nnatpporručnnikku EErnnst Šeerzeeruu (ooberlieeuteenaant Errnstt
Sccherrzer), mlladdomm oficiiru, kkoji jee prrethhoddnoo bio rasspooređđenn naa CCeppeliinu “SSashhenn”, naameenjeenoom zaa
opperaacije nnad Ruusijomm, nna istočnoom froontuu.

Armiijjskii Ceepellin LLZ 85
Prvvi bborrbenni zzaddataak kkojji jee dobiio oovaaj bbrodd, bbiloo jee boombbarrdovannje Ruuskkog graadaa DDvinnjskka (Duunaabuurg))
122.okktobbraa 199155.goodiine.. NNadd ciiljemm je izbbacio ukkunoo 335222kkgg bbommbii. PPar daanaa kaasnnije, 14. okktobbra,,
učesttvovvaoo jee uu boommbarrdoovannjuu MMinnskaa nnad koojimm je iizbaacio 117666kkg bbommbii. IIstaa kooliččina bbommbii jee
izbbaččenaa i naad Riggomm, takkoddje u Ruusiji, 222.okttobbra 19915.goodinne. Zaadaaci su obbavvljenni ruttinsski i bbezz
ikaakvvih proobleemma.
Ceepelin LZZ.885 jje u Temmiššvaarskku bazzu pooslaat ssa Istoočnnogg frronta 27.01.199166.goodinne, kaao zammeena zaa
nepouuzddanni LLZ.881. Ovvaj vaazddušnni bbrod jee jee immaoo pprovverrenee mmotooree, iaakoo starijjegg mmodeela i nneštto mmaanjee
snaagee neegoo mmotoori nna LZZ.811.
Neekoolikko ddanna kkasnnijee Šeerzzer jje ssa ppossadoomm vaazddušnnogg brrodda LLZ.85 izvveoo sppekttakkulaarnoo bommbaardoovaanjee
Soolunna. Činnjeenicca dda jje uu SSollunuu bbio kommaandnni ccenntarr saavezzičkkihh snnagga, kkaoo i činnjennicaa daa see celookuppnii
traanspporrt vvojnnogg mmatteriijjalaa zza novofformmirranni SSoluunsski froontt oobavvljaao preekoo SSoluunsske luuke, bbili suu
doovolljanni rrazllozii daa zaa NNemmce onn buudee cillj ood pprioorittetnnog znnačaaja..
Naa zzadaatakk ssu kreenuuli iz Temišvaarskke
baaze ppoppoddnee 311.jannuaara. Prremma
Fraanccuskimm izvvorrimma, ““vellikaa žuta
ciggaraa” jee pprelleteela DDunnav ookoo 117
časovva. Letelii suu nooćuu prrekko pplanninsskoog
terrenaa jjužne Srrbijje i ssevvernne Grrčkke,
puunogg jaakee tuurbuulenciije. Zaato suu mmoraali
daa se poopnnu nna vvisiinuu odd 300000m,, gdde ssu
temmpeeraaturre i ddo –112oCC. Pooslee ddevet
časovva, u jjeddan saat pposlle pponnoći, sstiggli
su iznnadd Soolunnskkogg zaalivva.
Kaakoo jee ttekla ovva miisijaa, najjreččitijje
pookazzuje rrapportt kkommanndannta CCepeelinna
LZZ.855, nnatpporručnnikka ŠŠerzzera. NNemmačkki aeero--fotoo snnimak SSoluunsske llukee
Raport ratnog zadatka cepelina LZ.85 za noć 31.januara –
1.februara 1916.godine.
1. Naređenje:
Napad na brodove i luku u Solunu
2. Koristan teret:
Posada: 16 ljudi 1300 kg
Gorivo za 18 sati 3600 kg
Voda (balast) 6000 kg
Bombe 2000 kg
Mitraljezi i municija 400 kg
3. Opis zadatka:
Od 10 časova ovog jutra meteorološke stanice u južnoj Srbiji su
poslale izveštaje da se vreme razvedrava i da duva vrlo slab
vetar iz pravca jug-jugoistok; a u kasnijem izveštaju da je
znatno vedrije nego u prethodnom. Zato što su i druge
meteorološke stanice javile da je vreme vedro, predviđalo se da
će i noć biti vedra, pa je zato zadatak mogao početi u 3:52
popodne. Natporučnik Šerzer je odredio kurs prema Vršcu, a
odatle dolinom Morave. Korito Morave je vidljivo kada padne
mrak, a naročito kasnije noću.
U 20:25 te večeri došli smo do Niša koga smo ugledali u daljini
i popeli se na konstantnu visinu od 2000m. Oblaci su dopirali
otprilike do planina i nisu uticali na navigaciji, ali je primećeno
da je visina leta za ove planine prema
karti mnogo mala. U blizini Leskovca
let broda je zbog turbulencije korigovan
kormilom. Prelet je nastavljen kroz usku
dolinu sa visokim stenama sa obe
strane. Prema karti, visina ovih planina
je 1500m, a brod se kretao na 2000m.
U 21:05 zemljište je nestalo ispod
gustog sloja oblaka. Za vreme prelaza
preko planina između Moravske i
Vardarske doline brod se popeo na
3000m, da bi se preorjentisali u reonu
Skoplja i Velesa (Uskub und Koprulu) i
gde se očekivalo manje oblaka. Posle
leta od jednog sata u pravcu SSW (jug-
jugozapad), kurs je promenjen u SE
(jugoistok).
U 23:50 oblaci su se razišli i nekih
deset minuta kasnije prekrivač se
pretvori u sumaglicu, koja je sasvim
nestala u visini Krivolaka smestenog
pored Vardara. Prateći ovu reku,
posada je spazila Solun, ali južno od
grada, mirno iznad mora je bila
neprozirna naslaga oblaka. Brod se
zaustavio južno od Soluna da bi se
osmotrla luka i brodovi u pristaništu:
nekoliko tamnih silueta parobroda, kao
i brodovi sa svetlima su uočeni u
zalivu. LZ.85 se okrenuo prema dva,
verovatno transportna broda, i lučkom
pristaništu sa više skladišta za municiju.
Nekoliko bombi od 60kg su bačene na
brodove od kojih je jedna bomba pala
blizu desnog boka velikog broda. Ne
mogu reći sa sigurnošću da li je neki
brod pogođen u napadu. Najveći deo
bombi je bačen na luku i železničke in-
stalacije. Dva detonacije su bile na početku pristaništa, sledećih šest u unutrašnjosti luke, a ostale u skladištu,
uzrokujući ogromne eksplozije, naročito u okolini zapaljene municije. Poslednja bomba je izazvala brzo širenje
vatre. Svih četrdeset malih bombi je bačeno na vojne magacine severozapadno od grada.
Samo nešto malo oruđa je uspelo da dejstvuje, jer je iznenađenje neprijateljskih snaga bilo potpuno. Posle toga,
brod se kretao levo od Solunske oblasti i vratio istim putem nazad. Zbog promenljivog vetra, putovanje kući je bilo
mnogo duže, pa da se ne bi potrošile sve količine goriva, bilo je neophodno nastaviti let sa radom samo dva
Maybach motora. U 10:20 ujutru brod se bezbedno spustio.

Potpis:
Scherzer, Natporučnik i komandant

Kako se vidi iz izveštaja, saveznička vojska je potpuno iznenađena i bila je apsolutno nespremna za
ovakvu neprijateljsku akciju, tako da grad nije ni bio zamračen. Ovo je razumljivo, ako se ima u vidu da
se u blizini fronta jos nije nalazila neka od nemačkih bombarderskih eskadrila sposobna za noćna dejstva,
kao i činjenica da je najbliža baza za Cepeline bila u okolini Temišvara, dakle udaljena 525km od Soluna.
Takođe je važan i podatak da je napad izvršen sa velike visine od 3000m, koja je za posadu predstavljala
izvesnu sigurnost.
Panorama Soluna

Prikaz bombardovanja objekata u Solunu