izveštaj o kulturnim potrebama i navikama građana užica

306 Pages·2016·10.21 MB·Croatian

UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET

Hristina K. Mikić

EKONOMSKE PRETPOSTAVKE I
MOGUĆI RAZVOJNI EFEKTI
KREATIVNOG SEKTORA
NACIONALNE PRIVREDE

Doktorska disertacija

Beograd, 2016.

i
UNIVERSITY OF BELGRADE
FACULTY OF ECONOMICS

Hristina K. Mikić

ECONOMIC ASSUMPTIONS AND
POSSIBLE DEVELOPMENTAL EFFECTS
OF THE NATIONAL ECONOMY’S
CREATIVE SECTOR

Doctoral dissertation

Belgrade, 2016.

ii
Mentor: dr Gojko Rikalović, redovni profesor
Ekonomski fakultet, Univerziteta u Beogradu

Član komisije:______________________________
__________________________________________
Član komisije: ______________________________
__________________________________________
Datum odbrane: _____________________________

iii
EKONOMSKE PRETPOSTAVKE I MOGUĆI RAZVOJNI EFEKTI
KREATIVNOG SEKTORA NACIONALNE PRIVREDE

REZIME
Ovaj doktorski rad bavi se istraživanjem, analizom i procenom doprinosa
kreativnog sektora ekonomskom rastu (i razvoju) u cilju dolaženja do relevantnih
saznanja u kojoj meri i pod kojim uslovima kreativni sektor može doprineti bržem
ekonomskog napretku. Predmet istraživanja u ovoj disertaciji je koncept kreativnog
sektora i njegove praktične implikacije na ekonomski razvoj. Kreativni sektor kao
koncept za veoma kratko vreme je prihvaćen kao jedan od moguíh obrazaca za razvojne
probleme, kako razvijenih, tako i nerazvijenih zemalja. Shodno tome, sve su izraženije
tendencije da se razvojne mogućnosti jedne zemlje mere opsegom i razvojem
kreativnog sektora, kao i koncentracijom i mobilizacijom kreativne klase.
Rad se sastoji od 5 delova. Prvi deo rada bavi se genezom koncepta i
razmatranjem najvažnijiih pristupa značajnih za razumevanje kreativnosti kao
ekonomski relevantnog faktora. U drugom delu prikazana je analiza savremenih
razvojnih tendencija u kreativnom sektoru i globalnog ekonomskog konteksta. Posebno
se razmatraju faktori koji utiču na rast ovog sektora u savremenim uslovima,
konkurentnost i reperkusije krize na razvoj kreativnog sektora. Treći deo disertacije bavi
se analizom koncepta kreativne klase i efektima koje ona ima ne ekonomski razvoj
pojedinih zemalja. U četvrtom delu razmatra se uticaj realokacije investicija i radnog
inputa na ekonomski rast u teorijsko-metodološkom smislu i na primerima Finaske i
Kanade. Peti deo posvećen je razmatranju razvojne uloge kreativnog sektora u Srbiji i
osnovnih pretpostavki njegovog razvoja u našoj zemlji.

Ključne reči: kreativni sektor, nacionalna privreda, razvojni efekti, kultura, kreativna
klasa, kreativne industrije, realokacija, inovativnost, Srbija
Naučna oblast: Ekonomija
Uža naučna oblast: Ekonomska politika i razvoj
UDK broj: 338.1: 62(497.11)(043.3)
JEL klasifikacija: O 01; O02; Z 11; Z18.

iv
ECONOMIC ASSUMPTIONS AND POSSIBLE DEVELOPMENTAL EFFECTS
OF THE NATIONAL ECONOMY’S CREATIVE SECTOR

SUMMARY

The subject matter of this doctoral thesis are threefold: to research, to analyze
and to evaluate creative sector’s contribution to economic growth (and development).
Its aim is to reach relevant conclusions regarding the extent and conditions under which
creative sector can contribute to faster economic growth. The subject of research is the
concept of creative sector and its practical implications for economic growth. As a
concept creative sector has been readily accepted as a general model for development
problems in both developed and undeveloped countries. As a consequence there is a
growing tendency to consider a country’s development potential as a measure of scope
and growth of its creative sector, and concetration and mobilization of its creative class.
The thesis is in five sections. Section one presents the genesis of the concept
and discusses the most significant approaches relevant to the understanding of creativity
as significant economic factor. Section two analyses contemporary development
tendencies in the creative sector itself and global economic context. The factors
affecting the growth of the creative sector in present-day conditions are particularly
analysed, including competitiveness and crisis consequences affecting the creative
sector. Section three analyses the concept of the creative class and its influence on the
economic development in selected countries. The subject of section four is theoretical-
methodological analyses of the influence fix capital investment and labour reallocation
on economic growth, using Finland and Canada as case studies. Serbia’s creative sector
is discussed in section five, namely from the point of its developmental potential. Also,
in section five, basic assumptions concerning the development of Serbia’s creative
sector are made.

Keywords: creative sector, national economy, development effects, culture, creative
class, creative industries, reallocation, innovation, Serbia
Sicientific field of study: Economics
Narrow Scientific Field: Economic Policy and Development
JEL klasifikacija: O 01; 02; Z 11; Z18.
v
Sadržaj
Uvod ........................................................................................................................................... 3

I DEO: TEORIJSKE OSNOVE I NOVI TRETMAN KREATIVNOG SEKTORA ................ 6
1. Predistorija termina i fenomena kreativni sektor: od nejasnosti ka ekonomskom
uobličavanju ........................................................................................................................ 6
2. Razvoj koncepta kreativnog sektora .................................................................................. 10
3. Definicija, karakteristike, faktori razvoja i klasifikacija kreativnog sektora..................... 16
4. Kreativni sektor kao činilac razvoja: kreativizacija kao novi metod ekonomskog
razvoja ............................................................................................................................... 23
5. Pregled i analiza dosadašnjih istraživanja kreativnog sektora .......................................... 27
6. Globalizacija, regionalizacija, lokalizacija, decentralizacija i kreativni sektor................. 36
7. Institucionalni okviri razvoja kreativnog sektora na globalnom nivou ............................. 42
8. Osnovna obeležja kreativnog sektora u EU....................................................................... 53
9. Savremeni kreativni sektor i potreba aktivnog delovanja države ...................................... 62

II deo: SAVREMENI RAZVOJNI TRENDOVI U KREATIVNOM SEKTORU I
GLOBALNI EKONOMSKI KONTEKST ....................................................................... 70
1. Uzroci rasta kreativnog sektora ......................................................................................... 70
2. Informacione tehnologije i promene njima izazvane, relacije između kreativnog i
drugih ekonomskih sektora ............................................................................................... 73
3. Rastući značaj edukacije, istraživanja i razvoja ................................................................ 79
4. Kreativni sektor, globalno tržište i komparativne prednosti nacija ................................... 86
5. Kreativni sektor i svetska ekonomska kriza ...................................................................... 90

III deo: PROSTORNI RAZMEŠTAJ KREATIVNE KLASE I NJENI RAZVOJNI
EFEKTI ............................................................................................................................. 99
1. Koncept i metodologija istraživanja kreativne klase ......................................................... 99
2. Kreativna klasa, intelektualna svojina i stvaranje blagostanja ........................................ 106
3. Kvalitet prostora, kulturna infrastruktura i kreativna klasa ............................................. 107
4. Poslovna klima i kreativna klasa ..................................................................................... 110
5. Efekti kreativne klase na razvoj nacionalne privrede, urbanizovanih i ruralnih
regiona ............................................................................................................................. 111

IV DEO: LJUDSKI RESURSI I INVESTICIJE KAO RAZVOJNI ČINIOCI
KREATIVNOG SEKTORA I NACIONALNE PRIVREDE ......................................... 117
1. Kvalitet radne snage, obrazovna struktura stanovništva i kapital kao faktori
privrednog razvoja ........................................................................................................... 117
2. Značaj i uloga radnog inputa i kapitala u razvoju kreativnog sektora ............................. 121
3. Procena efekata realokacije zaposlenosti i investicija iz nekreativnog u kreativni
sektor (i unutar njega) na rast nacionalne privrede i kreativnog sektora ......................... 124
3.1. Metodološke osnove istraživanja .................................................................................... 124
3.2. Utvrđivanje efekata realokacije zaposlenosti i investicija iz nekreativnog u
kreativni sektor ................................................................................................................ 133
3.3. Ocena efekata realokacije zaposlenosti i investicija unutar kreativnog sektora .............. 138

1
V DEO: EKONOMSKA VALOROZACIJA RAZVOJNE ULOGE KREATIVNOG
SEKTORA U SRBIJI ...................................................................................................... 143
1. Razvoj koncepta kreativnog sektora u Srbiji ................................................................... 143
2. Stanje, tendencije i problemi razvoja kreativnog sektora u Srbiji ................................... 148
3. Razvojni doprinos kreativnog sektora ekonomskom rastu Srbije ................................... 163
4. Kreativni sektor kao činilac jačanja inovativne sposobnosti i konkurentnosti
srpske privrede ................................................................................................................ 169
5. Institucionalne pretpostavke i podsticajne mere za unapređenje kreativnog sektora ...... 178
6. Razvoj kreativnog sektora u Srbiji u funkciji pridruživanja EU ..................................... 191

ZAKLJUČAK ......................................................................................................................... 197

Literatura ................................................................................................................................ 205

ANEKS 1 ................................................................................................................................ 223
ANEKS 2 ................................................................................................................................ 256

2
Uvod
Kreativnost se nekada tretirala kao „božanska stvar“, te se prihvatalo stanovište
da je ona delo Boga. U periodu prosvetiteljstva ovaj termin povezivao se sa maštom,
imaginacijom i umetnošću. Kasnije se smatralo da je kreativnost odlika i talenat genija.
U vremenu dominacije kreativnih industrija svi bi da budu kreativni: i profesori, i
studenti, i inženjeri, i matematičari, i umetnici, i naučnici i zanatlije...Danas (u eri
kreativne ekonomije), kreativnost je demokratizovana i posmatra se kroz njen
ekonomski relevantan oblik – kreativni kapital. To je stvaralačka sposobnost da se
inventivna i inovativna rešenja učine delatnim, tržišno kapitalizuju i transformišu u
ekonomsku vrednost. Povećana uloga kreativnosti, znanja i inovacija u razvoju globalne
privrede dovela je do promena sektorskih stopa rasta kojima je kreativni sektor dobio na
značaju. Međutim, ne postoji delatnost u bilo kom ekonomskom sektoru koja u sebi ne
uključuje kreativnost kao resurs, te se o razvoju kreativne ekonomije može govoriti kao
o holističkim načinima zajedničkog tržišnog delovanja i integrativne (sektorske,
funkcionalne i teritorijalne) međuzavisnosti, koja je danas izraženija nego ikada, bez
obzira na povećani uticaj kreativnog sektora.
Kreativni sektor kao koncept za veoma kratko vreme je prihvaćen kao jedan od
mogućih obrazaca za rešavanje razvojnih problema, kako razvijenih, tako i nerazvijenih
zemalja. Shodno tome, sve su izraženiji trendovi da se razvojne mogućnosti jedne
zemlje mere opsegom i razvojem kreativnog sektora, kao i koncentracijom i
mobilizacijom kreativne klase. Zbog toga je sistematizacija saznanja o kreativnom
sektoru i dolaženje do novih činjenica o njegovoj razvojnoj ulozi od velikog teorijskog i
praktičnog interesa.
Stoga ovaj rad ima pretenziju da istraži, analizira i unapredi procenu doprinosa
kreativnog sektora ekonomskom rastu (i razvoju) u cilju dolaženja do relevantnih
saznanja u kojoj meri i pod kojim uslovima on može doprineti bržem ekonomskom
napretku.
Predmet istraživanja u ovoj disertaciji je koncept kreativnog sektora i njegove
praktične implikacije na ekonomski razvoj.

3
Prvi deo rada bavi se genezom koncepta i razmatranjem najvažnijiih pristupa
značajnih za razumevanje kreativnosti kao ekonomski relevantnog faktora. U ovom delu
razmatra se predistorija termina i njegova geneza do savremenih određenja kreativnog
sektora. Zatim se daje pregled dosadašnjih istraživanja sprovedenih u oblasti kreativnog
sektora i ocenjenjuje se njihov doprinos razvoju ove oblasti. Predstavljena su
najznačajnija i šire prihvaćena određenja kreativnog sektora i utvrđen je osnovni okvir
koji može poslužiti njegovom preciznijem definisanju. U ovom delu se razmatraju i
analiziraju promene u kreativnom sektoru nastale pod uticajem globalizacije,
regionalizacije, lokalizacije i decentralizacije i institucionalni okviri za njegov razvoj na
globalnom nivou. Predstavljena su osnovna obeležja kreativnog sektora u EU i
„evropska“ dostignuća u domenu podsticanja njegovog razvoja.
U drugom delu prikazana je analiza savremenih razvojnih tendencija u
kreativnom sektoru i globalnog ekonomskog konteksta. Posebno su razmatrani faktori
koji utiču na rast kreativnog sektora u savremenim uslovima. Sagledavane su relacije
između ekonomskih sektora uzrokovane razvojem informacionih tehnologija. Posebna
pažnja je posvećena problematici stvaranja bogatstva i konkurentnosti država na
globalnom tržištu. Na kraju ovog dela rada razmatrane su se reperkusije svetske
finansijske i ekonomske krize na razvoj kreativnih delatnosti.
Treći deo bavi se analizom koncepta kreativne klase i uticajima koje ona ima
na ekonomski razvoj pojedinih zemalja. U ovom delu predstavljeni su koncept i
metodologija istraživanja kreativne klase, kao i elementi „3T“ teorije ekonomskog rasta.
Razmatrane su komponente ekosistema koji pogoduje kreativnoj klasi i ispoljavanju
njenih punih razvojnih potencijala. U ovom delu izvršena je analiza globalnog indeksa
kreativnosti i evropske matrice kreativnosti. Istraživana je globalna konkurentnost
kreativnog kapitala i mogućnosti država da generišu nove ideje, privuku i mobilišu
kreativnu klasu i ostvare dugoročni ekonomski napredak.
Predmet studioznih istraživanja u četvrtom delu je uticaj realokacije investicija
i radnog inputa na ekonomski rast. Predstavljen je odgovarajući teorijsko-metodološki
pristup za procenu efekata realokacije investicija i radnog inputa iz nekreativnog u
kreativni sektor. Utvrđeni su mogući efekti realokacije radnog inputa i investicija na
promene u stopama privrednog rasta Finske i Kanade. Efekti realokacije proizvodnih
faktora razmatrani su sa aspekta ovih efekata koji mogu nastati na relaciji transfera iz
4
nekreativnog u kreativni sektor, a potom i efekti unutargranske realokacije u kreativnom
sektoru.
Peti deo posvećen je razmatranju razvojne uloge kreativnog sektora u Srbiji.
Centralna tema ovog dela su osnovne pretpostavke razvoja kreativnog sektora u našoj
zemlji. Shodno tome, u ovom delu je razmatran razvoj koncepta kreativnog sektora u
našoj zemlji, njegova uloga i mesto u razvojnim procesima, strukturna kretanja, slabosti,
ograničenja i potencijali njegovog razvoja. Na kraju ovo dela razmatrane su
institucionalne pretpostavke, efekti privatizacije i tranzicije na performanse kreativnog
sektora, kao i mogući pravci njegovog daljeg razvoja u funkciji efikasnijeg
pridruživanja EU.
5