Preoblikovanje neoliberalizma: socijalna politika u Srbiji

375 Pages·2017·3.771 MB·Serbian

by  Danilo Vuković

DANILO VUKOVIĆ D
A
N
I
PREOBLIKOVANJE L
O

V
NEOLIBERALIZMA
U
K
SOCIJALNA POLITIKA O
DANILO VUKOVIĆ
V
I
U SRBIJI Ć
PREOBLIKOVANJE
P
R
Mi smo skloni da svoja socijalna prava prihvatamo zdravo za go-
E
tovo, kao davno osvojene vrednosti na koje danas polažemo le- NEOLIBERALIZMA
O
gitimno pravo, ne preispitujući pri tome ni kada ni kako su osvojena,
B
da li su ih naši preci imali i da li ih ljudi u udaljenim delovima sveta L
imaju. Jedino smo, čini se, skloni da se bunimo kada naša socijalna I
K SOCIJALNA POLITIKA
prava nisu ispunjena, kada usluge, lekarske, socijalne ili obrazovne,
O
nisu onoliko dobre ili efikasne, a davanja, penzije ili socijalna pomoć, U SRBIJI
V
nisu izdašna, barem ne onoliko koliko mi smatramo da nam pripa-
A
da. Iako nova pojava, socijalna prava su pred većim izazovima nego
N
mnoga druga. Tek što su dobila “pravo građanstva” u drugoj polovi-
J
ni prošlog veka, promene u kapitalističkoj proizvodnji, neoliberalna E

ideologija i globalizacija, stavili su ih pred veliki test. Složeni splet N
ekonomskih, političkih i ideoloških faktora doveo je do toga da je sa-
E
vremeni kapitalizam sve manje tolerantan prema socijalnim pravima, O
a tolerancija je najmanja tamo gde je i otpor najmanji, u siromašnim L
zemljama i među siromašnim građanima. Taj talas pritiska na soci- I
B
jalna prava polako se preliva na zemlje polu-periferije, pa i centra, i
E
dovodi do trke ka dnu u pogledu zaštite prava radnika, siromašnih i R
socijalno isključenih, mladih, nezaposlenih itd. Srbija u tom pogledu A
nije izuzetak i ova knjiga posvećena je upravo procesu transformacije L
I
socijalnog prava u savremenoj Srbiji. Z
M
A
Dizajn korica: Dušan Marinković
BIBLIOTEKA
ARHETIP
KNJIGA
28
Za izdavača: Nikola Janković
Glavni urednik: dr Dušan Marinković
Dizajn korica: Dušan Marinković
Tehničko uređenje: Mediterran Publishing
Recenzenti: prof. dr Dragica Vujadinović, Univerzitet u Beogradu,
prof. dr Miroslav Brkić, Univerzitet u Beogradu,
prof. dr Dušan Marinković, Univerzitet u Novom Sadu
Copyright © Danilo Vuković i Mediterran Publishing 2017.
Sva prava zadržana
CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Novi Sad
ISBN 978-86-6391-072-0
Štampa: Art Print, Novi Sad
Mediterran Publishing d.o.o.
Trg Republike 18,
21000 Novi Sad
tel/fax: [phone]
www.mediterran.rs
e-mail: [email protected]
Nijedan deo ove knjige ne sme biti reprodukovan,
analogno ili digitalno,
bez dopuštenja autora i izdavača.
Danilo Vuković
PREOBLIKOVANJE
NEOLIBERALIZMA:
SOCIJALNA POLITIKA
U SRBIJI
sociološko-pravna analiza
Novi Sad
2017.
DANILO VUKOVIĆ
PREOBLIKOVANJE NEOLIBERALIZMA:
SOCIJALNA POLITIKA U SRBIJI
SADRŽ AJ
Uvod 9
Sociologija prava i javnih politika 13
Socijalna prava i socijalna politika 13
Sociologija prava i javnih politika 24
Globalna scena: neoliberalna transformacija države
blagostanja i socijalnih prava 35
Transformacija kapitalizma, država blagostanja
i socijalna prava 35
Globalizacija 60
Međunarodni akteri i globalna socijalna politika 71
Domaći kontekst: istorijsko nasleđe i akteri 81
Iz socijalizma u kapitalizam: rađanje novog poretka 81
Politički kontekst: od produženog dejstva 90-ih
do zarobljavanja države 95
Promene i podrška: elita i srednji slojevi 111
Socijalna politika i socijalna prava
na prelasku iz socijalizma u kapitalizam 122
Obrazovanje: škola po meri deteta, poslodavca
ili novog društva? 132
Pravo na obrazovanje: zakoni, institucije i javne politike 132
Ishod: deca i mladi nakon nepravednog i
neefikasnog sistema 145
Reforma osnovnog i srednjeg obrazovanja:
slabe mreže i jaki otpori 163
Visoko obrazovanje: od Humbolta do Bolonje 181
Pravo na obrazovanje: zakoni, institucije i javne politike 181
Ishod: univerzitet pred izazovima globalizacije
i marketizacije 187
Reforma visokog obrazovanja: polaganje oružja
pred profesionalnom zajednicom 199
Socijalna zaštita: interesi korisnika i pružalaca usluga 218
Pravo na pomoć i usluge:
zakoni, institucije i javne politike 218
Ishod: restriktivni sistem i korisnici bez “glasa” 236
Reforma socijalne zaštite: mreže stručnjaka
i međunarodni uticaji 248
Rad i zapošljavanje: spori pohod neoliberalizma 262
Rad i zapošljavanje: zakoni, institucije i javne politike 262
Ishod: radnici i nezaposleni zarobljeni
u post-socijalističkoj transformaciji 274
Reforma radnog zakonodavstva:
politička borba i ideološka hegemonija 289
Društvene promene i socijalno pravo:
posredovani uticaji i nekonzistentni ishodi 302
Globalni akteri: neoliberalni modeli i mehanizmi uticaja 302
Elita: između potrage za podrškom i zarobljavanja države 311
Srednji slojevi: zarobljavanje resursa 315
Literatura 330
Indeks 371
Uvod
Mi smo skloni da svoja socijalna prava prihvatamo zdravo za
gotovo, kao davno osvojene vrednosti na koje danas polažemo le-
gitimno pravo, ne preispitujući pri tome ni kada ni kako su osvoje-
na, da li su ih naši preci imali i da li ih ljudi u udaljenim delovima
sveta imaju. Jedino smo, čini se, skloni da se bunimo kada naša
socijalna prava nisu ispunjena, kada usluge, lekarske, socijalne ili
obrazovne, nisu onoliko dobre ili efikasne, a davanja, penzije ili
socijalna pomoć, nisu izdašna, barem ne onoliko koliko mi sma-
tramo da nam pripada. Kao što pripadnici srednjih klasa, kako
kaže nemački sociolog Štefan Mau (Steffen Mau), teže da zaborave
da njihov socio-ekonomski položaj ne proističe iz njihovih indi-
vidualnih vrednosti i vrlina, već i državnih politika (Mau, 2015),
tako i mi nekada težimo da zaboravimo da naša prava nisu nama
prirođena niti posledica naših individualnih vrlina, već posledica
političkih borbi, borbi s kojima naše generacije uglavnom nemaju
ništa. U nekim zemljama one su bile teške i dugotrajne, a u nekim,
kao što je naša, one su i više od toga, bile krvave i odnele mnoge
živote. Konačno, i što je možda najvažnije, socijalna prava koja su
iz njih proistekla relativno su nova pojava u zapadnoj civilizaciji.
Ona su nova u našem delu svetu, dok na nekim drugim meridija-
nima borba radnika i seljaka za osnovna socijalna prava tek poči-
nje i ona se vodi kako sa državama, tako i sa velikim kompanijama
(npr. Springer, 2010).
Iako nova pojava, socijalna prava su pred većim izazovima
nego mnoga druga. Tek što su dobila “pravo građanstva” u dru-
goj polovini prošlog veka, promene u kapitalističkoj proizvodnji,
neoliberalna ideologija i globalizacija, stavili su ih pred veliki test.
9
10 Preoblikovanje neoliberalizma: socijalna politika u Srbiji
Složeni splet ekonomskih, političkih i ideoloških faktora doveo je
do toga da je savremeni kapitalizam sve manje tolerantan prema
socijalnim pravima, a tolerancija je najmanja tamo gde je i otpor
najmanji, u siromašnim zemljama i među siromašnim građanima.
Taj talas pritiska na socijalna prava polako se preliva na zemlje
polu-periferije, pa i centra, i dovodi do trke ka dnu (engl. race to
the bottom) u pogledu zaštite prava radnika, siromašnih i socijalno
isključenih, mladih, nezaposlenih itd.
Srbija u tom pogledu nije izuzetak i ova knjiga posvećena je
upravo procesu transformacije socijalnog prava u savremenoj Sr-
biji. Prvi cilj ove studije je da opiše kako su se menjali srpski zako-
ni i javne politike, a zatim da objasni njihove ishode u oblastima
obrazovanja, rada i zapošljavanja i socijalne zaštite. U tom smislu,
ona bi trebalo da posluži studentima i drugim zaniteresovanim či-
taocima kao pregledno štivo koje izlaže i analizira zakone i javne
politike i njihove rezultate u ovim oblastima. Drugi cilj je da se
prikažu i iz sociološke perspektive objasne društveni sukobi koji
su oblikovali socijalna prava i socijalne politike posle 2000. godi-
ne. Nekada su ovi sukobi definisali fundamentalna prava, kao što
su prava na osnovu rada, prava na socijalno osiguranje ili obrazo-
vanje, a nekada su više bili usmereni na naizgled periferne stvari
– kako će jedan sistem biti organizovan, ko će njime upravljati, po
kojim principima će raditi i sl. Međutim, i ti naizgled periferni, kao
i oni centralni sukobi (onda kada su se uopšte odvijali), vođeni su
oko važnih javnih resursa i njihovi akteri bili su različite društve-
ne grupe i institucije. Jedan od aktera koji će biti u centru pažnje
ove analize jesu srednji slojevi. Pokušaću da dokažem da su, pored
elite, upravo srednji slojevi i njihovi interesi imali, a i dalje imaju
važnu ulogu u oblikovanju političkog sistema, socijalnih prava i
socijalne politike u Srbiji. Glavni ideološki impuls dolazio je, na-
ravno, spolja, ali to nije podrazumevalo prosto kopiranje zakona
i javnih politika. Naprotiv, preuzeta rešenja prošla su kroz proces
posredovanja u kome su, uz elitu, srednji slojevi imali najveći uti-
caj. Lokalni uticaji doveli su do preoblikovanja neoliberalnih ideja
i proizveli jedan specifičan nekonzistentni polu-periferni socijal-
ni režim. Iako se srednji slojevi po pravilu posmatraju kao faktor
Uvod 11
modernizacije i demokratizacije, analiza transformacije zakona i
javnih politika u oblasti osnovnog, srednjeg i univerzitetskog ob-
razovanja, rada i zapošljavanja i socijalne zaštite, ponudiće jedno
drugačije tumačenje uloge srednjih slojeva u srpskoj post-socija-
lističkoj transformaciji, tumačenje koje ukazuje i na njhove stra-
tegije „zarobljavanja resursa“ i kočenja transformacijskih procesa.
Analiza koju sprovodim je sociološka po svom karakteru i spa-
da u domen sociologije prava i sociologije javnih politika. To znači
da ću se koristiti sociološkim teorijama i sociološkim metodama
analizirajući, pri tome, ono što je primarni predmet interesovanja
sociologa prava i sociologa javnih politika: pravne norme i pravni
sistem, s jedne, i javne politike, s druge strane. Mnoge druge so-
ciološke discipline privlače veću pažnju naučne i opšte javnosti i
njihove zajednice mogu biti veoma brojne. Sa sociologijom prava
to nije slučaj, pogotovo ne u našem delu sveta (cf. Vuković and
Fekete, 2015). Zato ću pokušati da ovu analizu “otvorim” što je
moguće više i približim je svima koji su zainteresovani za analizu
društvenih promena i reforma u Srbiji, analizu socijalne politike i
transformacije države blagostanja, kao i onima koji se bave druš-
tvenom stratifikacijom, verujući da će na taj način i moja “matič-
na” sociološka disciplina, sociologija prava, dobiti na vidljivosti i
značaju i ući u toliko potrebnu naučnu razmenu sa drugim akteri-
ma i disciplinama.
Ova knjiga nastajala je tokom poslednjih osam godina kroz
istraživanja procesa donošenja zakona i javnih politika u oblasti
socijalne politike i analize siromaštva i socijalne isključenosti koje
sam sprovodio samostalno (Vuković, 2012; Vuković, 2013; Vuko-
vić, 2016), sa Marijom Babović (Babović and Vuković, 2014; Vu-
ković and Babović, 2014) ili u okviru SeConS-a, opet u saradnji
sa Marijom Babović, Oliverom Vuković, Slobodanom Cvejićem
i drugima (Vuković, 2011b; Vuković, 2011c; Vuković, 2013; Vu-
ković, Vuković, Cvejić, 2014; SeConS, 2013). U njenoj osnovi je
doktorska disertacija pod nazivom “Društveni uslovi stvaranja i
primene socijalnog prava u Srbiji” koju sam 2012. godine odbra-
nio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Drugo, tre-
će i šesto poglavlje nastala su preradom delova doktorata, a prvo,