Table Of ContentИНСТИТУТ ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ
THE INSTITUTE FOR RECENT HISTORY OF SERBIA
БИБЛИОТЕКА СТУДИЈЕ И МОНОГРАФИЈЕ
КЊИГА бр. 39
Издавач
ИНСТИТУТ ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ
За издавача
Др Момчило Митровић
Редакција
Др Гордана Кривокапић-Јовић (одговорни уредник)
Др Олга Манојловић-Пинтар
Др Мира Радојевић
Др Драган Богетић
Рецензенти
Др Предраг Марковић
Др Бранко Бешлин
Лектор
Соња Шоћ
Тираж
300 примерака
Штампа
Беокњига, Београд
ISBN 978-86-7005-053-6
Штампање ове књиге помогло је Министарство науке
Републике Србије
мр Бојан Симић
ПРОПАГАНДА
МИЛАНА
СТОЈАДИНОВИЋА
Београд, 2007.
Садржај
Предговор .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 7
Увод – Појам, историјат и врсте пропаганде . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 17
ПРВИ ДЕО
Милан Стојадиновић и влада Милана Стојадиновића.. .. .. .. .. .. .. 25
ДРУГИ ДЕО
Организација пропаганде у европским државама
тридесетих година двадесетог века.. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 49
ТРЕЋИ ДЕО
Организација и начин извођења пропаганде
Милана Стојадиновића . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 79
Централни прес-биро . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 79
Агенција „Авала” . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 103
Штампа . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 121
Радио . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 144
Партијски прес-биро.. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 155
Филм . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 159
Страначке, омладинске и друге организације у
служби пропаганде .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 164
ЧЕТВРТИ ДЕО
Манифестација пропаганде Милана Стојадиновића и
њени циљеви . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 165
Пропаганда у привреди . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 167
Пропаганда о опозицији и према њој.. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 181
Пропаганда намењена иностранству . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 193
Пропаганда према верским заједницама .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..2 09
Пропаганда према националним мањинама .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 217
Пропаганда у култури и просвети . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 221
ПЕТИ ДЕО
Предизборна пропаганда . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 231
Избори у Краљевини Југославији – правила,
пракса, резултати .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 231
Пропаганда Милана Стојадиновића на
Парламентарним изборима 1938. године.. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..2 42
Закључак.. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..2 93
Резиме на енглеском језику .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..3 03
Прилог бр. 1 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 313
Прилог бр. 2 .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 321
Извори и литература .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 327
Изводи из рецензија .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 339
Белешкa о аутору .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 341
Именски регистар.. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. 343
Пропаганда Милана Стојадиновића
Предговор
Пропаганда представља моћно оружје које се, као средство за
освајање и учвршћивање власти, примењивало од када постоји орга-
низовано људско друштво. Током историје она се развијала, усаврша-
вала и прилагођавала времену, простору и степену техничко-те хно-
лошког напретка. У модерној држави носиоци те пропаганде су вла де
и државни органи. Током тридесетих година двадесетог века она до-
стиже својеврстан врхунац у свом развоју и примени. Томе је до при-
нела победа нацистичке странке у Немачкој, странке која је про па-
ганди давала изузетан значај. Након тога практично је започео про-
пагандни рат у Европи. У почетку, тежиште пропагандног деловања
било је на мобилизацији и придобијању локалног становништва, али
се касније проширује ван државних граница и постаје ограниченo само
достигнутим развојем науке и технике. Развојем нових медија, радија
и филма, и њихове употребе у пропагандне сврхе ова борба постаје же-
шћа и перманентна.
У држави и друштву Краљевине Југославије тридесетих година
постојали су бројни национални, политички, привредни, социјални и
други проблеми. Нерешено национално питање које је државу опте ре-
ћивало од њеног оснивања, неусаглашеност са већином суседних држа-
ва, последице Велике економске кризе само су неки од тих проблема.
У овом периоду на челу државе био је Александар Карађорђевић, краљ
који је „и владао и управљао, који је на својим раменима носио цео терет
државне политике” (цитат је Стојадиновићев). Од јануара 1929, када је
укинуо парламент и политичке странке његова власт у земљи била је у
много чему неограничена. Иако је Уставом из 1931. године вратио На-
родно представништво и могућност избора, у суштини правно је санк-
ционисан успостављен краљев лични режим. Након убиства кра ља
Алек сандра у Марсељу 1934. године, власт у земљи практично је пре узео
кнез Павле Карађорђевић, као први намесник, односно „принц ре гент”.
Од свог претходника он се разликовао по темпераменту, образо вању и
животном искуству.
Период намесништва (1934–1941) представља доба благе демо-
кратизације земље, буђења партијског живота, али и промена у унутра-
7
мр Бојан Симић
шњој и спољној политици. Кључна личност у том периоду био је Милан
Сто јадиновић, председник владе од 1935. до 1939. године. Модеран
по литичар, школован на Западу, енергичан и одлучан, Стојадиновић
је уводио многе новине у политички живот Краљевине. У домену про-
паганде његов утицај био је револуционаран у правом смислу те речи.
Већ летимични увид у политичку штампу и пропагандни мате-
ријал из времена Стојадиновићеве владе открива мноштво иновација.
За потребе политичког маркетинга у употребу су уведени нови медији
и технологије. Штампа и плакати добијају нови визуелни идентитет
и упадљиво се разликују од оних из претходног времена. Време владе
Милана Стојадиновића може се сматрати својеврсном прекретницом у
развоју политичке употребе медија и феномена пропаганде у Југосла-
вији. Управо то је и разлог због којег се њима бави ова монографија.
У нашој историографији још увек нема монографске литературе
која би се на обухватан начин бавила историјом и развојем пропаганде у
Краљевини Југославији, њеном организацијом и начином спровођења.
Такав је случај и са историјатом медијских институција од национал-
ног значаја као што су Централни прес-биро и Агенција „Авала”. Ове
институције које су биле од огромног политичког утицаја у свакоднев-
ном животу краљевине остале су на рубу интересовања досадашњих
истраживања тог периода наше историје.
Хронолошке границе наше монографије одређене трајањем
владе Милана Стојадиновића (јун 1935. – фебруар 1939). Разматрећемо
искључиво тај период узимајући у обзир лични допринос и значај
Стојадиновића у домену модернизације политичке пропаганде у зе-
мљи. У домену феномена којима се бави монографија овај период пре-
познатљиво се издваја и разликује од оних који су претходили и сле-
дили, што ћемо у раду покушати и да покажемо. Сматрамо да је на ра-
звој и осмишљавање пропаганде, председник владе Стојадиновић имао
значајан, па и одлучујући утицај. Након његовог пада околности су се
промениле. Стојадиновића је наследила много слабија личност Драги-
ша Цветковић, кнез Павле се много више уплитао у вођење државних
послова, дошло је до преуређења државе, распуштања Скупштине... Све
ово поменути период чини особеним и заокруженим за истраживање.
Ван хронолошких оквира рада излазили смо када смо сматрали да неке
појаве, институције и догађаје треба подробније објаснити, образложити
њихово порекло, историјат и ранију функцију.
Најопштија теоријска, методолошка и терминолошка питања
у вези са феноменом пропаганде изложена су у уводном поглављу. У
приступу овим питањима ослањали смо се на релевантну литературу
8
Пропаганда Милана Стојадиновића
помоћу које смо покушали да објаснимо како се концепт и значај про-
паганде мењао у друштвеним наукама и кроз историју.
У првом делу рада приказали смо личност Милана Стојадинови-
ћа и делатност владе којој је он био на челу. Поред неизбежних био-
графских информација, у излагање о Стојадиновићу унели смо што је
могуће више контроверзи и међусобно супротстављених мишљења о
његовом раду и његовим личним особинама.
У другом делу рада обрадили смо појам, врсте и технике пропа-
ганде у европским државама тридесетих година двадесетог века. Кон-
кретним примерима илустровали смо њену примену, како кроз исто-
рију, тако и у времену о коме је реч. Ради успостављања компаративне
перспективе приказали смо институционалну организацију пропаганде,
како великих сила тога доба, али и држава које се на основу својих
карактеристика могу лакше довести у везу са Југославијом. Сматрали
смо да је потребно дати оквире и начин функционисања пропагандних
служби држава које су се са Југославијом граничиле, као и оних са сли-
чним проблемима, сличним државним уређењем и економијом.
У трећем делу рада детаљније смо размотрили на који је на-
чин била организована пропаганда Милана Стојадиновића, са ка-
квим материјалним и људским ресурсима је располагала и на које
се институције ослањала. Од државних институција које су пружале
про фе сионалне и техничке услуге у пропагандним активностима Сто-
јадиновићеве владе и њега лично, обрадили смо оне најважније и
најутицајније. У првом реду анализирали смо рад Централног прес-
-бироа, установе која је фактички обављала улогу министарства про-
паганде. Значајна пажња посвећена је Агенцији „Авала” која је имала
улогу државне новинске агенције, иако је формално била акционарско
друштво. У наставку смо говорили о штампи, дајући прво општи поглед
на њено стање и околности у којима је функционисала у Краљевини
Југославији. Посебно смо обратили пажњу на централне, провладине
листове Самоуправу и Време. Поред политичког контекста, тражили
смо дубљи смисао и значај који је штампа имала у друштву међуратне
Југославије. Заједно са штампом обрађен је и специјални партијски
орган, Прес-биро Југословенске радикалне заједнице, који је имао
улогу да координира и усмерава штампу која је била наклоњена влади.
У завршном делу овог поглавља студије представили смо организацију
и начин функционисања нових, за оно време модерних, медија – радија
и филма. Остале државне и партијске организације, мање по значају и
величини, поменули смо само у најкраћим цртама.
У четвртом делу рада разматрали смо конкретно испољавање
пропаганде у различитим областима друштвеног живота. Као посебне
9
мр Бојан Симић
целине разматрања узели смо пропаганду у привреди, пропаганду на-
мењену иностранству, пропаганду према политичким противницима,
пропаганду у култури, просвети и спорту, пропаганду према верским
заједницама и националним мањинама. Утврдили смо основне прав це
пропаганде у поменутим областима и приказали сличности и разли ке
које су међу њима постојале. Концептуално различити видови пропа-
ганде илустровани су релевантним примерима уз значајне цитате пре-
узете непосредно из извора.
У петом делу рада говорили смо о непосредној изборној про па-
ганди која је спровођена у периоду Краљевине Југославије. Најпре смо
се осврнули на изборна правила, правну регулативу и ранија изборна
искуства. Анализирани су избори који су одржавани по Септембарском
уставу, дакле они од 1931. па до 1938. године. У овом делу рада највише
смо писали о предизборној пропаганди Стојадиновићеве владе и самог
Стојадиновића на парламентарним изборима у децембру 1938. године.
Избор правдамо тиме што су ти избори у пропагандном смислу били
најразноврснији и на њима се у потпуности показала у претходним
поглављима изложене технике и облици пропаганде.
Садржај монографије употпунили смо транскриптом пропа ганд-
ног филма „Путем препорода, Југославија јуче, данас, сутра”. Овај филм,
који је рађен наменски за изборе 1938. године, представља истовремено
језичку и визуелну илустрацију пропаганде која је спровођена за време
Стојадиновићеве владе. Чињеница да је филм до сада био познат само
неколицини људи и да се његов сценарио може наћи само на немачком
језику, учврстило је нашу одлуку да и тај сценарио објавимо у целини.
Управо разлика између реализованог филма и сценарија написаног
у Немачкој указује на одређене разлике у концепцији пропаганде из-
међу југословенских и немачких пропагандиста. У визуелном смислу,
монографија је обогаћена упечатљивим примерима оновременог про-
пагандног материјала. Сматрали смо да приказом неколико различи-
тих облика пропаганде (плакати, леци, карикатуре, чланци...) можемо
дати малу илустрацију оног што је у раду изложено.
Обим и употребљивост историјских извора одређује дубину и
ширину анализе одређене теме. Постојећа изворна основа за овај рад
је обимна и разноврсна, али за нека питања оскудна или, пак, непосто-
јећа. Највећи проблем овог истраживања, на који нисмо успели у одре-
ђеној мери да одговоримо, јесте однос између исконструисане про-
паганде стварности и реалности. Ово се нарочито односи на податке у
домену економије које је тешко до краја расветлити. У великом броју
случајева постојали су само званични (државни) подаци које је, најче-
шће, састављала иста власт која их је касније употребљавала у пропа-
10
