ABC dekonstrukcije

127 Pages·1999·0.593 MB·Serbian

by  Novica Milic

Osnivač i urednik
GOJKO TEŠIĆ
*
Umetnička oprema
TODE RAPAIĆ
Glavni i odgovorni urednik
MILIČKO MIJOVIĆ
N M
O V I C A I L I Ć
ABC
DEKONSTRUKCIJE
Narodna knjiga / Alfa
Beograd
1998
Ilustracija na koricama:
Ljuba Popović: Hram u opasnosti, 1990.
Ova knjiga je nastala u okviru
istraživanja savremenih književno-
teorijskih pravaca na Projektu za teoriju
Instituta za književnost i umetnost u
Beogradu.
SADRŽAJ
Predgovor ...................................... 7
A. Uvod u ideju dekonstrukcije .... 11
Dekonstrukcija kao invencija ot-
pora [11] – Raznolikost njene za-
misli [14] – Raznovrsnost njenog
konteksta [15]
B. Žak Derida ....................... 18
Ideja misli i ideja govora [18] –
Logocentrizam i fonocentrizam
[22] – Reprezentovanje: jezik kao
instrument [24] – Preokret i pre-
meštanje [27] – Suplement [29] –
Spoljašnjost i unutrašnjost [34] –
Iterabilnost znaka [36] – Ideja
pra-pisma [39] – Metafora u tek-
stu filozofije [42] – Nesvodljivost
smisla [44]
C. Pol de Man ...................... 47
Retorika i gramatika [47] – „Po-
grešno čitanje” [51] – Otvorenost
štiva [52] – Dekonstrukcija „iznu-
tra” [53] – Tačnost i ispravnost
[55] – Nečitljivost [56] – Otpor
redukciji [57] – Alegorija i tempo-
ralnost [58] – Ironija i alteritet
[60] – „Retorički model tropa”
[62] – Status saznanja [63] – „De-
konstrukcija drugog stupnja” [64]
– Produktivnost čitanja [65]
Konstrukcije: Abecedar pojmova i figura
dekonstrukcije: ............................. 69
Abeceda [69] – Abusio [69] – Afirma-
cija [69] – Aksiomatika [70] – Alegorija
[71] – Alteracija [71] – Aporija [71] –
Binarne opozicije [73] – Dekonstrukcija
kao istorija [74] – Dekonstrukcija kao
kritika [77] – Dekonstrukcija kao poeti-
ka [79] – Dekonstrukcija kao teorija
[82] – Diferancija, diferencija [84] – Di-
seminacija [86] – Drugo [87] – Čitanje
[88] – Epistemologija [91] – Fabula
[92] – Figure [94] – Forma [94] – Ge-
nealogija [94] – Hijazam [95] – Ideja
[96] – Invencija [98] – Inverzija [98] –
Ironija [98] – Iterabilnost [98] – Kata-
hreza [99] – Kontekst [100] Logocen-
trizam. Fonocentrizam. Falogocentri-
zam [101] – Metod [102] – Metafora
[102] – Metonimija [103] – Mimesis
[103] – Obrt [105] – Otpor [106] – Pa-
rabasa [106] – Pismo [106] – Polisemija
[107] – Premeštanje [107] – Prevod
[108] – Prevrednovanje [110] – Razlika
[110] – Retorika [110] – Ritam [111] –
Suplement [113] – Tekst [113] – Teorija
[115] – Trag [115] – Tropi [116] – Tu-
mačenje [118] – Uvid [119] – Vrednost.
Vrednovanje [120] – Vreme [120] –
Značenje [122] – Žanr [122]
Imenik .................................................... 125
PREDGOVOR
Ova knjižica ne pretenduje da pruži sveobuh-
vatan prikaz tako složene struje mišljenja poznate
pod imenom – dekonstrukcija. Kao ni na potpu-
nost, ona ne polaže prava da zameni iscrpnija i
obimnija čitanja. Njena ambicija je drukčija, ona
nastoji da pruži uvid u ideju dekonstrukcije („abc-
de”, „uvod u ideju dekonstrukcije”), kao i u odre-
đenu povezanost te ideje s invencijama koje odat-
le mogu poteći („konstrukcije”, „abecedar pojmo-
va i figura dekonstrukcije”). Umesto zaključka,
ona nudi određene probleme, dileme i – štaviše –
aporije.
Prvi deo ovoga rada predstavlja predavanje
održano studentima svetske književnosti na semi-
naru posvećenom savremenim teorijama, počet-
kom maja 1996. Uzeta su u obzir razna pitanja po-
stavljena tim povodom, za šta je autor zahvalan
učesnicima seminara. Uz donekle zadržan kolok-
vijalni ton predavanja, tekst je u skraćenom obliku
najpre objavljen u beogradskom časopisu Reč
(broj 27 iz 1996). Imali smo u vidu pre svega neku
vrstu uvoda u samu zamisao dekonstrukcije, a nje-
ne teorije smo izlagali samo u meri u kojoj osvet-
ljavaju tu zamisao. To će reći da je ova knjiga na-
menjena književnim i književnoteorijskim pitanji-
ma; ona ostavlja čitav kontekst filozofije dekon-
strukcije skoro po strani, osim u onim slučajevima
gde je bilo neizbežno da se u raspravi dotaknu pi-
8 ABC
tanja filozofije. Jednostavnije rečeno, ovde smo se
zanimali za probleme teksta i čitanja, a manje za
probleme bića i razumevanja.
Slično treba shvatiti i abecedar iz drugog dela,
u kojem su pojedini izrazi osvetljeni prema zani-
manju iz ugla dekonstrukcije shodno njenim knji-
ževnim implikacijama. Ipak, posvećujući ovaj rad
studentima svetske književnosti, ne možemo a da
ne kažemo da je jedna od najvećih opasnosti koja
preti ovoj „veseloj nauci” (la gaya scienzau Niče-
ovom smislu) ona od strane pedagogije – izvesne
pedagogije, razume se – koja nauku smatra za nau-
čeno, a ne za zapitkujuće. Svako mišljenje se mo-
že pretvoriti u mrtvu misao, pa tako i dekonstruk-
cijsko, ako se obradi kao šablon za „primenu”. Ka-
ko bismo sprečili da se od dekonstrukcije (barem
onakve kakvom je mi smatramo) napravi takva
„nauka”, na mestima gde bi trebalo da dođe do de-
finicije („ograničenja”), postavljali smo radije
enigmu; u odgonetanju smo tragali za tajnom, de-
finišući je („razgraničavajući”) kao ono što nema
rešenja do li u drugom, u invenciji drukčijeg. Uto-
liko je u drugom delu bilo neizbežno doticati se fi-
lozofije; ali doticaji, dodiri, preplitanja filozofije s
literaturom jesu ono što predstavlja možda i os-
novni problem same dekonstrukcije; mi smo nas-
tojali samo da tom problemu ponovo priđemo iz
ugla književnosti, tako da perspektive problema u
kojima se očitava dekonstrukcija držimo otvore-
nim kao vidokrug gde se rešavaju najvažniji prob-
lemi jezika i mišljenja, i – zašto ne reći – života.
Nastojali smo da ne preopteretimo spis suviš-
nim natuknicama, ali smo ipak iskoristili prostor
napomena da pribeležimo najvažniju literaturu,
uglavnom stranu, mada smo, gde smo mogli, bele-
žili i radove na našem jeziku, tuđe kao i svoje. De-
taljniji pregled sadržine na početku, uz izbor ime-
na na kraju, služio bi, u ime hiperteksta, za naviga-
DEKONSTRUKCIJE 9
ciju kroz ovo tkanje1. Ono se, kako rekosmo, zavr-
šava jednim zaključkom nad kojim lebdi, kao i
drugde, znak pitanja.
1Za bibliografiju o teoriji dekonstrukciji v. podatke ko-
je daje P. Kamuf u A Derrida Reader(New York: Colum-
bia University Press, 1991), odnosno T. Keenan u de Mano-
voj The Resistance to Theory (Minneapolis: University of
Minnesota Press, 1986). Takođe, W. Schultz, L. Fried: J.
Derrida: An Annotated Primary and Secondary Bibliogra-
phy(New York: Garland, 1992). Radova o dekonstrukciji (u
filozofiji, književnoj teoriji i u ostalim oblastima) ima na hi-
ljade (knjiga, zbornika, teza, rasprava, ogleda i članaka). U
napomenama smo davali obično, za određenu problema-
tiku, primere studija u koje smo imali neposredan uvid.
Kod nas recepcija dekonstrukcije ima više faza. Ona
počinje književno-kritičkim zanimanjem za hermeneutiku i
poststrukturalizam, u časopisima Pitanja, Delo, Književna
reč,a tek kasnije, tokom osamdesetih godina, pridružuje se
filozofsko interesovanje. Najraniji opšti osvrt nalazimo kod
J. Aćina u knjizi Paukova politika: za kritiku književne me-
tafizike (Beograd: Prosveta, 1978). Za prikaz tzv. jelske
škole dekonstrukcije v. naš spis „Šta je to – dekonstrukci-
ja”, Književna reč,230 (1984). Od više tematskih blokova
u periodici pomenimo onaj koji smo priredili o kritici teori-
je govornih činova u beogradskom Delu,33: 6 (1984), uz
onaj koji je priredio D. Kujundžić u novosadskom Letopisu
Matice srpske, 435:2 (1985), odnosno radove o Deridinoj
filozofiji u dva toma Dela,38:1-2, 3-4 (1992) u izboru O.
Savića i M. Belančića. Ogledi Pola de Mana (uglavnom iz
knjige Blindness and Insight, 1971) prevedeni su na naš je-
zik pod naslovom Problemi moderne kritike, pr. G. B. To-
dorović i B. Jelić (Beograd: Nolit, 1975), a potom i Deridi-
na O gramatologiji, pr. Lj. Šifler-Premec (Sarajevo: V. Ma-
sleša, 1976). Od ostalih Deridinih knjiga prevedene su: Isti-
na u slikarstvu, pr. S. Ćuzulan i M. Dizdarević (Sarajevo:
Svjetlost, 1988), Glas i fenomen, pr. Z. Janković (Beograd:
IIC, 1989), Bela mitologija, pr. M. Radović (Novi Sad:
Bratstvo-jedinstvo, 1990), Razgovori, pr. V. Milisavljević
(Novi Sad: Književna zajednica, 1993), O apokaliptičkom
tonu, pr. J. Miljanić (Podgorica: Oktoih, 1995), Sila zakona,
pr. M. Belančić (Novi Sad: Svetovi, 1995), Drugi pravac,
pr. S. Stojanović (Beograd: Lapis, 1995), Povijest laži, pr.
U. Vlaisavljević (Sarajevo: MCM, 1996), Uliks gramofon,
pr. A. Mančić Milić (Beograd: Rad, 1997).
Kroz rečkroz počinje dakle ovaj tekst
Čiji prvi red govori istinu,
Ali ta poleđina ispod jednog i drugog
Može li se podneti?
Dragi čitaoče, ti već sudiš
Ovde o našim teškoćama…
(POSLE sedam godina nesreća
Ona razbi svoje ogledalo.)
Fransis Ponž: Basna