Table Of ContentBIBLIOTEKA
XX VEK
49
Urednik
IVAN COLOVIC
Luj Žan Kalve
LINGVISTIKA
I
KOLONIJALIZAM
Mala rasprava o glotofagiji
Prevela sa francuskog
JAGODA KRIVOKAPIĆ
BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFIČKI ZAVOD
1981.
Naslov originala
LouisJean Calvet: LINGUISTIQUE et COLONIALISME
Petit traite de glottophagie
© Payot, 1974
Francuski lingvista Luj žan Kalve, rođen 1942,
objavio je nekoliko zapaženih knjiga u kojima
razmatra uglavnom iz marksističke perspek
tive, odnos između jezika i društva: Roland
Barthes, un regard politique sur le signe,
1973 (naš prevod objavljen u biblioteci »XX
vek«: Rolan Bart, jedno političko gledanje na
znak, 1976), Linguistique et colonialisme, 1974
(koju sada predstavljamo čitaocima), Pour et
contre Saussure, 1975, La production revolu-
tionnaire, slogans, affiches, chansons, 1976,
Les jeux de la societe, 1978. i Langue, corps,
societe, 1979.
Recenzent
dr NADA PETROVIĆ
Korice
IVAN MESNER
ČETIRI GODINE KASNIJE
Prvo izdanje ove knjige izašlo je iz štampe 2.
aprila 1974. na dan smrti Žorža Pompidua. Tri-če-
tiri dana kasnije, avion kojim sam putovao za Abi-
džan krenuo je sa dva sata zakašnjenja čekajući
na važnu ličnost, predsednika Ufue — Boanjija,
koji je, uz mnoge druge šefove afričkih država, pri
sustvovao sahrani. Sazrela u De Golovo, napisana
u Pompiduovo vreme, ova knjiga je dosada živela
pod Žiskarom d'Estenom. S afričkog stanovišta,
ove uzastopne promene malo znače: bar što se tiče
Fokara i lova na divlje zveri, dok intervencije u
Zairu, Čadu, Mauritaniji i dalje zapahnjuju bira
če dahom pustolovine, bojeći sadašnjicu militariz
mom bliske prošlosti ... Predsednici prolaze, a
kolonijalizam ne odumire, što naravno neće izne
naditi one po kojima istoriju ne stvara nekolicina
ljudi, pa makar se oni proglasili i za »proroke«,
već bitke, odnosi sila, oprečni ekonomski interesi.
Lingvistika i kolonijalizam spajala je i još
uvek smelo spaja dve nam ere i dva načina izraža
vanja. Dok se u njenom drugom delu1) na već po-*
J) U našem izdanju drugi deo knjige je izostavljen.
On sadrži četiri, kako sam autor u podnaslovu naglašava,
»posebna rada« (ukupno oko 60 stranica). To su: Le
6 Lingvistika i kolonijalizam
znat »univerzitetski« način opisuju posebni sluča
jevi Afrike ili Evrope, dotle se u prvom delu prou
čavaju ideološke sprege između nauke kao što je
lingvistika i istorije u njenom kolonijalnom izda
nju. Ako danas pokušamo da procenimo njen uti-
caj i sledbenike, oni će biti vrlo različiti zavisno od
toga koliko je ostala u sećanju. Sto se tiče poseb
nih studija, brojni su tekstovi koji nam pružaju
novu građu i nove analize. Dva nam dala (Bali-
bar, Laport, 1974; Serto, Ždilija, Revel, 1975) daju
produbljenu analizu dvosmislenosti onog perioda
kada je, u samom jeku francuske revolucije, vlast
počela da nameće »nacionalni« jezik, odbacujući
kao folklorno preterivanje regionalne jezike i kul
ture. Druga dela vrlo zanimljivo govore o udarcu
koji je zadat nametanjem centralizatorskog jezika
(Dinton, 1973). S druge strane, u pretežno lingvisti
čkim studijama polako se javljala ideološka i epi
stemološka kritika temelja nauke (Korseti, 1976;
Bulkus, 1977), ne bez nekih pozajmica iz ovog dela,
koje nisu uvek naznačene: no to je način na koji
se ideje šire ... U toku nedavno održanog kongre
sa u Velsu, u Ejbristvitu, mnoga saopstenja su do
takla ovaj iisti problem trudeći se da odgovore na
pitanje kako se jezici šire (Dresler, 1978; Luis,
1978; Mahmud, 1978). Prethodne godine na alžir
skom kolokvijumu (maj-jun 1977) odmah se name
tnuo problem odnosa između kulturnih instancija
(jezik, književnost, film) i kolonijalizma. U samoj
colonialisme linguistique en France, La situation đe
Vanglais au XIV• siecle selon Ranulph Higden et John
Trevisa, Le systtmes de numeration en Bambara, Dioula
et Malinke i Le francais en Afrique. (Prim, ur.)
Luj Zan Kalve 7
lingvistici se zbog toga nije uznapredovalo. Ubu
duće se termini dijalekt ili patua koriste s više
obazrivosti, no američka terminologija i dalje ne
promišljeno i bez ikakvog reda trpa u termin Zm-
gua franca vrlo raznolike slučajeve, kolonijalni je
zik, kontaktno narečje (Skoton 1978) ...
Ma kako bilo, prave se promene, ako ih ima,
dešavaju u mentalitetima. U Alžiru i Maroku, gde
se ignorišu jedini govorni narodni jezici (arapski,
kabdski, berbersiki), da bi se kao zvaničan jezik
nametnuo jedan mrtav jezik, ljudi počinju da se
bune. U skoro celoj Africi oni koji koriste ove je
zike ne osećaju više nikakvu krivicu, ne stide se
da govore nešto što nije francuska ili engleski. Os
talo će — ovde mislim na promene u jezičkoj po
litici, u izboru uprave i škole — možda usledati,
ali se, što je najvažnije, tlo malo-pomalo za to pri
prema. Slučaj Gvineje, Tanzanije, Madagaskara,
gde se nacionalni jezik uči u školama koje su još
uvek malobrojne, ima izgleda da se proširi. Kada
sam, suočivši se 1977. u Mozambiku sa neuobiča
jenim lingvističkim opredeljenjem za portugalski
kao jezik školstva i opismenjavanja, ćutanjem iz
razio svoje neslaganje, s iznenađenjem sam pred
sobom otkrio sagovomike koji su branili svoju po
litiku, spremni na dijalog i diskusiju. Više nije
bilo reči o očiglednoj istini (portugalski kao jedi
ni jezik »sposoban« da vrši te funkcije), već o op-
redeljenju ikoje se moglo dovesti u pitanje: menta
liteti se menjaju.
U tom smislu je aktivizam ove knjige još uvek
aktuelan. Promene zavise od borbe naroda i nje
nog političkog lispoljavanja, ali su uvek na dne
8 Lingvistika i kolonijalizam
vnom redu. Nasuprot tome, razvitak same lingvis
tike je manje jasan. Otkriće i prevod na engleski,
a zatim i na francuski, sovjetskog teksta nasta-
log 1929. (Bahtin/Vološinov, 1977) najzad nam
pruža okvir za jednu ideološku kritiku: ako je
znak prevashodno ideološka pojava, tad je potreb
no stvoriti ideološki pristup semiološkim nauka-
ma. Na tom se polju stvari sporo menjaju. Tu i
tamo 'lingvistika pokušava da se obnovi zahvalju
jući sociolingvistici, ali će prave promene biti
mogućne tek posle ozbiljne procene temelja struk
turalizma, čiji smo mi, hteli to ili ne, baštinici.
Ako političke promene o kojima smo prethodno
govorili slede iz borbe naroda, onda one slede i iz
naše vlastite prakse. Kritika upućena lingvistici ti
če se svih, naročito onih zemalja gde se, zahva
ljujući jezičkom planiranju, nauka pretvara u po
litiku. Ona se, ipak, na prvom mestu tiče samih
lingvista. Ostaje nam da obavimo veliki posao,
ovaj naš...
L. Ž. K.
Oktobar, 1978.
LITERATURA
Mikhail Bakhtine (V. N. Volochinov), Le marxisme
et la philosophic du langage, Paris 1977.
Renće Balibar, Dominique Laporte, Le frangais na
tional, Paris 1974.
