berzanski indeksi i njihov uticaj na stabilnost finansijskih tržišta

15 Pages·2012·0.5 MB·Croatian

Saša Gligorijević*1 UDK 336.761.5

Stručni članak
BERZANSKI INDEKSI I NJIHOV UTICAJ
NA STABILNOST FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
Sažetak: Cilj ovog rada je da ukaže na to da je brz informaciono-komunikacioni
razvoj u sprezi sa tehnološkim razvojem, stvorio visok stepen zavisnosti finansijskih
i drugih tržišta. ovakva zavisnost, u vreme opšteg privrednog rasta, imala je preko
transmisionih kanala ogroman uticaj na stabilnost finansijskih tržišta, odnosno, na
globalni ekonomski prosperitet. Međutim, sa nastankom hipotekarne krize, trans-
misioni kanali izbili su u prvi plan, i to pre svega berzanski kanal, koji je odigrao
ključnu ulogu u brzini i prenosu nestabilnosti sa jednog na druga tržišta. Zato je
njegova uloga nezamenljiva u funkcionisanju savremenog tržišta.
Berzanski kanal je najpogodnije posmatrati preko berzanskih indeksa koji pred-
stavljaju važan pokazatelj razvoja finansijskog tržišta, ali i privrede u celini. u radu
se koristi metod generalizacije za posmatranje prosečnih berzanskih indeksa. Kako
globalno razvijene berze imaju najveći uticaj na prenos krize u nestabilnom periodu,
tako u ovom radu berzanske indekse posmatramo na izabranim reprezentativnim
tržištima i to: Amerike, Kine i Evropske unije. Rezultati ispitivanja ovih interaktivnih
tržišta, u velikoj meri omogućavaju da dođemo do zaključka kakav uticaj berzanska
tržišta imaju na prenos nestabilnosti u kriznom periodu.
Ključne reči: finansijska tržišta, berzanski kanal, berzanski indeksi, transmisi-
oni kanali, interaktivna tržišta.
1. Uvod
Liberalizacijom tržišta, sve slobodnijim protokom kapitala i „se kju ri ti za ci-
jom“ - obezbedjenjem na berzama, međunarodna finansijska tržišta postaju sve
tesnije povezana i sve više međusobno zavisna. u takvoj zavisnosti, berza pred-
stavlja najefikasniju tržišnu instituciju za brzu kupoprodaju različitih vrsta ber-
zanskog materijala, pre svega hartija od vrednosti na osnovu kojih se plasira ili
nabavlja novac ili kapital. uz to, berze su i najosetljivije finansijske institucije, jer
svaka pozitivna ili negativna promena na njima direktno utiče na odluke inve-
* Saša Gligorijević, doktorand, Fakultet za poslovne studije, univerzitet „Džon Nezbit”,
Beograd, e-mail: [email protected]
Vol. 13, No 1, 2016: 331-346
332 Saša Gligorijević
stitora, pa tako nestabilnost ili velike oscilacije na berzama mogu stvoriti paniku
među investitorima. Najvažniji resurs za trgovanje na berzama su informacije.
Jedan od izvora informacija jesu i berzanski izveštaji, na osnovu kojih učesnici
na berzanskim tržištima donose odgovarajuće odluke za trgovinu berzanskim
materijalom. Veliki napredak računarskih tehnologija i informacionih sistema,
koji su povezani u jedinstvenu svetsku, odnosno globalnu mrežu, sa velikim pro-
tokom informacija, stvaraju mogućnost da berze veoma brzo reaguju na pro-
mene informacija koje se dešavaju na međunarodnim tržištima.
Berzanski kanal posmatramo preko berzanskih indeksa kao važnog indi-
katora, kako u vreme finansijskog uspeha i ekonomskog prosperiteta, tako i u
vreme nastanka nestabilnosti i izbijanja finansijske i ekonomske krize. Iako ber-
zanski indeksi ne mogu prikazivati promenu cena u budućnosti, već samo kako
su se one kretale u prošlosti, oni predstavljaju važan parametar u analizi berzan-
skog poslovanja i donošenju berzanskih odluka. Zato berzanski indeksi pred-
stavljaju ključni pokazatelj razvoja finansijskog tržišta, ali i privrede u celini. u
takozvanu „berzansku korpu“ uzimamo akcije najvećih i najuglednijh kompanija
koje predstavljaju reprezentativne uzorke i daju nam jasnu sliku o kretanjima na
tržištu. Nakon izbijanja hipotekarne krize, svi vodeći globalni berzanski indeksi
višestruko su izgubili na svojoj vrednosti, pa je analiza i praćenje parametara
ovih indeksa od velikog značaja kako za monetarnu,1 tako i za globalnu eko-
nomsku stabilnost.
2. Obrada podataka izabranih interaktivnih tržišta
Ako pogledamo bruto domaći proizvod (BDp), kako svetski, tako i pojedi-
nih izabranih zemalja-tržišta (sa značajnim učešćem svetskog BDp-a), možemo
videti da je u periodu 2004-2013. godine zabeležen značajan rast BDp-a, kako na
svetskom, tako i na nivou izabranih zemalja-tržišta (Grafikon 2.1). Naime, svet-
ski BDp je u 2004. godini imao vrednost od 42.938 milijardi dolara sa konstan-
tnim rastom do 2008. godine, koji je iznosio 62.169 milijardi dolara. Značajan
doprinos ovakvom rastu, pored Amerike i Evropske unije (Eu), imala je i Kina,
koja u istom periodu ima dvostruko veći rast BDp-a u 2008. godini u odnosu
na 2004. godinu. Nakon toga (posle izbijanja svetske ekonomske krize) u 2009.
godini, dolazi do pada svetskog BDp-a, posle čega počinje blagi rast, pa je vred-
nost svetskog BDp-a u 2013. godini iznosio 74.899 milijardi dolara.
Gledajući vrednosti BDp-a pojedinačnih tržišta, američki BDp imao je blagi
rast do 2008. godine koji je iznosio 14.720 milijardi dolara. Nakon hipotekarne
krize i u ovoj zemlji u 2009. godini došlo je do pada BDp-a za 303 milijardi
1 Berze i njihovi indeksi u velikoj meri utiču na monetarnu i tržišnu stabilnost. Vrednovanje
kompanija u odnosu na njihovu tržišnu vrednost izvršio je James Tobin 1969. godine, pa je
odnos između tržišne cene kompanije i troškova zamene njene aktive poznat kao Tobinov „q”.
Megatrend revija ~ Megatrend Review
Berzanski indeksi i njihov uticaj na stabilnost finansijskih tržišta 333
dolara, što i nije mnogo veliki pad s obzirom da je kriza izbila u Americi, da bi
u narednom periodu ova zemlja beležila rast BDp-a, koji u 2013. godini iznosi
16.801 milijardu dolara.
grafikon 2.1. Bruto domaći proizvod pojedinih zemalja-tržišta (u milijardama USD)
Izvor: Worldbank,2 2014.
Tržište Eu ne razlikuje se puno od američkog, kako po ukupnoj vrednosti
BDp-a, tako i po procentualnom rastu u periodu 2004-2013. godine. BDp ovog
tržišta je konstantno rastao do 2008. godine i iznosio 18.500 milijardi dolara.
Nakon pojave američke krize, kako u 2009. tako i u 2010. Godini, dolazi do zna-
čajnog pada BDp-a i u Eu, zbog jake trgovinske povezanosti između Amerike i
Eu. u narednom periodu, Eu ima prilično ujednačenu vrednost BDp-a, koji je
na kraju 2013. godine iznosio 17.400 milijardi dolara.
Ako pogledamo tržište Kine u 2004. godini, na prvi pogled nam se može
učiniti da je ovo tržište znatno manje od američkog i tržišta Eu, što nam govore
podaci o BDp-u iz 2004. godine, koji je iznosio 1.931 milijardu dolara. Međutim, u
periodu 2004-2008. godine, Kina je imala veliki rast BDp-a, koji je u 2008. godini
iznosio 4.521 milijardu dolara. Nakon pojave krize u 2009. godini, BDp Kine se
nije smanjio, i isti je konstantno rastao u narednom periodu, da bi u 2013. godini
iznosio 9.240 milijardi dolara. Dakle, BDp Kine u periodu 2004-2013. godine
porastao je sa 1.931 milijardu dolara na 9.240 milijardi dolara, što je gotovo neve-
rovatna činjenica da BDp jedne zemlje za deset godina poraste pet puta.
Isto tako, ako iz drugog ugla pogledamo procentualnu promenu vrednosti
svetskog BDp-a i odabranih (reprezentativnih) zemalja, vidimo sa su njihove tra-
jektorije približno iste, kako po oscilacijama tako i po amplitudama (Grafikon 2.2).
2 Worldbank, http://wits.worldbank.org/Countryprofile/Country/WLD/Year/2000/
Summary (19.09.2014)
Vol. 13, No 1, 2016: 331-346
334 Saša Gligorijević
grafikon 2.2. Realna stopa rasta BDP-a (u %)
Izvor: Eurostat,3 2014.
Tržišta Amerike i Eu, u posmatranom vremenskom periodu po svojim vred-
nostima prate procentualnu promenu svetske vrednosti BDp-a, dok tržište Kine
ima značajno veću vrednost realne stope BDp-a zbog velikog privrednog rasta.
Analizirajući zbirno procentualno učešće izvoza i uvoza dobara izabranih
zemalja-tržišta (Amerika, Kina i Eu) u periodu 2004-2013. godine (Tabela 2.1),
možemo konstatovati da ove tri zemlje u posmatranom periodu čine skoro 40%
izvoza, odnosno 45% uvoza dobara u odnosu na svetski.
tabela 2.1. Procentualno učešće izvoza i uvoza dobara pojedinih zemalja
u odnosu na svetski
2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013
IZVOZ DOBARA
Amerika 12,3 11,6 11,4 11,1 10,6 11,2 10,7 10,3 10,5 10,5
ЕU 27 17,7 16,9 16,1 16,3 15,9 16,1 15,1 15,0 14,7 12,2
Kina 9,0 9,8 10,8 11,8 11,8 12,7 13,2 13,2 13,9 14,7
Zbirno 39,0 38,3 38,3 39,2 38,3 40,0 39,0 38,5 39,0 37,3
UVOZ DOBARA
Amerika 22,3 21,2 20,4 18,8 17,1 16,4 16,1 15,4 15,5 15,3
ЕU 27 18,1 18,0 18,2 18,5 18,4 17,6 16,6 16,4 15,3 14,7
Kina 7,9 8,1 8,4 8,9 9,0 10,3 11,4 11,9 12,1 12,8
Zbirno 48,2 47,2 47,0 46,1 44,5 44,3 44,1 43,7 42,9 42,8
Izvor: autor na osnovu podataka Eurostat,4 2014.
3 Eurostat, http://epp.eurostat.ec.europa.eu (20.09.2014)
4 Eurostat, http://epp.eurostat.ec.europa.eu (20.09.2014)
Megatrend revija ~ Megatrend Review
Berzanski indeksi i njihov uticaj na stabilnost finansijskih tržišta 335
posmatrajući i analizirajući sve predhodno iznete činjenice i parametre:
BDp, realnu stopu rasta BDp-a i procentualno učešće u globalnom izvozu i
uvozu dobara, možemo konstatovati da su tržišta Amerike, Kine i Eu, „repre-
zentativna“ za analizu berzanskih indeksa, kako u periodu ekonomskog prospe-
riteta, tako i u nestabilnom, odnosno kriznom periodu.
3. Uticaj berzanskih indeksa
na izabrana interaktivna tržišta
Berzanska tržišta ispitujemo preko različitih berzanskih indeksa u Americi5
(kao referentnog tržišta), Kini6 i Evropskoj uniji7 (kao reprezentativnih tržišta),
odnosno ispitujemo uticaj (odabranih) američkih berzanskih indeksa na berzan-
ske indekse u Kini i Evropskoj uniji (Eu). u tom smislu, referentni (američki)
berzanski indeksi za ispitivanje biće: NASDAQ 100, DJIA i S&p 500, u vremen-
skom periodu 2004-2013. godine, na osnovu kojih ispitujemo promene reprezen-
tativnih berzanskih indeksa u Kini: Shanghai Composite (SSEC), FTSE China
A50 (FTXIN9), SZSE Component (SZSC1) i berzanskih indeksa u Eu: londonski
FTSE 100, frankfurtski DAX (GDAXI), i DJ Euro Stoxx 50 (SToXX50E). preko
berzanskog indeksa FTSE 100 Steeley8 ispituje se kakav uticaj ovaj indeks ima na
tržišnu nestabilnost. Ispitivanjem berzanskog indeksa DJIA Hahn9 zaključujemo
da je američka berza najuticajnija na svetu, odnosno da je ova berza najveći
izazivač nestabilnosti na tržištima.
Ako pogledamo američke berzanske indekse na grafikonu 3.1, vidimo da
sva tri izabrana indeksa, u posmatranom vremenskom intervalu (sa različitim
vrednostima), imaju približno iste trajektorije, odnosno osciliraju (sa različitim
amplitudama) u istom vremenskom intervalu. Tako, od 2004. godine, sva tri
5 ovo tržište izabrano je za referentno zbog činjenice da je dovoljno veliko za analizu,
odnosno da ima dovoljan proizvođački i potrošački kapacitet. Na njemu je sredinom 2007.
godine izbila hipotekarna kriza, koja je zahvatila veći deo globalnog tržišta izazivajući
tako, najpre globalnu finansijsku, a kasnije i ekonomsku krizu.
6 Nakon trgovinskih i ekonomskih reformi započetih 1979. godine i ulaskom Kine u Svetsku
trgovinsku organizaciju (WTo) 2001. godine, ova ekonomija postala je najbrže rastuća u
svetu. u pеriodu 2004-2012. godine prosečan realni rast BDp-a u ovoj zemlji imao je skoro
dvocifrenu vrednost.
7 posle uvođenja evra kao zajedničke valute međusobna trgovinska razmena zemalja u
Evropskoj uniji naglo je porasla. Takva činjenica ovo tržište odredila je kao značajan
faktor globalne trgovinske i finansijske razmene.
8 James M. Steeley (2006): “Volatility Transmission Between Stock and Bond Markets”, Journal
of International Financial Markets, Institutions and Money, Elsevier, vol. 16(1), pages 71-86.
9 Hahn Shik Lee (2002), “International Transmission of Stock Market Movements: A
Wavelet Analysis on MENA Stock Market“, Economic Research Forum, Eighth Annual
Conference. Cairo, Egypt.
Vol. 13, No 1, 2016: 331-346
336 Saša Gligorijević
indeksa imaju rast (zbog velikog rasta cena nekretnina u Americi), sve do sre-
dine 2007. godine, da bi sa pojavom najpre hipotekarne, a kasnije i finansijske
krize, ovi indeksi imali veliki pad u veoma kratkom vremenskom periodu.10
grafikon 3.1. Američki berzanski indeksi
Izvor: Google,11 2015.
grafikon 3.2. Kineski berzanski indeksi
Izvor: Google,12 2015.
10 Najveći pad vrednosti imao je indeks DJIA što je i logično, jer posmatra najveće
industrijske proizvođače u Americi (koji su u ovom periodu imali najveći industrijski pad
proizvodnje), da bi nakon toga sva tri posmatrana indeksa imala uzlaznu vrednost.
11 Google, http://www.google.com/finance/historical (02.03.2015)
12 Isto.
Megatrend revija ~ Megatrend Review
Berzanski indeksi i njihov uticaj na stabilnost finansijskih tržišta 337
Kineski berzanski indeksi, u posmatranom periodu, takođe imaju oscilacije u
pozitivnom i negativnom smeru, u zavisnosti od globalnih faktora, odnosno sa jedne
strane u vreme ekonomskog prosperiteta, a sa druge strane u vreme pojave krize,
kako je prikazano na grafikonu 3.2. Dakle, trajektorija izabranih kineskih indeksa,
kao i njihove oscilacije u posmatranom vremenskom periodu, u potpunosti se podu-
daraju sa promenama i trajektorijama američkih berzanskih indeksa, pa možemo
ustanoviti da je uticaj referentnih berzanskih indeksa na reprezentativne kineske
indekse (one na kojima ćemo vršiti ispitivanje) više nego očigledan.
Na sličan način kao i kod kineskih berzanskih indeksa, i evropski berzanski
indeksi imaju trajektorije i oscilacije u posmatranom vremenskom periodu u zavi-
snosti od toga da li je na referentnom berzanskom tržištu bio period finansijskog
uspeha i ekonomskog prosperiteta, ili je, pak, došlo do pojave krize i finansijskog
kraha (Grafikon 3.3). primenom GARCH modela na evropska berzanska tržišta
Chuliá и Torró13 ustanoviljeno je da promena berzanskog indeksa DJ Euro Stoxx 50
ima implikacije na evro obveznice i ostale evropske berzanske indekse, odnosno da
se ova promena odvija u oba smera.
Kako izabrani berzanski indeksi na sva tri tržišta imaju slične trajektorije, radi
pojednostavljenja i lakšeg ispitivanja indeksa (metodom generalizacije), prikazujemo
prosečne vrednosti indeksa američkog, kineskog i evropskog berzanskog tržišta,14 na
osnovu kojih ispitujemo promene i uticaje međusobno povezanih berzanskih tržišta
(Grafikon 3.4).
Na osnovu prosečnih vrednosti berzanskih indeksa sva tri posmatrana trži-
šta: Amerike, Kine i Eu, kao i njihovih trajektorija, jasno možemo uočiti da su na
promenu prosečnog američkog berzanskog indeksa reagovali prosečni berzanski
indeksi, kako u Kini, tako i u Eu, u pozitivnom ili negativnom smeru, odnosno sa
oscilacijama čije su amplitude bile najveće u periodu 2006-2009. godine (Grafikon
3.4). Dakle, za ispitivanje međusobnog uticaja prosečnih berzanskih indeksa najzna-
čajniji period je onaj sa najvećim oscilacijama berzanskih indeksa, kako u Americi,
tako i u Kini i Eu, a to je period 2006-2009. godine. Zato promene ovih berzanskih
indeksa u periodu 2006-2009. godine ispitujemo kvartalno, da bismo pojasnili kako
je prosečan berzanski indeks sa jednog tržišta, imao uticaj na prosečne berzanske
indekse drugih tržišta, odnosno ispitujemo uticaj prosečnog američkog berzanskog
indeksa na kineske i evropske berzanske indekse pre, za vreme, i posle izbijanja
hipotekarne krize. Zarad boljeg pojašnjenja prilikom ispitivanja ovih prosečnih ber-
zanskih indeksa, uzećemo i interval od 2009. godine do 2013. godine posmatran na
godišnjem nivou.
13 Helena Chuliá, Hipòlit Torró (2007): "The Economic Value of Volatility Transmission
Between the Stock and Bond Markets“, university of Barcelona - Faculty of Economic
Science and Business Studies and university of Valencia.
14 prosečna vrednost berzanskih indeksa izabranih reprezentativnih tržišta dobijena je tako što
su vrednosti sva tri (izabrana) indeksa posmatranog berzanskog tržišta sabrane i podeljene sa
tri. Na osnovu takvih vrednosti dobija se prosečna trajektorija (izabranih) berzanskih indeksa
za reprezentativna tržišta, čiji međusobni uticaj ispitujemo za izabrani vremenski period.
Vol. 13, No 1, 2016: 331-346
338 Saša Gligorijević
grafikon 3.3. Evropski berzanski indeksi
Izvor: Google,15 2015.
grafikon 3.4. Prosečna vrednost berzanskih indeksa izabranih tržišta
Izvor: autor na osnovu podataka Google,16 2015.
15 Google, http://www.google.com/finance/historical (02.03.2015)
16 Google, http://www.google.com/finance/historical (02.03.2015)
Megatrend revija ~ Megatrend Review
Berzanski indeksi i njihov uticaj na stabilnost finansijskih tržišta 339
4. Uticaj američkih berzanskih indeksa na kinesko tržište
Imajući u vidu da smo konstatovali da su maksimalne negativne i pozitivne
promene berzanskih indeksa, kako na američkom, tako i na kineskom trži-
štu, bile u periodu 2006-2009. godine, ispitivanje njihovih međusobnih uticaja
posmatramo kvartalno, u periodu sa najvećim oscilacijama ovih indeksa, odno-
sno na godišnjem nivou posle 2009. godine. Zbog jednostavnije analize berzan-
skih indeksa, ispitivaćemo njihove prosečne vrednosti, i to prosečne vrednosti
izabranih berzanskih indeksa, kako na američkom, tako i na kineskom tržištu
paralelno, posmatrajući promene u njihovim vrednostima kako je i prikazano
na grafikonu 4.1.
u prva tri kvatrala 2006. godine, prosečne vrednosti američkog i kineskog
indeksa (izuzev malih promena) nisu mnogo oscilirale i njihova vrednost krajem
trećeg kvartala iznosila je 4.890, odnosno 3.862 prosečna indeksna poena res-
pektivno. ovakva vrednost prosečnih berzanskih indeksa je logična, jer su obe
zemlje u ovom periodu beležile privredni rast. To se pre svega odnosi na Kinu, čiji
je privredni rast bilo daleko veći od nivoa prosečnog svetskog privrednog rasta.
od Q4, 2006. pa sve do Q3, 2007. godine, javlja se eksponencijalni rast kineskih
berzanskih indeksa iz najmanje dva razloga: sa jedne strane, Kina je imala skoro
dvocifrenu vrednost privrednog rasta, dakle, ogroman privredni rast, a sa druge
strane, brojne kineske kompanije kupovale su superlikvidna sredstva (do izbija-
nja hipotekarne krize), i to pre svega američke hartije od vrednosti, čime je aktiva
takvih kompanija porasla, pa je sa stabilnim deviznim kursevima i povoljnim
kamatnim stopama (u tom periodu), stvoren uslov za eksponencijalni rast kine-
skih berzanskih indeksa, koji svoj maksimum dostižu u Q3, 2007. godine.
grafikon 4.1. Uticaj američkih na kineske berzanske indekse
Izvor: autor na osnovu podataka Google,17 2015.
17 Isto.
Vol. 13, No 1, 2016: 331-346
340 Saša Gligorijević
Izbijanjem hipotekarne krize i padom proizvodne aktivnosti u Americi, dolazi
do drastičnog pada svih berzanskih indeksa, najpre na američkom tržištu, a veoma
brzo i na ostalim tržištima, pa silazna trajektorija berzanskih indeksa (kao i proseč-
nih berzanskih indeksa koji se ispituju) trajala je sve do Q2, 2008. godine, čime su
superlikvidna sredstva američkih hartija od vrednosti (pre svega AAA) višestruko
izgubila na svojoj vrednosti. Takva situacija uslovila je strmoglavi pad prosečnog
kineskog berzanskog indeksa (Grafikon 4.1). ovde možemo uočiti jednu paradok-
salnu situaciju, a to je činjenica da je veliki pad vrednosti američkih superlikvid-
nih sredstava mnogo više uticao na kinesko tržište, nego na posmatrani američki
prosečni berzanski indeks, pa možemo utvrditi da je prosečni kineski berzanski
indeks višestruko izgubio na svojoj vrednosti u nestabilnom periodu, odnosno, da
su berzanski indeksi na američkom tržištu imali jak uticaj na kineske berzanske
indekse. Na osnovu izloženih činjenica, možemo konstatovati da berzanski indeksi
imaju veoma važnu ulogu na stabilnost finansijskih tržišta, odnosno da promena
vrednosti berzanskih indeksa na jednom tržištu, ima implikacije po drugo ber-
zansko tržište. posmatrano po egzaktnim podacima o prosečnom berzanskom
indeksu, kako na američkom, tako i na kineskom tržištu, imamo sledeću situaciju:
• od Q1, 2006. do Q3, 2007. godine konstantan rast prosečnog američ-
kog berzanskog indeksa sa vrednosti od 4.704 na 5.838 prosečna indek-
sna poena. Nakon izbijanja hipotekarne krize imamo pad ovog indeksa
sve do Q2, 2009. godine, čija je vrednost bila 3.209 indeksnih poena, da
bi nakon toga ovaj indeks imao blagi rast u narednom periodu sve do
2012. godine, kada je njegova vrednost iznosila 5.704 prosečna indeksna
poena. Nakon toga u 2013. godini, imamo snažan skok vrednosti ovog
indeksa, koji je iznosio 7.329 prosečna indeksna poena. I ovo je još jedan
pokazatelj da je američka privreda posle 2013. godine izašla iz krize.
• kada posmatramo prosečni kineski berzanski indeks, vidimo da je od
Q1, 2006. do Q3, 2006. godine ovaj indeks imao blagi rast vrednosti sa
3.202 na 3.862 prosečnih indeksnih poena. od Q4, 2006. do Q3, 2007.
godine imamo eksponencijalni rast ovog indeksa do vrednosti 15.233
indeksna poena, što je četvorostruko veća vrednost za samo godinu
dana. Nakon toga, zbog izbijanja najpre hipotekarne, a potom i finansij-
ske krize u Americi, ovaj indeks ima strmoglavi pad, tako da je na kraju
Q4, 2008. godine imao vrednost od 5.174 indeksnih poena, sa blagim
rastom u narednom periodu, sve do kraja 2009. godine. od 2010. godine
do 2013. godine ovaj indeks beleži pad zbog usporenog privrednog rasta
u odnosu na prethodni period koji je ova zemlja imala.
Na osnovu prikazanih i ispitanih, kako pojedinačnih (izabranih) američkih
i kineskih berzanskih indeksa, tako i prosečnog američkog i kineskog berzan-
skog indeksa, možemo ustanoviti da su berzanska tržišta međusobno jako pove-
zana, odnosno da se i pozitivne i negativne promene na jednom tržištu reflektuju
Megatrend revija ~ Megatrend Review