Table Of ContentБиблиотека ИЗВОРИ
Уред'НUЦU
Василије Калезић
Вида~к Перић
Реце'Нзе'Нти
др проф. Јован Трифуновски
Богољуб Петковић, архив:и~ст САНУ
Л иков'На опре.ма
Зоран Бранковић
'
Бранко Перуничић
ПИСМА
СРПСКИХ КОНЗУЛА
ИЗ ПРИШТИНЕ
(1890-1900)
.·"".
НАРОДНА КЊИГА
БЕОГРАД
'
" Пис.ма српских конзула 'rпртшшао 'сам први пут 'пре двадесетак
~одипа :У \Архиву 'Се'Кретаријата '.и'Н.острапих посљова 'Ју~осљавије. Не
.ма сумње 1да су она, по 'свом значају и садржипи, још (гада !n.љепила
.моју ,rпажњу. Аљи, мој ;дета.љап рад па проучавању, ;ксероксирању,
прикупљању ;и 'rпрекуцавању (ових архивских доку.мепата .мoiyh је
био ,тек када су опа (дефипитивно (препесепа у државни ~Архив Соци
ја.љистичке Репуб.љике Србије.
Пошто са.м копстатовао да .сва та ко'f'.зуљска 1,пис.ма (извештаји)
од ;1890. до ;1912. (~оди'Не (Нису ;пубљикова'На, rnpucтytiиo :Са.М њиховом
хропо.љошком систематизовању у , два , основnа i рукописа. Први је
управо овај рукопис, који обухвата вре.ме :1890-1900. ~одине. У овом
периоду 'српски :конзуљи у 1Iриштини би.љи су: !Лука :Маринковић,
Бранислав Нушић, \Тодор Станковић и Светислав Симић. Дру~и, 'п,ак,
рукопис односи се па посљедњу деценију '.турске в.љадавине на Косову,
између ~901. и \1912. >~одине. ;У .том 'вре.менско.м интерваљу, конзу.ље у
Приштини 'представљаљи icy Миросљав Спа.љајковиh, песник !Миљан
Ракиh, и дру~и.
Аутор
5
1. ПРЕТХОДНА РАЗМАТРАЊА
" На:юон освај,ања Србије 1459. године, Турци су 1521. годmrе отели
Београд од Мађара, а затим наставили продирање према средњој
Европи. На путу к:роз пано!Нlску раmтцу, поново су се, ко~ Мохача,
су1юбили оа гла:вн1ином мађарске војске ИЈ 1ш:та:с1:рофално је поразили
1526. године. Нешто касније, покоравају целу Мађарску. Сређивање
прилика у широюом па1I:юrнском базену 11рајало ј,~ четИ!р'И децеrиије.
А после тога, турски цар Сулејман Величанствени и велики везир
Мехмед паша Соколовић усмеравају турску војну силу према западу.
У том походу Ту\l)ци се под Сигетом сукобе са хрва11ским баном Ни
колом ЗришсlКИм и 1с1атру га 1566. годиње. Али, ту умре Сулејман:
Величанствени.
Требало је заТIИМ да ;цротек;не 117 година, да би Турци поново
кренули у !Нова освајања. Овог пута циљ на1Пада била је аустријска
престоница Беч. Под Бечом се туЈРСКа вој ска пр:икупи, опколи га и
отпочне жестоко тући. И баш у моменту кад је престоници претила
смр11на опашюст, приспео је у пmюћ пољсюи краљ Јан Собјески ч
напао Турке са ,свих страна. У тој огорченој борби Пољаци сломе
Турке и LНаnнају их у панич1ю бекство.
Од тада, па надаље за чита:ве два н:ареД1На (IЗека, Ау;стриј:а је
помно пратилru политичку и војну стратегију Турсюе, и са своје
стране предузимаља одговарајуће мере обезбеђења. Већ 1686. године
аустри}сюа војска напада Турке у Уларсхюј и заузима Будим. Даље
борбе Аустријанаца с Турцима наст.1mљају се према југу Мађарске,
кроз Панонију и лреко Дунава у Орем. Борбе 1с Турцима биле су
мучне и крваве, али 1688. годИiНе турски одреди 'СУ тю'l1иснути црек:о
Саве. Сада су АуС'Гријанци спремали удар :на велико турск::> утвр
ђење - Београд.
За rнаредНи ·юк војних операција кроз Србију, и према Нишу и
Скопљу, послужићемо се нашим аутентичним иЗ1Ворима, који потичу
из тога доба, а :кюје је LО1осле другог светског ра:та марљиво ТiрiИ
купљао са разних страна iНaillI пис<ац Милорад ПаЈНЈИћ - Суреп. И те
већ давно пожутеле и избледеле r:uaJПиipe успео је Панић да прочита
и да обј,ави у 'СШIОМ делу "Кад су :жИЈви завидеЛЈИ мртвима". И, ево
шта је о тим борбама између Немаца (Аустријанаца), Мађара и Срба
с једне И Турака 'с друге стране, неки од наших писмених људи
тада запиаао:
7
"Године 1688 сабраше се Немци и Срби и Угри и пођоше сви
заједно на велИЈки Београд. И сметО1ше се ови Турци, и сва Маке
;::..ониј а узмути се и еам Цариград. И сна арпска земља подиже се и
побегоше у горе. И с:ви Турци бежаху у Цариград. А српск.и војници
који су били под Београдом у царсюој војсци, ти сви дођоше отуд
и сабраше се уједно. И би пук в•елики. И разделише ·Се на три дела
и ,разиђоше се по свој земљи с;рпсrоој и створише борбу љуту с
Турцима, који 1Су бежали и К'Оји нису бежали. и бише ·Се цело лета
и целу зиму до· пролећа. И паде од обојих велиIЮ мноштво, без броја.
И по свима градовима српск.им, и по свима селим:а, и IIIO путев:има
и по гараМЈа лежаху телеса мртвих, и ваљаху се главе људске, тур
ских људи и ·српских. И те године (6. сеrrте1УЈ1бра 1688) узеше Немци
Београд. А потом на друго лето посла цесар војску :на Турке, и сви се
Срби сабраше за rюмюћ цесару и пођоше од Београда за с·ю врста и
сретоше се с Турцима на реци Мора~ви. Не издржаше Турци и побе
гоше. И тога другог лета сабраше ·Се опет Турци и оwм веЗ!Иrр пође
са свим силама царским и сташе под град Ниш. И ту дођоше ња
њих Немци и Орби, и поразише их јазвом зјело великом и нагнаше
их на реку и подави се Турака много у води (14 септембра 1689). И
запленише Немци: .сву коrмору и све топове турске отеше, и многе
(даље) градове узеше и о'Гидоше секући Турюе до rюља Македоније".1
Аустрија се у Србији атре,щстављала К;<Ю избав1итељица хришћан
ских народа од турског јарма. Наив1Ни Срби веровали: су у то, па ли
стом устану уз аустријску вој-ску против Ту,рака. Но, на њихову
жалост, аустријске јединице претрпе пораз юод Качаника, а у При
зрену умре командант војок:е Пикюломиније. То Аустријанце демо
ралише, па запале Скопље и отпочну повлачење. А за њима нагрну
Турци.
У српском народу завладала је тада паНЈика, јер се иза борбених
турских јединица, кретала посебна казнена екопедиција, сrастављена
од нередовне војске и свакојаког олоша, зва1ног башибозук. То су
биле гомиле зликоваца реrрутоваЈНЈих из разних народности Отоман
ске империје; који су, као потурчењаци, овоју nрипаднюст исламу
,цоказивали тако, да поробљене народе подвргавају разним мучењима,
убиствима, пљачюи, отимачи:НЈи, силовању. То су, заправо, дивље
хорде које су узимале мушку децу из срmск:их домова и одводиле у
неповрат, а српске кћери упућивали у своје ::юареrме.
У боју код Кача,ника Турци су изненадили Немце, односно Ау
стријанце и у широ:к!Ом фронту продрли на Косов10. Турци су зароб
љене Немце пуштали, а сав српс:кrи народ ~стављали по:д мач -
младе одводИЈ]И у ропство, а старе давили и секли. То ужасно време
очевицдац је 'забележио овим узвицима: "Ох, 'ох, ох, уви мње! Љути
страх и беда ... Уви мње, љуте туге". Било је толико очајно да су
људи призивали у помоћ ·смрт, а ,не жив•от. На манастир Дечане
похитао је паша Гащли, '<!овек из суседног арба,нашког племена, и
1 Милорад Панић - Суреп: Кад су живи завидели мртвима, Издање
Београд, 1960.
8
1
"
Споменик српским јунацима, изгинулим у боју с Турцима 1389. године
опљачкао манжтrир, а игумана Захарија (од бола и туге) отерао у
смрт.
Док се то збивало око Дечана, пећки па'11ријарх АрсеНЈИје Чарно
јевић узмицао jie за Немцима ,са много орпског народа. Бежали су
како је ко Nюгао. Неки су одмицали пешке, неки на коњима или ко
лима. И та:кёо доспеше под Београд, 'а одатле наставише пут чамцтvrа
уз Дунав - све до Будима града. Избегло је укуп:но 37.000 фамилија
и исто тоЛИЈко војника Срба у аустријској вој,сци. А ево како је један
сапутник и сапа'I1НИiк те бежаније видео и ондашњим језиком записао
ту велику српску трагедију.
"И паки, беху сиа последња, тешка, нужна и усилна времена"
"И тюю дост бист в ДНIИ тие совакупљениа и соједињениа србскаrо
9
народа". "Сего 110да на:ставшаго Ту~рци уд8iрише у зимн.о временја,
изненада, незна11и Немцу, за јеже Немац беше вој1ску рwспустио по
квартиру; и тако нападоше Турци н:а Приштину :вrнезапу (изненада),
и Качаник. И тогда Турци, не '11ражећи ни гдрава. ни крива, но све
сабљи предадоше; и МIНОге Немце 0·1~пустwше на ве:ру, а Хiристиани
(Срби) :многи rюпибоше и rюараше сја, и МЈiюги Rарод хри~стиански
заробише". "Ох, ох, ох, горко уви мње! Љуги е11рах и беда тогда
беше; матер от чедех раздвај,аху, а от оца ·сина; младе робљаху, а
старе секаху и дављаху. Тогда, на се человеци смрт призиваху, а не
живот, от прокле'11И ТУiр:а:ка и Татара. "Уви :м:ње, љуте туге! И пашто
приватише Ага.рени, тогда подиже се на 'МОНЈЭЈстир Дечане паша Га
шли от фис Гашу и плени игумена, еле жива остав.и, и коначни~1
запуегением мана~стир остави. Игума1н жив бити, '11рети дн престави
се игумен Зах.а:рије".
"Того пролећа патриарх Арсеније Чарноевић из Пећи даде сја
бегу уз Дуна:в эа: Немцем, с неколИЈюо владика земље србскеј1е, и
иноци многи 1от сеја предели, и народ 1србс:юиј мног, мужесюи пол н
женсюи, дадоше сја бегу rc патрrиархом уз ДуЂ:ав за Немцем" ...
"37.000 фамилиа и толико во военују службу цесару вступили". "В
том же рати биот велико пленение и расхиштение и запустение всеј
сербској :3·емљи - градовом и варошам и селам и монастирием зго
релим, јакюж{:; и нашем ~vюн:астиру Раваници ... Тагда Турци о,ц.крише
олово с мон:аС'rира и одкриurе и покров оловни скинуте. Малому же
нашему НЈароду јемши сја бегу уз д"ЈiНасв: једњи ЋЈа лађах, и:нм же на
коњих и на кољеаНЈицах, друзи же пеши јакоже (као) а:з сиромах.
qетрдесет днеј бист нам пут хождение". "А Срби уђоше сви у чамце.
А би чамаца до дес,ет хиљада и rrобегоше сни реком Дунавом, уз воду
и дођоше под npa~ Будим . . . "И :ми ЖЈитељи МОНiастира Рав1а:нице, с
моштим светаго иже во ца,рја ЛазаЈра србскаго П1Ридох0tм и ·свелихом
сја (насеЛ<И!СМо се) в некое место зовомо Сентандреа, а и:ни зваху
Свети Андреј. ДоЦро место за дребИ'Валиште. И ту соградихом хиже
как магохом, и црков воздиr~охом од древа близ брега дунавског". 2
Када су бројна српска домаh.иiнства к:ренула за патријархом Чар
нојевићем, на К:осаву је настао известан в·а1кум. У опу~стеље српске
домове и 'Напуштена ~имаwа уеељавали 1су се махом Арбанаси и Турци.
О тој великюј ,сеоби Срба на~ш rюзнати држав1НЈИК Јован РисТ1Иh запи
сао је следеће: "Побожни и родољубиви патријарх имао је F!lајбољу
v
намеру: да послужи своме народу, .напустивши орпско земљиште,
које 'се надао да he се опет моћи повратити, :но његова се нада није
испунила, а п;разнИЈНе :кюје су Срби у С11арој Србији начинили, попу
ниле су ое веfi'и1Fюм елементима ту~рским, арнаутским, па и цинцар
ским".
Њо, осим поменутих емиграција, бивало је стално појединачних
иљи групНiИХ сељења из Србије у земље "преко". Ово у толико пре,
што је граНЈица између Турске и Аустро-"Угарске била Сава и Дунав,
гра:ница дугачка и слабо IЮН'Гролиса:на. ВаЖЈНо је да је у xvrп веку
придошлица Срба било свуда од pe:rre Саве до Будима. Многи од њих,
који у новим ж:иво'I1ним условима нИiсу имали могућности да се ослоне
2 Исто.
10
на своју е'!1Ничку јачицу, мењали су веру и националност, та:к?, да је
од тих миграционих кретања на север, остала да живи Во.1водина
и Срби на територији некадашње аустријске Војне гр~ице.
Ваља иМЈати у виду да је у време освајажа ОрбиЈе од стране
Турака, Косово било најгушће насељени юрај и :>ЮИТница средњеве
ковне Србије. "У великој сеоби Срба са Косова 1690. 11одине, са r1атри
јархом Чарнојевић.ем кренуле .су, углавном, имуh!нlи:је фамилије: а на
Косову је остала да живи многобројна српска сиротиња - раЈа, да
трпи свакюјаке зулуме Т~рака и њихов:и:х iПОмагача потуречењака, а
потурице су, како народ вели, увек биле гаре од ТурЧИIН!а. "У то нас,
уосталом, уверавају МЈногобројни писани из.вори - наши и стрrаrни,
као и .архивска документа.
Поисљамљени народи и етничК'е групе, имали су по правилу низ
привилегија. Због тога су они били драстични према •својим ·сунаро:д
ницима из којих су потицали. Они су им рушили и спаљивали бо
гомољ·е и друге споменике културе, да би тиме доказали своју nrривр
женост и оданост корi1!Ну. Тако је бИЈВЈало :и у нашим крајевима. По
туррчењаци су се трудили ,ща истребе своје су;нароДНИЈке који нису
х11ели да приме и~слам.
"У средњем :Веку, за владавине Турака 'на Балкану, вера 'је била
једина удеологија која је зближавала људе. Тада у Турској није
постојало политичких пар'I1Ија и њихових програма. А Турци и по
турчењаци били су фанатизовани верници и вој1ници, или су се из
користољубивих разлога правили да то јесу. З.а'Го су они огњем и
мачем 1Ширили мухамеданство. Ко међу rюкореним народим:а није
хтео прими'Dи ислам, односmо турску веру, био је презрен као прост
рајетин и третиран као непријатељ. Рајетину је поклоњен живот, да
би радио и плаћао многобројне дажбине турском цару и свом .спа
хији.
Турци су користили сваку погодну прилику за НЈасилно турчење
раје. Међутим, било је и до6ровошног турчења од стране вљастеЈiе
поробљених народа, да би на тај начин сачувала ~своје земљишне
поседе и друге привилегије, које је раније имала. И у суседној Арба
нији зна11ан део стано'Вништва примио је тур•ску веру. По томе о:шюву
Арбанасима су била доступна 1V11нога висока места у отоманској др
жавној хијерархији. Многи међу њима постајали су паше, му11еса
рифи (начелници), гувернери, аге, бегови, crraxиje и читлук сахибије.
Спахије су имале и своје сељаке на поседу - рају, чипчије, који су
радили за свог аграрног господара. Те чИiпчије на Косо1Ву 6или су
махом Срби. А тешке дажбине, :iroje су они морали давати у новцу
и производима, бивале су узрок разним немирима, но Турци су их
драстично угушивали. Турци су често пута баш Арбанасе употребља
вали за гушење буна међу хришћанима.
Сада rce поново враћамо новој rсрпюкој недаћи. Аустроугарска је
поново отворила рат с Турцима у време између 1716. и 1718. године,
и добила га. Више од двадесет година после тога, Србију су под оку
пацијом држале аустроугарске трупе, да би 11а иста армада, најездом
Турака с jyria, окрену ла леђа и бежала Г!lреко Саве и Дунава. За тим
фаталним Аусчжјанцима поново је бежао ·српски народ. И опет .су
настала нова страдања народа пред зверским налетима Турака. Опет
11
раз81рања села, паљевине, пљ:ачке, вешања, убиства, набијање живих
људи на коље, силювања. Зар после толикiИх nогро:ма тај српски
иарод и даље пос'Dоји? Да, да, и не оамо што постоји, него ће поче·г
ком XIX века подићи револуцију за своје кон:ачно ослобођење од
Турака. Но, пре тога, вратимо се опет наведеној књ'ИЗИ (Кад су живи
завидели мртвима) Милорада Панића-Суреnа, да видимо шта су нам,
онапю узr~редно и фрагментарно, забележиљи наши људи о догађа
јИlV!'а од велике ~сеобе до васщрснућа Србије у првом у~ста~нку. Почнимо
са ИН!вазијом Немаца (Аустријанаца) против Турака.
"Сего года (августа 12) поиде Немац с војском, со си.лоју l\11Ногоју,
у Срем презимова. Тогда rнароду у предели сеи, Сремској и Бачкој,
бист велика тегота :воршпаном, возећи ~сено, заб и брашню и rтрову~нту
у табор под Земун:'' ...
"Послаше (Немци) катане србске и поараше Лешницу и упалише,
и многе Турке rюбише, и многи плен добише катаЈНе и ајдуци. Вист
:комендант nред њима Вук Исаковић оберштер и Трифон капетан
Исаковић" ...
"Сего пролећа поиде Немаца от Белиграда со силују на Турчина,
и освоји Ниш HelV!laц, и отуду поиде Немац под Видин" ... и ничто
не .получи (Немац на Видину), но поиде натраг Нишу, а Турци за
њима ... Тогда многа скорб бист христијаном, и парабоштение и пле
нен:ие од Турков" ...
"Тогд а се и Косово плени" ...
"Избеже Немац проклети из Ниша. И тогда Турчин прииде и
исече и пороби 630 христиана, 1737. месеца октомбра 1."
"Одоше Турци опет под Ужице и !Прид ЊИ'М'а Ибрахим паша
Алиnашић из Скопља и узеше га на виру. Одпра'!1И'Ше цесаро:ве људе
к Београду, а што је била раја турска извишаше Турци, изсикоше и
у робство !Немило оюреиуще".
"Знаменоју что јако везир Хајваз Мехмед паша прими на 1739
года августа 6 Д:fre (по старом) в недељу ·славниј Серrвии Белград.
Тоrда и куr.а бист" ...
1737-1738 - "В тој рати ла11риарх Арсение четверти, пекски,
да:не се бегу, и шњиме народ мног, ИIНоци мно11и и владика нишки
Георгие Поповић, от сеја предели, од Пећи, и Њовог Пазара, и од
Косова, и сва Сервија, дадоше сја беI1ству уз Ду~нав за Немцем. Тогда
мног народ христиаНiски Турци заробише и у плен одведоше; тогд а
бист с1юрб и жаЈiост велија, и :приид·е патриарх с народом у Бели
град, и сва армада немецка прииде под Бе.лиград" ...
1756 - "Побише се проклети АрНЈаути, монас'Ilирски воевода по
гибе, М'ОНастир се много глоби и беда вел-ика бист в тое времј.а и
много изгинуше Харнаути", - записа својеруЧЈно ђакон у Дечанима
Јоан.
1806-1817 - "На че11.ири миЉ1а од ПриштИЈН/€ стадосмо се лети
уз један 'поток пун нанесених стабала шумских, а на једну миљу
даље спустисмо •Се у царство смрти. Да би досадио хајдуцима Бећир
паша беше запалио непрегледне шуме, којих један део ;већ беше
претворен у пепео, а други још гораше, тако ·да смо ми кроз три
миље кроз rюж;ар, 'К'оји ее ус'!,'ављао малко nред вароши Гњила
ном" ... Од Гњилана ка Куманову "опет почиње слика јада и пу-
12
