Revolucija i socijalna struktura

312 Pages·1978·7.483 MB·Serbocroatian

by  Vladimir Milić

Vladimir
milić
revolucija
i socijalna
struktura
Vladimir Milić
REVOLUCIJA
I
SOCIJALNA STRUKTURA
Izdaje NIP »Mladost«. M. Tita 2/II, Beograd
Žiro račun 60801-60-3091 — za »Ideje«
Direktor Borisav Džuverović
Glavni i odgovorni urednik Milutin Stanisavac
Rccozcnti
dr Radomir Lukič
dr Miroslav Pečujlić
Oprema Nenad Conkić
Tehnički urednik Miša Živanović
Korektor Dušica Majstorović
Štampa »Budućnost« Zrenjanin
Sva prava zadržava izdavač
Beograd. 1978/IV
Tiraž 2.000
Cena 60 dinara
Sadržaj
UVODNE NAPOMENE--------------------------------------- 5
I deo
ETATISTIČKI NAČIN SOCIJALISTIČKE PROIZVOD­
NJE (GLOBALNE ORGANIZACIJE DRUŠTVA) I UTI-
CAJ NA SOCIJALNU STRUKTURU NAŠEG DRU­
ŠTVA —
đIzuvsotrriij ail izsuacštiijne a so—ci ja—lis ti—čk og— et—ati zm—a —i pr—ir od—a i—n.■ i
1. »Teško nasleđe« u proizvodnim snagama — — —
A) Poljoprivredna proizvodnja — stepen njenog raz-
B) Razvoj industrijalizacije i njen karakter — —
2. Slika gubitaka i razaranja — — — — — — —
A) Smanjivanje ljudske osnovice — — — — —
B) Obnova i razvoj industrijalizacije u »ranom raz­
doblju« — etatizmu — — — — — — —
II glava
Priroda i činioci formiranja socijalne stukture u soci­
jalne strukture u socijalističkom etatizmu — — — 56
I. Činioci izmena i oblikovanja socijalne strukture u
okviru socijalističkog etatizma — — — — — 56
(2) Priroda i »anatomija« (sadržaj) stvorene socijalne
struktue u okviru socijalističkog etatizma — — 65
A) Buržoazija kao klasni oštalak — — — — —
B) »Srednji slojevi« (klase) kao klasni ostatak —
"Klasični« proletarijat — — — — — — —
Socijalna struktura socijalističkog društva — so-
1 X() cDEiv jaal ndee lga ruspoec ijua lnoek vsitrruu kdtružraev n»er ansvoogj inraez do—b lja—«
III glava
tUutriuca j» teeštaktoigst isčokceij ailnizdmusat«r ij—al iz—ac ije— n a— s oc—ija ln—u s—tr u—k­ &
'1. Izmene u »klasnim ostacima« pod uticajem indust-
A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo — —
B) Industrijalizacija i ostali »klasni ostaci« — —
2. Izmene u socijalnoj strukturi socijalističkog dru­
štva (državna svojina) pod dejstvom industrijaliza-
iOO
A) Promene u slojevima mauuelnog rada — rad­
ništvu — — — — — — — — — — — $
B) Promene u uslovima nemanuelnog rada — —
3. Industrijalizacija i otvaranje procesa podele na slo­
jeve upravljačkog i izvršilaćkog rada — — — — 120
A) Državni aparat — nosilac industrijalizacije i
stožer podele na upravljački i izvršilački rad
B) »Socijalni profil« državnog aparata — — —
“II deo
SAMOUPRAVNI NAČIN SOCIJALISTIČKE PROIZ­
VODNJE (GLOBALNE ORGANIZACIJE DRUŠTVA) I
UTICAJ NA SOCIJALNU STRUKTURU NAŠEG DRU­
ŠTVA
I glava
Rano razdoblje socijalističkog samoupravljanja — — 141
1. Istorijske okolnosti razvoja samoupravnog socija.
lizma u nas — — — — — — — — — — 144
2. Karakteristike ranog razdoblja samoupravne orga­
nizacije društva — spoj decentralizovanog etatiz­
ma i parcijalnog samoupravljanja — — — —
3. Rano razdoblje samoupravljanja i brza industrija-
* lizacija — — — — — — — — — — —
II glava
jRano razdoblje samoupravnog socijalizma i uticaj in­
dustrijalizacije na socijalnu strukturu našeg društva
1. Izmene u »klasnim ostacima« pod uticajem indu­
strijalizacije — — — — — — — — — —
A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo — —
a) Razvoj društvenog i individualnog sektora
poljoprivrede — — — — — — — —
b) Razvoj socijalističkog za drugar stva i indivi­
dualno seljaštvo — — — — — — — —
c) Socijalno-ekonomsko diferenciranje individu­
alnog seljaštva — razvoj robne proizvodnje
d) Napuštanje poljoprivrede — — — — —
c) Opšta slika pramena u individualnom selja­
štvu pod uticajem industrijalizacije — —
«»i B) Industrijalizacija i rastali klasni ostaci« — —
gS Izmene u socijalnoj strukturi društva (društvena
w svojina) pod dejstvom industrijalizacije — — —
A) Promene u slojevima manuelnog rada — rad­
ništvu — — — — — — — — — — —
B) Promene u slojevima nemanuelnog rada — —
III glava
Razvoj ka integracionoj organizaciji globalnog društva,
razvijenijem načinu socijalističke proizvodnje — —
1. Razvoj ka integralnom samoupravljanju i »zrelije«
proizvodne snage — — — — — — — — —
IV glava
Razvoj ka integralnom samoupravljanju i uticaj in­
dustrijalizacije na socijalnu strukturu našeg društva
1. Izmene u »ostacima klasnog društva« pod uticajem
industrijalizacije — — — — — — — — —
A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo — —
a) Razvoj socijalističkog zadrugarstva i indivi­
dualno seljaštvo — — — — — — —
b) Socijal.ekonomsko diferenciranje individual­
nog seljaštva — — — — — — — —
c) Napuštanje poljoprivrede — — — — —
d) Industrijalizacija i »civilizaciono osipanje«
seljaštva — — — — —
e) Opšta slika pramena u individualnom selja­
štvu pod uticajem Industrijalizacije — —
B) Industrijalizacija 1 rastali ostaci klasnog dru­
štva — — — — — — — — — — —
2. Izmene u socijalnoj strukturi socijalističkog dru­
štva (društvena svojina) pod dejstvom industrijali-
A) Promene u slojevima manuelnog rada — rađ­
aj Industrijalizacija — promene sredstava rada
i radništva — — — — — — — — —
b) Industrijalizacija — promene y karakteru
rada i radništvo — — — — —‘ — —
B) Promene u slojevima nemanuelnog rada — —
C) Industrijalizacija i prevazilaJenje podele na slo­
jeve upravi iačkoe i izvršilačkog rada — — —
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA----------------------------------
UVODNE NAPOMENE
U jugoslovenskoj sociologiji nisu si­
stematski i na celovit način izučene sve
bitne promene u socijalnoj strukturi na­
šeg društva. Pojedine strane ove pojave
su proučavane, ali je očigledno da nedo­
staje detaljan uvid, na osnovu iskustvene
evidencije, u osnovne pravce i tokove
promena. Naučna potreba za ovakvim
proučavanjem postoji, jer iako je naše
posleratno društvo doživelo niz promena
u svom razvoju, po značaju, svakako da
se izdvajaju one koje su se desile u so­
cijalnoj strukturi društva, pošto one iz­
ražavaju sadržaj i kvalitet socijalističke
revolucije. :
Za ostvarivanje socijalizma uopšte, a
i kod nas, kao dela svetskog pokreta
bitno je kako se i u kom pravcu menja
socijalna struktura, tačnije njena klasna
priroda. Najdublji smisao socijalističke
revolucije i jeste prevazilaženje klasnih
5
nejednakosti među ljudima i ostvariva­
nje društva slobode.
Socijalizam se ostvaruje ili ne upravo
u stepenu u kome se vrši ovaj radikalni
preokret društva, »stoji ili pada« sa ljud­
skom slobodom. Sasvim je izvesno da
socijalizam mora imati svoje realne pret­
postavke, svoje »temelje slobode«, bez
kojih njegovo ostvarivanje, ma koliko
bilo blistavo u svojoj viziji humanistič­
kog ideala, jeste utopija ili fikcija. Soci­
jalizam se ne može realizovati u dru­
štvu »notorne oskudice«, maierijalnog i
ljudskog siromaštva, jer se na toj osnovi
ne mogu prevazići socijalne nejednakosti,
već suprotno, samo visoki razvoj proiz­
vodnih snaga nudi mogućnost uređenja
društvenih odnosa koji su »najdostojniji
ljudske prirode«.
Međutim, ovo ne znači da je socijali­
zam prosto uvećanje materijalnih i ljud­
skih snaga. Ako se »slobodna zajednica
proizvođača« ne može ostvariti bez raz­
vijenih proizvodnih snaga, cilj socijaliz­
ma nije kvantitet, već kvalitet života,
ostvarivanje u zametku ljudske slobode,
što je upravo uslovljeno razvojem proiz­
vodnih snaga i ne može da se ostvari bez
tog razvoja. Stoga razvoj proizvodnih sna­
ga nije cilj za sebe, već radi uvećanja
realnih ljudskih moći, slobode što jeste
i mora biti smisao socijalizma.
6