Table Of Content\AVO U PRAHU
Urednik
Milivoje Lali}
Recenzenti
Prof. dr @arko Trebje{anin
Nevena Vito{evi} ]ekli}
Dr Zorica Kuburovi}
Prof. dr Qubivoje Stojanovi}
Umno`avawe ove kwige dozvoqeno je i po`eqno.
Mirjana Bulatovi}
\ A V O U P R A H U
ISPOVESTI NARKOMANA
Tre}e, dopuweno izdawe
IZDAVA^KI FOND SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
ARHIEPISKOPIJE BEOGRADSKO-KARLOVA^KE
ZAVET
Beograd, 2004.
U ovome svetu sna i sawawa samo du{a
~ovekova nosi javu u sebi. Avaj ~oveku koji
i to malo jave pretvori u san. Kad osva-
ne dan probu|ewa, ne}e se imati {ta u
wemu probuditi
Sveti Vladika Nikolaj
PREDGOVOR
Narkomanija je razvu~eno, otegnuto samoubistvo. Smrt
stra{nim, sporim, vi{egodi{wim hodom dolazi po mu~e-
nika.
U trenutku kad ~ovek postaje narkoman, nesmotreno je
sebi dao slobodu da slobodu zauvek izgubi. Bio je slobodan
da postane rob.
U pozadini su trgovci drogom. Najve}i do sada poznati
zlo~inac jeste zlato, ka`e [ekspir.
* * *
Zbirka ispovesti narkomana \avo u prahu prvi put je
objavqena 1991. godine, ali u me|uvremenu, na istinsku `a-
lost autora, nije postala izli{na. Od po~etka do kraja po-
sledwe decenije dvadesetog veka broj narkomana u Srbiji je
utrostru~en! Ovome je umnogome doprinelo ratno bezna|e:
`ivelo se kao u neznabo`a~kom i{~ekivawu smaka sveta.
Zvani~an i jedinstven spisak ne postoji, ali postoji
uverewe da u Srbiji danas `ivotari sto trideset hiqada
dugove~nih samrtnika, nesre}nika koji su prevideli da je
najopasnija droga prva droga!
8 \AVOUPRAHU
Od oko dvesta hiqada mladih koji su probali drogu, ~ak
sto trideset hiqada, dakle, nije uspelo da povrati ravno-
te`u.
Sedamdeset jedan odsto narkomana mla|i su od dvadeset,
a trideset pet odsto nemaju ni osamnaest godina!
Ovo su najnoviji podaci Svetske policijske asocijaci-
je za borbu protiv droge.
* * *
Kako odoleti isku{ewu?
Ovako: Da je ~ovek do{ao na svet samo radi u`ivawa i
strasti, onda ne bi bilo potrebno da bude ~ovek.
Dobra voditeqica pokraj ambisa droge mo`e biti i po-
slovica: Ne bojim se smrti nego zla `ivota.
Uistinu, nakon kratkotrajnog u`ivawa po~iwe tegoban,
zao `ivot, duga, mu~na selidba me|u senke. Smo`deno mla-
do telo i umorna du{a napu{taju qudsko popri{te a da se
nisu ni uhvatili u ko{tac sa stvarnim `ivotom. Ra{~i-
wen, razde{en ~ovek tone u potpuni mrak, ostavqaju}i za
sobom oja|ene bli`we, da im lakne.
Nijedan od zlosre}nih junaka kwige \avo u prahu, kad bi
se ponovo na{ao u davna{woj prilici, ne bi uzeo drogu.
Ovo op{te priznawe poraza sna`an je podsticaj mladim
~itaocima da zauzdaju znati`equ, da budu radoznali u gra-
nicama zdravqa.
Ne proveravajte, verujte da pakao postoji.
Jesen 2004. Mirjana Bulatovi}
\AVO U PRAHU
NOVOSADSKE PRI^E
Ovom poglavqu
doprinela je
novosadska novinarka
Ika Mitrovi}
POLUSMRT, POLU@IVOT
M. K. je ro|en 1961, a drogu je po~eo da uzima u {e-
snaestoj godini. O uzrocima i posledicama tog ~ina
podrobno nam je pripovedao u svom stanu u Novom Sa-
du. Predusretqiv doma}in, visok, lepog lika, premda
vrlo mr{av, gotovo sve vreme dok nam je, reklo bi se
sasvim otvoreno odgovarao na pitawa, sedeo je u sto-
lici za quqawe. Soba je bila poluzamra~ena, pravi
narkomanski ugo|aj – ukoliko se zanemari nesno{qi-
va vru}ina tog julskog popodneva 1987, kao drugi mo-
gu}i uzrok spu{tawu roletne...
– Bez postupnosti karakteristi~ne u narkomaniji,
iz prve sam uzeo `estoku stvar. Bila je to ampula pe-
tantina, koju sam sebi ubrizgao u venu, uz jednog dru-
ga, po~etnika tako|e. Ako mi verujete, dugo pre toga
u`asavao sam se igle, a prema samim narkomanima ni-
sam ni{ta ose}ao – ni antipatiju, ni simpatiju. Me-
|utim, o drogi se u to vreme mnogo pri~alo i, prosto,
zbog radoznalosti, povr{nog znawa i potpune ravno-
du{nosti prema posledicama, hteo sam da se uverim
da li je sve tako stra{no kakvim se predstavqa. Bio
sam mlad.
12 \AVOUPRAHU
– Sasvim ste se prisetili uzroka prvom uzimawu
droge? – poku{avamo da na{eg sagovornika jo{ malo
zadr`imo na 1977. godini. – Ne, nisam imao velikih
neispuwenih `eqa, pa da sam u drogi tra`io utehu.
Radoznalost, ka`em. Bez razmi{qawa... Da sam razmi-
{qao, ne bih, sigurno, ponovo, ve} posle nedequ dana,
uzeo opijum. Nije bilo tako stra{no. ^ak ni ru`no.
Prijatno...
O onom {to po veoma visokoj ceni napla}uje zado-
voqstvo, o „~a{i `u~i” u svetu droge, takozvanoj ap-
stinencijalnoj krizi, ovaj ~ovek ka`e:
– Pravu sam krizu prvi put do`iveo u devetnaestoj
godini. Heptanonsku. Stra{na je. Moja majka i devoj-
ka presedele su celu no} kraj mene i one bi vam, svaka-
ko, boqe ispri~ale pojedinosti. Samo pamtim da tri-
~etiri dana bukvalno nisam mogao da ustanem iz kre-
veta... Mislim da je u svemu ovome psihi~ki momenat
ispred fizi~kog. Va`no je kako u glavi postavite
stvari. Recimo, u zatvoru mi nije problem da „prekri-
ziram”, iako je, priznajem, stravi~no. Znam da droge
nemam, a uz to, ja sam tip koji sedi, }uti i umire. Ne
reagujem agresivno usled nedostatka droge, za razliku
od nekih koji se suludo pona{aju, ka`u sve {to se od
wih tra`i...
– Negde 1983. hteo sam da „prekriziram” i da se ma-
lo zaustavim. Otputovao sam u Gr~ku. Bez novca za dro-
gu, i poznanika koji bi me tamo snabdeli. Tri dana sam
le`ao na pla`i i skapavao. Mo`e. Pre`ivi se uz svest
da nema potrebne doze... A jednom sam poku{ao i ova-
ko: uvek sam nosio u xepu malo heroina. Zarekao sam se
sebi da ga ne}u uzeti dok god ne osetim da }u pasti.
Nisam pao. Najzad, kad je sve pro{lo, taj sam heroin
dao jednom drugu koji je bio u krizi. Tre}i put sam ap-
