Table Of ContentОтачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма
O Н
Отачки недељник
- 45 древних тумачења Светог писма -
0
Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма
ПРЕВЕО СА ЕНГЛЕСКОГ И УРЕДИО
вероучитељ Ненад Весић
Рума 2020.
1
Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма
Садржај:
Уводне напомене ..................................................................................................................................................................................... 4
Укратко о људима .................................................................................................................................................................................. 5
О Мојсијевој смрти и његовом наследнику Исусу (ИНав. 11-4) (Ориген) ..................................................................................... 7
Тумачење 1. псалма (Бл. Августин)..................................................................................................................................................... 8
Тумачење 1. псалма (Диодор Тарсијски) .......................................................................................................................................... 11
Тумачење 22. псалма (Бл. Августин) ................................................................................................................................................. 12
Тумачење 22. псалма (Диодор Тарсијски) ........................................................................................................................................ 15
Тумачење 131. псалма (Св. Иларије Пиктавијски) ........................................................................................................................ 18
О различитим врстама грехова и о крштењу Св. Духом и огњем (Јер. 221-22) (Ориген) .......................................................... 19
Вечно царство Сина човечијег (Дан. 79-14) (Бл. Теодорит Кирски) .............................................................................................. 21
Пропадање кедрова са Ливана (Зах. 111-2) (Дидим Слепи) ............................................................................................................ 23
Родослов Исуса Христа (Мт. 11) (Св. Јован Златоусти) ................................................................................................................. 26
Од сеобе вавилонске до Христа тринаест поколења (Мт. 117) (Фортунацијан) ......................................................................... 33
Долазак мудраца са Истока (Мт. 21-2) (Св. Јован Златоусти) ........................................................................................................ 36
О хули на Духа Светога (Мт. 1222-32) (Св. Јован Златоусти) .......................................................................................................... 44
Исцељење слепих и улазак Христов у Јерусалим (Мт. 2029-2111) (Св. Јован Златоусти) ......................................................... 49
О садукејима, књижевницима и фарисејима (Мт. 231-2) (Св. Епифаније Кипарски) ............................................................... 56
О гнусоби опустошења (Мт. 2415) (Св. Максим Исповедник) ....................................................................................................... 60
Благовести (Лк. 124-32) (Ориген) .......................................................................................................................................................... 61
Христово рођење (Лк. 21-7) (Св. Кирило Александријски) ............................................................................................................ 63
Христово рођење (Лк. 21-7) (Св. Амвросије Милански) ................................................................................................................. 65
Анђео објављује Христово рођење пастирима (Лк. 28-11) (Ориген).............................................................................................. 68
Анђели славе Христово рођење (Лк. 213-16) (Ориген) ...................................................................................................................... 70
Тумачење исцељења губавог човека (Лк. 512-16) (Св. Кирило Александријски) ....................................................................... 72
Онај коме се више опрости треба да покаже већу захвалност (Лк. 736-50) (Св. Јефрем Сирин) .............................................. 75
О милостивом Самарјанину (Лк. 1025-37) (Св. Кирило Александријски) .................................................................................... 80
Тумачење расецања слуге (Лк. 1242-46) и таме најкрајње (Мт. 2530) (Ориген) ............................................................................ 83
Прича о блудном сину (Лк. 1511-32) (Св. Амвросије Милански) .................................................................................................... 84
Прича о богаташу и убогом Лазару (Лк. 1619-31) (Св. Кирило Александријски) ........................................................................ 90
Прича о царинику и фарисеју (Лк. 189-14) (Св. Кирило Александријски) .................................................................................. 95
Христова молитва на Маслинској гори (Лк. 2239-42, 45-46) (Св. Кирило Александријски) ......................................................... 97
О св. Јовану Крститељу и Христос је Творац космоса (Јн. 16-14) (Бл. Августин) .................................................................... 102
О несхватљивости Божије суштине и о речима Самарјанки (Јн. 422) (Св. Григорије Ниски) ............................................. 108
Исцељење болеснога у бањи Витезди (Јн. 51-13) (Св. Јован Златоусти) ..................................................................................... 109
Исцељење болеснога и Христос је једнак Богу Оцу (Јн. 514-21) (Св. Јован Златоусти) ........................................................... 113
Христово умножење хлебова (Јн. 61-14) (Бл. Августин) ................................................................................................................ 120
Господња заповест о љубави (Јн. 1512) (Св. Максим Исповедник) ............................................................................................ 124
Педесетница: силазак Св. Духа на апостоле (Дап. 21-13) (Св. Јован Златоусти) ....................................................................... 125
О крштењу (Рим. 63-14) (Св. Кирило Јерусалимски) ..................................................................................................................... 131
Дивља и питома маслина (Рим. 1116-17) (Св. Иринеј Лионски) ................................................................................................... 133
О облачењу у Христа и бризи за тело (Рим. 1314) (Теодор Мопсуестијски) .............................................................................. 134
О суђењу мртвима по телу (1Пет. 46) (Св. Максим Исповедник) .............................................................................................. 135
Одрицање од Сатане на крштењу (1Пет. 58-14) (Св. Кирило Јерусалимски) ............................................................................ 136
О миропомазању (1Јн. 220-28) (Св. Кирило Јерусалимски) ........................................................................................................... 138
Јагње Божије узима књигу са седам печата (От. 5) (Андреј Кесаријски) ................................................................................. 140
О Антихристовим чудима, жигу звери и именима за број 666 (От. 1311-18) (Икуменије) ........................................................ 142
О лажном пророку, жигу звери и Антихристовом броју 666 (От. 1311-18) (Андреј Кесаријски) ............................................ 143
Додатак 1: Вазнесење нам је дало веће радости од оних које нам је ђаво одузео (Св. Лав Римски) .................................... 145
Додатак 2: Како пастир треба да саветује ћутљиве и причљиве (Св. Григорије Двојеслов) ............................................... 146
Додатак 3: Сан цара Навуходоносора о четири царства (Дан. 227-36) (Исак Њутн) ................................................................. 148
Додатак 4: О појмовима „једносуштни“ и „сличан по суштини“ (Св. Василије Велики) ..................................................... 150
Додатак 5: О појму „једносуштни“ (Св. Василије Велики)......................................................................................................... 151
Додатак 6: Посланице Нектарију и његовој супрузи поводом смрти њиховог сина (Св. Василије Велики) ..................... 153
Додатак 7: О крштењу новорођенчади (Св. Кипријан Картагински) ...................................................................................... 155
Додатак 8: О астрологији (Тертулијан) .......................................................................................................................................... 157
Додатак 9: Анђели и демони нису подложни покајању (Св. Јован Дамаскин) ....................................................................... 158
Додатак 10: О Тертулијану и Оригену (Бл. Јероним) .................................................................................................................. 160
Додатак 11: Бог није узрок зла и не постоје два царства (Св. Јован Дамаскин) ..................................................................... 162
Додатак 12: Онај који познаје себе, познаје Бога и његов план спасења (Св. Антоније Велики) ....................................... 163
2
Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма
Додатак 13: Демони и судбина немају власт над онима који верују у Бога (Лактанције) .................................................... 165
Додатак 14: Порекло Аријеве јереси (Бл. Теодорит Кирски) ..................................................................................................... 167
Додатак 15: Злато и сребро су по својој природи једнаки са земљом (Тертулијан) ............................................................... 168
Додатак 16: Како је настало зло (Св. Атанасије Велики) ............................................................................................................ 169
Додатак 17: Посланица старцу Павлу о трајању људског живота (Бл. Јероним) ................................................................... 171
Додатак 18: Посланица цара Константина Макарију Јерусалимском у вези базилике (Бл. Теодорит Кирски) .............. 172
Додатак 19: О покајању (Св. Симеон Нови Богослов) ................................................................................................................. 173
Додатак 20: Посланица св. Григорију Ниском поводом смрти св. Василија Великог (Св. Григорије Богослов) ............ 175
Додатак 21: О правилном држању поста (Јермин Пастир) ......................................................................................................... 176
Додатак 22: О 12 и 70 апостола (Св. Иполит Римски) .................................................................................................................. 178
Додатак 23: Каменовање у Константинопољу и о опраштању (Св. Григорије Богослов) .................................................... 181
Додатак 24: О приписивању људских осећања Богу (Климент Александријски) .................................................................. 182
Додатак 25: О спавању, предвиђајућим сновима и о души (Св. Григорије Ниски) ............................................................... 183
Додатак 26: Васкршња посланица за 329. годину (Св. Атанасије Велики) .............................................................................. 188
Мапе ...................................................................................................................................................................................................... 193
Издања на основу којих су рађени преводи ................................................................................................................................... 205
3
Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма
Уводне напомене
Свети Оци су користили различите текстове Светог писма и могуће је да постоје разлике у
одређеним стиховима. На те разлике ће бити указано тако што ће поред цитираног стиха бити
стављене ознаке: LXX за текст Септуагинте, Lat за латински текст, или ће бити дата напомена у
фусноти, као у случају Пешите. Некада они одређене стихове или делове Светог писма парафразирају,
па због тога некада стихови из овог ПДФ документа неће одговарати било ком преводу.
Некада једна реч у Светом писму има више значења и неки тумачи је користе у другачијем
значењу од оног које користи већина тумача. У стиху ИНав. 13 у Септуагинти је употребљен глагол
ἐπιβαίνω, који значи „ступити, згазити, стати на границу, насилно ући негде“, али има и значење
„попети се“, и у овом другом смислу Ориген чита овај стих. Овде се то види у тексту „О Мојсијевој
смрти и његовом наследнику Исусу“. Слично, у Лк. 1920 је употребљен глагол βάλλω, који има и
значење „бацити“, и у том смислу св. Кирило Александријски чита овај стих када каже да је убоги
Лазар био бачен пред богаташева врата. Овде се то види у тексту „Прича о богаташу и убогом Лазару“.
Где год је било прилике, преводи су рађени на основу два различита издања на енглеском. Тамо
где постоји различит превод исте реченице у тим издањима, остављана су оба превода. На пример, у
једном енглеском издању, једна реченица је преведена овако: „Доброта је светлост ума и слично, зло
је тама ума“.1 У другом издању иста реченица гласи: „Добро је духовна светлост, док је, на исти начин,
зло духовна тама“.2 У овом ПДФ документу то је текст „Анђели и демони нису подложни покајању“
св. Јована Дамаскина.
Некада се у истом преводу различите грчке речи преводе истом енглеском речју. Тако су, у
једном преводу, речи „ἡ ψυχή“ и „ὁ νοῦς“, на почетку и на крају 9. посланице св. Василија Великог,
преведене истом енглеском речју „mind“.3
У неким издањима су именице и заменице које се односе на Бога писане великим словом, а у
некима малим, па је тако остављано и у овим преводима.
Могуће је да је некада иста реч различито преведена овде и у преводу СПЦ. На пример, у стиху
Лк. 1516 у латинском тексту се користи реч „siliqua“, која означава биљку махунарку. Уколико се под
речју „рошчић“ мисли на „рогач“, који спада међу махунарке, онда је значење исто. Овде се то види у
тексту „Прича о блудном сину“ св. Амвросија Миланског.
Некада је дат различит превод који има исти смисао. У 69. епизоди на каналу „Отачки
недељник“, на почетку Оригенове 13. беседе, наведено је да су људи који веслају прешли око четири
и по или пет и по километара, а овде је остављено као што пише у беседи, да су прешли двадесет пет
или тридесет стадија. Рачунато је према римској стадији која износи 185 метара, тако да је значење
исто.
Аудио записи ових тумачења се могу слушати на радију Епархије сремске „Српски Сион“ и на
јутјуб каналу „Отачки недељник“.
Сви који желе да им убудуће буду достављани ови ПДФ документи могу се пријавити на мејл
[email protected]. Ко примети било какву грешку у текстовима, може је пријавити на исти
мејл, да би била исправљена за наредна ПДФ издања.
Дозвољено је и без контактирања и дозволе аутора користити ове текстове.
1 Philip Schaff, ed., Nicene and Post-Nicene Fathers, Series II, vol. 9, Grand Rapids, MI: Christian Classics Ethereal Library
2 Frederic H. Chase Jr., The Fathers Of The Church A New Translation: Saint John of Damascus Writings, vol. 37, The Catholic
University Of America Press, Washington, D. C.
3 E. Capps, T.E. Page, W.H.D. Rouse, eds., Saint Basil: The Letters With An English Translation by Roy J. Deferrari, vol. 1, William
Heinemann/G. P. Putnam’s Sons, London/New York 1926.
4
Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма
Укратко о људима
Св. Иринеј Лионски (око 140-202.) је био епископ Лиона, борац против јереси и заштитник
правоверја.
Климент Александријски (око 150-215.) је био хришћански теолог и философ и старешина
катихетске школе у Александрији.
Тертулијан (око 155-220.) је био познати адвокат у Риму. Изузетно добро је познавао
философију, закон и грчку и латинску литературу. Био је борац који није знао за попуштање.
Св. Иполит Римски (око 170-235.) је одлично познавао грчку философију и култове мистерија.
Познат је и као велики борац за чистоту вере. Био је врло плодан писац и по томе би се могао
упоредити са Оригеном.
Ориген (око 185-254.) спада међу најутицајније хришћанске богослове, научнике и философе.
Написао је веома много дела.
Св. Кипријан Картагински (+258., рођен између 200. и 210.) је био стручњак за реторику и
славни говорник из Картагине, где је био и епископ.
Лактанције (око 250-325.) је био учитељ реторике и хришћански апологета. Током ренесансе
је назван „Хришћански Цицерон“.
Св. Антоније Велики (251-356.) је након смрти родитеља продао своје наследство и поделио
новац сиромашнима. Отишао је да живи као пустињак и оснивач је ове врсте монаштва.
Јевсевије Кесаријски (око 263-339/340.) је познат као „Отац црквене историје“.
Фортунацијан је сигурно био епископ Аквилеје у периоду од 343. до 355. године. Његова
књига „Тумачење јеванђеља“ потиче из средине четвртог века и најстарије је дело ове врсте на
латинском језику које је доспело до нас. Преко хиљаду година се сматрало да је књига изгубљена, али
је пронађена 2012, а 2017. се појавио превод на енглески језик. Учествовао је на саборима у Сардици
(343.) и Милану (355.).
Св. Атанасије Велики (296-373.). Неустрашиво храбар, постојан и одлучан у опасностима,
остао је упамћен као непоколебљиви заштитник правоверја. Био је епископ Александрије.
Св. Јефрем Сирин (око 306-373.) је био познати сиријски теолог и писац црквених песама.
Св. Иларије Пиктавијски (око 310-367.) је као епископ Поатјеа (Пиктавијум) био истакнути
чувар правоверја у западном делу хришћанства и велики борац против Аријеве јереси.
Дидим Слепи (око 313-398.) је изгубио вид са четири године. Није ишао у школу, нити је
научио да чита, али је и поред тога стекао енциклопедијско знање и постао је старешина знамените
катихетске школе у Александрији.
Св. Епифаније Кипарски (+403., рођен између 310. и 320.) је знао грчки, сиријски, јеврејски,
коптски и донекле латински језик. Био је епископ Констанције (древне Саламине) на Кипру.
Св. Кирило Јерусалимски (око 315-386.) је познат по „Катихезама“. Био је епископ
Јерусалима.
Св. Григорије Богослов (око 329-390.) је један од највећих хришћанских говорника и теолога.
У византијском добу је назван „Хришћански Демостен“. Био је епископ Константинопоља.
Св. Василије Велики (330-379.) је био црквени вођа са изузетним даром за организацију.
Реформисао је литургију, дао монашка правила и, заједно са св. Атанасијем Великим, је бранио
правоверје које је победило у Никеји 325. године. Брат је св. Григорија Ниског. Био је епископ
Кесарије у Кападокији.
Св. Григорије Ниски (335-394.) је био велики мистик и теолог. Имао је, уз св. Григорија
Богослова, значајну улогу на Другом васељенском сабору (381. у Константинопољу). Био је епископ
Нисе.
5
Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма
Св. Амвросије Милански (око 337-397.) је знао реторику, закон, као и литературу на грчком.
Познат је као изузетан говорник. Био је епископ Милана.
Бл. Јероним (око 347-420.) је био теолог и историчар. Превео је текст Светог писма на
латински језик.
Св. Јован Златоусти (око 349-407.) је био епископ у Антиохији, па у Константинопољу. Због
речитости и непопустљивости у говорима добио је надимак „Златоусти“.
Диодор Тарсијски (+око 394.) је био велики борац за правоверје које је победило на Првом
васељенском сабору (325.) и као таквог га је св. Василије Велики поставио на епископску катедру у
Тарсу.
Бл. Августин (354-430.) је био велики богослов и философ чији су списи оставили неизбрисив
траг посебно на западни део хришћанског света. Био је епископ Ипона.
Св. Кирило Александријски (376-444.) је стекао изврсно знање у Александрији, где је био и
епископ. Био је најважнији учесник Трећег васељенског сабора (431. у Ефесу).
Бл. Теодорит Кирски (око 393-458.) је био утицајни богослов, библијски тумач и црквени
историчар антиохијске школе. Био је епископ Кира.
Св. Лав Римски или св. Лав Велики (око 400-461.) је био један од најзначајнијих римских
папа.
Икуменије. О Икуменију скоро ништа није познато. Његова књига „Тумачење Откривења“ је
највероватније написана у првој половини VI века и најстарије је дело које се бави тумачењем
Откривења светог Јована Богослова које је сачувано.
Св. Григорије Двојеслов или св. Григорије Велики (око 540-604.). Овај римски папа је био
врло плодан писац и велики борац за ширење хришћанства.
Андреј Кесаријски (око 563-637.) је био архиепископ Кесарије у Кападокији, а дело
„Тумачење Откривења Јована Богослова“ је написао крајем VI или почетком VII века и оно је, после
Икуменијевог „Тумачења Откривења“, најстарији спис који се бави тумачењем ове књиге Светог
писма.
Св. Максим Исповедник (око 581-662.) је био монах, теолог и борац против јереси.
Св. Јован Дамаскин (око 676-749.) је био познати монах, теолог и заштитник икона.
6
Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма
О Мојсијевој смрти и његовом наследнику Исусу (ИНав. 11-4) (Ориген)
Књига Исуса Навина 11-4:
И догодило се после Мојсијеве смрти да је Господ рекао Исусу сину Навиновом, помоћнику
Мојсијевом, говорећи:
„Мојсије, слуга мој, је мртав, зато устани сада и иди преко Јордана ти и сав овај народ у земљу
коју им дајем.
Свако место до ког се уздигнете4 стопалима својим даћу вам, као што сам рекао Мојсију.
Пустош и Антиливан,5 све до велике реке, реке Еуфрата“.
О6 ономе што је написано: „Мојсије, слуга мој, је мртав“.
Нама је неопходно да објаснимо Мојсијеву смрт, јер ако не разумемо на који начин Мојсије
умире, нећемо моћи да разумемо на који начин Исус влада.
Зато, ако хоћете да приметите да је Јерусалим уништен, жртвеник напуштен, да више нема
жртвоприношења, нити жртава, нити ливеница;7 нигде свештеника, нигде првосвештеника, нигде
служби левита – када схватите да је све ово престало – онда реците: „Мојсије, слуга Божији, је мртав“.
Ако приметите да нико не долази „три пута годишње пред Господа“ (2Мој. 2317), нити да
приноси дарове у Храму, нити да коље пасхално јагње, нити да једе бесквасне хлебове, нити да
приноси прве плодове, нити да посвећује прворођене (2Мој. 2229, 5Мој. 1519) – када схватите да се ни
једна од ових ствари не светкује – тада реците: „Мојсије, слуга Божији, је мртав“.
Заиста, када видите да многобошци приступају вери, да се подижу цркве, да олтари нису
попрскани крвљу која истиче из животиња, него да су освећени „драгоценом крвљу Христовом“ (1Пет.
119), кад видите да свештеници и левити не врше богослужење „крвљу јунаца и јараца“ (Јев. 913), него
да врше службу Речи Божијој кроз благодат Светог Духа, онда реците да је Исус примио и задржао
вођење над изабраним народом након Мојсија – не Исус син Навинов, него Исус Син Божији. Када
видите да је „Хрстос, наше пасхално јагње, био жртвован“ (1Кор. 57) и да ми једемо „бесквасни хлеб
непорочности и истине“ (1Кор. 58); када у цркви видите плод добре земље „тридесетоструки и
шездесетоструки и стоструки“ (Мт. 138,23), односно удовице, оне који су девственици и оне који су
мученици; кад видите да се семе Израиља умножило од оних „који су рођени не од крви, нити од воље
човека, нити од жеље телесне, него од Бога“ (Јн. 113); када видите „децу Божију која су била расејана,
да су сакупљена у један народ“ (Јн. 1152); кад видите да „овај народ Божији празнује суботу“ не
уживајући у одмору од свакодневног живота, него у одмору од чињења дела греха; када све ово
приметите реците да је „Мојсије, слуга Божији, мртав“, и Исус, Син Божији, држи вођство.
Напослетку, у једној књижици у којој је, и поред тога што није ушла у канон, приказан знак ове
тајне, речено је да су виђена два Мојсија: један жив у духу, други мртав у телу. Без сумње, ово је
предсказало да, ако узмете у обзир да је слово Закона празно и лишено свега оног што смо поменули
изнад, имате Мојсија који је мртав у телу. Али, ако сте способни да са Закона уклоните прекривач
(2Кор. 316) и схватите да је „Закон духован“ (Рим. 714), добијате Мојсија који живи у духу.
4 У стиху ИНав. 13 је употребљен глагол ἐπιβαίνω, који значи „ступити, згазити, стати на границу, насилно ући негде“, али
има и значење „попети се“, и у овом смислу Ориген чита овај стих.
5 Ово је текст Септуагинте. У нашем преводу се у стиху ИНав. 14 помиње планина Ливан. Антиливан је планински ланац
који данас сачињава део границе између Либана и Сирије. Налази се насупрот планине Ливан (Либан), према истоку.
6 Ово је Оригенова 2. беседа на Књигу Исуса Навина.
7 Ливенице су течне жртве које су се приносиле неком божанству тако што су се изливале.
7
Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма
2. Свето писмо говори: „Господ је рекао Исусу, сину Навиновом, помоћнику Мојсијевом:
„Мојсије, мој слуга, је мртав. Зато, устајући сада пређи преко овог Јордана ти и сав овај народ, у земљу
коју вам дајем“ (ИНав. 11-2).“
Можда покушавате да схватите на који начин би наш Господ Исус Христос, Син Божији, могао
да буде и помоћник Мојсијев такође. Ово је због тога што „је када је дошла пуноћа времена Бог послао
свог сопственог Сина који је рођен од жене и био под Законом“ (Гал. 44). Тако, због овога што „је био
под Законом“, он је постао „помоћник Мојсијев“.
Бог им говори да пређу у земљу, не земљу коју је Мојсије дао, него у „ону коју вам ја дајем“.
Зато, видите да Господ народу даје земљу преко Исуса након Мојсијеве смрти. Коју земљу? Без сумње,
земљу о којој Господ говори: „Блажени кротки, јер ће поседовати земљу као своје наследство“ (Мт.
55).
3. „Свако место, докле год се уздигнете стопалима својим, даћу вам“ (ИНав. 13). Која су места
до којих се уздижемо својим стопалима? Слово Закона је смештено на земљу и налази се доле. Зато,
ни у ком случају се не уздиже онај ко следи слово Закона. Али ако можете да се уздигнете од слова ка
Духу и да се такође уздигнете од приче ка вишем смислу, онда сте се заиста уздигли до важног и
узвишеног места које ћете примити од Бога као своје наследство. Јер, ако приметите типове у овим
стварима које су записане и запазите представе небеских ствари, и размишљањем и осећајем „трагате
за ониме што је изнад, где Христос седи са десне стране Бога“ (Кол. 31), тада ћете примити ово место
као своје наследство. Јер, наш Господ и Спаситељ говори: „Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга такође“
(Јн. 1226).
Стога, ако сте својом вером, животом, чистотом и врлином и оним стопалима (Јн. 135) која је
Исус опрао стигли све до Христа који седи Богу са десне стране, приступили сте том месту. Бог ће вам
га дати. Тада не само да ћете „постати наследници Божији“, него такође и „санаследници Христови“
(Рим. 817).
4. Написано је: „Баш као што сам рекао Мојсију, пустош и Антиливан до велике реке, реке
Еуфрата“ (ИНав. 13-4). Бог је потчинио „пустош“, односно пустињу, Исусу. Коју пустињу? Ону о којој
пророк говори: „Радуј се, о жедна пустињо“ (Иса. 351) и „много је синова оне која је напуштена као
пустиња, више него оне која је имала мужа“ (Иса. 541; Гал. 427). И опет, Бог не говори да ће Исус
добити Ливан, него Антиливан. За Антиливан је речено као да је „на месту, односно уместо Ливана“.
Стога, ако сматрате да је ранији народ био Израиљ по телу, који је био „истинска маслина“
(Рим. 1124), схватите да су они били прави Ливан. Али кад видите да им је, због њиховог неверовања,
„царство одузето и дато је народу који доноси плод“ (Мт. 2143), то јест, други народ је доведен у
Царство уместо оног који је избачен, тада схватите да је Антиливан „црква живога Бога“ (1Тим. 315)
„сакупљена из многобожаца“ (Рим. 924) кроз Исуса Христа нашег Господа „коме је слава и власт увек
и заувек. Амин“.
Тумачење 1. псалма (Бл. Августин)
1. псалам:
Благословен је човек који није отишао на савет безбожних и није стао на пут грешника и није
сео на заразно место.8
Него он ужива у Закону Господњем и у Закону његовом он ће размишљати дању и ноћу.
И он ће бити као дрво које је чврсто усађено поред водених токова, које плод свој доноси у
своје време и лист његов неће отпасти и у свему што буде радио напредоваће.
8 Овако је у латинском тексту, код нас у Пс. 11 пише „и у друштву неваљалих људи не седи“.
8
Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма
Безбожници нису такви, него су као прах који ветар односи са лица земље.
Зато безбожници неће устати и одржати се на суду, нити грешници на савету праведних.
Јер зна Господ пут праведних, а пут безбожника пропашће.
1. „Благословен9 је човек који није отишао на савет безбожних“ (Пс. 11). Треба разумети да се
овде говори о нашем Господу Исусу Христу, Господу Човеку. „Благословен је онај ко није отишао на
савет оних који су безбожни“, као што је учинио „земљани човек Адам“ (1Кор. 1547), који се сагласио
са предлогом своје жене коју је преварила змија, да прекрши заповест Божију (1Мој. 3).
„И није стао на пут грешника“. Јер, Христос је заиста дошао нама на начин на који долазе
грешници, пошто је рођен на начин на који се грешници рађају, али он није крочио на тај пут, пошто
га мамци и замке овога света нису ухватили и задржали.
„И није сео на заразно место“. Он није желео земаљско царство, са гордошћу, које је добро
упоређено за „заразним местом“, будући да је ретко ко имун и слободан од љубави према владању и
ретки су они који не желе људску славу. Јер, „заразна болест“ је врста болести која је нашироко
распрострањена и може обухватити све или скоро све. Ипак, „заразно место“ се може још прикладније
разумети као штетно учење или наука, чија се реч шири као рак-рана (2Тим. 217). Такође, мора се
размотрити распоред речи: „отишао, стао, сео“. Јер, Адам је „отишао“ онда када се удаљио од Бога.
Он је „стао“ онда када je почео да осећа задовољство у греху. Он је „сео“ онда када, учвршћен и
оснажен у својој гордости, он није могао да се врати назад, док га није ослободио Христос, који „нити
је отишао на савет безбожних, нити је стао на пут грешника, нити је сео на место које је заражено“.
2. „Него он ужива у Закону Господњем и у Закону његовом он ће размишљати дању и ноћу“.
„Закон није прописан за праведника“ каже апостол (1Тим. 19). Али, једна ствар је бити „у Закону“, а
потпуно друга бити „под Законом“. Особа која је „у Закону“, поступа према закону, а особа која је
„под Законом“, према њој се поступа према Закону. Један је, дакле, слободан, а други је роб. Oпет,
Мојсијев Закон, који је написан за слуге и наметнут на слуге, је једна ствар, а Закон који умно
сагледава она особа којој није потребно његово „слово Закона“ јесте друга ствар (2Кор. 36). „Он ће
размишљати дању и ноћу“. Ово треба разумети или као „без престанка“, или „по дану“ треба разумети
као „у весељу“, а „по ноћи“ треба разумети као „у невољама“. Јер, речено је: „Авраам је видео мој дан
и обрадовао се“ (Јн. 856), а о невољи је речено: „Моје узде су ме исправљале све до ноћи“ (Пс. 157 Lat.).
3. „И он ће бити као дрво које је чврсто усађено поред водених токова“. Ово може бити сама
„Мудрост Божија“, односно Христос, који се удостојио да преузме на себе људску природу због нашег
спасења, да би као човек он могао бити „дрво чврсто усађено поред водених токова“, јер у овом смислу
се може разумети и оно што је речено у једном другом псалму: „Река Божија је пуна воде“ (Пс. 659).
Или се овде каже: „Поред Светог Духа“, о коме је речено: „Он ће вас крстити у Светом Духу“ (Мт.
311); и поново: „Ко је жедан нека дође мени и пије“ (Јн. 737), и поново: „Кад би ти знала дар Божији и
ко је тај који од тебе тражи воде, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу, а онај који пије ту воду
никада неће ожеднети, него ће она у њему бити извор воде која тече у живот вечни“ (Јн. 410,14). Или
речи „поред водених токова“ можда значе „поред људских грехова“, прво, зато што се „воде“ називају
„народима“ у Откривењу Јовановом (От. 1715); и опет, није неразумно „водени ток“ схватити као
„пад“, који има своју везу са грехом. То „дрво“, дакле, односно наш Господ, из водених токова, то јест,
из грешних људи, привлачећи их у своје корење својим учењем и упутствима, „донеће плод“, односно
установиће Цркве „у своје време“, то јест, након што је прослављен својим Васкрсењем и Вазнесењем
на Небо. Јер тада, слањем Светог Духа апостолима и потврђивањем њихове вере у њега и њиховим
послањем у свет, Христос је учинио да Цркве „дају свој плод“.
9 Ово је тумачење 1. псалма из „Тумачења псалама“ бл. Августина (354-430.).
9
