Table Of ContentBIBLIOTEKA
SINTEZE
Urednik
DRAGAN K. VUKČEVIĆ
Za izdavača
ŽARKO RADONJIĆ
PJER BURDIJE
DISTINKCIJA
DRUŠTVENA KRITIKA SUDA
Prevela sa francuskog
KORNELIJA NIKČEVIĆ
~
CID
PODGORICA
2013
Naslov originala:
Pierre Bourdieu
La Distinction
©1979/1982 by Les Editions de Minuit
Copyright © Izdavačka kuća CID Podgorica, 2013.
PJER BURDIJE
SADRŽAJ
UVOD .......................................................................................................................... 7
PRVIDEO
DRUŠTVENA KRITIKA SUDA UKUSA
I - TITULE I STARINA KULTURNOG PLEMSTVA............................................... 17
Titule kulturnog plemstva . . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . .. .. . .. .. .. .. .. .. .. ... .. .. .. .. . .. . . .. .. .. .. .. .. .. .. . .. . . .. .. . 23
Efekat titule.......................................................................................................... 27
Estetska dispozicija.............................................................................................. 33
Čisti ukus i „varvarski" ukus................................................................................ 35
Narodna „estetika"............................................................................................... 37
Estetska distancijacija .......................................................................................... 40
Antikantovska „estetika"...................................................................................... 45
Estetika, etika i estetizam..................................................................................... 48
Neutralizacija i univerzum mogućnosti................................................................ 54
Distanca od nužnog.............................................................................................. 58
Estetski osećaj kao osećaj za distinkciju.............................................................. 60
Starina kulturnog plemstva .. .. . .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. .. .. . .. 68
Načini i način sticanja .......................................................................................... 70
„Učeni" i „mondeni"............................................................................................ 73
Iskustvo i znanje................................................................................................... 80
Rodni svet . .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. .. . .. . .. . .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 82
Nasleđeni i stečeni kapital.................................................................................... 85
Dva tržišta . .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. .. . .. .. . . . .. .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 91
Faktori i moći....................................................................................................... 98
DRUGI DEO
EKONOMIJA PRAKSI
II - DRUŠTVENI PROSTOR I NJEGOVE TRANSFORMACIJE ............................. 105
Stanje klase i društvena uslovljavanja .................................................................. 107
Promenljive i sistemi promenljivih .............................................................. 108
Konstruisana klasa....................................................................................... 112
Društvena klasa i klasa putanja .................................................................... 116
Kapital i tržište ............................................................................................. 119
Trodimenzionalni prostor ..................................................................................... 121
Strategije rekonvertovanja ................................................................................... 137
Klasiranje, deklasiranje i reklasiranje .......................................................... 138
570 DISTINKCIJA
Strategije rekonvertovanja i morfološke transformacije .............................. 143
Vreme shvatanja .......................................................................................... 148
Prevarena generacija .................................................................................... 150
Borba protiv deklarisanja ............................................................................. 155
Transformacije školskog sistema ................................................................. 163
Borbe konkurencije i pomeranje strukture ................................................... 166
III - HABITUS I PROSTOR ŽIVOTNIH STILOVA .................................................. 179
Homologija prostora ............................................................................................ 185
Forma i supstanca ........................................................................................ 186
Tri načina razlikovanja ................................................................................ 192
Bez ustručavanja ili bez nelagodnosti? ........................................................ 202
Vidljivo i nevidljivo ..................................................................................... 209
Univerzumi stilskih mogućnosti ........................................................................... 215
IV - DINAMIKA POLJA ............................................................................................ 233
Povezanost proizvodnje dobara i stvaranje ukusa ................................................ 237
Efekat homologija. ....................................................................................... 241
Izborne srodnosti ......................................................................................... 248
Simbolične borbe ................................................................................................. 251
TREĆIDEO
UKUSI KLASE I ŽIVOTNI STILOVI
V - ZNAČENJE DISTINKCIJE .................................................................................. 267
Način prisvajanja umetničkog dela ...................................................................... 274
Varijante vladajućeg ukusa .................................................................................. 291
Znak vremena. ...................................................................................................... 304
Svetovne i duhovne veličine ................................................................................ 325
VI - KULTURNA DOBRA VOLJA ........................................................................... 329
Poznavanje i priznavanja ...................................................................................... 331
Škola i autodidakt. ................................................................................................ 339
Nagib putanje i težnja .......................................................................................... 342
Varijante sitnoburžoaskog ukusa ......................................................................... 350
Sitna buržoazija u opadanju···················································-······························ 358
Sitna buržoazija izvršenja .................................................................................... 362
Nova sitna buržoazija ........................................................................................... 366
Od dužnosti do dužnosti zadovoljstva .................................................................. 376
VII-IZBOR NUŽNOG ............................................................................................... 385
Ukus za nužnost i princip saobraznosti ................................................................ 387
Efekti vladavine ................................................................................................... 398
VIII-KULTURA I POLITIKA .................................................................................... 409
Cenzus i cenzura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411
Statusna merodavnost i nemerodavnost ............................................................... 417
Legalna zemlja ..................................................................................................... 424
Lično mišljenje ..................................................................................................... 428
Načini stvaranja mišljenja .................................................................................... 432
Lišavanje i izvrtanje smisla .................................................................................. 441
Moralni i politički poredak ................................................................................... 448
SADRŽAJ 571
Habitus klase i politička mišljenja ....................................................................... 452
Ponuda i potražnja mišljenja ................................................................................ 455
Politički prostor .................................................................................................... 465
Osob eni efekat putanje ......................................................................................... 467
Politički jezik ....................................................................................................... 473
ZAKLJUČAK
KLASE I KLASIFIKOVA NJA .................................................................................... 479
Inkorporirane društvene strukture ........................................................................ 480
Poznavanje bez koncepta ..................................................................................... 484
Interesne atribucije ............................................................................................... 488
Borba za klasifikovanja ........................................................................................ 492
Realnost predstave i predstava realnosti .............................................................. 495
POST-SCRIPTUM
ELEMENTI ZA „VULGARNU" KRITIKU „ČISTIH" KRITIKA ............................. 499
Odvratnost od „lakog" .......................................................................................... 500
„Ukus rasuđivanja" i „ukus čula" ......................................................................... 502
Osporavani društveni odnos ................................................................................. 506
Parega i paralipomena .......................................................................................... 51 O
Zadovoljstvo čitanja ............................................................................................. 514
Aneks 1
NEKA RAZMIŠLJANJA O METODI... ...................................................................... 517
Aneks 2
DOPUNSKI IZVORI ................................................................................................... 537
Aneks 3
STATISTIČKI PODACI .............................................................................................. 543
Aneks4
DRUŠTVENA IGRA ................................................................................................... 553
Nazivi skraćenica diploma, obrazovno-vaspitnih, naučno istraživačkih
institucija i političkih partija ......................................................................................... 567
UVOD
„Rekoste več, gosparu, da je potrebno da postoje zakoni kojima bi se štitila
stečena znanja. Uzmite, na primer, jednog od naših najboljih učenika, skromnog i
marljivog, koji je sa svojih časova gramatike počeo da sastavlja malu svesku izra
za. Tokom dvadeset godina pretvoren u uvo za reči svojih profesora, stvorio je na
kraju neku vrstu male intelektualne tekovine: da li mu ona pripada kao što mu pri
pada kuca ili novac?"
P. Klodel, Satenska cipelica
Postoji ekonomija kulturnih dobara, ekonomja sa sebi svojstvenom logi
kom koju treba osloboditi kako bi se izbegao ekonomizam. I to tako što bi
najpre trebalo da se radi na uspostavljanju uslova u kojima su se formirali
potrošači kulturnih dobara i njihovi ukusi, a da se u isto vreme opišu različiti
načini prisvajanja onih od ovih dobara koja se u datom trenutku smatraju
umetničkim delima, kao i društveni uslovi ustanovljavanja načina prisvajanja
koji se smatrao legitimnim.
Nasuprot harizmatičnoj ideologiji, koja ukuse u materiji legitimne kultu
re smatra prirodnim darom, naučno posmatranje pokazuje da su kulturne po
trebe proizvod edukacije: istraživanje potvrđuje da su sve navike vezane za
kulturu (posećivanje muzeja, koncerata, izložbi, čitanje, itd.) i naklonosti u
književnoj, likovnoj ili muzičkoj materiji, tesno povezane sa stepenom obra
zovanja (srazmerno školskoj tituli ili brojem godina učenja) i društvenim po
reklom 1. Relativni značaj porodičnog vaspitanja i čisto školskog obrazovanja
(čija su uspešnost i trajanje tesno povezani sa društvenim poreklom) variraju
u zavisnosti od stepena na kome se različite kulturne prakse ustanovljuju i
uče preko školskog sistema, a uticaj društvenog porekla nije nikada toliko
snažan, kada je sve ostalo isto, kako u materiji „slobodne kulture" ili kulture
avangarde. Društveno prihvaćenoj hijerarhiji umetnosti i, unutar svake od
njih, žanrova, škola ili epoha, odgovara društvena hijerarhija potrošača. Šta
1 P. Bourdieu i a! Un art moyen, essai sur les usages sociaux de Za photographie, Paris,
1965; P. Bourdieu i A. Darbel, L'amour de l'art, les musees et leur public, Paris, 1966.
8 DISTINKCIJA
određuje da ukusi funkcionišu kao povlašćene oznake „klase"? Načini stica
nja opstaju u načinu upotrebe stečenog: pažnja posvećena načinima može da
se objasni ako se shvati da se po tim nemerljivostima prakse prepoznaju raz
ličiti hijerarhizovani načini sticanja kulture, ranijeg ili kasnijeg, porodičnog
ili školskog, i klase pojedinaca koje one tačno određuju (,,pedanti" i „monde
ni"). Kulturno plemstvo ima takođe svoje titule, koje dodeljuje škola, i svoja
nasleđa, koja se mere starinom pristupanja plemstvu.
Definicija kulturnog plemstva je ulog borbe koja, od XVII veka pa sve
do naših dana, ne prestaje da sučeljava, na manje ili više deklarisan način,
grupe koje se razlikuju po poimanju kulture, legitimnom odnosu prema kul
turi i umetničkim delima, dakle po uslovima tekovina čiji proizvod su ove
dispozicije: vladajuća definicija legitimnog načina prisvajanja kulture i umet
ničkog dela naklonjena je, čak i u obrazovnom sistemu, onima koji su veoma
rano pristupili legitimnoj kulturi, u kultivisanoj porodici, izvan školskih di
sciplina; ona zaista smanjuje vrednost znanja i naučnog tumačenja, označe
nog kao „školskog", dakle „pedantnog", u korist neposrednog iskustva i jed
nostavnog uživanja.
Logika onoga što se ponekad naziva, u tipično „pedantnom" jeziku, ,,či
tanjem" umetničkog dela, nudi objektivnu osnovu ovom suprotstavljanju.
Umetničko delo ima smisla i <lobija značaj samo za onoga ko poseduje kod
po kome je ono kodirano. Svesno ili nesvesno korišćenje sistema shema per
cepcije i procene, manje-više jasnih, koji ustanovljava likovnu ili muzičku
kulturu, skriveni je uslov ovog osnovnog oblika poznavanja kakvo je prepo
znavanje stilova. Posmatrač lišen specifičnog koda oseća se preplavljenim,
,,zagušenim", onim što mu se ukazuje kao haos zvukova i ritmova, boja i li
nija bez rime i razloga. Kako nije naučio da prihvata odgovarajuću normu,
drži se onoga što Panofski naziva„ opipljivim svojstvima", shvata kožu kao
mekanu, ili čipku kao laku, ili govori, u afektivnim rezonancama izazvanim
ovim svojstvima, o bojama ili o ozbiljnim ili radosnim melodijama. Može,
zaista, da se pređe iz „osnovnog sloja značenja, koji možemo da prozremo na
osnovu egzistencijalnog iskustva", u „sloj sekundarnih značenja", što će reći
u „oblast značenje značenja", samo ako se poseduju koncepti koji, prevazila
zeći svojstva značenja, obuhvataju čisto stilske osobenosti dela2• To znači da
susret sa umetničkim delom nije grom iz vedra neba, kako se rado smatralo,
i da čin afektivnog spajanja, Einfuhlung, koji od umetnosti čini ljubavno za
dovoljstvo, pretpostavlja čin znanja, operaciju dešifrovanja, dekodiranja, ko
ja podrazumeva upotrebu baštine koja se prepoznaje, kulturološku merodav
nost. Ova tipično intelektualna teorija umetničke percepcije direktno opovr
gava iskustvo ljubitelja koji se najviše slažu sa legitimnom definicijom: stica
nje legitimne kulture preko neprimetnog zbližavanja s njom unutar porodice,
2 E. Panofsky, ,,Iconography and Iconology: An Introduction to the Study of Rennaissance
Art", Meaning in the Visual Arts, Njujork, Doubleday and Co, 1955, p. 28.
